Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kćer kapamadžije Grozdina nije sebe smatrala ni malo gorom od tih senatorskih ćerki, pa joj je taj ženski savez udvoje, protiv nje jedne, bio dozlogrdio.
Nada se da će, u njenoj kući, imati lepih snova, koje će moći, sutra, da joj ispriča. Pavle se zatim ote, od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga behu opkolile, kao čavke gavrana, pa priđe Božički i poče da je uverava da žali, jako, ako
Senator Stritceski pretio je ćerki, u svom pismu, iz Neoplatense, da će brisati, ako mu ne dođe uskoro, sve, njeno, u testamentu. Očekuje je na leto.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Kad je klao june! A Anđu su ubili posle njega, unutra! ČETVRTA GRAĐANKA: Spremala se da ide ćerki na babine! PRVA GRAĐANKA: O kome pričate? ČETVRTA GRAĐANKA: O Anđi. PRVA GRAĐANKA: Karamarković?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Kosta je imao svoja društva, raznih Bečlija, i Bečlika, iz svih klasa, čak do ćerki hausmajstora. Oko ponoći, onda, počeo bi da nam priča. O onima koji su osuđeni na vešala.
Stari gospodin bio je strašno ljut što sam jednu svoju pesmu u Lirici Itake posvetio njegovoj ćerki. Veli, to je skandalozna pesma. U njoj su kentauri, gole žene, i slično. A sve to posvećeno njegovoj kćeri.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Tu je Njutnova majka, uz pomoć svoje starije ćerke, spremala dobar i obilan ručak. „U ovo testo“, reče ona svojoj ćerki, „staviću još dva jajeta da vam kolač bolje prija“. Ćerka se nasmeši.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U nju su svraćali turisti iz Glasgova, Grinoka i Pejslia. Svaka od porodica koja je tu dolazila, imala je mnogo ćerki.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ŽIVKA: Čovek iz diplomacije i onako od reda, kao što i priliči jednoj ministarskoj ćerki. ČEDA: E, to mi je milo! A šta je inače taj Nikaragua? ŽIVKA: Koj' Nikaragua? ČEDA: Pa taj vaš budući počasni zet!
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
A i otac Sofkin, koji je ćerki u pohode došao, odlazi mimo reda: usred noći, u nedoba. Otprativši oca, Sofka je učinila simbolički gest: nije
glas koji ispoveda fluidno subjektivno stanje: lični stav i procenu, osećanje dvostrane odgovornosti prema mužu i ćerki, majčin ponos koliko i oprez.
najzad, o pokoravanju roditeljskoj odluci da se oženi Marikom, koju ne voli, i o osujećivanju ljubavi prema baštovanovoj ćerki Mari, koju ne može zaboraviti, pa zbog nje kopni.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A da je majka ćerki poverila, to nije, mislim, nužno ni kazivati. i svi se nadali i svakoga dana očekivali da se pojavi ko od Maninih.