Dučić, Jovan - PESME
ZABORAV Zaborav je mirno umiranje srca, Bezdušno i bolno odricanje ćutke; Prezrivi dah smrti u duši što grca; Zaborav to znači mreti na trenutke. Ko zna suze stvâri koje ostaviše?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
I varmeđskim zakonima. Nošenje nezakovanih mrtvačkih sanduka je zabranjeno. To mora da prestane. MORA.“ Engelshofen se ćutke oblačio i mislio, u sebi: „Imamo dakle papagaja. Žalosno je da carevina, zbog ovakvih, gubi toliko valjanih vojnika.
prilici, imao je običaj da samo izjaše pred svoja dva reda konjanika, pa da pređe u kas, zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve dok ne zavitla kao bičem, sabljom, po glavi.
tobože slučajno, ispustio na pod svoje rukavice i svoju šnuftihlu, a udavača je, hitro, skočila, i to, sa patosa, ćutke, dizala.
Pored plota, zaraslog u krupne suncokrete, ona je stajala ćutke i samo ga je, širom otvorenim, tamnim očima, gledala. Osetio je kako joj ruka drhti, kad je za ruku uze.
Sećao se kako ga je i na samrti gledala, ćutke, sa suzama u očima. Zarivši glavu u vezane ruke, Pavle se bio toliko zaneo tim mislima da nije ni čuo kako se, napolju,
Gospoža Kumrija slušala ga je, u noći, kako škrguće zubima, i, mada supružnici nisu govorili, ona mu je, ćutke, dodavala obloge sa sirćetom, u mraku. Nije ni ona spavala.
Iako nije, ni reči, progovorio sa njom, kad je pored njega sela, on se sećao, kako su, tako, ćutke, sedeli, zaljubljeni, prvih godina braka. Kako im tada zaista nije ni bilo do razgovora. Sedeli su tako i gledali se.
Gospoža Evdokija, koja dabogme nije znala šta Pavle razmišlja, sedela je ćutke. Protivno onom što je očekivao, njena ćerka, međutim, opet mu je brbljala svašta, kao i dan pre.
Nadim trbuha. Tvrdina. Neprotumačena. Smrt će nastupiti u toku večera. Valdenzer, koji je slušao to, ćutke, tresao se od plača. Di Ronkali je bio sapunjao i oprao ruke, nekoliko puta. Tražio je nove i nove peškire, od konjušara.
Pavle onda pogleda, za trenut, Kopšu, ćutke, vide njegovo lice ostarelog jarca, žuto, kao u čoveka čija creva nisu u redu, a vide i neprijatan izraz lica Kopšinog,
Nikada Isakoviču ta žena nije tražila novaca, za sebe. Izlazila je nakraj, ćutke, sa onim što je dobijala od njega. Morao je samo da joj izdržava familiju.
nju je to bilo teško, ali pristade, brzo – Isakovič vide samo da je prebledela, da ga je gledala širom otvorenim očima, ćutke, a posle, da je zamukla. Bila je stisla ruku, pod grudima, na srcu. Jedva je što govorila, sve do odlaska, u Osek.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Nemogućno je ćutke preći preko bugarskih varvarstava i svireposti u prošlome, Svetskom ratu. To su poznata fakta, koja se ne mogu poreći.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
je od vira do vira i plačnim glasom pitao ribe jesu li u vodi vidjele džak s mačkom, ali one su samo mudro ćutale i ćutke mudrovale bljeskajući svojom srebrnom odjećom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prošao je tako ćutke, a pognute glave, dobrih pola sata za krmačom, ceo put od velikog studenca, kod gradske kapije, do drvenog krsta, pred
Pognute glave, odupreše teške noge o zemlju i postaviše se, ćutke, jedan do drugoga. Kad, ispod oka, pogledaše desno ili levo, videše, kao na kraj sveta, dva reda ogromnih nogu, sve
Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju. Da se svuče. Da se ne zamara, sedeći tako ćutke, obučena. Hteo je da joj predloži da on legne na tle, a ona na postelju, tako obučena, da se ne boji.
je Vuk Isakovič, najmlađi u puku, nadobudni sin najboljeg trgovca Princa Virtemberškoga, za nekoliko meseci preboleo ćutke sve: i samoću pod njenom ložnicom, slušajući njen hod, i probdivene noći, sedeći pred njenim vratima, videvši kako joj
Odjahavši konje, oni se ćutke zgledahu, očekujući da im Berenklau pošalje nove zapovesti. Karlo Lotarinški međutim bio je već sklopio primirje i po
I zbilja, čim ga večernji povetarci malo osvežiše, on se prenu i ućuta. Ćutke, gledao je kako se kola spuštaju prema baruštinama duž Dunava i kako za njima ostaju, na bregu, kuće karlovačke, još
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
đavo dotka, za isposnice koje priroda, hiljadurotka, ljuto prokune i u duši im zapali poročne mašte; za one koji dugo, ćutke, gutaju gorčinu, kada najednom iz njih grune otrovanih reči lava; za ljude nekada tople i krotke kad zlom prevaziđu i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
U kišna vremena ljubavnici nisu imali gde da se sklone pa su se vozili, srećni što sede jedno do drugog. Devojka bi ga ćutke gledala, dok je izvikivao: »Sredina, pođimo napred!« brojeći vešto novac svojim dugim prstima.
—Obucite se! Drhteći, Nina poče da navlači odeću. Za to vreme čovek joj je okrenuo leđa i pušeći ćutke gledao u tamu. —Možete li da vozite? —Mogu... Mislim da mogu...
Matavulj, Simo - USKOK
— A ima dva. Još jedan mali! Što će mu dva? — pita Šuto. Njih dvojica zadugo pušahu ćutke, pa knez započe: — Šta misliš, Janko, ima li đegođ na svijetu zemlje i naroda kao što je ova naša?
Stijepo, koji bješe počeo slušati smijući se, uozbilji se, ne reče ni riječi, nego otide po oružje. Sva trojica ćutke stigoše navrh polja, prije sunčanog ogranka. Tu posjedaše i potkrijepiše se rakijom.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Odlazio sam u Studio B i izlagao ga svojim beskrajnim jeremijadama; slušao me je strpljivo, blago, ćutke. Videlo se da mu je dobar deo toga što izlažem dalek i tuđ. Slušajući me, tražio je tačku u kojoj bi mi prišao.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svi ga začuđeno i ćutke ispratiše pogledom, a potom se sve oči upitno okrenuše prema mome djedu. — Rade, šta je sad ovo?
— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku, rukova se s njim i onda poče, negdje od sredine, kao da je prvi
* Dobrano natovaren oružjem i municijom, bosonogi Vasilije ćutke gazi u dugoj partizanskoj koloni i na odmaralištima mirno sluša zajedljive primjedbe izgladnjelih ljudi: — Čitavu kravu
Oko mene braća Grmečlije, pa drug druga ostaviti neće . . .“ Niže Milorad pismo, pjesmu Žalobitnog Đure, đedo ćutke plače, a Car Dušan zakrenuo glavu u ćošak, pa mu suze kaplju u lonac s ohladnjelim, stinutim grahom.
Idu ćutke, prilično uredno, pa nekom, dolje u jarku, pade na um da bi to lako mogli da budu i sami Nijemci, neka njihova jedinica
Kad bi ti samo znao šta tu sve ima i u šta se sve to izvrće ... Predsjednik se naglo okrenu i ćutke odlazi dalje, otkida korake od olova i tuge, a ratnik, svečan i krut, mjeri postrojene biljege partizanskog groblja i u
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Pričajte mi nešto! — zamolih Mišelina. Bilo mi je nekako baš glupo da ležim ćutke. Nekako nepristojno, ako baš želite da znate šta sam osećala u tom trenutku. — Hoćeš li o Samari? — upita on.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. — 9 I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više. San Vito, al Tagliamento, 1918. MRAMOR U VRTU Kad ćutke sedaš do nogu mojih i gledaš, jesenje puteve sumorne, a usta ti poblede malo kriva od bola, ja osetim da si živa.
Samo u snu, ko Mesec bleda i tako ko on nevesela, po svetu bludi. Gondola jedna ćutke je skrije u bezdane vode Venecije, samu, umornu, razočaranu, na karnevalu.
Sav ovaj uvod bio je, uostalom, potreban samo zato da bih preko mnogo čega mogao preći ćutke. Ostaju protivnosti koje se ne mogu preći ironično. Te se neće rešiti brzo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Po uštavljenoj koži, po imalinu i po ćirišu; I volim stare obućare — u Beogradu ih zovu krpe — Koji se naučili da ćutke rade i trpe. Od kuće ponesu lončić — tako plav, da ga naslikaš!
Za drvo vezana ulična vaga — Ko čovek kad ga izda snaga, Ko čovek koji ćutke strada — Čami, zgrbljena — putnik s rancem Koji je zastao da pije vode...
Rakić, Milan - PESME
I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni teče krv, predaka moji̓. Mučenika starih i junaka koji Umirahu ćutke na strašnome kolju.
Sve iščezne tada. Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mučenici stari, i junaci koji Umirahu ćutke na strašnome kolju...
Pandurović, Sima - PESME
I biser drobni na krilima noći Sa jasnih zvezda padaše polako, Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Tetka počeo predavati latinski u višoj mjeri; podnevni časovi trajali bi njekoliko trenutaka, pa bi fratri ručali ćutke i brzo kao da će na vojsku, pa bi svaki otišao u svoju ćeliju, samo bi Srdarina uzjahao na svoga novoga vranca, pa
U tolikoj gorčini, Bakonji slatko pade to neočekivano ponašanje Bujasovo, te mu prijateljski stište ruku i ćutke otidoše u kujinu gdje zatekoše preplašenoga Butru kako priča Baleganu strašni događaj. — Muči ti, mali!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Simka uzdahnu, ćutke pripremi večeru i tiho ga ponudi. Đorđe odmahnu rukom. Još zbunjenija, postaja nagnuta nad šiljkom šubare, pa se saže da
Tamo, u Palanci, ozbiljno i ćutke bi pružio Vukašinu ruku da je poljubi, pažljivo ga merio očima, proveravao i, svaki put drukčije, u sebi zaključivao.
GLAVA TREĆA Gusne veče i miriše na tikvene vreže i mrtve kukuruzove rese. Nadničari dolaze i ćutke vuku umor u veliku kuhinju, a Simki se s lica ne briše osmeh, pomalo surov.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Devojčica do sada nije lagala, ali ovo je i za laž previše čudno. Kakva deca! Dva suseda, dva odrasla mrka čoveka ćutke su se približila Tataginoj kući. Iza prozora je, kao i uvek, gorelo svetlo, a preko vrata bio navučen teški zasun.
S vremenom su dečaci sa ostrva to shvatili i prestali da pozivaju došljake u svoj dom. Čučeći na hridima, ćutke su posmatrali kako tuđinci jaše na talasima. Više ih ništa nije radovalo: ni skokovi u vodu ni ulovljeni rakovi.
Znali su da im roditelji ne mogu kupiti jedra, i ćutke se razišli kućama. Četvrtog dana ponovo su se popeli na hridinu i zagledali u jedra koja su letela iznad talasa kao
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Pa se časom zamisli: — Hajde sada... Sramotiće te gospodar da si se odocnila... Oboje se ćutke povrate na široki put. Devojku njegov muški glas i slobodno kretanje razblaži i gane.
Bolje bi bilo da smo na školju ostali... Na vrhu brda, kod crkve svetoga Nikole, prekrstiše se, pa onda počeše ćutke silaziti uzbrdicom prama selu.
Marko se zbije do nje na trupić i ne pušta joj ruku iz svoje, već je jače stiska. Tako časom ćutke sjede. A zimnji suton već je pao i na samo more.
Ilija ne odgovori i ne pođe za njom, već ćutke preskoči na drugu stranu, a kad iziđoše na carsku cestu, opet ide ona za njim uzastopce. Hladno je i oblačno.
! A valja i oprostiti jedan drugome.. . Ilija najposlije popusti i ćutke ispi svoju čašu. Pavle, ispivši svoju, sede do njega i naruči jednu litru na svoj račun.
Gledao je talase kako, jednolično jedan za drugim šumeći i kotrljajući pesak, prilaze k njemu i ćutke gube se u pučini. Neka lađa žutih jedara pojavi se na pučini.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za Rogožnjanina su oni po malo hajduci, po malo bezverci; za Štavičanina divlje Koze kao i Arnauti, a Pećanci im ćutke više cene prve lude no pušku. Jer su očigledno pokazni i omašuju na Crnogorce i Arnaute kad im je široko oko vrata.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vasiljeva žena je naricala, jer je njena devojčica bila mrtva. Greda joj je prelomila kičmu. Vasilj je ćutke gledao u zemlju. Brkovi su mu tužno pali. Malo dete je vršljalo na bunjištu. Mija se uputio ka kmetovoj kući.
Bojić, Milutin - PESME
Gledaš dugo, dugo. Zora teče tokom. Ali tvoje oči, negda smelo hole Video sam tada kako ćutke mole. Svud tiho. Smrkova šuštala je šuma. I sad, udaljen, vidim tvoje veđe.
O, ja bih hteo sav taj raskoš dati, Da srce krišom tajnu slast prosniva U kaplji svetoj što se ćutke sliva, Za kojom žudno sav moj život pati.
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Božice! — javi se Rade i, uhvativši je za ruku, povede je za sobom. Ćutke s nogostupa zagaze u snijeg, dosada ničijom nogom neoskvrnut.
Te večeri grdi djecu i psuje Petra, a sjutradan kad se rastrijeznio nije pošao da žanje, već ćutke pođe u varoš. Moli novaca od gazda—Jova, ali gazda veli: — Davao sam ti dok sam imao na što...
—Nije baš to... ali ..... —Pusti! — presječe Rade... Božice, donesi tvoj đerdan! Žena ćutke pođe do svoga kovčega, otvori ga i izvadi đerdan. Noseći ga, zvekne srebro.
— javi se stara. — Spavaj sinko! Ali Rade, uzbuđen mislima, i ne misli na spavanje, već se diže i priđe ognjištu. Žena ćutke diže se za njim i uspiri vatru. Rade, gledajući u plamen, mekša...
—Uh, da je ovaka hladovina, kad se kopa! — selo odvrati Jure. Oni pođoše dalje, polagano, ćutke, uz cviljenje popaca, pa kad bijahu blizu mora, podalje od sela, najednom se ustavi Jure i pogleda Ivu, kao da ga pita
Vanka u prodoru duva južina; jednoliki šum odande dolazi i prolazi povrh kuća, dalje u noć. Idu polako ćutke, pored mora, i zakrenu u uvalu u koju vodi široki put, jer se na njenome krajnome rtu, između čempresa i borova, nalazi
— Ružna je noć. Vidiće nas ko. — Ne boj se, 'ajdemo! — i povuče je za sobom. Djevojka popusti, ćutke idu niza selo. Mrak ih krije, a malo ko ih sreta.
Dolje, kod mora, instinktivno nađoše zaklonicu od vjetra. Ustaviše se i prisloniše uz među. Ćutke drže se za ruku. Do njih vali se natiskuju; gledaju kako se pjene i naglo vraćaju i kako ih duše oni drugi, što
— javi se djevojka. — Nije druge, valja ići! — trže se i Ivo. — Dođi i sutra. . — Ako budem mogla .. Pa se časom ćutke gledaju i— poljube. Djevojka krene kroz maslinik naviše. — Kate! — javi se Ivo, kad je odmakla nekoliko koračaja.
I ćutke krenu natrag. Djevojka ide prvo, a on za njom. Na raskršću okrete se ona k njemu:— Poljubimo se ! promuca glasom koji očit
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sedeli su za stolom pored desnog zida. Sto pored levog bio je određen za nas. Posedasmo ćutke, turobni, dremljivi i uznemireni nepoznatim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I nad mračnim grobom Zašumori voda i pokri ga sobom. I mir večni nasta... Mrki kopljanici Oboriše ćutke koplja naopako, Pogasiše sveće sedi sveštenici, I krenuše natrag pogruženi jako, A ostade pusta i prazna pećina...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izdajnika je uvek stizala osvetnička ruka. Neprijatelja se nisu plašili. Ako bi mu pali šaka, ćutke su podnosili najsvirepije muke, kao Mali Radojica n stari Vujadin. Za neprijatelja nisu imali milosti.
mujezin — onaj koji sa munare poziva muslimane na molitvu muk — ćutanje mukadem — gospodski, starešinski mukom — ćutke mukom se zamukla — umuknula mula — gospodin, veliki sudija Musa Kesedžija — v. bel. E, 31 Musić Stevan — v. bel.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Lunja je bila tiha ćutljiva desetogodišnja djevojčica, velikih mirnih očiju, Stričeva prva komšinica. Uvijek je ćutke, i nepozvana, išla za dječacima, posmatrala šta rade i kako se igraju, pronalazila ih u ribarenje oko rijeke, u krađi
XXV Iz Prokina gaja izmilje na drum neobična kolona. Vezani kanapom sve dvojica po dvojica ćutke su koračali mali odmetnici. U posljednjem paru u povorci išao je mali Nikolica.
Aćhi! — Živ! Živ! — povikaše i Lunja i Jovanče pa na silu prevrnuše Strica na leđa, iako se on, kradom i ćutke, trudio da ostane potrbuške prikovan za zemlju. — Evo ga mrda nosom! I gleda, gleda! — veselo viknu Lunja.
Poče da šmrca i Mačak, Potrk sakri lice u lišće, zaplaka i ćutljivi Nik, a mali Nikolica samo ih je nekoliko trenutaka ćutke i zamuklo posmatrao, pa kad vidje da je i Lunjino lice mokro i sjajno, on zagnjuri lice pod kujin vrat i poče glasno da
Tiha i blijeda, Lunja je ćutke gledala za kolonom. S njom su, možda zauvijek, odlazili oni koje je najviše voljela u životu.