Dučić, Jovan - PESME
I to zvučno srce kada jednom zaspe, Svoj bol otkucavši silnim ritmom svega, Neće biti strašnog prestanka za njega: U zvuk i u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
u plišanoj sali jednog bioskopa koji je mirisao na mentol bombone i nosio zvučno ime »Imperijal«. Uhvati me panika kada se samo setim koliko smo vremena do tada propustili nas dvoje. Odri i ja.
Lalić, Ivan V. - PISMO
from Verona Jedno od lica u orkestru, naglom Voljom trenutka izoštreno jasno U fokusu; to lice što se saglo Lako nad zvučno telo blagoglasno Viole boje tamnog meda; lice u ovalnom okviru duge kose Što ko da hoće da okrzne žice, Ovlaš, kad
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
A misli gde su, šta su osećanja? III Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. S tišine slušam preslicu slobode. To nije doziv vikom ni parolom da pridev sazri, glagoli da rode
Rastrojstvo zvučno puni se ozonom. o čista kobi, izvan gole laži spiralu tvoju miluju pejzaži! U frulnom stanju ne žuborim kolom, no
U frulnom stanju ne žuborim kolom, no trpim napor brda što me guta a tamjan nudi putniku bez puta. Rastrojstvo zvučno puni se ozonom.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Ostrvo se kupa u prvom rasvetljenju. Sve je čedno, čisto i svetlo; zvučno; kao da je stvaranje sveta tek završeno. Žene su u grdnim pokretima s jedne strane ulice na drugu, spremajući se na
osvetljava naglo, odjednom, nešto što ja na danu nisam uočio, jer je suviše mnogo predmeta bilo zajednički osvetljeno i zvučno. Ja sam znao ceo predeo a ipak mi je samo munja pokazala onaj gradić u drugom planu, iza jezera.
osvetli odjednom celo jedno trpljenje; trpljenje u tome čoveku što viče, što je bio zagubljen u toj gomili i sada odjednom zvučno izdvojen jedini, jedini je prisutan, jedini u ovoj prirodi, nad crvenom krvlju koju gubi, nad vodom, nad biljem, u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Misao i govor) 53 — Carski je grad sa sedam vrata: na dvoja ulazi sve lijepo, na dvoja zvučno, a na jedna slatko. Četvora vrata su uvijek zatvorena?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pevao je mlad, čist glas, zvučno, razdragano. Pesma, široka, slobodna, razlivala se čudno iz okvira banalnoga motiva i, još u posteljama, susedi su
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Po sto milja, vele ljudi, Preletite za čas besno; Zar se ne bi to orilo Hučno, zvučno, urnebesno? A vi tako mirno, tiho Prolazite prostor sveti, Ta veći se šušanj čuje Kad mušica gde proleti.
Miljković, Branko - PESME
UTVA Daj nesanicu grane s koje slete Zvučno u dane poslednje i tužne Zlatokrila koje ne mogu da se sete Crne šume iza glavobolje ružne.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Po dolinama pustim Umukô ljudski zbor. Samo Dunavo šumi u mraku i samoći, Il' katkad odjekne zvučno protegnut, jasan glas; To ribar ribara kliče po tavnoj dubokoj noći, I njihov surovi usklik doleće čak do nas.
Petrović, Rastko - PESME
Ali crvena svetlost doma gde se ne vraća, I krepko telo još zvučno od himni i pokreta Pobrkaće me kod načela i kaljača, Pobrkati - ha divote! - i otuđiti od sveta!