Jakšić, Đura - PROZA
— On nek ide kapetanici da izbere šta joj treba... A ti, ćato, napiši mu pismo da može torbariti po celom srezu. — Dobro, gospodine... — veli kapetanova senka.
Doveli jedno momče. Vele da je zapalio kuću svome tutoru. — Tu će biti ćara i za lebe, ćato! Samo na protokol pazi... Kaži im da ulaze...
Ona oseti... Kapetan se okrete svome ćati, pa mu zvaničnim tonom reče: — Ćato, piši!.. Ali lepo sve po redu, onako kao što ti ljudi kazuju, nemoj što da izostaviš...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Evo na! — se krupan glas opštinskog pisara i badi momčetu u kapu deset para. — Nemoj da se pretrgneš, ćato! — reče momče zajedljivo. — Vi'š ti bezobraznika! Ne kažeš hvala i na tom! — obrednu se pisar.
Vidak ga pogleda, nakašlja se malo, pa će tek onako upitati: — Može li se, Srejo? — Pomalo, ćato petla se. — A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio. — A što nećeš?
— Pomalo, ćato petla se. — A 'oćeš li ostati i od Đurđevadne kod Stanoja? — Vala, ćato, neću. Dosta sam ga služio. — A što nećeš? Stanoje nije baš tako rđav gazda. — Može biti; ali ja ne mogu.
«. — Ama, nismo tako rekli, ćato! — prekide mu Sreja čitanje. — Tako ja ne mogu. — Pa nećeš ti to njemu davati, nego samo da čuva; ovo je samo vorme
Na polasku uze kapetan čitav denjak akata pa pruži starijem pisaru, Strahinji, i reče mu: »Dela, bogati, ćato, suoči ove ljude, pa presudi stvar da se više ne poteže!
Kapetan, dobričina neka, tek samo sleže ramenima, pa reče: — Ja ne znam šta ću im! Taj je pop poma'nitao!... Dede, ćato, pročitaj opet njegovu tužbu, da vidimo da nismo što preskočili!
Taj je pop poma'nitao!... Dede, ćato, pročitaj opet njegovu tužbu, da vidimo da nismo što preskočili! Ćato uze tužbu iz gomile akata, pa stade čitati: »Načelniku sreza tog i tog.
»Da je to sve, kao što potpisani navodi, zasvedočiće... taj i taj, taj i taj.« Ćato ih pročita sve po redu. — Pa šta ćemo sad, ćato? — upita kapetan.
taj i taj, taj i taj.« Ćato ih pročita sve po redu. — Pa šta ćemo sad, ćato? — upita kapetan. — Najbolje bi bilo da mi to sprevedemo preko načelstva ministarstvu, pa neka se tamo reši.
— O, o! Drž' se!... A šta ćeš ti sad? — upita Sava razbirajući se. — Imaš, ćato, budak? — Šta?! — Imaš budak — budak, treba mi? — Budak?! — ponovi Sava u čudu. — Hi — budak...
Uze iza vrata budak i iznese, te mu dade rekav: — Ali sutra zorom da si doneo — čuješ? — Nemaj brige, ćato, i pre zore... — obeća se Marjan, zaturi budak na rame, pa ubrza Simičinoj kući.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Molim oprostite... Ja, znate, ’nako... stade mucati preneražen ćato. Jadno njegovo ranjeno srce!... Na prvom ljubavnom koraku morade naići na ovako uniženje...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Oh oh! Crk’o da bog dâ, ćato! O ko te zaćatio!« — Nedelju dana posle toga, boleli su ga kukovi od grdna smeha. Sam je posle toliko puta pričao da se
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kako ćemo sad, kad nijedan ne znamo čitati? Gde vam je ćato? — Eno ga u travi, spava — odgovori birov, pa otrča, te probudi ćata.
— Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne dajući mu ruke. — Idi, pročitaj mi onu hartiju za mene. Ćato ode pred vrata, počeša se po glavi i pročita glasno celu hartiju, pa se opet vrati natrag. — Pa kad mu to ističe rok?
— zapita Đurica. — Juče ti je bio poslednji dan. — E, pa to me vi sad možete ubiti? — Jok, ne more još — odgovori ćato — dok ne dođe druga naredba, u kojoj će te proglasiti za hajduka. Ali to neće još, možeš se ti slobodno predati...
— Doći će i ta naredba, ne boj se. Požurio sam se i ja, da ona što pre dođe. — Šta, zar si počeo? — viknu ćato. — Veliš to istinu? — zapita i kmet. — The, pomalo... Jutros malko počesmo.
Jesi čula za Đuricu ? — Šta ? — odgovori ona i zastade. — Hteo da ubije kmeta, a ćato prišô da se rukuje sa njim, a on ćata pljus po obrazu: »Ne prilazi, veli, hajduku«.
Krakov, Stanislav - KRILA
Druga dva vojnika punila su lule, i gledala u suvog pisara Kazimira. Plave malje drhtale su po mršavoj bradi. — Ćuti, ćato, stari buntovniče, kakvu smrt nam pripominješ... Njihovi obrazi su bili rumeni, a pleća široka.
Bili su crveni kao krv iz pluća Kazimirovih.. Grudobolni su uvek proroci rušenja. — Ma ćuti, ćato, šta naričeš. Ti si pacifista, anarhista, ćuti, — podviknuo je gojazni ordonans. — To je dobro.