Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Ali do doveče mora mi se ona odduriti! E, pa sad, zbogom! — prašta se pop Spira sa svima i odlazi sa pop-Ćirom. — Sreća te su svi pametniji od nje u kući, pa joj ne dadu za pravo — veli gđa Persa. — Prostakuša jedna...
K’o sad s pop-Ćirom što se... — Ju, ja i zaboravila da vas pitam. A ko ga je napastvovao?... — Pa pop Spira! — Pop Spira!
— Dede, spasi bog! — prekide ga pop Spira. — Na spasenije! — odgovori mu domaćin, i kuca se i s njim a i s pop-Ćirom, i to još dvaput. Piju i razgovaraju se, i opet piju.
pa ih jednako nudi, češće pop-Ćiru, s kojim je manje poznat; kad se kuca, s pop-Spirom se kucne jedanput, a s pop-Ćirom uvek po dvaput. Poslužiše se i punčem, koji se u ono doba pio u svima boljim domaćinskim kućama.
Tocilovu kad da ih probudi, i dok se on napolju bavio, a domaćica u kujni nešto cunjala, dotle se domaćin upustio s pop-Ćirom u drugi jedan razgovor. — Pa, vi mi se i ne falite, česnjejši... vama se, k’o mislim, sme čestitati. Čuli smo da... Vi.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kasnije, u zrelo doba, čitavom zemljom, širom, deda je putovȏ vozom, čuvenim našim „Ćirom“. Odžak se dimi, pištaljka svira, a babe viču: „Evo ga, Ćira!“ Znate li dedu? Hrabar je on, auto pozna, kamion.