Ćosić, Dobrica - KORENI
“ — A koju ćeš kuću i njivu da mu daš? — Dotle je moj. Meni je toliko dosta. Snagu ćuja da mu dam, kad postane čovek, kučića se ne plaši, a Srbija je velika. — I zato se ti mučiš?
— Uzmi ovoga, daj mi „levog“. — Koliki je! Odakle se izvuče, boga ti? Hajde, vuci, šta čekaš. Još neki mesec pa ćuja tebe rakijom. „Levi“ neće da sisa. Glavica mu se mlitavo klati. — Od podne mu nije Dobro.
Probudi Đorđa. Ovaj ne stiže ni da se rasani a ču oštar očev glas: — Ti si umoran, idi i spavaj. Odsad ćuja da ga čuvam. Kod mene će da spava. Đorđe poslušno, uplašeno iziđe iz sobe.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
U tvrđavi će izbiti pometnja, pa ćuja narediti grupi konjanika da odgalopira preko doline radi izviđanja. Grupa će udariti preko polja, kroz topoljak, na Sinđin