Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A tako bi volela da čuje malo tamburu; nešto je raspoložena danas. Gleda u baštu. Tišina; nigde nikog. Ćarlija vetar, valjda je on i zalupio baštenska vrata. Ljulja se lastar i drveće i cveće. — Gle, gle! Bože, baš k’o da su živi!
Kola su prolazila Belikim sokakom kroz B., a baš je bilo posle podne. Vrućina beše malo popustila, vetar ćarlija i blago povija grane drveta ispred kuća koje pružahu senke svoje do pola puta, i raznosi miris od bagrema, orahova
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nigde pesme, nigde Sunca, nigde vazduha. Kumrija je štalara. Sad je našao bulku sred žita, žito se talasa, vetrić ćarlija, bagrem mu cveta. Milo mu je da živi, od jutra do mraka.
Radičević, Branko - PESME
Gleda gore nebesima, Gleda dole u gradinu, A tuga mu srce prima, Tuga neka slatka, tija, Kô taj vetrić što ćarlija. 94.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A zabrani od stoletnih hrastova razmešteni na odstojanjima pa kao da, šumeći, pričaju povesnicu ovoga kraja. Vetar ćarlija i povija talasasto već zrele stabljike kukuruza, a sunce jesenjim zracima kao da miluje.
Pitamo se, gde će se smestiti taj narod, pa još ako nastupe oni tmurni kišni dani. Ćarlija jesenji povetarac noseći iz daljine šum pokreta od naroda, koji beži pred navalom neprijatelja.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Sviram smrt, al mi gudalo rasipa nehotične zvuke. A zidovi mrtve i oblake što plove blago mi miluju ruke. Jednako ćarlija kao dalek vrt tragom mojim senka moja, puna žita i neba vedra, vrela kao jedra nedra tvoja.
Čašu kapijama, u nedelju, kad zvona zvone i dolaze žene, seljanke. Mirisu rublja ženskog i belog kruha, iz kojeg ćarlija bogatstvo banatskog žita i smeha Banaćana, koji je tvrđi od kamena.
Rakić, Milan - PESME
Strepi, i sluša topot iz daleka, Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Strepi, i sluša topot iz daleka... Dok mesečina nasmejana sija, I ćuv mirisni zanosno ćarlija U bokorima cvetnog jorgovana. M.
Putuju oblaci u nemom blistanju; A vazduh bez glasa, bez zvuka, bez java. Ćarlija čempres, i miriše trava; Noć teškom kupom zlato sipa na nju...
Al' oseća granje - pa se tiho svija; Oseća ga lahor - pa tiho ćarlija. I Anđeo Mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Stari s’ deda počeškuje iza uveta, Uputi se opet moru, nevolja mu je, A more se talasalo, — vetrić ćarlija. „Gde si, ribo?“ — „Pa evo me!“ — „Samo kad si tu!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Po pučini i uvali vjetar tek što ćarlija, i čuje se jednolično kotrljanje pijeska što ga vali, vraćajući se, za sobom povlače; i kad se val vrati, dok ne stignu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Vidim: nisam se uzalud peo. Ovde na ovom majušnom komadiću zemlje zastrvenom mekanom zelenom mahovinom ćarlija pitomi mazni vetrić.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Al' oseća granje, pa se tiho svija, Oseća ga lahor, pa slatko ćarlija. I anđeo mira, kroz duboku tamu, Spusti se pred oltar u pustome hramu.
Iz svoje večite urne Bezbrojne milijarde zvezdica po nebu sipa. U struji večitog mira Mirisni ćarlija lahor pod svetlim nebesnim svodom, Kô Eolova lira. Svetovi u miru blude. O, srce, i ti se smiri!
1890. JUTRO NA HISARU KOD LESKOVCA Sa pustih, dalekih polja jutarnja magla se diže, I hladni ćarlija vetar. U gradu život se budi: Tamo ubogi užar iznosi mangale svoje, A tamo sumorni Turčin ozbiljno noževe nudi, Ili
Kad se ugasi sunce i tama na zemlju sađe I velom zvezdanim svojim pokrije burni grad, I polja, i dole, gore; kad lahor ćarlija slađe Kroz opusteli sâd Ja siđem usamljen u noć.
“ Krenem se dalje. S bosanskih planina Studeni vetar zviždi i ćarlija; U mutnoj magli koleba se Drina, A mrak je tiho, lagano uvija.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Sve što živi zahvaljuje svoj život Suncu. I sve što se kreće, pokreće Sunce. Vetrić koji ćarlija, potok što žubori, svaki pokret u prirodi, nisu ništa drugo no izražaj Sunčeve snage.