Jakšić, Đura - PROZA
Mesečina kao dan. Izdaleka se čuo lavež pasa, sve se drugo umirilo, samo poneka vrulica svojim setnim zvucima proseca nemu tišinu. Posle toga zanemi sve, i čovek i životinja; samo što se vetar kakvim uvelim listom igra!...
A posle čuh njegov tužan glas gde mi u isprekidanim zvucima pripoveda nesreću koja se dogodila: „Grlice, mene su ranili, baš kad sam poharu izvršio...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pa nas ispunjava nekim šapatom i zvucima, za koje čovek ne zna, ni šta kažu, ni zašto nas pokrivaju belim cvetom bagrenja, ni otkud dolaze. Da li sa zvezda?
Noć je, međutim, opet prolazila, polako, kroz baštu, ispod njegovih pendžera, svojim, nečujnim, koracima, svojim zvucima, za koje se ne zna otkud dolaze i kako dopiru do naših snova.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pritisnuti nedaćama, Ćopićevi seljaci umeju da se raduju sitnim promenama kojima je ispunjen dan, da se vesele tajnim zvucima i prelivima boja.
Milićević, Vuk - Bespuće
srdžbe ni zlobe, ali nije to bila ona dobrodušna, bujna i gusta kiša koja se slijevala s uživanjem i klikom, u punim zvucima, poslije sušnih, izgorjelih dana, u njedra zagorjelih i okorjelih polja.
Pandurović, Sima - PESME
A časovi struje monotono. Tužbe vetra u granama golim Sa zvucima mog srca se druže. Za sve koje volim — bol i strava, Nemir živi; a njih možda trava, Mir željeni s neba čuva plava;
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nebom se razleže zvuk manastirskih zvona. Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom. Sama ruka se pokrenu i načini krst na licu. Tuđa krv luta njegovom avlijom.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U tim iskrivljenim zvucima su pretnja i strah, i Sima vidi kako je blagost dana odjednom sva napukla. Ubrzo se čulo da je tu, na padini, kod
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne I vale Jadranskog Mora zdraveći zvucima setnim, Hiponik u Rim se krete. I, evo, usamljen sada, On sanja o bajnoj zemlji i njenim poljima cvetnim.
se u snu očarane školjke; Izdiše površjem, k'o od zlata pena I s nemoći tihom jedne slatke boljke - Drkće mesečina zvucima Šopena. Sv.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona govori našem oku razmerama, oličenim u građevinama naših hramova, ona šapuće našem uvu zvucima lire. Ja sam izmerio dužine žica tog instrumenta i našao da one, udvoje ili zajedno, daju samo onda čist, ugodan zvuk
Petković, Vladislav Dis - PESME
Gde nema zala. Sa zanosom nekim Ja često idem iz tužnih dolina Negde, daleko, sa zvucima mekim, I tu smo srećni ja i violina.
Gde-gde samo suve senke golih grana K'o kosturi od života, mrtvih dana. Svuda zemlja; vidik pao. Vlažna tama Po zvucima, preko mira, leži, spava. I tišina u dolini zaborava Mirno trune. Nigde ničeg što se budi. Sumaglica. Noć bez neba.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
velikim ljudima sa Triniti koledža čije su senke lebdele iznad ovog tamnog dvorišta, uživajući u božanskim zracima i zvucima koji su se širili iz istorijske kapele, gde su se nekada molili Njutn i Maksvel.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
godine, pa dodaje: „Njegove ličnosti slabo i govore artikulisanim zvucima; one imaju svoj mišićni jezik. Kad čovek čita njegove priče, izgleda mu kao da gleda kakvu pantomimu”.
Krakov, Stanislav - KRILA
Tada su ovi, probadani zvucima i pogledima, prsili svoje teretom uvijene grudi, i besno udarali po kamenju potkovanim cokulama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Zito, zito! — Vive la Ruѕѕіe! — dobacivali su Francuzi. Glasovi ljudi na raznim jezicima, izmešani sa piskavim zvucima trube i potmulim udarcima doboša, slivali su se u opšti, razdragani šum, od čega su lice i oči sijali.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
pečurke, gromom pogođeno rajsko drveće, rajska bara s rajskim žabama čije se rajsko kreketanje meša s ostalim rajskim zvucima. Nađem strančicu na kojoj raste priprosta no rajska bujad opojnog mirisa, izvadim nož i očas nažnjem naramak.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1886. GOSPOĐICI N* Poklonik muza, ja i sada Zvucima lire zdravim vas Iz okoline šumna grada Što slavom svojom diči nas.
čarobnu pesmu u slavu nevine Hele I s lirom i tugom svojom ostavi poljane rodne; I vale Jadranskog mora zdraveći zvucima setnim, Iponik u Rim se krete. I, evo, usamljen sada, On sanja o daljnoj zemlji i njenim poljima cvetnim.