Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
I dok me je dželat u konopce pleo šta sam to u tvome sjaju razumeo, pa ćutim pred ljudima što me hlebom goste i pred sudijama spremnim da oproste?
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” — Ja jednako ćutim i odričem. Zovnu ga Nikola napolje i on izađe. Onda Protić i Čardaklija reknu mi: „Ako ga poznaješ, zašto se ne kažeš?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!... Zar ja da ne mislim o svome detetu, o svome srcu?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona je bila tužna — Zašto si tužna? — rekoh ja Ona metnu prstić na svoja usta u znak da ćutim. Od nekud dopiraše do nas tonovi od fagote. Bili su neobično tužni.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Sve, sve! Sve znam, Spiro, sve vidim, Spiro, i sve čujem, Spiro, al’ pŷsto, žensko sam, pa k’o žensko moram da ćutim... — E, to si ti prva ženska što ćutiš! — Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica.
— E, to si ti prva ženska što ćutiš! — Ćutim, Spiro, i jedem se samo u sebi... nisam neka svađalica. Slušam pa gutam. Slušam samo šta govore za nas...
što se mene tiče, što ono kažu: »kako sam se nadala, dobro sam se još i udala«; meni i nije bilo baš tako teško. Ćutim, pa u sebi velim: fala bogu kad je samo do toga došlo!... E, al’ njemu, njemu... — Verujem, verujem.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Nasloni se na mene! Vala ni ja više neću ostat kod Garsule! Mislio sam da ćutim i trpim, al’ ovako se više ne može. Možeš li da prohodaš? Ta teže mi je ovo gledati, nego da je mene.
Nađoh se sa braćom ovde u pomrčini, u nadi, da će bolje biti – a viču bogat sam zet. Pa ćutim!“ Žena mu reče na to da bi sve bilo dobro, u Rosiji, samo da nisu tu Birčansku sreli.
Teodosije - ŽITIJA
Zbog toga neću da ćutim za vas, i ako ko od vas neznanjem zabludi od istinite vere ne priliči mi da gledajući svoje budem kao najamnik, a ne
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Trebalo je da ćutim i superiorno se smeškam kad neko spomene Rašidu, ali ja to nisam hteo. Neka misle da sam idiot, šta me briga.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
ŽENA: A zašto dosta? Zbog jedne tričave kape da se moramo svađati. MUŽ: Dosta, kad ti kažem! ŽENA: Neću da ćutim, znaš! MUŽ: Oćeš li da počnem drugojačije? ŽENA: Samo probaj, pak ćeš viditi šta će biti. Sram da te bude! UGLED 4.
MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim! ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće. MUŽ: Ja sam stariji. ŽENA: To mi je briga! More, sve ću da kažem. MUŽ: Dosta!
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
Ah, pa sad da ne smem govoriti madžarski,... to je žalosno! Al kad on misli da je dobro, moram da ćutim. 2. ŠERBULIĆ I SMRDIĆ (stupe sa srpskim kokardama), MILČIKA ŠERBULIĆ: Je l kod kuće gospodin Žutilov?
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Pogledam je ovako, ona cepti od zime. AHMED: I onda? SULjO: Diše, ko da je trčala uzbrdo. Ništa ja, ćutim. Ne brzam, idem na sigurno. AHMED: Pa već ti je sigurno, nije ti džabe dala toliku hranu! Košta to!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Stoji. Čeka da se nasmejem, ali ja neću, no ćutim i čupkam lišće. Bili smo u svađi. Posvađali smo se pre nekoliko dana, kad je dolazila kod nas, na bunar, a od mojih
Ali ja ćutim. Okrenuo sam se koso i prstom šaram po zidu. Ona poče da skuplja crepove razbijene testije. — Šta ti je ono krivo te
Stoji ona i čeka. Ja jednako ćutim, a osećam vatru od njene blizine. Počeh da kidam jedan poveći grozd. Ne mogu, jak. — Na ti kosirče!
Majka otišla, ali se na po puta vratila. Rukom se udarila po čelu od jeda na samu sebe: — Luda je! Što ja ćutim? Što ja nju slušam? I vratila se, da je pita zašto neće.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ako je belo, „zašto je belo“; ako je crno, „zašto nije belo“. Ako ćutim, „zašto ne govoriš“; ako progovorim, „šta toročeš koješta?“ Ovakve naravi valjda nema nigdi na svetu. z.
SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika? MAGA: Eto psuje, ali ja ćutim, pa ga tako i prođe, eto, ljutina. SOFIJA: To je dobro. MAKSIM: Nije nego da razglavi vilice kao ti.
KUM: Ne govori, brate. Kad dođem kući, ne smem iskati da ručam, jer odma polete tanjiri kao pljusak; nego ćutim, pa ako donese što, dobro; ako ne donese, opet dobro. MAKSIM: Bar se uštedi što. KUM: Jadna mi je ušteda.
Za astalom ako rekneš koju, tri stotine vila i što ti ja znam; ako ćutim, a ona: „Šta ćutiš, šta ne govoriš; zašto si me uzeo, kad mrziš na mene“.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube,
vilini konjici, muve, gušteri, zmije u obliku narukvice, privesci u obliku privesaka, kornjače u obliku kornjača ... Ćutim i sećam se svoga ljubičastog nakita i toga kako smo nekad trčali preko trave.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Svejedno mi je da li ću govoriti s njim ili ne, ali mi je strašno dosadno da mu pomažem u počinjanju razgovora. Ćutim. — Da svet nije izdeljen na toliko raznih sekta i zemalja, ja mislim da bi bilo više za jelo.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ne kažem da sam te odgonetnuo. Ali nisam ni tvoje ime odgurnuo u nemogućnost. Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim.
Ali nisam ni tvoje ime odgurnuo u nemogućnost. Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim.
Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obavlja.
I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obavlja.
I da ćutim, jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obavlja.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
GINA: Ko da me ućutka? BLAGOJE: Gino, da ćutiš tu! GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim?
GINA: Ko da me ućutka? BLAGOJE: Gino, da ćutiš tu! GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim?
GINA: Ko da me ućutka? BLAGOJE: Gino, da ćutiš tu! GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim?
Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim? JELISAVETA: Šta si to iskokodakala? GINA: To što si čula!
Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim? JELISAVETA: Šta si to iskokodakala? GINA: To što si čula! Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Slučajno se setih neveseo, jer volim: da sklopim oči i ćutim. Kad bagrem dogodine zamiriše, ko zna gde ću biti. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više.
Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim.
Lutam, još, vitak, po mostovima tuđim, na mirisne reke priležem, pa ćutim, ali, pod vodama, zavičaj već vidim, otkud pođoh, posut lišćem žutim i rasutim. Drhtim, još, vitak, od reka i nebesa.
Ja onda sedim i ćutim, u Zagrebu, po kafanama, još nekoliko dana, i posmatram kako svet prolazi pored prozora. Kako napolju veje i pada kiša.
Ponegde je još zasađen kupus. U daljini sam krš, nisko žbunje, i modro nebo. Kako se brzo mrači ovde! Šest dana živim i ćutim u ovom mraku. Oko mene ogromne senke, koje nemaju kraja, i provalije, koje nemaju dna. Sve je od kamena.
Iz stenja teče nešto, crveno kao krv, a stene su posute nekom žutom maglom, koja guši, strašna kao sumpor. Šest dana ćutim i živim u mraku. Pognute glave idem od kamena do kamena, a kad se uspnem na vrhove stena, milujem rukom ovu obalu.
LAMENT NAD BEOGRADOM JAN MAJEN i moj Srem, Paris, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim i mrem, i ležim, hladan, kao na pepelu klada.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Vidim da se tu mora pisati do mraka, ali šta ću kad sam mlađi ?... Slušam i ćutim... Ili me otac Petar, kad ga gospodin prota odredi da besedi, zamoli da mu nađem i prepišem shodnu besedu iz kog
Elem, tako oni mene, kao i svakog mlađeg, slabo zarezuju, a dobro tovare... A ja se vidim da sam mlađi, pa ćutim... Samo po nekiput u sebi pomislim: »Neka vas, obući ću i ja kadgod taj epitrahilj, pa ćete mi onda platiti sve ove
Ali ja opet ćutim i radujem se u sebi, što su mi ovi čestiti ljudi tako dobri prijatelji... Kažem ženi: »Sad se ne bojim da ću vas
A ja leškarim tako i ćutim i mislim. Upravo ne mislim, jer za taj posao slabo marim, nego ’nako nekako osećam da mi se srce ledi i steže, kad
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Umem, a umem — ako treba — i da ćutim. SRETA: Umeš? JEVREM: Baš i da ne umem što, ima tamo u Beogradu pametnih ljudi pa će mi reći: kad, na primer, treba
JEVREM: Baš i da ne umem što, ima tamo u Beogradu pametnih ljudi pa će mi reći: kad, na primer, treba da ćutim, a kad da govorim.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A to sve sigurno na njega, oca joj. — Ćuti! — Neću da ćutim, mori! — čulo se kako ona kao kroz prste ruku, kojima su joj ostale sigurno zapušivale usta, tako zagušenim,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Mati igumenija, ono što je rekla, nije nimalo govorila zaisto, samo za šalu.” Ćutim ja, misleći, šala ili ne, ti baš nećeš ništa imati; pak onda pogledam i ja na njega, baš kao i on na me, pokazujući mu
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
ne večeram, pa mi je sutradan bolje, ja ondak uzmem dvi teške katrige (stolice) i nosam i’, ako ćeš, po ure, a ne ćutim da se težina odziva u zglobovima! Daklen, vidiš da je stvar nerazumljiva!
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Strašno me drži, a neima šake. Ili me pušta nebu pod oblake, A kada padam — on me ne prihvata. Zbog njega ćutim danima ko mutav I nosim suvu stenu iznad vode (A sam se pravim — prazan, lak i plutav).
Ćosić, Dobrica - KORENI
U podrumu je uvek tmina. I tiho čim se miševi umore. Samo u jesen šapuću kace pune šljiva. Tada ja. slušam, ćutim i gledam svoje nebo. I na njemu dva bela, zagrljena meseca.
— Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može. Ni Bog, ni zima, ni rakija, ni hajduci, ni ti... Ćutim. da se kladimo daje muško.
— Ne viče: boji se da Simka ne čuje, pa sikće šapatom. — Ti si nešto mnogo gore. Ja sve znam, pa ćutim. Vidiš li kako ova moja pati? Čula me!
Crni se na snegu. Skresano stablo šljive. ...Hoćeš da te molim za oproštaj? Da te sačekam, poljubim ti ruku i skrušeno ćutim? dobro, oče. dobro! Usne mu zadrhtaše. Para iz usta zamagli prozor i sakri očima oca na belom konju.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na polju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije, i javlja se meni...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ Krajnja neučtivost, jer se nismo lično upoznali. Ja osećam da je glupo što ćutim i da je potrebno koliko-toliko da podignem svoj ugled, pa ustajem da održim zdravicu. I ustajući pogledam u ogledalo.
Bre moli me, bre kumi, kleči, preklinje, pa ona, pa majka, pa svi redom, jok: ja samo ćutim (a plače mi se) i lečim stvar. Posle odem u Beograd za svaku sigurnost.
) Taso, brate, vuci pitanje! I ja izvučem pitanje sa tri potpitanja. Posle: ćutim ja, a ćuti i komisija. Pa će opet pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti (i tu se ponova prekrsti): Taso, brate, vuci
Ja uzmem drugo pitanje i opet sa tri potpitanja. I ponova ćutim ja, a ćuti i komisija... Na to će reći pokojni Kosta, Bog da mu dušu ’prosti, Taso, brate, ti si nalupana glava, al’
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sjevernih mora, predosjećam unaprijed ugodu koja će se, kroz borbu ciklona i anticiklona, najzad izleći, i već kao da ćutim na otvrdloj kori svoga debla i na osjetljivom liku svojih mladih grana kako ih s jedne strane zahlađuje prvi slabašni
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Što će ti ? — odgovori Stanka. — Kako ja po svu noć sedim sama, pa ćutim i trpim. »Vidiš, njoj je krivo što sedi sama; zato se ona i duje! E, vala, neću te ja po svu noć čuvati.
Vidim, brate, čovek kô i mi, samo veća glava. — Vala i ja sam to sto puta pomislio, ali opet nekako sagnem glavu i ćutim. Kô velim: ako ćutim, ne gubim ništa, a da povičem, ode glava...
— Vala i ja sam to sto puta pomislio, ali opet nekako sagnem glavu i ćutim. Kô velim: ako ćutim, ne gubim ništa, a da povičem, ode glava... — Ama, ja sam naumio da ne ćutim i da ga ne slušam, pa kud pukne!
Kô velim: ako ćutim, ne gubim ništa, a da povičem, ode glava... — Ama, ja sam naumio da ne ćutim i da ga ne slušam, pa kud pukne! Da vidim još samo šta će mi Novica reći.
— »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava. — »Ja stojim, veli, pod prozorom i čekam... ćutim tako, dok on odjedanput izleti kroz prozor... kao vreća... Ja, veli, viknuh dvaput, pa kad vidoh da se diže...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim. Iz nevolje svoje sramotu ne crpim; Vrlo mi je krivo, al’ hajde da trpim.“ I trpet’ je znao, trpeo je dugo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
JANjA: ’Ma, ćuti, bedo!... Što si se, vraga, tako napsio?... PORFIRIJE: „Ćuti!“... Kako da ćutim, bre? (dolaze obojica blizu vatre.) RADAK: Sad se ogrejte, Isuš’te malo mokre haljine. Noćas će biti posla ozbilja!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Kad tako malo stvorče. Poljubac, pevat’ zna, A kako ću da ćutim, Zar motu da ćutim ja? XLІІ Ala je lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca,
Kad tako malo stvorče. Poljubac, pevat’ zna, A kako ću da ćutim, Zar motu da ćutim ja? XLІІ Ala je lep Ovaj svet, — Onde potok, Ovde cvet; Tamo njiva, Ovde sad; Eno sunca, Evo hlad; Tamo
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Mi katolici moramo se složiti, tu istinu ja ćutim vele u sercu mome.” Inače, izvesne Kuzmanićeve primedbe samim Ilircima, pa i Teodoru Pavloviću, u pogledu čistote
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: Samo ti ćutiš, Radošu?... Šta je to?... RADOŠ: Bolje da ćutim — Neg’ onom stazom da se uputim Na koju ste mi nogom nesrećnom U ovom crnom času kročili.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Onako škripav i tanak glasić u onakvoj ljudeskari čovek nikad ne bi očekivao. Šteta je što sam odlučio da ćutim i što sam već izdao naređenja da se nikakav šum sa naše strane ne čuje, inače bih pozvao Đurđevića, onu ludovinu sa
Ko je drugi ako ne ja od nepokretnosti stvorio svoje jedino vjeruju? Ćutim i dremam. Ne galamim. Ne skakućem okolo. I tako i onako propadam. Sve sam umorniji. Trošniji.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ja: (ćutim, kao što je i red da mrtav čovek ćuti). Novinar: Mogu li dakle očekivati? Ja: (ćutim i dalje, ne bi li se novinar, na
Ja: (ćutim, kao što je i red da mrtav čovek ćuti). Novinar: Mogu li dakle očekivati? Ja: (ćutim i dalje, ne bi li se novinar, na taj način, uverio da sam odista mrtav).
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Ona jedno pogreši, što prvo tebe, pa posle mene rodi, te s’g moram da ćutim, da te slušam, jer si stariji! Toj ona samo pogreši: što prvo tebe, pa posle mene rodi. — A majka je majka! (Plače.
Da pred njima klečim i noge da im perem? Iz sobe da ne iziđem, već samo da sedim, ćutim, trpim? (Izvan sebe.) Oh! A kad noć padne, mesečina dođe, san ne hvata, oko se raširi, snaga razigra... šta onda?...
šta onda?... Zar da se ne mrdnem, iz sobe ne iziđem, već samo tu da sedim, ćutim, gledam u mesečinu... A noć duboka, mesečina ide, greje, udara u čelo, glavu pali... Šta onda? (Odlučno): Oh, neću!
Šantić, Aleksa - PESME
Napolju studen. Peć pucka i grije. Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim, I slušam kako granjem zamrznutim U moja okna goli orah bije.
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni...
A ja, slušajući zorine slavulje, Samo ćutim, stojim, I gospodu svome pokažem sve žulje Na rukama mojim. Iz njih kad pročita svu povest čoveka, Radošću će
U svakom stablu ja čujem gdje bije Po jedno srce dubokijem bilom — I ćutim kako puni izvor lije Novog života iz svakog udara, Što korjen trese, budi ga i grije. Sve cvjeta, diše.
I u mojoj krvi Ovaj grdni povor ja ćutim gdje vrvi, I od moga žića sve ostaje manje. I njihovu kobnu pjesmu: tika-taka Ja slušam, i srce sve udara tiše; I
Gord sam i sretan što se vazda mogu Uzdići vječnoj ljepoti i Bogu, I božjeg srca biti jedan deo. Ja ćutim vatru svetu i rijetku — Moja je duša u svome začetku Obukla na se sunca zlatni veo... 1911.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
! On si ćuti; ćuti si, žena, kako kamik! Prođe si jošte jedna nedelja, a ja veće ne moga’ da si ćutim, veće viknu’: A, bre, ćopek-sene, što si ne obučeš nove putine? On si pâ ćuti.
Ti si trgovac, ama ovoj će, reče, iskoči jevropejski trgovac, galanteris’...“ A ja si sal ćutim, — zbori si Petrakija — pa vikam: Može, istin’, da sam čovek pros’ pa se ne razbiram u sagašnje vreme; pa si oćuta’ n
Zašto ja sam si esnaf-čovek, pros’, i nesam pismen; nesam činovnik ni učovnjak, ni presednik, ni pa poslanik, ta da si ćutim kako porena riba mrena, kad me ture u novine, ta kako kučku rezile!...
Zar je meni milo da se povlačim od sveta?!... Čudite se što ćutim, što se tuđim, što se poneki put, pa boga mi, i našljemam ove rakijčine!... (Uostalom, znaće se i to u svoje vreme...