Ćopić, Branko - Čarobna šuma
VEČITO LETO Visoke trske zelena ćuba njiše se pokraj reke. Močvara tu je, zavičaj dragi grlatog žapca Kreke. Tu Kreko vodi veseli hor, sluša ga mesec
“ Jednoga jutra praminja sneg, obeli polja, sakrio breg, svile se vrbe do rečnog ruba, na svakom žbunu pamučna ćuba. Sipa i veje sa sviju strana, čuje se tužno graktanje vrana.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Njegova raskuštrana ćuba od nekoliko zdepastih hrastova, kao bakarna kresta na petlu, vidi se iz svakog kutka Saborišta.
ulijem malo moje snažurde, začas bi taj posrani kaluđer prđaknuo dole na dno vira i nikad više, nikada njegova žuta ćuba kose ne bi izronila na površinu Mrtvaja vira, ni igde. On naglo popušta i u onom zaletu, oboje, padaju u vir.