Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Jeste! Vi vodite virtšaft kako vi znate; vaša supruga kako ona zna, a vaša slatka ćerčica opet kako ona zna! Neko danjom, neko noćom; tek došlo vreme da se pošten komšiluk raseli od toga vašeg virtšafta.
— Pa kad prave baba-Tini, a što će onda vaša Juca, vaša bezazlena i krotka ćerčica na prozoru?! Sigurno se odala na astronomiju i zvjezdočtenije — veli zajedljivo pop Ćira — pa pogađa ’oće l’ biti rata,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Malo je trebalo, pa da joj sve to kaže, kao da sanja. Kao da bi da je zgrabi i odvede otuda. Reče joj da joj je ćerčica podnadula i svakako bolesna, ali daće Bog pa će svi oni izići iz tog lazareta. Neka se nada.
Isakovič je bio na njih već zaboravio. Iznenada, sad, setio se, u onoj bedi, jadu i užasu, one lepojke, čija je ćerčica imala naduvenu gušu – za koju mu doktor Dolčeti reče da bi bila mrtva, da je nisu odneli iz lazareta, da taj zaguš
Bojala se da će zaplakati. Rekla mu je da joj je ćerčica dobro. Videće je, kad se bude naselio, u svojoj kući, u Bahmutu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neispavano i slabunjavo, bilo je posle sve tiše. On poče da tiho pevuši i da je ljulja, a ćerčica mu leže na grudi i zaspa. Spremao se topal, proletnji dan, posle kiše.
I ode, ne oprostiv se, i dugo, na sve molbe bratovljeve, nije se vraćao, ni javljao. Tek kad se i druga ćerčica beše rodila i kad se na detetu otvoriše neki čirevi, on se javi bratu, koji je polazio sa vojnicima u Italiju.
Radičević, Branko - PESME
Umr'o bi, moj premili druže, Da je tako potrajalo duže. Al' na sreću dođe jedna žena, Sa njom beše i ćerčica njena, Grešno dete, tek od osam leta, Spopala je ona rđa kleta, Vrućiščina, teška boljezana, I to Od dva ili od tri
Ko mu belu ruku daje? Ko to pita, ne prestaje? 62. Gospina je to ćerčica, Krasan pupak da s' razvije; Od šesnaest godinica Ali jeste, ali nije, A nestašna kao jare, Baš kâ neki od vas
Al' pred dvorom zelenika trava, A na travi šarena ponjava: Svom je ocu prostrla ćerčica, Tu mi sedi stari Žeravica. Davno starac odrvô se sanku, Raduje se gostu na uranku.
„Dô ti dobro, sine nerođeni, Nerođeni kâno i rođeni!“ — Reče starac, pa seda junaka; A dolete ćerčica mu laka. Nuto, pobre, njene puste muke!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Jer tih dana baš uhvaćena je jedna čorbadžijska ćerčica, koja je pre dve godine svršila školu, kako je, na listu od Pisanke br.