Nastasijević, Momčilo - PESME
Belasa tvoje telo u suton. TRUBA Šta vredi plavetno nebo, i zumbul i devojče i laste let. Negde zàpeva truba. To iza gora i voda lelek je rušne seljanke. Rod smo. Kad umre čovek, i moje srce rušno je.
Otkini zumbul s grudi, pogni glavu. Negde zàpeva truba. SESTRI U POKOJU Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. Ruže što u muci, da umine, vezla, kô mrlje krvi na
I toplo nekud pojeći pomjani, tugom u bezdan neznanoj otvara se strani. POGREB 1 Zàpeva mu truba, u kovčegu opružen on, i žut. I drugara vojnika čohom po koži ruka gruba dobuje lagano.
3 Zàpeva mu truba. u kovčegu opružen on, i žut. A nebo plavo, i senke šaraju put. SEĆANjE 1 U tihu sobicu moju đurđevak