Jakšić, Đura - PROZA
Kad je običan dan, tu sedi pored kapetana i kapetanica i ostala porodica, a ćata otide sa pet-šest okrivljenika i jednim pandurom u vinograd, pa onde nadgleda kako će se okopati ili orezati.
— upita ga kapetan, a ćata poniznim glasom odgovori: — Jesam, gospodine! — I onoga nesrećnika iz Županjevca, što je manastirsko prase ukrao?
— I onoga nesrećnika iz Županjevca, što je manastirsko prase ukrao? — I njega, gospodine, — odgovori ponizni ćata. — Dobro!... Dve nedelje će ostati ovde u hapsu.
Ali će priznati, hoće!... U mome podrumu mnoge su tajne izišle na videlo, i njegova će!... Kad je ćata sve ispisao, onda se diže kapetan, prišapnu nešto panduru i otpusti sve ljude do vezanoga Milisava; njega zatvoriše u
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Februara 28. pozovem Turke iz Valjeva na dogovor, i dođe mi Sali-spahija, koji je bio moga oca ćata, i jošte pet stari̓ Turaka.
Pogledaše Turci i reče Sali-spahija, ćata moga oca: „Ala otkuda vam onolika vojska?” — Ja mu kažem: „Ta ti imaš arački tefter u rukama, i znaš koliko ima
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Odem ti ja u Šabac nešto poslom. Uvratim se kod nekog Nikole, što je ovde bio ćata kod našeg kapetana. Uđem u kuću, a sama mu gospođa njegova tu. Pogledam, a ono stoji pored duvara jedan gvozden astal...
Ne treba se čuditi, veliko je veselje! Slavu slavi David Uzlović, ćata opštinski Došli su gosti sve po izboru. Da već i ne pominjem odabrane ljude iz samog mesta — na priliku: novog učitelja
Bilo je tu vazdan nagađanja. Kmet misli da ne bude druga kaka stvar. Ćata misli da je Drekavac. Seljaci — divlji čovek, i ništa drugo.
Zapitkuju ga ima li odista divljih ljudi, mogu li doći čak i ovamo, ima li ih i repatih. Ćata Živan već poče da se spleće.
— Bog i duša, pobegao! — povikaše neki što behu takođe prišli. — Šta, šta? Nema ga! — upita ćata i stade zavirivati po apsani. — Hm, hm! odista ga nema! — Pa šta ćemo sad? — upita kmet.
Nema ga! — upita ćata i stade zavirivati po apsani. — Hm, hm! odista ga nema! — Pa šta ćemo sad? — upita kmet. Ćata se opet zamisli, pa reče: — Hm, divlji čovek!... Opasna zver!... Gledaćemo! — Da ga potražimo, gospodine! — veli kmet.
Odvoji se nekoliko ljudi, dočepaše što god pade šaka, pa hajd' u poteru. I ćata Živan pođe s njima, ali nekako sve zaobilazeći podalje i govori pandurima da se nađu pobliže.
Saleteše ga tu i uhvatiše; ali jednoga od njih dobro ogrebe. Opet ga vezaše nekom uzicom i dovedoše opštini. Ćata Živan namisli da pošalje tu zver načelstvu. Nađoše neku sandučinu od espapa, strpaše ovo živinče i zakovaše.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Novak pandur dere se i određuje gde će ko da pritera kola. Deca kradu trešnje. Sreten ćata ide s dobošarem po varoši i čita da se zabranjuje puštati svinje po ulicama. Trivko izvadio jagnje, pa viče: „Hodi, vruće!
Pop je bio sve i sva! Imali smo i školu, ali je ona bila potčinjena značaja, kao što je ćata u sudnici. Ona je služila crkvi i selu, dakle popu. — Poslije ću vam i o njoj pričati.
Ne nazva boga, samo malo klimnu glavom: — Je li ovdje kmet? Mi pomislismo da je nov ćata, pa poustajasmo. Kmet skoči: — Ja sam, gospodine!
Ujedanput pljesnu rukama: — Mara! — Mara! — graknusmo mi, a ćata, što bolje može, popu na muštuluk. Radoje opali iz dvocijevke.
stavlja u usta tranbolos — šaren svileni pojas sa resama tunos — visoki fes (iz Tunisa) tutor — ovlašćeni staratelj ćata — pisar ćilibar — žuta i prozirna fosilna smola; jantar ćirica — slušče ćulbastija — odrezak mesa pečen na žaru
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku. Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja,
znate — ćata. Učitelj još više obori glavu, namršti se i pruži ruku. Ćata opet htede nešto reći, ali se nekako pri rukovanju zapetlja, pa se ćuteći vrati na svoje mesto.
Učitelj, spreman za ove pojave, koje se drugima vrlo retko dešavaju, izvadi iz kaputa jednu hartiju i pruži je kmetu. Ćata prihvati, razvi i pročita glasno objavu, kojom se Gojko Savić, privremeni učitelj i upravitelj škole orlovičke, upućuje
opazila neke njegove značajne poglede i htela je odmah udaljiti ga sasvim od sebe, ali se setila očevih saveta: da je ćata velika sila u opštini i da treba uvek sa njim lepo postupati.
Ona je sad razumela o kome ćata govori, ali odmah pomisli: neće li biti i nezgodno i opasno, da ga pusti na taku blizinu k sebi, a još više joj pade
reče ona ironično, ne prikrivajući svoju misao, pa ubrza korake te ćata poče izostajati. »Ako mi se još i ovaj navrze na glavu, imaću muke.
IV — Prvo ćemo kod gospođice, reče ćata Bogosav, koji je došao s kmetom da mu pomogne sastaviti spisak, kako on reče, a u samoj stvari: da malo napari oči na
Šta će ti kontrave! ... nastavi kmet i zasmeja se slatko. — Ta nije kod nas škola od juče, dopuni ga ćata; znamo mi šta školi treba, a šta je suvišno.
Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku morade naići na ovako uniženje... Kmet i ćata odoše, čudeći se belaju što ih snađe, a učitelji ostadoše još u školi.
Seoski ćata se zadovoljno i pakosno osmejkivaše, gledajući to u zbunjena Gojka, koji se odjednom nekako neobično naježi, uvuče glavu
— Golaverija smo, brate, svi pa to ti je, pri druži im se ćata ovim familijarnim tonom. Ljubica planu i namršti se. Pisar to opazi, pa se obrte ćati : — Baš si prava gejačka
Pisar to opazi, pa se obrte ćati : — Baš si prava gejačka cepanica; nećeš se nikad istesati. Ćata se stade vrpoljiti i čuditi šta je to pogrešio, a pisar se okrete Gojku: — Izvol’te, gospodin učitelju, u društvo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ne mogu, brate, već promukoh; evo neka me odmeni ćata, — veli učitelj i pruža novine opštinskom pisaru. — Ne, ne, Vi bolje čitate, — brani se ćata.
— Ne, ne, Vi bolje čitate, — brani se ćata. — Dijete, daj učitelju još jedan polić, pa neka nam čita, — veli gazda Mitar, koji se više od sviju zainteresovao
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A umeo je, boga mi, i da se pokaže kad je gde trebalo. Bio je čovek patriota. I nije jedanput ćata čitao seljacima Zvanične novine i u njima darežljivost ćir-Đorđevu.
A i sam ćata je obično u tim prilikama nakitio i poslao kakav dopis; poslao u Novine koje su organ toga okruga u kome kuje u zvezde
Ni petla ne ostaviše da kukuriče jutrom i da tako budi seljaka na poljski rad. Sve pojedoše, pa sad, veli, mora sam ćata Pera, na sramotu civilizacije devetnaestoga veka, da kukuriče jutrom kao petao i da budi selo!
On sedi u mehani, a ćata mu čita, Žika samo nabija noktom od palca puhor u luli pa se smeje; a nije da se zadovoljno i slatko smeje, nego sve
Sede tako povazdan u mehani, pa se razgovaraju o opštim stvarima u selu ili u Srbiji, a ako im se tu desi i ćata, onda pretresaju i rešetaju i one (stvari) po Evropi.
Svi umiruju ćir Đorđa koji polako dolazi k sebi. A ćata Pera, nazvan Izmotacija, da bi zagladio te ružne uspomene, priskoči i on.
A ćata Pera, nazvan Izmotacija, da bi zagladio te ružne uspomene, priskoči i on. Dokle su drugi umirivali ćir-Đorđa, ćata Pera je smišljao čime bi on onako lepo i vešto zagladio ovaj malopređašnji nemio prizor; onako lepo i vešto, jer ćata
ćata Pera je smišljao čime bi on onako lepo i vešto zagladio ovaj malopređašnji nemio prizor; onako lepo i vešto, jer ćata Pera je bio veštak, skroman služitelj u hramu boginje Talije.
Od jedne izvađene cigare napravi posle tri tanje. — Dve godine kako je ćata. I sad mu je jedini ideal i želja da prekanta još ove četiri godine do trideset, a tad bi se kandidovao i bio izabran
»Ah«, rekao bi često, lupajući se u prsa; »ama samo tri dana da sam im ja ministar! Ne bio ja Pera ćata ako sve ne bi išlo ka’ po loju!« On je i ćir-Đorđu i Sreti u poslednje vreme mnogo vredeo.
« On je i ćir-Đorđu i Sreti u poslednje vreme mnogo vredeo. Kad je novoizabrani predsednik došao, sve je izmenjao, a ćata Pera ostade; njega, lenjir, makaze, divit i peskaonicu nije menjao, nego sve zadržao.
što se uzdržao i nije guslara isekao na onako sitne komade, tako da mu nos bude najveći komad od njega, — dotle se Pera ćata povukao za kelneraj i čučnuo. Oni se još jednako tamo prepiru.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Gde vam je ćato? — Eno ga u travi, spava — odgovori birov, pa otrča, te probudi ćata. To beše seljak, kao i drugi, samo nešto malo pismen.
— Šta ? — odgovori ona i zastade. — Hteo da ubije kmeta, a ćato prišô da se rukuje sa njim, a on ćata pljus po obrazu: »Ne prilazi, veli, hajduku«. A jutros, kažu, povezô sve džandare u srezu i oteo im puške i barut.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Služba je svršena davno, I zvuk poslednji zvona odjeknu jasno i ravno. I narod iz crkve naže. Jedini opštinski ćata, Zverajuć, zastade malo kraj sniskih crkvenih vrata.
I prilika mu se dade. Idući na dužnost svoju, Naiđe odnekud ćata, da i on popije koju. Kad spazi u krčmi kmeta, a on se podmignu glupo, Iz proste navike, zbilja, al' to mu izađe skupo.
“ I poče da strašno psuje. Podmigujući vazda, Ćata je stajao smeten, kako ga već Gospod sazda, Dok za vrat puče mu šamar...
Šubara pade mu s glave, I sad nastade prizor pogibli i bitke prave! Jarosno uzviknu ćata i burno na kmeta naže, Nogom mu udari trbuh, i kmet se od bola saže, I samo zajeca teško, silno se zaljulja tade, Izdiže
Podoban smušenoj mački, sad ćata ponova sleta, I upre kolena svoja o trbuh bednoga kmeta. No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s
No kmet u ovom času već beše u zanos pao, Te ćata ustade s njega, jer ipak dođe mu žao. Podiže šubaru samo, dotera na njojzi bore, I onda, psujući sanćim, zamače u svoje
Najposle ispade neko, komotan, iz vajata. Buktinja zasvetli jasno, a pred njim - opštinski ćata. On šturnu preplašen u mrak, gde senka vladaše gusta, Al' vajda beše mu slaba, jer svetli buktinja pusta I kmet ga uoči
Snažna se njegova krila lagano razviše s pleća, A nad njim splete se šator od šumskog mirisnog cveća. A ćata, međutim, zbunjen, još kroz noć poljanom ode, Išô je gde noge hoće i kuda oči ga vode, Bežô je od samog sebe.
Pa klisar kad čuje samo, a čuće sramotu celu, Jer ono podmuklo dete javiće celome selu, I onda eto ti bruke... Tu ćata naglo se trže, I uprepašćen stade.
S visokih lisnatih grana Tajanstven i opšti šumor razli se od sviju strana I dah svečanog mira. A ćata prilete smelo, I veza krioca bogu, i svrši čudesno delo. Ni molbe maloga boga, ni mnoge njegove suze Ne rastužiše ćatu.
“ Zatim se naliza tako da pijan tiho se skljoka, Kad za sto, gde i on beše, četvrta pristiže oka. A ćata, smatrajuć boga kô zver il' slično nešto, Otpoče istragu svoju s važnošću I vrlo vešto.
I što se po selu smuca? Ima li, pita ga, oca, i zna li rođenja mesto? Amor mu pokaza ime, a kaza i ono resto, No ćata podmignu na to! „Batali!“ odmahnu samo, „Mi, kaže, ovakve tice po perju i glasu znamo.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kad ga je, prilikom nekih partijskih razmirica i nesporazuma, zvrcnuo kmet Viden, nosio je ćata tri nedelje od istog prstena čvorugu na čelu, pa izgledao s njom na čelu kao inorog.