Jakšić, Đura - PROZA
Ili je, možda, sažaljevao celo koleno što se u trećoj desetini devetnaestoga veka izrodilo?... Ja ne znam, a on je ćutao. Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio.
Ja sam ćutao. A šta sam mogao i odgovoriti? Zar da mi žao bude što ću sa dvoje sirotih komad hleba podeliti?... O, nikad, nikad!
Ja sam sva pretrnula. „Krv!“ Vrisnuh. „Aleksa! Ta zar ne vidiš da si sav krvav?...“ On je ćutao, a iz očiju mu potekoše suze. Po bledim usnama treptale su kao rubini rumene kapi prolivene krvi. „Aleksa!
Ili, zar moju sumnju da otkrijem pobratimu! Onda bih njegov život razorio, njega bih uništio. Ćutao sam. To je bilo sve što sam mogao činiti... Kad je bilo na Ivanj-dan, dignem se i ja u Sv.
Za sofrom je takođe ćutao, jedva je okusio dva-tri zalogaja, a ni s kim nije progovorio, samo je pio... Njegova tašta i žena strašljivo su ga
Vinograde si batalio, stoku si napustio, njive rasprodao. Pijanico jedna!“ Živko je ćutao; a kad je kaluđer otišao, on je jauknuo, kao čovek koga su ranili. Miladin se ućuta, a malo posle pogleda u zvezde.
Poznajete li vi toga Miletića?... — I on me opet oštrim pogledima proučavaše. Ja sam ćutao. — Što mi ne odgovorite? — pitaše me penzioner malo hrapavijim glasom. — Zato što neću! — E, tu smo sad, ha, ha, ha!
Milisav je ćutao, nije se njega ticalo ko će biti tutor... Znao je da oca nema!... On je, dakle, gledao svoje kućevne poslove, kadikad,
On nešto zna... Posle se toga prikrila i gledaše iz prikrajka šta li će starac da počne... Ali on je samo ćutao, ne mičući se.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pred njim ožive jučerašnji dan s celim događajem... On ne odgovori ništa. — Je li? — pita kmet. On je ćutao. — Odgovaraj, more! On je opet ćutao... — Simo! — zapovedi kmet. — Veži ga!... Stanku pisnuše oba uva...
On ne odgovori ništa. — Je li? — pita kmet. On je ćutao. — Odgovaraj, more! On je opet ćutao... — Simo! — zapovedi kmet. — Veži ga!... Stanku pisnuše oba uva... Oko mu se zapali plamenom...
Ali se nebo zatvorilo!... Moliše se bogu. Ali je bog ćutao... Ni nade im ne dade. Okretaše se ludima. Ali ih ljudi prezreše. Prezre narod „lopovsku kuću”.
U glavi mu je vrilo kao u loncu... Tišina nasta, razgovor preseče, samo se još deca čula... Ćutao je, premišljajući crne misli... Već se i noć spusti... On diže glavu i reče: — Večerajte, deco.
bije se od grma do grma!... I ja da ne plačem!... Ta iskapaću oba oka moja!... Aleksa je ćutao. U dubini svoje duše osećao je i sam te bole... — A ja znam da nije lopov!... Nije!
Trčaše, tumaraše, zavirivaše u svaki tukar — nigde nikoga! Turčin je psovao, vikao, pretio svima čudima. Marinko je ćutao oborene glave. Onda se diže. — Kuda ćeš? — upita Turčin. — Kući. — Zar po ovoj pomrčini? — Moram.
Ne može čovek onako planuti za ban-badava. Jesi video kako se on u času preobrazi: od deteta posta čovek!... Kmet je ćutao. — Još onog večera mislio sam svašta — nastavi popa. — Svu noć nisam mogao trenuti. „More, da mi ne ogrešismo dušu?
— More, mani! — reče opet Ivan. — Što mani?... Što mi, bolan, ne kažeš? Ivan je ćutao. Njega opet stade gristi savest. Kad vide Marinko da Ivan neće da kaže, onda se reši da napomene. — Baš nećeš da kažeš?
— Vala, ljudi, sluti mi se da ne idemo džaba! — reče Zeka. — I meni! — reče Nogić. Stanko je sagao glavu i ćutao. Bio je veoma uzbuđen. Srce mu je naglo lupalo, kao da bi i ono htelo napolje iz grudi...
— Pa hoćemo li ići? — Možemo. — Ja znam šta bi ti htjeo... Stanko je ćutao. — Ti bi htjeo nju vidjeti, je li?... Pa dobro, dobro! Ne moreš se ti trzati, ja sam tvoj dobro... Vidjećemo je!
— reče Kruška. Ivan sleže ramenima. — Ne znam ni ja. — Tebe baš svi ostaviše? — Svi. — Zbog mene? Ivan je ćutao. — Je li? — Nisi ti tome kriv. — Veruj, dobri čovječe, da sam ja blage naravi!...
— Šta je? — Što ti meni, bolan, ne kažeš za tvoga Stanka. Kad sam ja to koga upropastio?... Aleksa je ćutao. — Ja njega volim kao da je na mom srcu odrastao. On je dobro dete!...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja sam miran. Afera s Maksom nije na meni ostavila nikaka utiska, ona je samo činila da sam ja ćutao, te i s Anom nisam ništa govorio, van običnih pozdrava. Samo da ovako ostane! A što i da ne ostane?
poleteo u oči, nisam tražio nikaka „zadovoljenja”, kao što bi to drugda može biti radio (ta vi me svi zovete prznicom). Ćutao sam i išao sam dalje. Nisam ni mislio da je neko hotimično gurnuo me laktom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Ona je srećna, a tek on, kako je on srećan! Kako je srećan! — reče putnik, pa se opet dade u misli. Dugo je ćutao i mislio tako, a kad već behu daleko iza varoši, u polju, odmahnu putnik rukom i reče jedno »Eh!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ali on, ne samo što je nije oterao, već se nije ni tužio. Samo je ćutao. A kad ga neko upita za to, on bi se izdrao na onoga: — Gledaj ti svoj put!
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Gleda jedno u drugo. Ljuba se boji da se ne zabuni, ako i dalje bude ćutao, pa započne. — Molim pokorno, da li se može kosnuti vaše krasne kćeri lik srca moga?
Afrika
— Vi ne biste mogli živeti ovde, — kaže N. Bilo mi je nemoguće pogledati na njegovu stranu i ćutao sam. Ljudožderstvo u meni ne izaziva nikakav užas kad je kod primitivca, ali N.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao što nije više odlazio u Teatar, nije hteo da se meša ni u ovaj posao Garsulija. Engelshofen je ćutao. Nije skidao oka sa Grka, ali je ćutao. Imao je ledene, plave oči, koje su gledale kroz guste oblake dima iz kamiša.
Engelshofen je ćutao. Nije skidao oka sa Grka, ali je ćutao. Imao je ledene, plave oči, koje su gledale kroz guste oblake dima iz kamiša. Engelshofen je bio duži od šest stopa.
Nije se tužio. I sad je sedeo, na tronošcu, sa glavom opuštenom u ruke, na kolenu. Ćutao je i, s vremena na vreme, jedva čujno, zviždukao.
Grozdina počela da prebacuje, što se zapustio, što je, i odeću, i obuću, i brke, i kiku, zapustio, Trifun bi ćutao. Sedeo je kao i sad, u dimu, kao u nekom mračnom oblaku. Katkad bi se smeškao. Što je gospožu Kumru, ljutilo.
“ A kad prvi put vide Trifunovu ženu samo je ćutao. Posmatrao je tu lepu ženu, kao što je imao običaj da posmatra, u školi jahanja, neku bedeviju.
Pušio je i ćutao. Sirota žena, koja je kroz dva‑tri minuta imala da otputuje, a znala da muža neće više videti, mesecima, vide sad
Što nije sela u kola bez zbogom, i bez obzira na poslugu. A Trifun je ćutao. Kći kapamadžije Grozdina seti se onda svađa svojih roditelja, kojima je, kao dete prisustvovala, ali su te svađe, u
Kapetan je samo ćutao i celim telom – katkad – drhtao. U dvorani je bila nastala velika zapara i sudije, pod perikama, brisale su, svaki
Pavle je, međutim, bio primetio da Tercini, u rukavu, ima lažnog keca. Ali je ćutao. Kad je, pred ponoć, dereglija stala, kod starog, turskog, kontumaca, na pola puta do Bečkereka, kirasir je predložio
Isakovič, inače tvrd na jadu, i bez suza, bio je, za trenut, izgubio prisustvo duha. Ćutao je i vikao, naizmence. A kad mu dadoše hleba, čak je i zasuzio.
A kad je Trandafila o njima pitao, gospodin Georgije bi samo ćutao, i začuđeno ga gledao. Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku.
Familija je iduće prenoćište imala u Rabu. Isakovič je, u Granu, ćutao i krio se, u strahu da ga ne otkriju u kontumacu, i bio je sretan, kad je Božič krenuo.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mama je bila bleda, a oči su joj izgledale ugašene. Drug direktor je ćutao neko vreme, a zatim je, ne gledajući ni u mamu, niti u bilo koga, rekao da se čistim iz njegove kuće.
On je vrhom sandale nešto kao šarao po asfaltu, a oči su mu bleskale crvenkasto. Po načinu na koji je ćutao shvatio sam da očekuje priču o Rašidi, ali ja nisam imao šta da pričam. - Ludirali smo se ovih dana - rekao sam.
Žene nikada nisu deca! - govorio je taj pogled. On sâm je ćutao, zatim se nasmejao i digao, rekavši da ga potražimo na igranjcu, posle, naravno, kad završimo sa sopstvenim pozorištem.
Rašida ih je posmatrala netremice, aja sam ćutao, jer to je bio jedini način da ona progovori normalno. Nije progovorila, ali ubrzo to mi nije ni smetalo.
- Neka bude malo kod tebe. Biće ti lakše! - nagnula se nad mene. Niz lice su joj klizile suze: Otac je ćutao, a one dve su me nudile čajem. Uopšte, svi su se ponašali blesavo kao da sam jednom nogom u grobu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Počnu muntati. „Ko da više”. — Čamči ostane konj. Pera je donde ćutao, a kad Čamča hoće da vodi konja, on opet počne sve grditi, i ne dâ konja voditi.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sagnuvši glavu nad svojom ćerčicom, ćutao je u tom strahovitom prskanju blata i odskakanju od grana, panjeva i džombi, sve dotle dok, zamaknuvši kraj jednog šumarka
Gospoža Dafina, koja takve stvari od svoga muža nikad ne beše čula, jer je Vuk Isakovič ćutao, ne samo posle sastanka sa njom, već i za vreme ljubavnih pothvata, nije marila to tepanje, tu blagoglagoljivost svoga
Turci su mu bili iščupali jezik, zato je sad ćutao. Inače, nije trebalo da ga se plaše, miran je i krotak, samo plače.
Kao da je bio ogluveo i omutavio, ćutao je, tegleći se oko kola, prenoseći kože i ćebad sa kola do točkova i od točkova opet do kola.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Noge mi se odsekoše od straha. U to vreme nije mnogo ljudi putovalo u svet. Najpre sam kao nešto ćutao, a onda počeh panično da se izvlačim.
Ionako si kuću napravio samo zbog sebe. – Samo zbog sebe? E, sad zaista preteruješ! Ćutao sam i trpeo tvoje gluposti trideset i pet kilometara, ali sad si prevršila svaku meru. Zbog sebe? – Ne viči na mene!
Sremac, Stevan - PROZA
Ako je ona praseća glava što mislila u taj par, to je i on. Ali on je nešto podugo tako ćutao. — Šta je, priko — prekide Jova pauzu. — Šta si se zamislio? Žao ti valjda što nije ovako svaki dan Božić? A?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Em je došao s kišom — podrugljivo dodade stric Nidžo, koji je sve dotle ćutao nad nekim poslom. — Nek je došao, vidiš da ga sam bog šalje brani ga djed. — Što da ga sad gonimo iz kuće.
— veselo dočeka samardžija. — Vala, i vrijeme mu je bilo. Djed je i dalje preneraženo ćutao, kao da više nije čeljade od ovoga svijeta, a društvo živnu i okuraži se.
Evo, prišuljao se kroz kukuruze, provukao ruku kroz pendžerak i odnio. Dugo je Lazo gledao kroz otvoren prozorčić i ćutao ničem se ne dosjećajući, a onda se povuče u sobu i diže oči na svetog Nikolu.
Tršavi dječak pribi se još više uza svoga kuma, udarajući mu uz put u noge kao ždrijebe kobili. Dugo je ćutao, pečalan i splašen, pa će ti se istom oglasiti, potiho, da drugi ne bi čuli: — Kume Perajica, hoće li se naši probiti?
Dolje, u proširenju, na pitomoj zaravni, ćutao je stari han kao koka na gnijezdu. Tu je Miloš proveo najljepše godine djetinjstva.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali ’adžika je ’adžika! Zar će ona još i takve da gleda?... Eto, znao sam ja to, slušao, mislio o tome, ali sam opet ćutao.
Nisi se udala. Svi su znali zašto nećeš i više ti se svetili nego što su te sažaljevali. I ja sam znao, ali sam ćutao. Nisam znao šta da radim. Nisam hteo da te dâm drugome, da tu svu svoju lepotu, milinu, ljubav i sreću ima.
— Sedi do mene, sedi ko što priliči mužu, domaćinu! — I reč „domaćin“ naglasi. Stojan je pokorno ćutao i nije seo. — Sedi i govori! — Odjednom je planuo starac i skočio sa svog mesta. — Jesi onemio, da Bog dâ!
— Ah! ... — uzdahnu ona i diže testije, pa jedva iziđe na kapiju. Eto, to je bilo što sam sada ćutao i tako se činio još ljut, srdit.
Kostić, Laza - PESME
” Ja bih znao inače na to odgovoriti, al' neću da ga jedim, redak mi je gost; razmišljajuć bajagi ćutao sam. „Pa šta to čitaš?” zapita me gost. Jevanđelije, rekoh. „Okapi ga se, dodijalo mi, taj kurs već slušam celu godinu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Kakav lek, kaži i meni, tako ti vere! KUM: Svakojako sam se mučio i kušao, ne bi li se popravila. Bre ćutao sam, bre vikao, bre pretio — badava, sve zlo, te zlo. Jedanput već obnevidim, pa uvatim za kurjuk. MAKSIM: Tako, tako!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Matori je ćutao gledajući zamišljeno ispred sebe. Posle izvesnog vremena, podiže pogled i reče: — Pitam se postoji li uopšte nešto na
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dedin je radnik ćutao vredni brvana belih i krova strma, zelen je točak stajao mirno, blistala samo kapljica srma. Okolo svuda tišina
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Po drugi put te večeri skretao sam razgovor na apstraktnosti, i to mi je bilo dosadno. Čovek je ćutao i mislio šta bi još rekao; ja sam ćutao takođe jedan trenutak, pa upitah: — Imate li žižica?
Čovek je ćutao i mislio šta bi još rekao; ja sam ćutao takođe jedan trenutak, pa upitah: — Imate li žižica? Hteo bih da vidim koliko je sati.
Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!“ Zidar je ćutao i ćutao, pa onda reče sam: — I još smo uvek na ostrvu! Šetam strmim kosama oko Eskalone, kroz maslinjake.
Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!“ Zidar je ćutao i ćutao, pa onda reče sam: — I još smo uvek na ostrvu! Šetam strmim kosama oko Eskalone, kroz maslinjake.
Žalim vas uistinu... Pomilovao sam je po kosi. Njen lik sasvim beo na mesečini izgledao je nepomičan, ćutao. Zatim se nasmešila nedovršenim osmehom, osvrnula glavu na drugu stranu: — Ne čudite se što sam došla? — Ne!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Majka se zaplakala. Otac je ćutao. Ali sam osećao kako savlađuje svoj bol. Krijući pogled od mene, dobovao je nervozno prstima po stolu.
A uveče, kada završe poslove, legao bi Petar na slamu, podmetao ruke ispod glave i ćutao. Voleo je samoću. Ostali vojnici sakupljali su se u male grupe i pričali doživljaje iz svoga sela.
Kako koji od nas ulazi, pozdravlja, tresne mamuzama, i ostane u stavu mirno. Komandant je ćutao dok smo mi ulazili. Onda nas odmeri redom strogim pogledom i najzad progovori: — Gospodo...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
upravo o većim školama nije smeo ni misliti. — Pa ti si to mene, nastavi on, poznao odmah... i opet si ćutao! — The... šta ću? Znam da me ne poznajete, odgovori Gojko gledajući u zemlju.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iako sam ćutao, i samo slušao, na tadašnjem ringenšpilu Zagreba, šta političari govore, ja sam mislio da je došao kraj našim patnjama.
Ja sam gledao, začuđen, njina bleda, iznurena, lica, i ćutao. Budući da sam jedan od onih koji to isto čekaju od Slovena, neprijatno me je dirnulo.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— Eto ti reče on starcu — uzmi blaga koliko hoćeš pa podigni crkvu u slavu moju i Božju. Starac je ćutao. — 3ašto ćutiš? — pitao ga je car. Ali je starac i dalje ćutao tako da se car diVio ne razumevajući starčevo ćutanje.
Starac je ćutao. — 3ašto ćutiš? — pitao ga je car. Ali je starac i dalje ćutao tako da se car diVio ne razumevajući starčevo ćutanje.
sa slugom koji mu nikad nije mogao ugoditi; ali je sluga bio trpeljiv, i kad bi ga gazda psovao, a često i tukao, on je ćutao i pokorno se uklanjao gdegod u zakutak i tamo plakao što se gospodar ljuti, uzdisao i molio se Bogu da gazdu ublaži, da
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Što se mene tiče, ja ću za ovim mudrim vođom ići dok me traje. — Svi ćemo, svi za njim dok nas traje. Vođ je ćutao. Ljudi ga opet uzeše zagledati i šaputati: — Samo ćuti i misli! — Mudar čovek! — Gle, kakvo je njemu čelo!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
« a on: »Ja sam Mojsilov!«... O, časni ga ubio!«... i da bogme, ova mu rečenica završi taj niz misli... Ćutao je dugo i pušio. Tek posle dužeg vremena čulo se izbijanje školskog časovnika. Bila je ponoć.
Više nisam slušao... Otrčao sam na svoj krevet, pokrio se čak preko glave i tako sam ćutao, ćutao do mrkle noći... Posle sam počeo da mislim, nije vajde, mora se!... Ali kako da mislim !
Više nisam slušao... Otrčao sam na svoj krevet, pokrio se čak preko glave i tako sam ćutao, ćutao do mrkle noći... Posle sam počeo da mislim, nije vajde, mora se!... Ali kako da mislim !
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Umem da se razgovaram, umem da se nađem, imao sam, hvala bogu, posla i sa vlastima, pa znaš, nisam baš ćutao a on da mi zapisuje šta hoće, nego sam i sam govorio. Pa velim... Mogao bi', zašto da ne bi' mogao!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Drale su se — cela ih je pijaca čula! A starac je ćutao kao mula, Polažući pravo na tri udove Kao na sopstvenu glavu i udove!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— To su bapske — prekide ga ljekar, gotovo ljutito. — Nisu to bapske — reče pristav, koji je dotle ćutao. — Barem po našoj viri nisu...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Svaka me voda, teško, ko boljka razbolela. Noću, kraj puta: od zvezda i umora otežao Na panjevima ili u žitu sam ćutao, ležao. A posle opet: hrtski, niz mahovinu i staro lišće, bežao.
Ćosić, Dobrica - KORENI
puta su me hapsili, držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u pameti faličnim''.
me hapsili, držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u pameti faličnim''. I tako mene hapsi svaki novi kapetan sreza.
I te reči tiho su gorele u belom dimu. Ćutao je, pa se okrenuo: da li su čuli I ovi što sede po minderlucima oko širokog ognjišta, gde mrmore iste priče čađavi
“ Đorđe ispusti pušku, a rabadžije uplašeno zapevaše. On nastavi da misli kako je tada ćutao i kako je ostao da sedi na gomili tikava sve dok nisu povranile od mraka. — Stigli smo na broju!
Ne, onda kad su se prvi put sreli. Vukašin je pred ogledalom četkao zeleni redengot i ćutao a on mu je govorio da sada treba da pokaže šta zna i koliko vredi, i da treba odmah da se oženi; on će mu sa svojim
je pšenica i trinja od žižaka; mali čovek sa fesom sedeo je za tezgom, ne zna zbog čega je morao da mu poljubi ruku, i ćutao je do kraja te kratke i poslovne posete.
Radio sam više od svakog mučenika na zemlji. Moju muku trošio si na Vukašina i politiku. Trpeo sam i ćutao. A ti si galamio po zborovima i čitao novine. Ima pravo Vukašin.
Simki što nadničarima kuva posna jela, tada je on bio radikal, a sada kad se ženi ministarskom ćerkom, sad bi ćutao, i pred Tošićem ružno govorio o ocu. O tome najduže misli. „Šta ti kaže otac?
Tolika snaga...“, rukom mu prošla po znojavom potiljku i zadržala je na golom ramenu u iscepanoj košulji. On je ćutao ne pokrećući se. Iz sve snage mu zari prste u rame. „Ala su ti jake ruke!
Neku godinu kasnije razumeo je, i njihovu tajnu ćutao. Gavril mu je krstio Vukašina. Tada je već bio sed i nije išao u vrbake da gleda mokre žene.
Neće ni znati kako si „Znaće. Ja neću da on ostane siroče.“ „Ne brini se za to.“ „Ja sam njegov otac!“ Aćim je ćutao. „Ja sam!“ razdrao se i, da se Aćim nije odmaknuo, pesnicu bi mu u usta ugurao.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Zar je to moglo da ne probudi radoznalost? Ko je? Otkuda je? Kako se zove? Pljuštala su pitanja, ali dečak je tvrdo ćutao. Šta i da im kaže?
Uzalud su ga zatim zrnca peska tešila. Uzalud mu ribice češkale leđa. Talas je ćutao ne mičući se s mesta. — Ostaću ovde do kraja sveta, ako treba! — zaricao se. — Ni pogledati je neću...
— govorila su mu braća. — Možda ti i nisi galeb! — A šta bi drugo bio? — branila ga je majka. Treći sin je ćutao. Ali, kad ga, jednoga dana jato mladih galebova napade da uzalud jede hranu, on se uspravi i reče: — Videćemo da li
Čitavo jato se nasmeja. Najstariji brat pokuša da ga natera da ponovi svoje reči, ali mališan je ćutao tvrđe od stene. — Uz to što je nikakav, on je i bezobrazan! — zaključi Savet plemena. — Bacimo ga u more!
Svi su se pitali šta jede, kamo odlazi kad mu se u visinama izgubi trag? On je ćutao. — Gle ti njega! I taj ti se pravi važan!
Ako nije, neka objasni zašto je drugačiji od ostalih? — Objasni! — bio je uporan Vođa jata. Srebrni galeb je ćutao i odlazio, uvek se iznova vraćajući, sve dok majka nije izlegla nove ptiće.
« i ućuta. Dugo i mračno ćutao je Ferfelin, sledila ga Ferfelinka i tri princa Ferfelina. Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin.
Dečak je neko vreme ćutao, onda promuca: — Želim da postanem rezbar kakvog nije bilo! — I postaćeš! — patuljak se nasmeja.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ga sumnjičili kao da on nije više vojvoda Stojan Čupić, do ustaničkih vođa kao da nije mogao da stigne, a Karađorđe je ćutao. Opkoljen nepoverenjem, počeo je da gubi poverenje u sebe.
Posle, Karađorđe je ćutao i Višnjić je ćutao pa su tako, u ćutanju, podelili hleb. Onda je Višnjić, naglo, pružio ruku ka Karađorđu, da ga dotakne
Posle, Karađorđe je ćutao i Višnjić je ćutao pa su tako, u ćutanju, podelili hleb. Onda je Višnjić, naglo, pružio ruku ka Karađorđu, da ga dotakne u znak pozdrava,
Vučić je govorio o Milošu a ćutao o sebi. dugo ga je poznavala i dobro upoznala: nekada bi mu verovala sve što kaže; sad mu nije verovala ni polovinu.
Jedan od suvremenika je, posle, pričao kako je Dositej kod Hajdučke česme samo ćutao i gledao, pa rekao: „Tu mene kopajte; meni je dosta“.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Ja bih znao Inače na to odgovoriti; Al' neću da ga jedim, redak mi je gost. Razmišlajuć' bajagi, ćutao sam... „Pa što to čitaš?“ zapita me gost. „Jevanđelije“, rekoh.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pročitane osude, osuđeni izvedeni na gubilište i predani dželatu, okupljeni narod nije pljeskao i odobravao postupak, već ćutao, jer je osetio da su pred njegovim očima pogubljeni nedužni ljudi. „Generalni zakupci pogubljeni su jedan za drugim.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja imam i drugih briga, ličnih, familijarnih... Bio je silno potresen i poslednje reči izgovorio je gušeći se. Ja sam ćutao.
Posle smo se smirili. On je ćutao i pušio duboko ozbiljan, blag i lep. A kad ga, potom, upitah o snajki, on brzo odgovori: — Ona je, kaže, dobro...
Samo je sad Nikola ćutao, ali i pio junački. Čudio sam se kako su mi maločas ova ista lica mogla biti odvratna. Naprotiv, ona su bila vrlo
Nikad ne bi trebalo oprostiti, nikad, nikad, nikad, nikome! Onda pažljivo, jako pažljivo pogleda u ponor koji je ćutao. Pa se brzo prenu, i kao da viče u pomoć vrisnu: — Draga! draga! draga!
svi su mislili, svi su čak bili ubeđeni, da sam ja žalio izgubljeni novac i to nije bilo nimalo simpatično, ali ja sam ćutao.
Juče da, ali nikad više. Moram vam priznati ipak da sam se donekle odupirao, da i ja nisam sasvim ćutao. Usred onoga pljuska od uvreda i užasa evo šta sam učinio. Po leteo sam u drugu sobu i zgrabio sam Vukov Rečnik.
On je ćutao i time priznavao svoju krivicu. Ćutao je čak i ovoga večera kad je njegovo ime u nekoliko mahova spomenuto...
On je ćutao i time priznavao svoju krivicu. Ćutao je čak i ovoga večera kad je njegovo ime u nekoliko mahova spomenuto...
se kapetan Tasa samo nekako nezgodno osećao na tim ispitima, ali mu se, u svakom slučaju, mora, verovati, da nije ćutao zato što nije znao ili nije razumevao pitanja.
Ali narednik je ćutao, nije ga razumeo. — Govori gde je groblje? — ponavljao je on skora očajno. — Šta je vama, gospodine potporučniče,
mogao pronaći ništa više iz gomile moga istorijskog znanja o slikama koje smo gledali, a drugih slika nije bilo, pa sam ćutao u velikoj nezgodi koja me je zbog toga obuzimala.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Stari kaštel surih stena, nakrivljen, pun krcat ptičijih gnezda, koji je u tišini tajanstveno ćutao, a napadnut olujom, stenjao i jecao; u čije izlokane čvrste temelje, besno pršteći, razbijahu se valovi, kotrljajući beli
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Imajući sve to u vidu, možda i ne bi bilo tako teško da se odgovori zašto je pesnik Skender Kulenović tako dugo ćutao i zašto je tek u vreme korenitih socijalnih, narodnonacionalnih i svekolikih drugih pomeranja ponovo progovorio, i to
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Oskudnih godina je čak i vraćao na prost zajam svu svoju četvrtinu. Ali ni za koga nije imao ni lepu ni lošu reč. Ćutao je i, na izgled, prezirao.
Krakov, Stanislav - KRILA
Šta se dogodilo? Široko otvorene oči sijale su uplašenim sjajem. Major je ćutao. — Lezite, lezite, nema ničega, — umirivale su starešine uzneverene vojnike.
Svi su dobro pili. Mija se samo napregnuto smešio i ćutao. U tom se i Ivon primakla. I zdravi su mogli da osete miris njene puti. Ona se nasmejala Bori kao starom poznaniku.
Petrović, Rastko - AFRIKA
— Vi ne biste mogli živeti ovde, — kaže N. Bilo mi je nemoguće pogledati na njegovu stranu i ćutao sam. Ljudožderstvo u meni ne izaziva nikakav užas kad je kod primitivca, ali N.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Ljutiš me. Ostavi novac!... Džamiću, pođi sa mnom — i Radoslav iziđe. Bora nagazi ispod stola Kostu. Veterinar je ćutao, ali mu se na licu ogledalo neraspoložene. Naskoro se vratio Radoslav sa dve flaše crnog vina i stavi ih na sto.
— onda zapovednim glasom: — Sutra u sedam časova da ste na stanici! Ja sam ćutao. Ali je Toma govorio i pravdao me: — To on onako kaže. Hoće, hoće, zajedno ćemo doći.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Posle bi u medžlis. I tamo, ako neće ostali kao on, on bi uporno, uvređeno, gordo sedeo, ne govorio ništa, samo ćutao. Kao došao samo tek da je on u redu, da mu se ne kaže što, da on sa sebe skine svaku krivicu. Posle bi odlazio.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— I nadam se! — Vama je lako! — javi se mladi učitelj, koji je cijelim putem ćutao. — A ja se ljuto prevario jutros u školi. Čuli ste, rekao am mu nehotice: „Varate se”! — Govori i tare znoj s lica.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Izronio je iz vode. Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video. Bio je nag, opaljen suncem. Ćutao je neko vreme, duboko dišući, otirao bradu i ravnao brkove. Tad upita za manstir Vratimlje.
Kao i na Doroteja, Prohor je na mene ustremio svoje kandže. U početku je ćutao i pratio svaki moj pokret. Katkad bih spazio njegov zlobni smejuljak koji je još više borao njegovo zbrčkano, ćosavo lice.
Dimitrije Najzad se i Dorotej vratio. Ispričao sam mu podrobno sve što se ovde zbilo. On se zabrinuo. Ćutao je neko vreme, gledao u glinenu činiju iz koje nije hteo ni da okusi čorbu koju sam mu doneo i onda je rekao kako će
Siktao je, bogoradio i mumlao, jedva čekajući da kaluđer nešto progovori da bi još žešće osuo. Ovaj je ćutao. Ništa nije rekao ni kad je Lauš pomenuo svoju najoštriju zamerku, da je manastiru preče zdravlje meropaške žgadije
je danima, a zatim je bio gotovo nepokretan: niti je šta jeo, niti je šta govorio, samo je gledao u neku tačku i ćutao. Vraćao se iz te svoje more sporo. Trajalo je to čitave dve godine.
Šetkao se onde, sa rukama na zadnjici, gledao iskosa Kulu, ćutao i pljuckao. Onda je stao, okrenuo se prema nama, digao ruku da utiša graju koja se ponovo digla, ovaj put kao divljenje
Seo sam kraj nje. Želeo sam da nađem neku utešnu pripovest, ali mi ništa nije padalo na pamet. Ćutao sam, glavom su mi promicale neke reči koje sam mogao izgovoriti, ali ništa od svega toga mi se nije učinilo dovoljno
Rekao sam kako bismo mogli poslati nekoliko glasnika, recimo u Kozjak da zatražimo pomoć. Dadara je mudro ćutao dok sam ja objašnjavao kako bismo to mogli da izvedemo: da spustimo niz severni bedem nekoliko okretnijih momaka u toku
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Otac naš je bio sevdalija: lepo uzdisao, lepo pevao, lepo ćutao i kroz suzu gledao. Julica nema oko Boška Perčinovića, ali ima njegovu suzu.
— Skoro šapatom gospa Nola dovrši: — Dokle tako, dokle ću još moći tako?... Mladić je ćutao kao zaliven, ali se videlo da mu je neobično teško.
Branko je slušao i ćutao oborenih očiju. Uman kakav je bio, on je jasno razaznavao da to više nisu nekadašnja njihova starmala nagvaždanja, nego
— Branko ćuti. Milan još jedared pokuša da dobije odgovor, i učini: „Hm?” ali Branko je ćutao kao zaliven. Milan onda stavi pred druga hartiju i zeleno mastilo: — Ti radi zadatak zelenim, da posle lakše sravnimo.
Neko čak i psuje, ali se oseća da nije ozbiljno. Graja raste. Čovek, pošto je od straha ćutao, voli da viče i govori više nego što treba.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
No jedan je ipak doveo u nepriliku i same profesore. Tri godine svoga školovanja on je uporno ćutao. Bilo je profesora koji su bili radoznali da mu čuju glas, bilo ih je koji su izašli iz strpljenja te ga preklinjali da
Ali je on i na to uporno ćutao a profesora gledao drskim pogledom, koji je svojstven u mojoj porodici. Zbog toga njegovoga ćutanja profesori su bili
– Mogao bih ja što reći, ako bi bilo koga da čuje – oglasi se Boža Knežević, koji je sve do sada uporno ćutao. – Čujmo! – prihvatiše sa svih strana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao. Ali, evo već i poslednjih drveta. Neki teret mi spade sa duše. Opustih dizgine, i izvadah cigaretu.
Je li tako? Stanko je ćutao. — Reci, je li tako? — povika komandir. — Kad vi kažete, gospodine kapetane... Tako je.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— nije propustila metla da stavi svoju primedbu, kad se sat gordo isprsi i reče: — Na tvome mestu ja bih ćutao, draga moja! Ako je neko visokog porekla on to ostaje i na đubrištu.
Oj, kako se uzbuđivao sat spominjući Princezu! Kako grozničavo, pomicao kazaljke! Kako potišteno ćutao pokušavajući da se seti njenog lica i mladića koji joj ga je s ružom poklonio! — Gle, kakav jahač!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Sijevaj, Sivče! — glasnije reče Stric i razmahnu prutom. Zveknu starudija. Sivac je i dalje uporno ćutao kao da u sebi prijekorno misli: — Bezdušnici jedni, nije vam dosta tolikih krntija, nego mi još odozgo dodadoste
! Kako si to izveo, deder? Kako je magarac i dalje mirno stajao i ćutao, Stric uze da gunđa u velikoj neprilici: — Dobio sam po leđima, grana je tu, prelomljena, a Sivac nema ruku! Šta onda?
Čak je i mali Nikolica s prikolicom ćutao mrko kao da se duri i strogo gledao svoju nerazdvojnu Žuju kao da je opominje: — Sad ima da se miruje i glavom i repom!
— Ne znam ni ja sam: možda mi je mušica upala u oko ili me je ubo trn u petu. Vanjka Široki koji je čitavo vrijeme ćutao, odjednom se javi: — Naš je Nikolica najmanji meću nama, a ipak je učinio za naš logor više od nas sviju.
Natukao je šešir sve do očiju i na sva zapitkivanja tvrdoglavo ćutao ili se otresao kratko i nabusito: — Neću, odbij!
— Hvala ti, brate, što me sakri! — dahnu poljar gnjurajući se sve dublje u meko sijeno. — Stigao si baš u pravi čas. Ćutao je tako neko vrijeme dopola zavučen u plast a kad se konačno uvjerio da ga za onu drugu, otkrivenu polovinu, nije
Koga, reci mi? Lunja se još više pribi uza nj i protepa: — Otkud ja znam, ta ti uvijek samo ćutiš. — Da, ćutao sam — priznade dječak. — Tebe je moj drug volio pa zato...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Mane je ćutao. A kad mati navali na nj, on joj reče da nije to baš tako hitno. — More, Mančo, sine, dokle će si momak?!
dugo je tako ćutao pogružen i nesrećan, dok se jedva razabrao i uvideo da je to samo san, strašan i ružan san bio. I tek tada odahnu