Jakšić, Đura - PROZA
Dosta! Odsad su svi ljudi i narodi slobodni!...“ Bog ćuti, i ljudi ćute... Plave dimove kabanusa pratili su duboki uzdisaji oca moga.
Obradović, Dositej - BASNE
Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći
Ali stare bake kažu to i to, i drugo. Naše se bake u tom ljuto varaju, i bolje je nek ćute. „Nek ćute”, lasno je to reći, ali baba Čava zna i kaže tolike primere kako se je prividilo tome i tome prolazeći noćom pokraj
i pravde, neka govore bez pristrastija, neka bodarstvuju kakove će se knjige deci davati, a oni koji ne znadu, nek ćute ako hoćedu da su pošteni.
Oni pokazuju one koji se jošt nahode i s kojima oni dobivaju, a za one kojih je nestalo, bili pak prošli, o njima ćute, ili pokazuju njihove kosti, pak i s njima dobiva|ju; to je njima svejedno, samo nek im što u tas, a iz tasa u kesu dođe.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
SVETI SIMEON Dok sve srpske zemlje ćute, zanemele, čekajući da čuju Nemanjin glas, on skida krunu, otpasuje mač, i sa zlata u pepeo silazi, bos.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kažemo mi da ćute, i kažemo im, da su oni svi sad u crkvi kao na nebu, a pred oltarom kao pred samim Bogom, no da stoje, ćute i slušaju
mi da ćute, i kažemo im, da su oni svi sad u crkvi kao na nebu, a pred oltarom kao pred samim Bogom, no da stoje, ćute i slušaju šta sveštenici u oltaru čitaju i proče.
Onda obično moj otac, kad je u crkvi, opomene narod i zapreti da ćute. Da vidite, deco, da je popa celi dan govorio, ne bi tako ućutkao kao mog oca nekoliko reči.
stojali su knezovi čitava dva sata, a on niti govori da sednu ni da idu, već jednako ćuti i puši, a knezovi takođe ćute i čepore nogama.
Oni na to svi se poklone, a opet jednako stoje, neće da odlaze, a svi ćute. Aganlija opet rekne: „Hajdete, hajdete sada, kako sam rekao”.
Moja mati, jošt četiri naše žene, sestra i sva deca udare u zapevku i plač. Kažemo im da ćute, no svaka svoje što bolje ima da sprema u torbe, da se bega u šumu, a da se manu zapevke, koje odma i učine i ono veče
Svuda sede Turci, puše čibuke, a svi ćute. Čujem ja gde se čibuci istresaju, ne vidim kroz čador. Zovnem moga Ivana, zapitam: „Šta je to okolo?
Zovnem moga Ivana, zapitam: „Šta je to okolo?” Kaže: „Ima pedeset Turaka, sede oko čadora, puše i ćute”. Veće vidim i sam sebi govorim: „E, moga oca sine, baš si dolij̓o veće!
Zovnu mene u čador ̓alaj-bega. Dođem, sedi sa njim moj poočim Musta-beg, novski kapetan, oba puše i ćute. Rekoše, i ja sedo̓; i mislim da ̓oće da me ucene, koliko ću novaca im poslati.
u našem šancu sa 18 momaka, puneći veliki top i na Turke bacajući, da bi naša vojska i topovi dalje izmakli; i Turci ćute.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Gazda Raka uze već da se smeši onako vragolasto, pa poče: — Nuto, nuto, poranile cure! One ćute, skretoše s putanje i prođoše. Raka se osvrte za njima, pa, smešeći se, upita: — A kamo ti dobro jutro, Marice?
Onako ljut, jednako hoda ispred škole. Deca se šćućurila u školi, pa ćute i šapuću »Jaoj, kako nam se gospodin nešto naljutio!« Eto ti popa Vujice.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe. Ona mrka lica ćute, one ukočene oči glede ga kao kakve aveti... On pogleda u kmeta. — Ne lažem, čika Jovo, što bi mi nužda bila lagati?
Aleksa se spremi i ode sudnici. Kad je tamo došao on zateče ljude na okupu. Nazva im boga. — Šta radite? Ljudi ćute. On se okrete, vide mrke poglede, pa se skloni u kraj... Dan je bio oblačan.
— I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide...
— I Turci baš ćute? — Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide...
Dučić, Jovan - PESME
I kad u to veče što sve većma mrači, Približismo usta što ledeno ćute, Vaj, mi osetismo, s užasom, da znači I taj svaki poljub smrt jedne minute. Svaki udar srca, smrt nečeg što živi!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda moja mati otpoče, a glas joj promukao: — Odvedoše vranca! — Odvedoše — kaže on. Opet ćute, samo mati čas pô useknjuje se, a ja čisto osećam kako plače.
Stojan odmah uz ognjište, pa peci kavu. Zapališe četiri sveće. Udari dim od duvana kao iz dimnjaka. Piju kavu, ćute kao Turci, samo karta klizi, i čuješ kako zveči dukat. To je bila strašna noć! Mi se s majkom zatvorili u drugu sobu.
Đeda ama baš da je pogleda. Svi ćute. U Radojke bije li srce — bije! A Anoka ništa i ne sanja! Pošto se večera, ljudi se počeše krstiti i čekaju na đedu, pa
— dede malo komi taj grah! Ona komi grah. Đeda zadovoljno gleda kako ona komi. Oboje ćute, ništa ne govore, samo srce čini svoje i dan osvaja. — Hajd sad ovamo!
— Braćo, — reče pop — vi znate kako me je bog blagoslovio i kako sam mu platio za moje znane i neznane grijehe. Svi ćute. Niko se ne usuđuje ni da sjedne. I pop stoji, a bijela mu brada čas pô zaigra.
Tako je božja volja, neka mu je slava! Ali dijete valja gledati. Šta ću ja, star i nejak, s njime? Opet svi ćute i ustavili dah. — Pticama nebeskim dao je bog drugu snagu i pute, a čovjeku ostaje pamet i hrišćansko srce.
Prošao je pored mene gledajući sebi u cipele. Tri dana je otkako je se to zbilo. Od to doba svi ćute za stolom, niko ni reči. Tek sinoć počesmo opet pomalo govoriti. Ja sam miran.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Gospodin-popi opet najuglednije mesto. Sede svi i jedu. Niko ništa ne govori, nego ćute i jedu i piju pogruženo, kako pravoj tuzi i žalosti i priliči. Piju za pokoj duše.
Pa se opet razdvoje i stoji svako na svom mestu, pa ćute k’o da osluškuju da ih kogod ne gleda i vreba; pa se onda opet, kao kradom od sveta, zanihaju i padnu jedno drugom u
Dok je leto, oni hoće nešto i da otrpe, pa ćute, ali tuve sve, i čekaju zimu, jer su, kažu, leti mlitavi, a kad zasvira severac i zaokupi mećava, a njima tek onda dođe
Evo, tu sam, nek mi izađe!« A oni ćute k’o miševi, Pred trećom kućom opet sedela baba Savka, kočoperna baba, pa pripovedala svojoj komšinici, drugoj jednoj
gluplje i mizerne ćurke (koje ti izgledaju kao kakva stara koketa sutradan posle burnoga bala), kako su se skupile i ćute, ćućore pokatkad ili pućnu od vremena na vreme.
Pera Tocilov tera konje i razgovara se s njima, jer oba popa ćute i ni reči ne čuje iza sebe. Pop Ćira valjada spava, a pop Spira, koliko mu briga dopušta, dremuca pomalo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I satima tako svi ćute, a Jurišić oseća kako je svima njima teško do Boga i neizdržljivo, i kako bi neka promena, ma kakva, ma i najneznatnija,
I četvrta, i peta stoji plakata i sve one ćute, gledaju ovamo u mene i opominju me. Stari kaznačej, što je nosio arač knezu Karađorđeviću, kapetan Mladen, što je za
Kao sova što drema u trulom drvetu stoje ona i ćute i žale za starim vremenima i onom mladošću. Gle, jauču ona, zlatni vek je prošao; to je onaj rudničkog kaznačeja
I opet duboko ćute, a oko njih, i dalje, sve se trese u epilepsiji i talasa bez smisla. Samo veliki opsenatori na delu, izmet one celine na
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njegov bratučed Pavle već je na putu. Samo ne treba to da, često, pominju, nego treba da ćute i čekaju. Većina Mahalčana bila je na strani Trifuna, a razumela je dobro kud je Garsuli ciljao, kad ih je odredio da
Vikao je da je sve u redu, a dodavao, tiše, da se ženske naročito raduju, saputniku. „Ništa one ne pitaju. Ćute, kao zalivene. Heće one ništa da pitaju. Ne odaju žene švalera ni na samrtnom času. Take su, moliću lepo!
Otvoreno, bez ustezanja, ne krišom. A kad su se Isakoviči raspitivali, ej, kako to, rečeno im je, da ćute. Budući vladar svih Rusa i svih Rosija, Prajs je u duši, i prajski muštra svoju gardu.
Kad bi prošao kroz neko njihovo naselje, video bi opet te ćutljive ljude i njihove, lepooke, bose, žene, kako ćute i kako su ruke prekrstili preko grudi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE i RINA (ćute). I AGENT: Sve što se može konstatovati to je: da ovo obijanje nije iz koristoljublja i da provalnik nije došao spolja;
XIX MARIĆ, PREĐAŠNjI MARIĆ (gleda zaprepašćeno sve redom): To je, dakle, istina, je l' te? To je istina? SVI (ćute). MARIĆ: Govorite, zaboga, je li to istina?
jeste li vi uvereni da će on otići? SPASOJE (gleda na sat): Ovoga trenutka on je već u vagonu. (Duga pauza.) SVI (ćute). SPASOJE (i dalje gleda u sat): Ovoga trenutka voz je krenuo. (Telefon. On mu prilazi.) Alo, alo...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- zaćutala je i gledala me neko vreme, a onda sam primetio i da oni ispod nas ćute, pa sam joj to i rekao. Odgovorila je da ne ćute. Izašli su. Nije vredelo pitati gde, ni zašto. Ne Vesnu.
Odgovorila je da ne ćute. Izašli su. Nije vredelo pitati gde, ni zašto. Ne Vesnu. Nju to nije ni interesovalo. Sedela je, pognuta u sutonu, a
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Kada stariji govori, mlađi ćute, s poštovanjem slušaju i ne smeju se suprotstaviti mišljenju starijeg. Sve ovo očigledno pokazuje da u patrijarhalnoj
Tako, na primer, dok odrasli govore, deca moraju da ćute, a ono što im stariji naredi obavezna su da odmah izvrše. Ako sa odraslima putuju negde dalje, onda stariji jašu a deca
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
i da je krivcu saučesnik, da je babun kad pomiluje babuna, samo kad on podiže svrgnute i mrtve vaskrsava, klevetnici ćute, ne kažu da je zanesenjak ili pesnik.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Stojim tako kao krivac pored one pariske registracije 75, a uspeli momci i njihove još uspelije žene ćute i gledaju me kao da sa im ja ukrao brisače. Nisam ja, bogami! Pretresite me, ako ne verujete!
dok je imao običaj da se klati na stolici i smeje bez razloga, video je dvoje stranaca kako sede jedno pokraj drugog i ćute. Zajedno, a svako od njih tako daleko! Gledao ih je kao neko čudo.
U međuvremenu, ćute, pljuckaju krezubim ustima i šaraju štapovima po pesku samo njima poznate hijeroglife. Sve je već ispričano i pretreseno.
Sada im je ovaj prizor zauvek utisnut u pamćenje. Neće ga se osloboditi sve do smrti. Starci ćute i šaraju štapovima po prašini. Umesto njih, govori njihov predvodnik, Luka, spečen starčić gušterskog lika.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Opisujući staračka usta, pesnik stvara upečatljiv epigram: Bunar kada ćute, Bumbar kad se ljute Što je i duhovito i jezgrovito, dok banalno stihovanje: Za stručnjake kod nas gudi Izuzetna
O čemu ćute današnja deca? O čemu razmišljaju, kakve ih tajne muče, koje ih oduševljavaju? Koliko smo im utuvili u glavu laž i glupost
Sremac, Stevan - PROZA
Svi ćute i slabo se jedan s drugim razgovaraju. A i sam gazda Radisav voli to više nego vrevu i galamu. Naročito mrzi svirače
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jedno uz drugo tu trpeljivo ćute zgorele seljačke jeseni, zamorne večeri uz razboj, utihle uspavanke nad kolijevkama, mudre tišine knjigočataca i ratovi
Po njegovim ivicama, nepotrebno udvojeni i suvišni, okrenuti naglavce, ćute okolni bregovi. Ti novi bregovi nijemi su kao i svi utopljenici, ali ipak žive nekakvim svojim životom ukletih sjenki,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Rade, utrkuju se, dirkaju jedno drugo, pa se sporečkaju i, tobož rasrđeni, odmiču se. Ćute oboje. A ovamo gledaju se krišom ispod oka, a oko usta im igra prkosan osmeh.
Ti si mi jagnje đurđevsko! I sestra plakala: Jovane brate, Jovane! Ti si mi cveće prolećno! Završi. Svi ćute. Čuje se plač. Šamijom že ne brišu oči. — Tu li nađe? — odazva se muklo č’a Mase.
I zaista na prsima nije bilo krsta, već samo njegove skrštene, mrtve ruke. Sedosmo među ostale. Svi ćute. Niko ne govori. Čak u mrtvog Mitu i ne gledaju. Ljudi, prejeli, meškolje se, otpasuju se i nameštaju. Žene još večeraju.
Kostić, Laza - PESME
otima zori, da likom sine; Pa namet-pleme Nemice krute, u kog i topa gromovna usta, što tamo zjape golema, pusta, ćute i — slute! I Misir stare šalje zidare, rođaci Vlasi tikvice nose, svi su se stekli: ili da prose, il' da te dare.
Čestiti paša zamišljen ćuti, pred njime ćute oci pognuti, doveli su bulu pred gospodara, gospodar ćuti, puši, al' ne kara!
Bratija ćuti i bula je nema, okovi joj ćute na rukama dvema, nema je bula, al' u srcu strepi, poznaje ćudi svoga gospodara, kako se strašno onome sveti njega što
nam se blaži u rajski hlad; starija ona sad je od mene, tamo ću biti dosta joj mlad, gde svih vremena razlike ćute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Car i vojnik šćućurili se — dušu u se, pa ćute. Skoči jedno momče: — Idem — veli — ja donijeti! — i ode u podrum. Kad je uš'o u podrum, vojnik brž' bolje potegnu
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Jer žene obično ćute. MAKSIM: To je istina. SOFIJA: Zar nije? MAKSIM: To smo vidili na balu. Uzavrele kao čavke.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene pa onda ćute i dišu. Bog te mazo, samo ćute i dišu ili puštaju neku idiotsku ploču, ili procvrkuću: „Ovde Sunčica Krivošija!
A njihove ćerke zovu neke nesrećne momke u koje su zaljubljene pa onda ćute i dišu. Bog te mazo, samo ćute i dišu ili puštaju neku idiotsku ploču, ili procvrkuću: „Ovde Sunčica Krivošija!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Stradala mnoga štuka i mrena, mladica jedna, četiri klena. Okolo njive ćute u tami, zrelo se klasje pospano njiše, zaspao mačak, spava i Žuća u mlinu starom dedice Triše.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Valjda bih jedino voleo da ptice ćute: ali ni toga nisam svestan. Vraćam se istim putem skoro kroz mrak. Voda je sad svetla i zvučna.
Ptice ovde i tamo, ćute u lišću. Zora, kada se digne, doći će kao i da je poslednja. A mi? Mi ne tražimo ništa bolje do da budemo zaboravljeni.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Onda opet zastadosmo. Vidimo kako napred jure ordonansi. Pozvaše i potporučnika Aleksandra u izviđanje. Vojnici ćute. Kada za momenat prestanu pucnji topova, jeziva tišina zavlada oko nas... A to još više pojačava strepnju.
U jednome šipragu pobijeni tovarni konji, iznaduvali se i noge im samo štrče. Vojnici posmatraju i ćute. Ledena drhtavica i pritajen strah prožimao je telo.
Vojnici se pribili uz topove i ćute. Zastanak je bio neobično dug. U neko doba komandir javlja da vozari sjašu i da su ljudi svakoga momenta na svojim
Bio je još živ i neprestano je mahao nogom. Vojnici ga gledaju i ćute, niko ne sme da mu priđe... Bilo ih je sa raznesenim grudima, drugi su ležali nepromenjeni ali nepomični, kao da su
— Ovde se ne biju više srca junačka, već fabrike čelične industrije — objašnjavao je jedan rezervni oficir. Ostali ćute, kao da još ne mogu da dođu k sebi od silnog iznenađenja.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Jest, seća se tako živo... dovela je mati, sa mlađom sestricom, u crkvu. Stoje one tako u jednom kraju i ćute. Mati se krsti, a ona gleda u plamičak kandila, što treperi pred raspećem na vrhu ikonostasa.
Slušaoci izgledaju veoma brižni, pognuli glave, pa samo mahnu njima ponekad u stranu, počešu zatiljak i opet ćute i slušaju. A ćata se raspričao u veliko: — Istina, i Nikolče sinoć dođe iz Beograda; i on je obišao neke...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
NAŠA ELEGIJA I boli nas. Gračanice više nema, šta bi nam takovska groblja? Marko se gadi buđenja i zore, grobovi ćute, ne zbore, u nebo diže naš prezriv osmeh roblja. Nećemo ni pobedu ni sjaj. Da nam ponude raj, sve zvezde sa neba skinu.
Okitiće mramorom sale i spustiti zavese žute, da lešine zidove ne provale i da ćute! Obesiće odore šarene i noge i ruke vojnika, a ruševine i obeščašćene žene, gledaće samo sa slika.
Bolja riba je dole na dnu i samo kad je mesečina jaka diže ribu gore. Svi hodaju na palubi gore‑dole i ćute. Motor lupa kao srce. Po vodi kao da počinje da treperi mešavina rumenog zlata i srebra. Brod kao da stoji.
Oni koji su ostali bez zarade, bez kuće, lutaju ulicom, kao prosjaci što pružaju ruke, ali ćute. Puno je porodica gde su ostale samo žene, koje pokušavaju da nasušni hleb zarade.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve— Prazna i crna— S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božiji
Kud god se ona makne, kroči, Prate je deca — ljudi, žene Traže da vide njene oči Gde ćute Božje tajne— Oči duboke, sjajne Što tako čudno glede... Kose joj davno sede... — — — — — — — — — — — — — Leto je.
I sad, u blage jesenje dane Kad ćute polja, njive uzorane, Na tihom suncu kada šuma rudi Ta po vazduhu svila bela, snežna Što tajanstveno luta, bludi Ko
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Malo ih je koji drže da su propali u putu, ali ćute i mišljenje ne kazuju da se svet ne plaši), pa onda redom ostali. Najedared se ukaza grdno velika i duboka kamenita
Svakom se očajanje i sumnja ogleda na mršavu, iznemoglu licu od napora i gladi, ali niko ništa ne govori. Ćute kao i vođa, i idu. Čak i onaj vatreni govornik maje očajno glavom. Težak je to put bio.
Pogledam, kad sa sviju strana panduri nose na leđima građane. Svaki uprtio po jednog pa ga Nosi na zbor. Neki, mirni, ćute i gledaju ravnodušno oko sebe, neki zaspali, a nekolicina njih se praćaju i otimaju. neke, uporne, doteruju vezane.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
No i protivnici ne ćute. Eno, Vidronja mu objavljuje da prima dvoboj i Širga otpočinje nastupanje... Sa gromkom larmom protivnici se sukobiše i —
slobodniji i veseliji, počeše neki da se šale, neki drže poslednju »smotru« nad oružjem, a neki se zamislili pa ćute. Na istoku sve rumenije.
Izvedoše pred njega Ljubišu. Kapetan se veoma iznenadi. — A kamo onaj... kako'no... što mu dadoh magacinku? Ljudi ćute, a Đokić saginje glavu i ćuška se među svet, samo da ga ne opaze. — Kako ga ubi, more? — pita kapetan Ljubišu. — Tse...
Jedan izađe na vrata, da vidi »idu li«. — Ima li koji dvojku rezultat? — zapita jedan. Svi ćute. — Dobro je, — produži on. — Čiča zasedava, a taj ne daje dvojke iz istorije.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ovima se samo podseku noge, ćute, pa ga samo gledaju i čekaju pljusak prekora i gromove ukora. A on upre strašan pogled u njih pa ih pita: »Šta uradiste,
Tako se i one uhvate za frizure. Samo je jedna razlika ta što ćurke u toj prilici bar ćute (i samo se klate), dok se ove drže i svađaju.
« monarhiji Braziliji, a živela republika Brazilija! Svi ćute. — Braćo radenici! Ja mislim da ću biti veran tumač osećaja sviju vas ako kažem ovde da smo i mi saučesnici u sreći i
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Kupušnjaci plove, plove; Lutaju, po rečnom slivu, Tonu, u magli i dimu, Idu, iz njive u njivu, Iz jeseni u zimu. Ćute, u vlažnoj tami. Vazda sami. Da l sami? Ne. Svaki kupušnjak ima Po zeca u gostima.
Prosto brdsko cveće: Aj, niko ga neće! A bundeve žute Deset sati ćute. Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda.
Prosto brdsko cveće: Aj, niko ga neće! A bundeve žute Deset sati ćute. Ćute, nedirnute. Sunce gleda U teglu meda. Smederevsko grožđe Tamno kao gvožđe Dunjo moja, rano moja, Jesen dođe.
Nisu, valjda, zauvek zaćutali? Daleko su, daleko su sneseni U doline neke druge jeseni. Tamo ćute, i čekaju, sve isto: Nov početak, neko novo detinjstvo.
Od Rima do Geteborga, od Moskve do Magreba Svud su po jedan, po dvojica, i čekaju, ako zatreba. Ćute i čujaju, kao pšenica ozima, Kao seme, il mustra, koju niko ne uzima.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krv pravedna dimi na oltare, ćivoti se u prah razvijaše. Zemlja stenje, a nebesa ćute... Luna i krst, dva strašna simvola — njihovo je na grobnice carstvo.
Pandurović, Sima - PESME
Išao sam. Al’ svemirom celim Bled se nemar, tiha tuga širi; Svet sa bolom života se miri; Ruže ćute, pokrivene belim Sjajem pune mesečine; grane Šýme, mole milost na sve strane. Svet pokoja večnog čeka dane.
Svet pokoja večnog čeka dane. I dok ćute zvezde, staze, ruže, Ja ih žalim, oplakujem, volim; Iskidane melodije kruže Mojom dušom naivno i bono.
Miriše vazduh dahom mrtva smilja. Oblaci idu preko moje glave. TIŠINA Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. Providan sumor pao Na moje dane lako.
Visine blede ćute, Jesenji sumrak râni; Listovi sveli žute. Lepi, nesrećni dani. BOLESNO PROLEĆE Nestalo, najednom, zime daha
Blato. Vlaga. Bare... Vidiš kako bašte kobno žute. Naše nade nepovratno stare; Naša srca mogu još da ćute. Sve će tako, najzad, da se stiša U poslednju jesen jednog dana, Stalna, sitna dok zasipa kiša, Uz odjeke crne
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gdje novci tu i masni lonci. — Ide para na paru. — Dinar je milionu basamak. — Gde zlato govori, usta ćute. — Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Pitao sam juče (kao da sam mali) Jedno drvo: gde se ova glava leči? Ćute drvo i more. Samo šýme Kao što nem to zna i jedino ume. U gluv svet sam zašo: u sivo i sinje...
I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)? I zašto u dan vedar Dok ćute naša borja Trepne tek jedan kedar? I u bonaci mora Val neki o mramorja Pljusne, kad dođe ora?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa umuče; njen tmoni odjek zasu sneg, krupan i gust.
) ... Niko ne ustaje. Sa sveće, pobodene u prelomljen kolač, kaplje vosak. Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute. Svi se pitaju: zašto se ćuti?
A dobar je kad njim može da brije cevanicu ili dolakticu. Dok on radi, ostali ćute i piju vino. Ćute i žene i deca, obešenih glava na plotu između jasenova, slušaju nož i gledaju venac varnica.
A dobar je kad njim može da brije cevanicu ili dolakticu. Dok on radi, ostali ćute i piju vino. Ćute i žene i deca, obešenih glava na plotu između jasenova, slušaju nož i gledaju venac varnica.
Te k kad Luka vrati čamac i vikne „odoše da dođu“, žene smeju da priđu obali. Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo.
Onde gde je tvoj otac, kad je kmetovao pod knezom Milošem, udarao seljacima po dvadeset močuga po golom. Dugo ćute i udišu gust, ljut vazduh. — I zato nas prozvaše Čađevići. A tvoji sinovi danas neće da brane opštinu.
I raste šuplji brest. Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku. Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima.
Aćimu laknu kad ga u grupi seljaka, vezanih jedan za drugog, vod vojnika potera u Palanku. Ćute vezani Prerovci, a ćute i vojnici idući peške za njima.
ali kraće no prvi put, manje radosno, a možda iz inata ili što i sama ne veruje, pa joj se pamet mrači, nadničari ćute i, žureći, nastavljaju večeru, da posle u gomili urone u mrak, i tek kad se raspu prerovskim sokacima da počnu priču o
Ne gleda u oca. Ćute. Aćim se koleba: kako da počne razgovor? Nije pijan. Zna, a ne raduje se. Nije njegovo. — Ovo je veliki dan za našu
Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši. Ako o političnim stvarima
— Ja sam, Đorđe — promuca. — Otkud TI ovde?... Da bog sačuva — govori cigara ljutito, čudeći se. Dugo ćute. On zna, misli Đorđe. Srce je krtica što hoće da se urije u zemlju. Ne sme da pita.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Dečaci iz Ulice kestenova tada podižu pogled ka nebu, uzvikujući: — Gle Plačka i Smejačka! Stariji nakon toga dugo ćute, a malenima se čini da vide kako zvezde silaze s krova i pretvaraju se u dečake.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Tu pogleda brat na brata, P, onda gore, p' onda u se, Grudi drkću, usta ćute, Ali duše razumu se. Da l' to snaga niče nova?
Tama je pala... Sumorno ćute troja vešala U gluho doba tišine mrtve, Prazna i crna. S njih su nedavno skinute žrtve: Dva razbojnika i Božji sin Dva
Ritam će kroz muziku reči Probiti sebi pute, I otići u pravi kraj; U pesmi zakoni ćute Pustite osećaj! M. Đurčin CXXXIII NA STRANPUTICI Dođ t. zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.d.
Pa napred!... Vozar ludo uzmahuje, I bičem šiba, znojnu kljusad goni. Stražari ćute... Ah! da l' se to čuje... Kako odnekud zvoni... zvoni... zvoni?... V.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Gde li ćemo posle?! Ali divizijar, stari vojnik, zakopčan, nema volje ni da nagovesti. I oficiri srču i ćute. A iz sela, iznenada, dopire graja, neko komešanje kao uzbuna, pa sve bliže i jasnije, i čopor meštana pojavljuje se,
pokrete glavom kao da im je nešto tesno oko vrata, miču ramenima, mršte se, trepću, gledaju u nos ili ramena, ali ćute i slušaju. — Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste.
podrum gde se ponova goli stisnu kao sardine, previjaju od bola, usred one zapare i prašine, i sa noktima u zubima ćute i pitaju se samo očima: kad su, eto, otkad i zašto su oni prestali biti ljudi?
priđoše svojim kolima; tobdžije sedoše na svoja mesta, kao da je neko komandovao; oficiri oborili glave i pokunjeno ćute. Svaki je osećao, da se događa nešto neobično, i želeo je da ne uzme učešća u tome.
— Ja čujem sve šta se govori u arhivi i zasedanju, svaku reč, a tek neću Vas čuti tu preko puta mene. I ćute ponova i prepisuju, pa će opet Iketa da promrndža: — Menelika — veli — uboli nožem!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Deca prestadoše igrati i zanemeše, ne znajući da li da begaju i vrište, ili samo da ćute i posmatraju neobična čoveka.
još samo dva načina: ili da opet udare rekom, gde su mogli naići na poteru, ili da se zavuku tu negde u šibljak i da ćute, pa, ako ih opazi potera, da skupo prodadu svoje glave... — Šta ćemo sad?
Đurica i ne opazi šta on radi s rukom, već ga samo stezaše i omahivaše, da bi ga oborio na zemlju... Obojica ćute kao zaliveni, samo im se noge pomeraju, odskaču od zemlje i opet staju na prste...
Petković, Vladislav Dis - PESME
G. Hodi. Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama. Ponoć i sunce odjek su menama. Zavoli sebe kroz nesreće krute I mene s njima.
Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla i bregovi Nose mis'o...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Već je nastupila puna noć. Ohladan vetar propuhuje i zavija između kuća. Zagorci se šćućurili uza zid, ćute; očekuju da ih ko unajmi, ili da ih sreća nameri na dobra krщćanina da im ponudi konak da se do sutra zaklone.
Blene u nju i nešto kroz zube mrsi. Muški, kao da nije njihov posao, ćute i puše. Ne čuje se nego jecanje i kukanje majke i sina. Najposlije Jurka se razbere; dotuži joj Cvetina muka.
—Da ga javimo sudu! — nastavi mlađi. — Zašto da ostavimo radnju? Potrebni smo. Opet obojica ćute, razmišljaj u, ali zaludu: ne mogu da se odluče što da urade.
Ponešto i razgovaraju, ponajviše rade i ćute, kao da misli sabiraju. Pa im panu na pamet dani radnje, urezuju u pameti prištednju, i u toj misli čisto življe rade i
Radnici gledaju za njima, a oni između njih idu i već ništa ne razumevaju ćute i ne mogu nikako da se snađu. Putem im je pri duši sve tješnje, a kad uđoše u grad, u tijesne ulice, gdje nigda sunce
— sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta. Drži se i — odgovori otac, zamišljen. Časom ćute, osjećaju da bi imali dugo da govore, no ne mogu, pa sabiru misli, kao da žele da sve što imaju u duši jednom riječju
—Pomoći će gospodin! — izreče umilno stari. —Hoće, — potvrđuju sinovi s očitim uvjerenjem. Nanovo ćute. Mladi sudac se zamislio.
Pa kada se Spasoje k njima povrati, djevojka se instinktivno diže, kao starijemu i boljemu od sebe. Isprvice sjede i ćute, dok se Spasoje sjeti te donese večeru.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Jer, budući da uz retke izuzetke ćute, likovi ne mogu svoj stav i volju, pobude i čuvstva prikazati u izvornome govornom obliku.
Ali je zato rečenica kojom se služi ne samo u svoje ime (autorski opis) nego i u ime likova (budući da oni uglavnom ćute) preuređena kao u navedenom odlomku iz Dnevnika o Čarnojeviću. A, u suštini, i kao u stihovima Sumatre.
ga u tekstovno tkanje duž celog romana upravo zato što i autor jednoliko govori duž celog romana, dok likovi poglavito ćute. Odavde proističe još jedna važna osobina.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Njih dvadesetak čučnulo unaokolo, prislonilo puške uz ramena, pa puše i ćute. U ovakvim slučajevima oni se mnogo ni za svojima ne žaloste, ali su opet ozbiljni, jer im je pred očima mrtav stvor
Kula bejaše puna. Gosti večerali, pa se zadovoljno prućili po prostiraču s obe strane odžaka duž cele odaje, puše i ćute, a domaćin, Bac Hadžić, prekrstio noge s leve strane ognjišta i vodi mudri, arnautski razgovor. — Dobro veče svima!
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ »Orao« 1891. U SVATOVI JEDNE SRPKINjE koja polažaše za tuđinca Daj ti, Bože, dobru sreću! — Ali svati tvoji ćute. I na tvome bledom čelu Oblaci se neki mute. Daj ti, Bože, dobru sreću — Al’ meni se teško diše.
„Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?“ Pod mutnim nebom nevoljnici ćute; Niko ne viče: pomagaj nam, svete Al’ srca valjda ne traže jauke: Darežne ruke nek’ se same sete.
»Starmali« 1887. IZ KNjIGE PRAKTIČNE MUDROSTI (Po M.) Kad svi ćute, i ti ćuti; Kad svi zbore, zbori i ti; Međ’ mudrima nemoj luda, Međ’ ludama mudar biti.
Krakov, Stanislav - KRILA
Visoko u zraku pokoji šrapnel grmne. Noć pada. — O... o..., neko zastenja. Svi ćute i žure napred. Nekoliko stena diže se pred njima.
Svi ćute, samo što oružje zveči. Kolona odjednom stade. Umorni su vojnici, ali bi ipak radije napred, jer je ovako nekako neugo
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Stiže Isak. GLAVAŠ: Isače, brate! Moj dobar druže, dobro došao! Pa kako tamo po tiraniji?... ISAK: Robovi ćute, A tvrdi kamen nema pozdrava. GLAVAŠ: Jesi li redom sve obišao? ISAK: Sve!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Nalazili smo ih u gomilicama po Z—4, po 5—6. Šćućurili se u zelenom gustišu pa ćute. Neko zapalio cigaru, neko priteže obuću ili zagleda oko puške. — Šta tu radite? — Sedimo, vala. — A što, bolan?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ovako nam lepe Sreće i ne slute. — Neka srca strepe! Neka srca ćute! — XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, — Poznaće te,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
A sunce osvaja i neka treptava jara podrhtava sa golih stena. Gromke eksplozije svaki čas potresaju klisuru. Vojnici ćute, a jedan potočić žubori. Iza jedne stene njih nekoliko previjaju dvojicu ranjenih.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nepotpuno izraženih ili i neostvarenih umetničkih težnja: o tim slabostima, zabludama i raznovrsnosti antologije ćute.
svoje, i život, i blago, Da žertvuje kad vidi da će spasti Kroz samog sebe otečestvo drago; I lične borbe moraju da ćute Kad hidre opštu propast naglo slute.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Švapski soldati izišli su s jednim kapetanom na Kadinu Vodu, porazapinjali čadore, pa 'nako ćute. Svijet se bio malo smirio, ali još, štono vele, zaudara kokija od baruta.
Bojić, Milutin - PESME
Gospod ćuti. Mrak se samo jače stere, I praznina zjapi i nebesa ćute. No ni tebe nema, moj željeni Bože. — — Pa zašto razumem celu vaseljenu? Čuj! Straha i vere ko mi dati može?
vidim te svu golu, Sediš iznad Sata i brojiš minute, Senka tvoja igra preda mnom na stolu, Gde čitave 'rpe početaka ćute.
Ograšja ćute. Tajac poljem gazi. Belbužd! Čuješ li, to se mrtvi bude, Čeličnom reči da slave i sude?... A Pokolenje Sunca s gora
I svu noć tako pustim gradom bludim I tebe tražim i svoj oltar žudim, Zabrinut gledam nebesa što ćute. I ništa neću od života ovog No milostivog nekog Hrista novog, Da isplačem se u njegove skute.
Iz groblja se začu Iz svakog srca veća pesma teče No što je moglo gudalo da reče, Jer ljudi ćute kad vekovi plaču. (1917) XXXVI SUTONI Vaj, svaki je suton neprijatelj za me.
Nastasijević, Momčilo - PESME
2 U zavičaju mom zgureni krovovi ćute i mile vode i dim po zemlji se krade. 3 Zebnja je ovde, osluškuju se stvor i tvar: u kamen zaspati javom, il’
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Petra i Nikole, i svete Anđelije i Marije (ili: Magdalene i Jelene), pa je zaklela svako čedo, i goru i vodu da ćute, i sve je zaćutalo, osim jasike, koja je jednako treperila (Vuk, Pjesme, 1, 197; Karadžić, 2, 1900, 142; Vrčević,
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Neću, noćas bi nas moji ometali; sjutra ću te povesti ... —Hoćeš? —Hoću, Prečiste mi djevice! Časom ćute, osluškuju ispod kabanice svoj ispremješani, topli dah. A oko njih sve ćuti, samo vječita rijeka šumi ...
Uveče, na prelu, poveo se o tome razgovor. Preldžije sjede uz vatru, pale lule i gledaju kako plamen bukti, pa ćute, kao da nečemu osluškuju.
Radivoj ne smije dalje da govori, jer ljudi ćute. Mislio je da će izazvati razgovor o ženama i curama. Biće sočne i debele šale, ali niko se ne odazva.
Ko će ih? Staoac se diže sa stolice, a i žene se primakoše. — Nove su, — opazi pisar. Časom ćute. —Daješ li to za moj dio? —prekide ćutanje stari. —Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar.
—Što ćeš ovdje? — upita je Rade, samo da nešto rekne. — Sada sam, bolan, stopanjica; umrla mi svekrva! Ćute, a vidi se, žena bi razgovarala. Ali kako započeti? Odbjegla ga dok je Rade ludo dijete bio.
Maša posluša, a i on do nje sjedne na cvijetnu travu. Časom ćute, kao da sabiru svoje misli, i krišom, u dvoumici, zagledaju se. Rade osjeća se jačim i slobodnijim nego igda.
— priupita plemeštak. Muški iz kuće pohitaše sa Radom. Za njima nagnuše i drugi iz komšiluka. Žure se i ćute. Rade je pred njima, vodi ih ka mjestu.
Njoj se njegove riječi smiliše i pusti dulje no obično svoju ruku u njegovoj. I, dok se drže za ruke, ćute, a dok ona istrže svoju iz njegove, diže se on. —Idimo u šetnju! —Bog s vama, što bi komšije o nama govorile?
ima, i ne mogu da se načude kako je on tako danas podatan i razgovoran, on, što bi iglu oglodao, i kome usta obično ćute, a samo oči govore. — Mene su osudili, — udara pijan šakom u sto — i još sudac veli: za ugled drugima! ....
Zasve što je šesta ura, sunce nikako da se spusti, k'o da neće nigda zaći. A njih dvoje idu zaprašenom cestom i ćute. Osušila im se usta, pa im se ne da govoriti.
Njih troje što su ostali osluškuju im korake niza stube, i ćute dok ti koračaji ne uminuše u noći. Carinarski činovnik pijucka lozovaču i puši.
— Pa, vidivši da je sklenica prazna, iziđe uza stube, u svoju sobu. Njih dvoje časom ćute, pa se najposlije odluče da iziđu. Kod Ivina stana nekako im je teško rastati se, pa proslijede putem.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na ognjištu plamen liže Kamen studeni, I u kutu slike niže Mrtve jeseni. Hladnom kišom ovlažene Ćute ravnice I ja sklopih umorene Svoje zenice. Snevao sam premaleće, Snove šarene, Bistar potok, šarno cveće, Ruže rumene.
A senatori podli i strašni liktori ćute, Lukavo, u zboru svome, tražeći k pobedi pute. Čuj, sa foruma, eno, vika se radosno hori, Pred silnom svetinom
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme. Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On drži pod pazuhom veliku mapu, prevučenu zelenom kadivom. Obojica ćute. Stariji okrenu svoje lice na levo. Ono je podbulo, oči vodnjikave; proređena kosa na glavi i bradi je plava, no
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Zanimljivo je bilo gledati kako ljudi postaju malodušni i izgubljeni čim jezikom ne mogu da znaju i dokazuju. Ćute, zbunjeni. Siđoše s groblja kao posramljena deca. Ostadoše grobarka i pop-Tominica.
Razgovor još nije počeo. Ljudi prekonoć nauče da ćute i zavole ćutanje, i neko vreme u zoru sporazumevaju se očima i pokretima ruku. Branko ide Milanu.
— Ne znam, ali ne verujem. Odvratan mi je sad već i taj slavni Pavle. Isti je kao i ona njegova mati. Ćuti i ćute. — Palanka, lepo da pukne. Ona hoće skandal, a kuća frau Rozina cakće fino i ravnomerno kao zahuktan razboj.
Dečjeg života je malo bilo u toj deci. Mirno razgovaraju pa ćute; pa se našale s nekom matorom primedbom; pa obrišu keceljicama suzne oči i zaćute.
U stepeništu, otac je digne u naručje, i miluje je, i oboje podrhtavaju i ćute. Sokina jedina sreća. Prekine sreću Soka: „Pusti me, zaduvaćeš se.
— i udari u plač, histeričan. Drugarice ćute, ne teše je, vide da Soka govori laž i glupost. Deca se retko varaju; kao ni dvorske budale što se nisu.
S druge strane, vajkaju se, ne znaju — kao ljudi, zaboga kako da se drže prema sugrađanima koji su se, eto, zatvorili i ćute. A ne bi znali kako da se drže ni kad bi nesrećni ljudi odjedared stali pred njih. „Šta znaš, dok dece nema!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Je li tako? Svi ćute, jer ne mogu da zamisle kako to Živko obasjava i čime obasjava. — Ali — nastavlja profesor — Zemlja, na svome putu oko
Ne moraš ništa znati, pa ipak važiš za čoveka koji sve zna; ne moraš biti mudriji od onih koji ćute, pa ipak ti govoriš u njihovo ime. I koliko čarobništva u tome pozivu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Vojnici su rili zemlju i naskoro beše gotov strm nagib. Komandir skida svece s neba. Vojnici, iako ćute, ponavljaju u sebi psovke komandira i još proklinju čas kada su se rodili. — Pazi sad!
Vojnici neobirijani, obrazi im upali, lice potamnelo. Onako natovareni, maršuju pogureni, ćute i gledaju mračno preda se. A hladna kiša, terana vetrom, bije u lice.
— A—ja!... „Divizija je tako naredila!“ — odgovara lakonski komandant... Pešadija vapije za pomoć, a baterije ćute, jer više komande vele: neka se zna da mi nismo dali povoda za rat... Eto...
Jezičak magle podiđe iz jaruge i zakloni nam vidik. Drveće tajanstveno huči šapatljivim šumom, dok ljudi ćute i misle... Kolona se diže. Prolazimo uskom stazom kroz bodljikavi šibljak i penjemo se uz neki krš.
Bezizrazan mračan pogled njihov kao da dopire iz nekog ponora. I ćute!... Umiru, svesno, kao da im je ugodno što se oslobađaju muka. Izgleda kao da podjednako žalimo jedni druge.
Osećam se nelagodno zbog dece. Razmišljam već gde li ću naći auto da ih vratim nazad. Deca ćute, jer misle da ovako sve treba da bude. Rekoh im da ćemo pričekati još malo, pa ćemo se onda vratiti.
Druge traže njihovu artiljeriju. Pešaci u rovu, levo i desno od nas, ćute, ali svi su se nagli preko grudobrana i oštro osmatraju. Od sela Donji Vrbeni razleže se ubrzana puščana paljba.
Petrović, Rastko - PESME
Kad ja pevam kao da drugi ćute, Da udaljeno čezne za mnom malena deva, Malena deva kao da skida povezaču seljačku; Iz očiju joj da ludost trepti.
Kad čovek umre, ruke prve zaneme: Ruka umrlog ko noćno voće zri, Ko uspavane ptice čija srca još streme, Tako ćute te ruke, dok oganj pod njima vri.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
se Marijan ka kolibi jer mu se činilo da ga starac s prozora prekorno gleda, ali savlada tugu i potrča ka vodi. Ćute i taje talasi kako se i kada dečak popeo na leđa srebrne ribe. Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi.
— osmehnu se Varalica. Zašto li ćute veštice? Zašto odrečno mašu glavom, kažu da ga ne mogu provesti kraj bele zmije? Nije to u njihovoj moći.
Na sva njegova pitanja borovi ćute, a breza mu se u lice smeje. — Kako si čvornovat! Kako ružan! Zar je čudo što si kao neženja ostario?
Šantić, Aleksa - PESME
Ruke uzdignute Pozdrave šalju i rupcima mašu. U mnoštvu ovom vidim čeljad našu, Naslonili se na pervaz pa ćute... Zemljaci moji, dokle ćete, dokle? ''Tamo daleko! Jer nas usud prokle I na nas pade tvrda tuča s neba...
I u mutne noći, kada bura reže, Kada nimfe ćute u morskome bilju, Ja ću s vama vući vaše teške mreže, Da, prekaljen tako naporom i radom, Jednom gordo pođem, s
I. napiru se kosci ko će prije! Ne ćute oni umora ni grča, Samo što žeđi odoljeti nije. Gle, jedan visok kao stablo srča, Brišući znojno lice što se plami,
23 Što tako lepe ruže blede, O, reci, draga, što žute?! Što ljubičice suzno glede I bolno u travi ćute? Što sada tako pesme setne U nebu ševa poje? Što li iz biljke bije cvetne Kô zadah lešine koje?
No meni tužne se vrate I ćute kô stena nage, I neće da kažu šta su Videle u srcu drage. 37 U nedeljnom odelu Kroz šumu filistri jure, Kliču,
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
s knjigom pod miškom, britvicom o kuku i brigom za vratom, idu u grupama, ali ne džaveljaju i ne galame, nego idu tiho i ćute i izgledaju zlovoljni i zabrinuti.