Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
pometnju stvara iz ovog mirisnog neba gle pticu kako se obara u suncem obrubljen plamen u lobanju cara lazara koviljka ćerka milisava i stojanke požive šesnes godina umre na ivanjdan venci ptica rasturaju se u nebu jedan šugav pas šunja se
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Jeza ga prožma svega od glave do pete. — Lepo, bogami! Kaki mi je to otac što mu ćerka u oči kaže da neće da ga sluša?... Sramota!... Mladen sagao glavu, pa ni bele.
Zvao sam tebe da te pripitam!... Nauči me, kao boga te molim!... — Da te naučim?... Ali kako?... Da je to moja ćerka, ja bih Kruški kazao: ja je ne dam onde gde ti hoćeš! To bih rekao ja, a ti... — Molim te, popo!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tu je opisan i stari šarov, i lopov mačak, i mladi guščići i stari patak, i popina ćerka i učiteljeva poseta; drugim rečima, opisano je jedno idiličko predveče uoči nedelje u kući pop-Spirinoj.
Pored gusaka bilo je tu i guščića. Baš to je hranila jedna mlada rumena devojka, frajla Jula, popina ćerka, i zadubila se u posao, kad se najedared trže, jer zasikta stari gusak iza njenih leđa na gosta koji se (posle dužeg
Čim se vratila i donela mačka, koga odmah odneše i zatvoriše u »špajz«, odmah je saleteše s pitanjima i majka i ćerka, gđa Persa i gđica Melanija, a Erža samo odgovara.
— Sutra će — svršava Erža raport — biti kod milostivih na ručku. Majka i ćerka se samo zgledaše na taj glas. — Vidiš, molim te, a ništa mi ne javlja lukava paorska beštija — veli gđa Persa ljutito.
? Nego ta lepo stoji sve uz svoju iskusnu mater, pa se uči i pomaže joj k’o dobra ćerka materi; radi po kući sve: kiseli krastavce, pravi komlov, kuva sapun, kòpuni živinu, i radi sve take kućevne stvari, i
— zapita pop Ćira koji se vratio u sobu. — »Šta je bilo?«... Ja sam joj kriva što joj se ćerka ne ume ni okrenuti! A kad je sovjetujem: »Vospitavajte dete, gospoja-Sido, to se danas traži: bez nemeckog vospitanja
Ta znam je samo na balu! Ono ima, ima igranja... al’ ono njeno... već, već... k’o ona Irodijadina ćerka što je upropastila, bože me prosti, onako krasnog jednog sveca... — ’Ajde, nemoj tu koješta govoriti...
Ja baš ako i gledam, a ja sam barem muškarac, pa mi se i šikuje,... al’ vi, vi!... Frajla, pa još gospodin-popina ćerka! — veli Šaca, sretan što joj se osvetio za raniju uvredu. — Sveštenička kći, pa izviruje na déru!
poveo jednom reč, i to pred Julom, o jednoj dobroj partiji koja joj se javlja), ali gđa Sida, kao svaka mati, kojoj je ćerka vazda na očima te i srcu bliža, — ona je primetila i nije joj se to nikako dopadalo.
Najrazgovorniji je pop Ćira; doliva i sebi i ostalima. Hvali sve svoje po kući. — Kakva majka, takva i ćerka! — veli pop Ćira.
Nikad valjda nijedna popina ćerka nije bila tako opremljena kao Jula popina. Koliko će to kola trebati da sve to krenu, sam će bog znati.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
dana seo na prag njene sobe i počeo da se dere na sav glas, gledajući ispred sebe: — Klisaričina, ete klisaričina ćerka — umreće! Klisarica izletela na nj sa sekirom. On pobegao. — Neće, neće...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Petar se jadan branio, a škripao je zubima, pa je najzad i on vikao da senator, ako ćerka hoće, može da vodi ćerku! Pa je zalupio vrata, tako da su se prozori tresli na traktiru.
Međutim, i on je grmeo i pretio! Neće ni da čuje da mu se ćerka seli u Rosiju! Spočetka, dok je to bilo dozvoljeno, još i kojekako, ali, sad, kad je zabranjeno, ni da čuje! Ne da ćerku!
Onako visok, poguren, poguren se vraćao i sa kartanja. Ćerka kapamadžije Grozdina, to, nije praštala. Međutim, nije bilo samo siromaštvo, što je Trifuna nateralo da se sa ženom i
Popiće tu kavu, a kola već čekaju. On će nju da smesti u kola, kao i decu, i poljubiće je pred slugama, a ćerka kapamadžije Grozdina otputovaće zatim u Rumu. Kuća se već selila. Ostaće samo ergela koju prodaju.
Ona bi, ležeći na postelji, budna, slušala to, i šaputala: „Ala je to lepo!“ Kapamadžija je imao običaj da kaže, da mu ćerka nije sedmu noć dočuvana.
A pošto niko u toj familiji nije video lavicu, o tome se dugo govorilo. To se pamtilo. Ćerka kapamadžije Grozdina rado je, kao i Ana, pevala, a rado je i igrala.
Božiču se, izgleda, od početka, bio dopao. Nametao mu je, i svoju ženu i ćerku, a ta žena je bila vrlo lepa, a ta ćerka je bila uzrela rano.
A pela se u kola kao anđeli, koji idu u nebo, na lestvama. Na Isakovičevom putu u Rosiju, taj čovek, i ta žena, i ta ćerka, bili su za Pavla slučajnost, ali kao slučajnost u ljudskom životu, koja je, često, neshvatljiva.
Videvši da ima posla sa nekim, razmaženim, devojčetom, Isakovič joj onda, pošto je bila ćerka njegovog saputnika, reče: da će, kad odraste, biti kao Luna, na nebesima, koju živ čovek ne može stiđi, ni kad bi imao
Drhtao je od besa. Božič će, kaže, imati da čuje, kako mu se na putu ponaša ćerka! Pođe niz brdo, tako naglo, ljutito, da se krečnjak ronio, pod njegovim korakom, kao da mu korak, iz trave, neki izvor
Pitala je Isakoviča, kud su to otišli, i zašto su nestali iz društva? Nije lepo! Zar ne vidi da je njena ćerka još dete? Božič je, međutim, vikao da se preže i kreće!
A njena ćerka počela je, uskoro, da pilji opet, prkosno, u kapetana. Tako su se satima vozili major Joan Božič i njegova familija.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
A kada bi taj „redak karakter” izgubio katedru profesora univerziteta i izgubio ime naučnika, vaša bi ćerka, izvesno, ostala verna svojoj veridbi? SPASOJE: E, to je već u pitanju.
PAVLE: Pa to da izgubite zeta, ne zato što bi vas on napustio već zato što bi vaša gospođica ćerka na pustila njega. SPASOJE: Ja vas ne razumem.
Ima tu nešto!” SPASOJE: Moja će se ćerka venčati kad je meni volja, a ne kad je gospa-Dragi volja, a pozivnice je lako i po drugi put štampati.
SPASOJE (predstavljajući ih): Gospodin Švarc, član upravnog odbora „Ilirije”, moja ćerka, moja sestra. ŠVARC (klanja se). VUKICA: Tatice, ako bi se mi nešto duže zadržale?
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dok njegova baba i ćerka nisu znale ništa, on je znao sve. Znao je, vrlo dobro, zašto je gospoža Dafina bila dovedena u kuću njegovog gospodara,
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
(Vuk, br. 691) — Gledaj majku, a uzmi šćercu (po majci ćeš poznati kakva je ćerka). (Vuk, br. 692) — Kakva majka, onaka i ćerka. (Vuk, br. 2036) — Obilata majka, obilata i šći. (Vuk, br.
691) — Gledaj majku, a uzmi šćercu (po majci ćeš poznati kakva je ćerka). (Vuk, br. 692) — Kakva majka, onaka i ćerka. (Vuk, br. 2036) — Obilata majka, obilata i šći. (Vuk, br. 3891) — U lepe majke lepa i ćerka. (LMS, 1860, knj.
(Vuk, br. 2036) — Obilata majka, obilata i šći. (Vuk, br. 3891) — U lepe majke lepa i ćerka. (LMS, 1860, knj. 101, br. 460) — Djelaj kolac kao ti i otac. (Vuk, br. 1207) — Bog na nebu, a otac na zemlji. (M. M.
otkrivaju poslovice, od najvećeg su značaja roditelji, njihove crte ličnosti, njihovo ponašanje („Kakva majka, onaka i ćerka“; „Po ocu se poznaje sin, a po majci šći“).
(„Kakva majka, onakva i ćerka“; „Što otac tvrdoglaviji, to sin jogunastiji“.) MEĐUSOBNI ODNOS DVA NARODNA MODELA RAZVOJA DETETA Između dva
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Sve je naopačke! — Ali, kod mog dede se jede obrnuto? — čudi se Makijeva ćerka. —Zar ovako nije lepše? —Šalabe! —Šta znači »šalabe«? —Kad je neko šašav. Odvoze se u Dečije pozorište.
Radičević, Branko - PESME
Ma ko s' ovo, pobratime, ženi? „Ta Zmajević, da li ne znaš Gojka?“ A mlada mu — „Cveta je devojka, Mila ćerka — no pij, što si stao — De još jednom — pa s Bogom ostao!
124. „Pa zar tako, moje lane? Misliš da je mati luda? To l' je ćerka ta bez mane? Taka od teb' vidim čuda? To l' je majka dočekala? To l' je, kučko, meni fala?“ 125.
VII I nazada jadna ita, Stiže doma izvan sebe; Uplašena mati pita: „Ćeri, ćeri, šta je tebe?“ Al' ne zbori ćerka njena, Ukočenim okom gleda.
“ A majka joj reč privati: „Bog ti, ćerko, na pomoć! Ma zaš drkće ruka tvoja? Lezi, lezi, ćeri moja!“ XIX Ćerka ode, a neka je! Majka osta puna jada, Pred majku se božju daje.
mati, prosti, prosti, To za suze i sve trude, Za sve nege i milosti, Za nesane, za ponude, To ti samo može dati, Ćerka tvoja — zbogom, mati...
Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba moja.
Kostić, Laza - PESME
Pa što ima silna blaga kralj Ramsenit od Misira, taka blaga nigde nema od Indusa pa do Nila. Pa što mu je ćerka lepa, ponosita Valadila, te lepote nigde nema od Indusa pa do Nila. Pa kako je voli babo!
A napolju, u po trema, susreta je jedna žena, ta je žena mati njena; majci svojoj ćerka pada jecajući oko vrata: „Majko mila, majko stara, opet ideš od glavara?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena, zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I to — ko deli? Tri starca koji nisu uspeli da srede ni sopstvene familije, a kamoli nešto drugo! Jednom od njih ćerka pijandura drugom sin lokator, treći ukokao rođenu ženu i još ne sanja da će mu čak i rođeno dete zbrisati u Ameriku i
—I, ne zovi me sine! — presekoh tu nerazumljivu familijarnost. — Znaš da me to izbezumljuje! Ja sam ćerka! To je tvoj problem što si želeo muško, a dobio polužensko dete. —Dakle, šta sam ono hteo da kažem? —O uslovima ...
A zar i ja nisam prava retkost? Gde bi se to danas, uostalom, mogla pronaći ćerka koja u nedostatku lovijanovića proglašava izlizane džempere za vrhunsku modu i, što je najsmešnije, uspeva da i druge
Pa su se deca utronjala kad je stara Anči ... šta? Kakva ćerka? Zapanjio se gosn Sule. —-Otkud meni Anči, ćerka? Pa ona mi je frend sa Ade! znam je kad je bila ovolicka...
Pa su se deca utronjala kad je stara Anči ... šta? Kakva ćerka? Zapanjio se gosn Sule. —-Otkud meni Anči, ćerka? Pa ona mi je frend sa Ade! znam je kad je bila ovolicka... I, uostalom, kao da je to važno ko je kome ćale, a ko keva?
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SIMKA: Ja mislim da mi taj testament možemo oboriti, jer ona je nezakonita ćerka, a mi smo zakoniti rođaci. VIDA: Pa ono, ako ima boga i pravde božje, tako bi trebalo da bude.
VIDA: Pa ono, ako ima boga i pravde božje, tako bi trebalo da bude. TANASIJE: I onda, 'ajde njoj, što kažu: ćerka mu je, pa kakva je da je, ali što ostavi crkvi i prosveti tolike pare? Zar nije bolje bilo da se ja izvučem iz stečaja?
SARKA: Ama, zar vanbračna ćerka pa na zakonu osnovana? AGATON: Kaže advokat: „Kaž'te hvala bogu što vam je ostavio i to malo legata, jer i to je imao
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Šta ti radi gazdarica? — Ah! — priseti se narednik, i sleže sramežljivo ramenima. — Dobro... majka radi u polju. — A ćerka? — i oči Aleksandrove zasijaše. — A... ja! — narednik kao da se jedva priseti. — Ona je, ovaj... bolesna i leži.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
„Štednja u našem narodu u starom veku”; a moj sin piše delo: „Uticaj štednje na kulturni napredak u narodu”; a moja ćerka je dosad napisala dve pripovetke, opet za narod, u kojima se iznosi kako vala štedeti, a sad piše i treću: „Raskošna
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Ama, za Danicu. JEVREM: Pa to, to hoću da kažem, reci: žena narodnog poslanika. To jest, ćerka narodnog poslanika, upravo zet narodnog poslanika... odnosno... eto, ne znam ni šta govorim!
Odsekle su mi se noge kad sam u čaršiji čuo da ti se isprosila ćerka. Kažem Joci crevaru: Ivković je ovakav, Ivković je onakav, i već kažem mu najgore što se može reći o živom čoveku, kao
PAVKA: Čula! SPIRINICA: Iju, rođena ćerka pa da glasa protivu oca. To da sam pročitala u novinama pa ne bih verovala!
PAVKA: Plakaće, gruvaće se, čupaće kose... JEVREM: Kaži joj: povešćemo je u Beograd, i ovaj... šta znaš... ćerka narodnog poslanika...podnesem interpelaciju...ministar se uplaši... SPIRINICA: I počne da se uvija oko tebe.
Rakić, Milan - PESME
JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žene despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Sad ću kazati!“ Ne zna još ćerka što je zavjet. — Pripovijeda se kako je odila majka i kćer na zavjet u nekakav manastir, pa, kad došli do blizu
— Tvoja ćerka buvetina, Tvoja kuća lokvetina: Kćer ti nisam ni prosio, Samo sam se našalio?“ 11 Kad se ženi vrabac podunavac,
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
jutra išetao u grad i tužno suze proljevao, što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena, zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđe jeknu. — Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice. Vukašin teško izgovori: — Tošićeva ćerka. — Tošićeva ćerka?! Naprednjaka Tošića? — Jeste, njegova. — Moj sin da se oženi ćerkom mog najvećeg neprijatelja?
— Čija je tvoja izabranica? — čvor je Aćimovo lice. Vukašin teško izgovori: — Tošićeva ćerka. — Tošićeva ćerka?! Naprednjaka Tošića? — Jeste, njegova. — Moj sin da se oženi ćerkom mog najvećeg neprijatelja? Narodnog krvopije.
Moj Vukašin Tošićev zet! — šapuće zagledan u dva velika oka, tuđa i pusta, mora da ga gleda. — Jeste. Ali ćerka nije što i otac. — Posle toliko godina došao si kući to da mi kažeš? Aćimov sin — Tošićev zet!
Vidiš li kako ova moja pati? Čula me! štrecnu Nikolu, pa brzo reče: — Kad bi sve žene živele kao tvoja ćerka, Boga ne bi ni bilo. — Jadan li joj je život. Satreće je Đorđe. A sutra je praznik. — Šapći, čujem ja dobro.
Ne mogu po tvome! Ne mogu se odreći Olge zato što je ćerka tvog političkog neprijatelja. Ne mogu! Nisam kriv što si me nepravedno voleo više od Đorđa.
Deda si postao! On ćuti i rukom pritiska Vasilijeve zareze na minderluku. — Zar ti nisam rekla da ti moja ćerka neće kuću ostaviti pustu? Jesam li ti rekla, muško! — Maše rukama, preti, čika, pa izjuri napolje.
Kao u snu, Đorđe gleda za ocem što odlazi na beloj kobili. — Vidiš, baksuze, šta moja ćerka rađa! Pisni sad ako smeš! — unosi mu se Milunka u lice; Đorđe skrušeno ćuti. — Bilo pa prošlo. A sad, poljubi mi ruku!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Al' s prozora tvoja majka Gleda, pa se osmehiva, - „Ne smejte se, draga gospo, Tom je vaša ćerka kriva!“ J. Jovanović Zmaj XIV NA NOĆIŠTU Studena me kiša šiba Već vasceli dan; Oj, primi me, krčmarice, U tvoj lepi
Reče l', starče s'jedi, Na kog mrtva ćerka pomišljaše onda Onaj gorki osmjeh kad joj usta sledi? I da li ga prokle da u času tuge, I besvjesnog bola nad tim
J. Dučić LXXXIII BILA JEDNOM RUŽA JEDNA... U majke je ćerka bila, K'o dan lepa, k'o cvet čedna, Pa zavole jedno momče. Bila jednom ruža jedna...
M. Rakić CXV JEFIMIJA Jefimija, ćerka gospodara Drame, I žena despota Uglješe, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar Manastiru.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
sestra, i supruga u isti mah, slična po liku svome mužu i bratu, bujna hladna lepotica; levo od kralja sede njegova ćerka iz prvog braka, princeza Berenika, nežna, ali lepo izrasla, slična ljupkom cvetu.
On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje? - Kraljeva ćerka ne raspolaže slobodno sa njim!
“, reče joj on. „Idi sada, a ja ću uzeti Aristarha u zaštitu“. Ona ga zagrli s iskrenom detinjom ljubavi. Kad mu ćerka ode, Filadelfos primeti njenu zlatnu grivnu koja je ležala na patosu.
Pri tom doznadoh ovo. Ptolemajos drugi - hrabar, kakav je bio - dva puta se ženio. Njegova prva žena Arsiona beše ćerka diadoha i makedonskog kralja Lizimaha, a njegova druga žena, koja se takođe zvala Arsiona, beše njegova rođena sestra.
je iznikla teorija epicikala, došla je za vreme ona četiri veka koja dele Aristarha od Ptolemaja, potpuno U zaborav; ćerka Aristarhove nauke, kad je porasla, ubila je svoju rođenu majku.
„U ovo testo“, reče ona svojoj ćerki, „staviću još dva jajeta da vam kolač bolje prija“. Ćerka se nasmeši. „Ali draga majčice, to nije potrebno; on će nam, veruj mi, i ovako dobro prijati“.
„Kako se zvao?“, upitaše deca. „Herkules. Jer beše ogroman“. „A jeste“, reče starija ćerka, „sećam ga se. Beše veliki kao kakvo tele“.
Tu se nađe sa svojom vršnjakinjom koja je taman bila došla. To beše gospođica Storej, ćerka lekara koja je, nešto mlađa od Njutna, nekada bila njegova drugarica.
,Moja nećaka Katarina’, reče on predstavljajući mi je ,ćerka moje sestre Hane’. Ja je pogledah, izgledala je zaista kao anđeo“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa, bogami. Pogledaš u prvog komšiju, on boluje od iste muke. Ako nije žena, a ono je ćerka. Eto mala Lela što stanuje do crkve, devojčica, veli videću je sutra na prozoru, okopilila se i ceo svet zna da je
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Crn, ulašten, ispupčen krov sjajio se na suncu. Iz automobila ispade čitava mala familija: otac, majka, ćerka, već djevojka, i sinčić. Zacijelo su došli nekome u pohode.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
jutra išetao u grad i tužno suze proljevao što mu narod u gradu od divova strada i pojeden bi, pa se sve bojao da mu i ćerka jednom ne bude pojedena; zato porani istoga jutra pa stane gledati po gradu, a grad opustjeo, već je malo i naroda još
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Sin već završava veliku školu, a ćerka se priprema za koledž. Oboje su se osećali kao Amerikanci, a i ponašanje im je bilo američko, ali roditelji, iako su
Sin i ćerka su radije govorili engleski, ali su voleli slovenačku narodnu muziku i oduševljeno je negovali. Zbog toga su im roditelji
i tada sam u svom sjaju njihovog učenja video celovitu sliku onoga što sam verovao da je američka civilizacija: divna ćerka jedne divne majke koja se zove anglo-saksonska civilizacija.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako se udala. ČEDA: Nisam je videla otkako se udala, a ovamo zatvara nam vrata ispred nosa.
ako bi se desilo da otac postane ministar, da nisi pošla za toga, kako bi se lepo udala kao ministarska ćerka. DARA (uvređeno): Bože, majka, kakav je to razgovor! ŽIVKA: Pa ne, al' kažem. DARA: Meni ni ovako ništa ne fali.
ŽIVKA: Pa kad nije za tebe prilika. DARA: A bio je, je li, prilika kad nisam bila ministarska ćerka? ŽIVKA: Nije ni onda. DARA: Za mene jeste. ŽIVKA: A ti ga uvij u pamuk pa ga metni pod jastuk i čuvaj ga.
ŽIVKA: A koga si još zapisao? VASA: Tetka Daca i njena ćerka Hristina. ŽIVKA: Je l' ona što je položila maturu? VASA: Jeste. ŽIVKA: Pa šta ona hoće?
(Gleda kofer.) Gle, gle, gle... kako je to pakovanje? ŽIVKA: A, ovo... Znate, moja ćerka se sprema za banju. NATA: Zar još sad, pa još nije sezona?
VASA: 'Ajdemo mi tvojoj Dari. Hoću s njom da progovorim. Ipak, ćerka je, nju će pre da zaboli srce nego tebe. ČEDA: Molim, izvolite, nemam ništa protiv.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
dat pri odlasku od tetke uskoro se ponavlja - sa variranim tonovima smrti - kada je već u razgovoru sa ocem slomljena ćerka pristala na žrtvu i vraća se nazad: „Brzo pređe česmu i fenjer, koji je mutno osvetljavao oko sebe.
ne zna, uzima sa pomišlju da mu bude suložnica - sve je to samo sartavni deo seljačkog života u koji je ona kao hadžijska ćerka osuđena da siđe.
I to pripoveci daje sižejni preokret. Kad mu se u poznijim godinama rodi ćerka, Naca, u njemu se budi ona jaka roditeljska ljubav koju inače često nalazimo kod Stankovića, i koja ga je vratila
on je mogao i smeo što drugi nisu: da toj svojoj ljubavi potpuno pusti na volju, da jača, postaje sve dubljom kako je ćerka rasla, razvijala se i zalazila u zrele devojačke godine.
jer se po pravilu u ovoj drugoj odražava ona prva; često se, međutim, odražavanje udvaja, što ostavlja utisak kao da se ćerka i majka međusobno proveravaju, ispituju.
Majka se, dabome, doseća zašto je ćerka došla, pa svoj uznemireni pogled skriva pred njenom radoznalošću; to, opet, ćerka primećuje, pa tumači kao potvrdu
Majka se, dabome, doseća zašto je ćerka došla, pa svoj uznemireni pogled skriva pred njenom radoznalošću; to, opet, ćerka primećuje, pa tumači kao potvrdu svoje slutnje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Da je majka tvoja živa, Znam da ne bi tako bilo. Da je óca u životu Ne bi dao — vera tu je — Da mu ćerka ovom svetu Milostivom dosađuje. A ti prosiš koru hleba — Hoće l’ ti je kogod dati?
Krakov, Stanislav - KRILA
Imala je trinaest godina. Oficir je ležao kraj nje na leđima. Hrkao je pobednički. Kalina, ćerka domaćinova, koju je oficir ostavio, spavala je u prizemlju sa dugačkim Anastasom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Al’ kraja nema praznom govoru, Vreme je davno da se putuje... Hajd’, Spaso, žuri se! SPASENIJA: Oh! GLAVAŠ: ’Ma ćerka lepa nešto zastaje! Možda joj onde neće goditi Rumenog đýla miris haremski? (gleda u Spaseniju.) Šta veliš, dušo?
Il’ da mu glasa tankom pesmicom Skraćuje čase duga vremena, Vojvode časnog ćerka jedina Da podsmeh bude turskom haremu! To ne dam, babo!...
“ I drugo što te beda pouči; Tek divna ćerka sedog Đukića Prljati ne sme ime očevo!... STANA: Posramiće ga ako dozvoli Da joj na kocu bratac pogine.
HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati njezina“. GLAVAŠ: To mi je žena, Ta divna ćerka bivšeg vojvode Što je na Deligradu
GLAVAŠ: To mi je žena, Ta divna ćerka bivšeg vojvode Što je na Deligradu hrabro poginô. Al’ ona baba što se pred pašom Za brižnu majku javlja detetu,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
neke tada poznate nemačke pesme, nego možda i samo toliko da je pisana po njenome metru; da ju je pak imala Jelisaveta, ćerka Jovana Muškatirovića, otkriva nam se jasnije društveni krug u kojem se ta muzičko-lirska kultura negovala i čuvala.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A sad?... Al’ neka, evo, devere! Jedina ćerka dužda mletačkog Ropkinjama se ravna azijskim, Da ne povredi onu svetinju Kojoj se zemlja dične slobode — Od
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko?
ANĐA (čita dalje): „Postupiću tačno po uputstvima koja si mi u njemu izložila”. JEROTIJE: Divota! Tvoja ćerka šalje uputstva!
) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te! Ko piše to pismo? VIĆA (zagledao je kraj pisma. Zlobno): Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane! KAPETAN: Šta kažeš? To ne može biti! Otkud moja ćerka može biti tako pismena?
Zlobno): Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane! KAPETAN: Šta kažeš? To ne može biti! Otkud moja ćerka može biti tako pismena? VIĆA: Eto, vidite potpis, ako ne verujete. (Daje mu pismo.
KAPETAN: Ovo se pismo neće čitati! Gde piše da se moraju čitati pisma koja piše moja ćerka? VIĆA: To je dokumenat nađen u džepu kod okrivljenoga, a ovo je istraga.
VIĆA: To je sramota, da jedna gospođica, ćerka našeg starešine... KAPETAN (nastavlja): Izgrdi tog istog starešinu. VIĆA: To je drugo. KAPETAN: Zašto drugo?
Ako si muž, ako si otac i ako si vlast, a ti pomaži! KAPETAN: Ama, kakav je to lom? ANĐA: Porazbija ti ćerka sve po kući! KAPETAN: Gle, razbojnika? Zar malo što nam svima ovde okači repove, nego sad još i kuću razbija!
? KAPETAN: Govori, gospodin-Žiko, bog iz tebe progovorio! ŽIKA: I da presečete ovu bruku što vam se ćerka grlila u kancelariji, i da sprovedete Boku u Beograd, i da se izvinite pred gospodinom ministrom; najbolje, idite vi
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I Teonova lepa i učena ćerka Hipatija uze nas često u svoje nežne ruke. „U četvrtom veku, kada je hrišćanstvo zahvatalo sve više Aleksandriju
A njegova ćerka Elza, udovica Vegenerova, posvetila je sve svoje delovanje vaspitanju svoje dece u uspomeni svoga muža. Ona je u saradnji
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i unuka majstor Kostina umrli su.
”... Ne valjaš ti, moj brajko. K'o svi crkvenjaci, više je u birtiji nego u crkvi. Žena u grobu, a ćerka, mesto da majku zameni, kelneriše... I tu sam nakaznost prvi put videla u ovoj blagoslovenoj zemlji...
— Zet mi šantav, nadzornik mi šantav. Drži se, Stanojla! — Mlađa ćerka veterinarova neko je vreme nastavila da svira i na salašu, u dve ruke.
umiderena, drska, kao da neki izveštaj čita: govori kako je njeno delo što su joj sinovi advokati i doktori, i što joj ćerka ima mesto u jevrejskoj opštini. Pomisli, Milane, ta balavica prima svakog prvog platu, kao čovek.
Zar vi to ne vidite!... i Josif bi trebao drugo nešto da uzme mesto violine. Majka i ćerka se kod kuće složiše u tuzi i brizi.
Majka i ćerka se kod kuće složiše u tuzi i brizi. Marija Vlaovićka vidi da ćerka njena dobro ceni stanje i propadanje njihovo, i plače gorko pred njom, i tuži se da ni muža ni sina ne razume.
Šta će sad dalje biti? Kako se ono zvalo, da, Agnica, starija ćerka Dimitrijevićeva, valjda i znate, umrla na velikom imanju svoga muža — kanda je bio Vla', Mađar, šta li, ali mnogo bogat
— Ogradu ipak namestiše. Tad se prvi put pojavila, da ostane celo posle podne, gospojica Nata, ćerka Pantelije činovnika. Ogradu namestiše kako niko nikada nije: samo s jedne strane, prema Savinom kućerku.
Te jeseni, na balkonu, krišom od majke, ćerka Milanova izvodi balet prema pričanju „srećne Malvine Frelih”, i kako ona igra, tako se ugibaju stare daske na podu
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
došla tetka, ja sam joj rekao da znam zašto nema nadut trbuh, a kad je posle podne došla gospođica Savka, protina ćerka, ja sam joj rekao: — Pazi da ne budeš nestašna, jer će da ti se naduje trbuh!
Ona je bila ćerka profesor a koji nam je predavao računicu i koji o meni, ne znam zašto, nije imao tako dobro mišljenje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
đevojaka u tvojijeh trideset odaja a na mojih trideset delija; mene prostri na bijeloj kuli, tu nek bude tvoja mila ćerka, mila ćerka dilber Ikonija, da je ljubi paša sa 3agorja“.
tvojijeh trideset odaja a na mojih trideset delija; mene prostri na bijeloj kuli, tu nek bude tvoja mila ćerka, mila ćerka dilber Ikonija, da je ljubi paša sa 3agorja“.
Kada kneže knjigu proučio, ud’riše mu suze od očiju, a gleda ga ćerka Ikonija, pa mu ode smjerno govoriti: „O moj babo, Milutine kneže, otkud knjiga — ognjem izgorjela!
ili 1659. mijeniti — menjati Milica carica — kneginja Milica, žena kneza Lazara, ćerka kneza Vratka (potomka Nemanjinog sina Vukana) milost — (znači i:) ljubav: Ako ću je napit po milosti Milješevka crkva —
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
To je lepa ćerka njegova, njegova mezimica, to je mlada Zona, Zona Zamfirova. Sva su deca Zamfirova bila lepa, sve udate kćeri njegove kao
Kao derište nije cenila ni mnogo polagala na lepotu svoju, a ni na to što je čorbadžijska ćerka. Ali sada, kao devojka, ona to poče polako osećati i po tome se vladati.
se zarumenila i oznojila, pa se briše jaglukom, kad se pustila igra, dođe i njoj volja da poigra, pa iako je čorbadžijska ćerka, pa makar i otrpela rezilak kad ode kući. Ali ipak zamoli izmećarku Vasku da ne kaže ništa kod kuće.
Majka kaže: moj je Manulać, a otac kaže: nije nego moj; majka kaže: to je moja ćerka; otac kaže: to je moj sin, naslednik i prestolonaslednik moj.
veli, odvedena Manulaćevoj kući, pa i ako je laž, ali bar izgleda, veli, verovatnija, jer je i prilika da čorbadžijska ćerka beži u čorbadžijsku kuću. I tako se ponegde i tumačilo.
E, ali je to čorbadžijska, bogataška ćerka, njen otac i načelnik ovako i tu metnu jedan kažiprst kraj drugoga, da pokaže kako se Zamfir i načelnik slažu — i onda,