Obradović, Dositej - BASNE
Uzajamio sam što komu, a on mi je vratio i zahvalio, što hoću od njega više? Ali bih ja hteo da on potom sve po mojej ćudi živi, i za moj atar da laže; ako li neće, a on je neblagodaran. Nipošto!
bi hteo da ga drugi hrani; njegova kurjačka pamet dotle dostiže da je dobra stvar pun trbuh, ali mu lanac nije po ćudi. O| tuđoj muki umeti živiš, to je vrlo lasno, niti iziskuje mnogo pameti i nauke.
„0υθ΄ο θεός οθ΄ ύων πέλει πάντας ανδάνει: Ni bog, kad kišu daje, svim ne ugoždava.” Koliko je ljudi, toliko je ćudi. Kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi, ne bi bilo među njima ni kavge ni nesoglasija, i mnogo bi bolje
” „He, moja jadna deco,” — odgovori ona — „mi smo kurjaci zle i opake ćudi! Kad smo zdravi, sami se o sebi i s štetom drugoga staramo; ko će nam dakle u nevolji prijatelj biti?
A zašto to? Zato što po nesreći na svetu još ima mnogo zlih i lukavih ljudi koji o onom ne govore dobro ko njima po ćudi nije.
Dučić, Jovan - PESME
vlastelin s Posata, Doctor іn utroque i đak Salamanke, S čipkastom kô pena jakom oko vrata, Otmenog morala, ćudi vrlo tanke. Poznat je filosof, ljubavnik nad svima, I pesnik, kad treba.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
No, šta će, mora sreću pokušati, ne može domaćinu odbiti. Gospodar Belkić bio je osobite ćudi čovek. Mogao je zbog male stvari koga zavoleti, a, opet, zbog bagatele prezirati.
Afrika
Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one što izgledaju neprohodni.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Imao je, kod Trifuna, u Mahali, nekoliko, skupocenih, ždrebadi. Sa svojim kobilama, sa njihovom ćudi, sa njihovim naravima, sa njihovim kopitama, nogama, on je imao mnogo briga i nevolja, ali ih je sve, a pre, a posle,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ali su imali i silnih tipova, od svoje ćudi, koji opominju na neke Dinarce. Još se i sada sećaju Jovana Opute iz sela Bituše, koji je umeo da ulije strah Turcima,
Izgleda da su ih protivnici kadšto mogli okretati po svojoj ćudi, dopuštajući ovim patriotama da govore i da time olakšaju svome srcu i svojoj savesti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
dogovoru, proveo noć u selu, sa decom, da u zoru porani i dođe da mu se nađe, pri rastanku sa ženom, čije su se plahe ćudi obojica bojali.
da se prevario u ponekom durašnom, vlaškom konju, ili kakvoj teškoj, nemačkoj kobili, što imaju nedokučive bolesti i ćudi, nikad mu se nije desilo da pogreši u izboru kola, točkova, ili ljudi.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kada žena prvi put podoji dete, valja da mu metne u usta pamuka, da bi bilo mirne i krepke ćudi.²¹ Sve ono što je rečeno o osobinama koje bi trebalo da ima „zadojiljka“ (zdrava, dobroćudna, moralna, sa muškim
(LMS, 1858, knj. 98, bs. 8) — Krsti vuka, a vuk u goru. (Vuk, br. 2714) — Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada. (Vuk, br. 648) — Rđa se za zlato ne prima. (Vuk, br. 4652) — Udri zlo, da je gore (ko je od sebe rđav, n.p.
(K-Lj, NB, br. 118) — Ostario, igru ostavio. (K—Lj, NB, str. 151) — Ostario, a ćudi ne ostavio. (Vuk, br. 4128) — Pusto raslo, mahnito staralo. (U Crnoj Gori) (Vuk, br.
Ako je neko po prirodi, „po rođenju“ loš, ništa mu ne može izmeniti ćud („Udri zlo, da je gore“; „Vuk dlaku mijenja, ali ćudi nikada“). Sazrevanje je izgleda u narodnoj psihologiji vrlo važan razvojni proces.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
biljkama, čini se, uvek pod čistim nebom, okruženi nedodirnutim i nezagađenim prostranstvom, nezavisni od svega sem od ćudi godišnjih doba, zemlje, vetra, snega i mraza, kiše i grada.
Matavulj, Simo - USKOK
A po crnogorskoj ćudi, Marko je činio da se u svemu ogleda njegovo glavarstvo, njegova neograničena vlast, te je sjedio odvojeno, važno
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
U svoj svojoj poeziji to je odista bio svoj čovek i svoj pesnik, koji je pevao po svojoj ćudi i iz svoga srca, tražio svoje predmete gde mu se svidelo i kazivao ih kako je hteo.
Milićević, Vuk - Bespuće
da je dirne kojom riječi, dok ga je ona samo čudno pogledala, puštajući ga da joj kaže sve što mu se svidi i bude po ćudi.
Radičević, Branko - PESME
Čupaj s one, čupaj s' strane ove, Stoji glava kâ u kakve sove, Al' zaludu celi ovi trudi, Pusti detić jogunaste ćudi.
Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe, Pa po vazdan srce vam uzdiše Da iz đaka načinite miše,
vidim dve-tri mome lake, Donele trga za željne junake — I tako tude sve je puno ljudi, A svaki traži što mu je po ćudi.
Za tebe kažu da si mirno doba, Ma mir je veći sred tavnoga groba, I taj bi tebi baš bio po ćudi, Al' mir je l' pravi, de se i ne budi? Ta žiću mira Bog za odmor dade, Al' je l' tu žića, de s' kosti olade?
fenjera Pravo na nji pala zraka, I devojku to natera Da potraži malo mraka, Jer i mogu videt ljudi, A ljudi su čudne ćudi. 30.
83. Ja bi barem delâ tako, A sunašcu što god drago; Jedne ćudi nije svako, Svako ima svoje blago, Što taj kudi, oni fali, De s' taj smeje, oni žali. 84.
Sred seoca ubavoga Bilo b' drusta veseloga, Bilo b' šale, razgovora I ljubavna dogovora; Ali tako čudne ćudi Kao da se kloni ljudi. Ma zarašta...
U nj već soka sunut ćaše, Ali ruka njoj drktaše. I čudno joj bi po ćudi, Pa da njemu što naudi: — „Bože, Bože!“, to izusti Pa staklence dole spusti.
Oprosti se rane i nevolje, No moglo je jošte biti bolje. Kad se krenu, sevahu mi grudi, A ni ruka ne beše po ćudi, Jer kad vati tog mača plamena, Kô da trza ruku iz ramena.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
kojima se odvajkada zna godišnje doba i dan kada će doći, a šta tek da kažeš za jednog ovakvog kome niko ne zna ćudi i navike?
Kostić, Laza - PESME
ljubavi, anđela strasti: vino; čisto ga gledam de ti se hvali rajem, de ti ga nudi, taj oduzeti poklon bogovske ćudi što sam u sebi trune, neviđen, neuživan i neblagosloven, de ti ga nudi, a ti se smešiš, samo se smešiš.
Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što dira, njega što vara!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
UDOVICA I PUŠTENICA 196 MAJKA 197 NIJE VJERA TVRDA U JAČEGA 198 LISICA I KOKOŠKE 199 KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI 200 ZEC I ŽABA KORNjAČA 201 ČOEK I ZMIJA 202 GROZNICA I PAUK 203 MEĐED, SVINjA I LISICA 204 JARAC ŽIVODERAC 206 VUK I
Mi nijesmo čuli, ma eto odozdo uz polje trče i naši psi, valjda i oni nose glasove od mira. KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI Jednom se dogovore psi te oglase rat vucima. Vuci prime rat, pa se počnu spremati.
Stari se vuk malo zamisli, pa će onda: — E, braćo, kakve su oni dlake takve su i ćudi, udrimo mi na njih! Tako i bude. Vuci složno udare na pse, a ovi se razbježe kud koji.
47. KAKVE SU DLAKE ONAKVE SU I ĆUDI: Zabeležio sveštenik Jovan Vorkapić po pričanju Tome Vorkapića, ratara iz Vorkapića (Vrgin Most).
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: Ja mislim veću ženama. (Odlazi.) MAKSIM (Sofiji): Oo, krasnico! SOFIJA: Opet ti nije nešto po ćudi. MAKSIM: Bre da nije ovaj dan, dao bi ti, te se ne bi nikad setila bala. Ali za danas nek te i to prođe.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
A čiča Triša, gospodar mlina, starina svakom draga i znana, prekrasne ćudi, s navikom čudnom: svađa se s mačkom svakoga dana. Kad vika jekne nad bučnom vodom, lukav se pacov smeška pod vodom.
A divlja svinja, opasne ćudi, rije i grokće, spremna za borbu: „Ovamo ručak, zlikovče Savo, pocepaću te ko masnu torbu!
Cena je skromna: rebarce suvo, komad slanine, praseće uvo. Strog mi je stari, za kraću bije, takav mi gazda po ćudi nije. Uz čiču dajem — vrlo sam ljut! — mašice, čibuk i brezov prut.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
nad glavama promiče mrko Onda Sava stane pred mene kaže: ko si ovde je veče nikoga nema senke sve rade po svojoj ćudi gladuj evo ti hleba vrati se kući propovedaj druge isceljuj sebe leči Atos će da ostane gde je što ti tražiš duboko
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sova orlu tiho besjedila: “Idi, orle, ne namiguj na me; Sad su ljudi čudnovate ćudi, Pak će reći, ljubi sova orla.“ Al’ besjedi siva tica orle: “Id’ odatle, sovo bućoglava! Nije ’vaki čelebija za te.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
) Sruči se na Vuku poput usova: „O, prevrtljiva ženska ćudi, Kako si sklona promenama! I sada, hajde, pametan budi: Teško je s muškima, al ni sa ženama Ne ide, kao da bog
Rakić, Milan - PESME
Sad sam silom ćudi, Gospo, ne znam čije, Na severu mrtvom, gde se mrzne more, Gde nijedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne
Pandurović, Sima - PESME
Tad, posle dugih, zlih orkana, Ćudi što nose sunce, kišu, To beše prvi dan bez mána, Kad duše cveća svud mirišu. Sa šumnom pesmom mladih grana, Kad
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pavle je umio da ih zabavlja i poučava u isto vrijeme. On je razmjerio to prema njihovu dobu i ćudi. Sve je to teklo prosto i prirodno bez natege.
Onaj se bješe već oslobodio, te poče pomalo i šalu zavoditi, jer bješe šaljive ćudi. Kazivao im je — ama lagano, gotovo šapatom, kako mu je putem gospodin svašta pričao o Crnoj Gori.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Teško onome po komu se svijet svijesti. — Ko za svetom plače, bez očiju ostaje. — Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. — Gde je čija kuća, tu i sredina sveta. — Svet je najbolja škola.
Zaludu je kula i pendžeri, Kada nije ništa u tendžeri. Zemlja tuđa, kalauza nema, Tuđi ljudi, ne znamo im ćudi. Zla godina prićerala orla: Izgubio i kandže i krila. Zlatu će se kujundžija naći.
velike planine i lugova, rđavijeh drugova i onoga koji se svakome ruga, ne boji se ni druga ni ljudi, — ubile ga velike ćudi! Oj, mili junače, vala i ejvala! Zemlja dala, pomogô ti gospod Bog i sveti današnji god!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
valja da se staraju da dobro vospitanije čadom svojim dadu, da i [h] ne razmažuju, da i[h] ne kvare, da i[h] od zlih ćudi od kolevke i od majčine sise odučavaju.
U Dal|maciji, u Črnoj Gori, u Beču i u Moldaviji poznao sam dečina svojstva, naravi i svakojake ćudi. Zato pri svakoj prilici neću izostaviti, dajući pristojna pravila, kako s decom valja upravljati da budu s vremenom
jezik ne znamo, (premda i to nije malena muka), nego provoditi sve svoje življenje s ljudma koji[h] svojstva, narave i ćudi ne poznajemo.
teftere da prepisujem, koje sam ja rado poslovao samo da ne šijem i espap da ne nameštam, što mi nije nimalo po ćudi bilo.
jedanput u kese zapečatio i u gvozdeni sanduk složio, ne bi više smeo u nji[h] kako god u žeravicu dirnuti, nije naj po ćudi bio ovi poslednji vladičin razgovor, koga za prekratiti i na koju drugu stranu okrenuti, kako vidi da vladika malo za
ljubomudrije — filosofija ljubočestije — čežnja za ugledom ljubočitatelj — koji rado čita ljupkonaravan — mio, dobre ćudi ma — ali magister — učitelj majde — zaista major — veći makina — mašina malodušije — malodušnost, slabost,
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ne samo što ugodi svojim parohijanima, ne samo što se kršćanluk nadaleko ponosio njim, nego zbog viteške svoje ćudi, zbog duševnosti i iskrenosti steče mnogo prijatelja i među rišćanima i njihovijem popovima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
ruka na tron gordi iz ništa popela jere bi ga mrake zacarile, božeski mu prestol uzdignule, pa on tamo po svojojzi ćudi da sastavlja novi krug nebesah i da dava v'jence besmrtija!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona daje duši meru i harmoniju, čuva je od ćudi, pruža joj nepokolebljivost i sigurnost u samu sebe; ona je mirnoća mora dušinog koja je, upoznavši svoje strasti,
Kako se ta komisija nije obazirala na njihov ugovor sa državom, već baratala po svom nahođenju i ćudi, stavila i onaj nemoguć dodatak vode duvanu, iz svega toga izašlo je tek toliko da zakupci duguju državi sumu od 130
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
svim tim raspravama i diskusijama imao je na koncu odlučnu riječ moj djed: jer je bio načelnik, i jer je bio naprasite ćudi. Osim toga, nalazio se u vlastitoj kući.
— Ne, Dolores. Nije kriva moja „nestalnost ćudi”, moja „priroda”: ta „nestalnost ćudi”, ta „priroda“ — to sam ja! Time sam se spasavao bar od laži.
— Ne, Dolores. Nije kriva moja „nestalnost ćudi”, moja „priroda”: ta „nestalnost ćudi”, ta „priroda“ — to sam ja! Time sam se spasavao bar od laži. Imao sam uvijek pravu fobiju laži, bar svjesne laži.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kol’ko ljudi, tol’ko glava; Kol’ko glava, tol’ko ljudi. Al’ ja želim da ne bude: Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. Ko sabliži razne ćudi Izvršiće divno delo: To je slavno, al’ je glavnô: Pošten obraz, svetlo čelo.
Al’ ja želim da ne bude: Kol’ko ljudi, tol’ko ćudi. Ko sabliži razne ćudi Izvršiće divno delo: To je slavno, al’ je glavnô: Pošten obraz, svetlo čelo. »Starmali« 1882.
»Javor« 1891. ENO! Eno se Srbi mire, Srbi što Srpstvo ljube, I ćudi malo tanje I ćudi malo grube. Eno se Srbi mire, Svi koji dobro žele, Ma da ih neke forme I preformice dele.
»Javor« 1891. ENO! Eno se Srbi mire, Srbi što Srpstvo ljube, I ćudi malo tanje I ćudi malo grube. Eno se Srbi mire, Svi koji dobro žele, Ma da ih neke forme I preformice dele.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Čini se kao da šalupa bira svoj put između ostrva čisto po ćudi svog krmanoša; ona ostavlja sa strane često šire rukavce da bi uplovila u one što izgledaju neprohodni.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
i vojvode, Kao što deca sjajnu igračku, Za ljubav možda, mnogo lošije, Makar u kakvu brlju bacaju, Promene tražeć ćudi nestašnoj... Proklet, bog dao!... (Počivka.) Radače, slušaj!... RADAK: Čujem, Stanoje!
vuci gorom vijaju, Kao što Turci srpske sinove, Do gudurama mračnim lutajuć, U nesitome traže besnilu Da turskoj ćudi lepo ugode: Na točku lomeć mlade udove.
(Hoće da odlazi.) HASAN: Još nešto... GLAVAŠ: Čuo sam sve I razumeo kuda naginju Sulejmanove ćudi smišljene... HASAN: I ovo piše: „U Stanoja se negde prikrila Vojvode bivšeg ćerka jedina, Pa sad je traži mati
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Što je goder zmija u morskoj glubini, I što je god zveri u šumskoj pustinji, Da su sve u jednoj ženi ove ćudi, Ne b' falilo moje proročestvo, ljudi: Da bi to moralo ovog leta biti Da bi se i ove dale namoliti. 1775.
Svaki bi rad da se poje žar njegove grudi, Ovome su javor-gusle, tom svirjel po ćudi. Jedan ište da se pjesna s nravom ljube slaže, Drugi — da mu ja pogodim šta joj serce kaže.
Trista ti mu mana nađu nije l im po ćudi, Sve iz ljubve k čadu svome, makar da poludi! Vas ja zovem u moj sovjet, zaljubljene mlade, Vas, junoše!
i da idu svi od nas bez traga Koji kćeri kad udaju motre samo blaga, Kojima se prava [njina] ni zašto priznata, Svojom ćudi kome hoće otvaraju vrata!
I da zdravlju često udi, Pametnije o tom Kosta, Moj stariji dragan, sudi: — U poklade nema posta Od zabave svake ćudi! Zato lustig, tralala, Baš da bih se kajala!
Mudro gledaj, i pričekaj dok se ne probudi, Kad se prene, ukloni se — stidljive je ćudi. Nađeš li ju kod prozora, poklon vitkim stasom Učini joj, — progovori k njojzi tihim glasom, Tihim glasom, da ne
Znaj pak i to da mrtvaci Bolje drže reči dane Nego ljudi, lake ćudi.” Strašno ljudma mrtca vidit, A san strašan steže prsi I na čelo znoj navodi.
I to sam ti napred rek’o Da mi bolje reč držimo Neg’ vi ljudi, lake ćudi. Ti si onda zaveštala Da ćeš svuda za mnom poći Kad se tebi danas javim, Ija sam ti reč primio: Sad sam doš’o,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
JELISAVETA: Crnogorce bih učila Tumačit mojih želja migove; Plamenom moje ćudi vatrene Naravi njine tvrde poluge U tanane bih žice sukala, Da mi na želja glasnoj tamburi Pod lakim percem ono
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ide, a suze mu vrcaju, krupne kô lješnici: — E, moj Simeune, moja grdna rano! Proklete te tvoje ćudi! Ne prođoše ni dvije neđelje, eto ti Simeuna đe ide: — Nema, veli, složna i jedina društva.
— veli Simeun, pošto popi nekoliko polića. — Gavro, brate, ja se ogriješi' o te! Oprosti, brate! O, proklete moje ćudi! — Vala, Simeune, ne valja ti posô. — Oprosti, brate, oprosti! — Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše.
— Viknu Simeun i skoči, te se poljubiše. — Zbilja, Gavro, je l' 'vođe otac Partenija? O, proklete moje ćudi!... Malo ne ubi' kaluđera... Da sam ga, kojom nesrećom, ubio, kud bi mi onda duša! Zovi ga, Gavro! O, oče moj sveti!...
Bojić, Milutin - PESME
Da salomim lenost ovog mlakog društva, Punog ženskih ćudi i muškog mekuštva. Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Bio je tada naš narod, što no riječ, golubinje ćudi i djevičanske prirode. Kad bi vidio svoga župnika, dočekao bi stojećke, skinuo kapu i ljubio iz počitanja u ruku.
* Ivo je te noći stajao nalakćen na prozoru. Njegovoj osjetljivoj ćudi godilo je hukanje vjetra i šum nemirna mora. Zagledao se neodređeno u noć, u, čijoj se tmini ujedno stapahu i kuće i
Ilić, Vojislav J. - PESME
Puhorom posut grozd u jednoj podigla ruci, I slatko smeši se na nj. Pitome i blage ćudi, Priprema ona sad spokojne večeri i dane, I žetvu bogatu nudi. Kako je mamljivo sve!
Do sada bezbrižne ćudi, Sad slatka nekakva čežnja obuze njezine grudi. A prošle snivaše noći gde, s Kićom, lutaju sami Po tavnoj dubini šumskoj.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Čitajući iz zvezda ono što im je bilo po ćudi, oni su bili stvarni gospodari države, a deleći budućnost drugima, oni su osiguravali sebi ugodnu sadašnjicu.
mešavine u kojoj su ti elementi u času rođenja u našem telu zastupljeni, zavise naše telesne osobine, naša narav, naše ćudi, naše darovitosti. Konstelacija zvezda u trenutku našeg raođenja udara nam svakom svoj žig za ceo naš život.“ - „Aha!
Petrović, Rastko - PESME
kom gazimo puk ljudi, na konjima smo, mladci smo, stupamo krepki gvožđa volje: osvrnem li vam lice, na njemu osmeh, tuga i ćudi, ali upravljenom u napred značenje mora da je čudno bolje; beli se drum u beskraj sve više izmeđ borja, sa njeg će na
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
A posle udaje njen je život potpuno zavisio od muževlje ćudi: mogao ju je zlostavljati na razne načine, mogao ju je čak i oterati.
Al’ nijesi snahu isprosio? Al’ ti nije po ćudi đevojka? Ali žališ tri tovara blaga?“ Al’ je Ivo ljubi besjedio: „Nu odalje, da te bog ubije!
Ali žališ tri tovara blaga?“ Al’ je Ivo ljubi besjedio: „Nu odalje, da te bog ubije! Ja sam nama snahu isprosio; a po ćudi Latinka đevojka: što je zemlje na četiri strane, ljepote joj u svu zemlju nema, onakoga oka u đevojke, nit’ onakog stasa
govori vojvoda Maleta: „Oj, boga ti, Milić-barjaktare, ti obiđe zemlju i gradove od istoka pake do zapada, a po ćudi ne nađe đevojke; no ti hoću jedno čudo kazat: eno za te lepote đevojke u Zagorju, ukraj mora sinja, u onoga Vida
Sva četiri jesu jednolika: jednog rasta, a jednog pogleda; jedne ćudi, a jedne pomisli. Na njima je ruho jednoliko: čista svila do zemlje spušćena, a kadifa u kraćem skrojena, sve oružje u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Drugovi su ga voljeli zato što je bio vesele ćudi, okretan, otvoren i veliki majstor za pravljenje najrazličitijih igračaka: pušaka i prskalica od zove, zamki za ptice i
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
A kad mu vide to nesuđenica Sabela što se od njega zbi, požali i raskaja se o tome što mu po ćudi ne pođe, pak i ona ne čeka više udadbe, nego ode među svoje dumne te se i ona postriže.
sami to, da vaši sveštenici, popovi, kojino vam danju-noću služe, a tuže o tih vaših nezdržnih, bar u crkvi zločestih ćudi, ako niste svi jedne vam šegačne ćudi, opet, opet vaši su učitelji i nastojnici za vaše spasenje, te žale vas...
kojino vam danju-noću služe, a tuže o tih vaših nezdržnih, bar u crkvi zločestih ćudi, ako niste svi jedne vam šegačne ćudi, opet, opet vaši su učitelji i nastojnici za vaše spasenje, te žale vas...
Tko što čini to svuda i pati! Očima to dobro vidimo da smo svi jednako dvonošci ljudi, ako i nismo svi jednake ćudi ka ni kokoši jednolična perja, a za pasju dlaku nije mi ni posla izgovarati!
polata s mnogim pregradama i više praznim bez čoveka, te u jednih boravimo a druge nove pravimo i što nam nije po ćudi pak sobaramo i drugojače potafralije pravimo — a kome, kako li, ni[t će] biti rodu a ni prijateljem našim, nego li
i graja narodska, bašenje ponosno, razmahivanje s rukama, koprčenje i dmenje, par ba, ukor, borenja se i nošenja, bezobrazne ćudi. Ništo tako ne odvraća uši ljudske i umlje izumljeno im čini... kako te sokačke šale, lakrdije i smešne maskare.
A ako jošte zeljem se hrane i mleko lapću ne kteći tvrde hrane jesti, tužno to jest... Kako su ljudi nejednakih ćudi, tako nije ti jednih reči preuzimati s ugovorom svima jedno slogom, ni sa voda brzati strmninom.
Eto, motri se o tima. Svi su ti jedan od drugoga prednji, pobolji, il' mu po naturi ili s vremenom po ćudi što koga našto nanese pamet, bez dosećnja povratka tamo i srne, nemarno trta.
Na vodi lađa i na suhu kuća bez unutrašnje mnoge sprave i dajaka nije cela. Koliko je ljudi toliko je ćudi. Niti koja zloba može ikad dobru dosaditi, a ni laža istinu premoći, ili krivda pravdu prelomiti.
Za svoga slugu i đavola Bog ima. Što pan prosi, to sedlak musi. Nisu svi ljudi apostolske ćudi. Svirajka mu se zdruzga, ali majstorija sviranju u njemu osta. Ne diči se, brate, s tuđom sramotom.
Odstupi ti od nepravde, i nepravda uklonit će se od tebe. Kako su ljudi nejednakih ćudi. Ima luđih od luđega. Iz male iskre zamotane slamom, plamen zasjat bukne.
Eda može lonac lončar biti, il' mu sikira kovač? Pogled i hod svakoga čoveka ukazuje kakve je sobom ćudi. Gde je dosada, onde je i psovka. Istina nikakva ne čuva se u čijoj besedi.