Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stas, lice, ponašanje harambašino ulevalo mu je kao neko poštovanje. Beše to čovek ozbiljan, ćutljiv i ponosit. Stas mu prav kao sveća, a korak siguran.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
i zatvor obarao, rasturao, da bi samo opet ujutru, tačno, kad počne u varoši služba, bio pred crkvom da isto onako ćutljiv stoji na ulazu, viri unutra i iščekuje.
Afrika
Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja.
Sada su prosto pevali svoju radost što im Fransis Bef, koji je jogunast, ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i muzikom, a sutradan bili nesposobni za rad njegovog
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sad je to već bio miran, ćutljiv, čovek, zašao u pedesetu, i drugu, pa je svaku nesreću snosio nekom čudnovatom, bezbrižnom, melanholijom.
Ali je Pavle bio čovek miran, razborit, ćutljiv, koji se lepo ponašao, pa se i senator Neoplatense lepo ponašao. Pitao je Pavla šta želi da mu da, uz ženu: nameštaj,
Bio je inače miran čovek, kršan, lep, mlad, ćutljiv. Pavle se docnije sećao da je živog čoveka sanjao. Taj Zekovič je bio, pre nego što je Pavle u arest odveden, u
Taj postariji ribar na Dunavu znao je put, dobro, a bio je ćutljiv i nameštao Isakoviča, u kola, kao lutku. Ništa nije pitao.
Petar je ostao ćutljiv, i durljiv, celo to veče. Varvara je imala suze u očima, od radosti, i nije pogled skidala sa Pavla.
A i prstima je to tumačio. I furbi! E fessi! Kao da je čovečanstvo delio. Pri faraonu, Isakovič je, ćutljiv, natmuren, izgubio sve što je, to veče, u džepu, pri sebi, imao.
Pošao je zato, što ih je bio upisao. Bio je to stasit, crn, ćutljiv, čovek, lep i još mlad u licu, neobično čist, očešljan, dopeglan, sav u srebru.
Kao što je bio i Đurđa i Petra odveo. To je bio Slovak, čovek brz, a ćutljiv, koji je ćutke jahao, ćutke jeo, a Pavlu, ćutke, kad isprednjači, rukom mahao.
Stajao je drzak, ćutljiv, usamljen, i zbunjen, na nekoliko koraka od Vitkoviča, i pitao se dokle će tako – što je kavalkada duže trajala.
Pavle je, tih dana, u Kijevu, bio postao ćutljiv, uporno, a nije se više uopšte smejao. Po ceo dan ga u kući nije bilo, a ni uveče nije dolazio, i nije kod Varvare
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
patrijarha Šakabente u Dvor, a radeći sa grafom Gaisrukom na popisu vojničkih sela slavonskih, bio je postao brižan i ćutljiv, ali i nadmen. Svakako, Aranđelu Isakoviču sve to bilo je dosadno.
Tada je bio počeo da se druži sa kaluđerima i još više se promenio. Vratio se ćutljiv, sasvim tuđ i debeo. Kad je po treći put odlazio, ona više i nije pokušavala iskreno da ga zadrži.
Isakovič beše tako drukčiji nego njen muž, pa i svi drugi njeni dotadanji ljubavnici, mrk, ćutljiv, smernije i ozbiljnije duše, ali i tela.
Iskreno i neiskreno, kad kako, beše ljubazan prema njima, i pri povlačenju i na maršu, jašući ćutljiv. Proslavljen na Dvoru, mesecima bez muzike, salona i svoje postelje, nije mogao više da zamisli rat drukčije nego tako,
zapari, Isakovič je živeo, tako, teškim životom, od danas do sutra, jednako uveren da se iz ovog rata neće vratiti. Ćutljiv, video je sve što se oko njega dešava i gorko se kajao što je uopšte tražio viši čin.
Prvih dana stizao je još do Oseka i Kovina, svojim lađama i svojim dželepima, žureći, ploveći i noću, ćutljiv, govoreći jedva koju reč, ali ga na gornjem Dunavu, u Beču i Budimu, gde je imao velikih naslaga izrađenih koža i
Umoran neizmerno, ćutljiv, kao zanemeo, razrogačenih očiju, ležeći zavaljen, Isakovič je unezvereno gledao kako ga u polumraku obilaze Ananija i
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kažu još da je bio strog i ćutljiv čovek i da nisu smeli da ga pitaju kuda ih to vodi, a on ih je vodio sve dublje u planine, pa su se negde krajem
Milićević, Vuk - Bespuće
u postelji neka četiri mjeseca i pridiže se, omršavio, posijedio, mrkiji i nesnosniji nego što je bio, zamišljen i ćutljiv, odgovarajući ljutito i kratko.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Možeš onda misliti kakva je. Djed ga je dugo i dugo gledao, nasmiješen i ćutljiv, a onda mu se istom ote onim njegovim starim, dobrodušnim graktavim glasom : — I de ti reci, ko je sad veće goveče i
Ćosić, Dobrica - KORENI
Šta je mogao kad je to počelo čim je prohodao. I ranije. Odmah se videlo da će biti lep i krupan. Nije bio žgoljav, ni ćutljiv, ni baksuz kao Đorđe. Đorđe se nikad ni s decom nije igrao. Zavuče se u senjak i ćuti. I ne odaziva se.
reči koje čovek njegova doba ženi ne govori, tepa stidno, očinski i ljubavnički, i bira izraz, kako to samo nastrano ćutljiv čovek ume. — Što bogoradiš Ti, stari beskućniče?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Odgovor, verovatno, ne bi dobio. Ćutljiv i ćudljiv, bronzani knez ostao bi zagledan u smetove izmešanih prošlosti a Vasa bi, ulicom koja nosi njegovo ime a koja
samo ga Riga od Fere nije prihvatao: ono, u stvari i nije bilo namenjeno njemu nego Rigi Velestincu, koji je, inače ćutljiv, bio odnedavno sklon da započinje, obično pred san, neprijatne razgovore; sve zamorniji, imao je ton onog koji opominje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gospode! Bože! Bože Gospode! Bio je zdrav, strašan, moćan, bogat. Mi puni užasa od njegovog pogleda. Ćutljiv, mračan, surov, surov, surov.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Vrstan izdanak doseljenika sa arbanaških gora, on je bio omalen, crn u licu, sjajnih upalih očiju, uvek zverasto ćutljiv i namrgođen kao čovek koji samo o zlu misli. Niko ga nije video da se razvedri ili nasmeje.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Teška vrela isparenja skoro sasvim brišu horizont. Boje bledog dragog kamenja koje je bez sjaja. Svet ćutljiv izležava se dugo na krovu u pižamama. Niko nema hrabrosti da siđe u kabinu radi oblačenja.
Sada su prosto pevali svoju radost što im Fransis Bef, koji je jogunast, ćutljiv i uporan, i koji im, da ga ne bi svaku noć uznemiravali pevanjem i muzikom, a sutradan bili nesposobni za rad njegovog
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
« — rumenela je, ali se nije usuđivala da pita, iako joj je ispod srca kao malena ruža rastao prvi sin. Ćutljiv i pažljiv, drvodelja je polako dubio deblo, odbijajući da odgovara na pitanja suseda.
Šantić, Aleksa - PESME
Nekada jedan vitez je bio Ćutljiv i setna oka. Večno je snevô i sve se krio, I lutô troma kroka. On beše smeten, drvenjak pravi, Spoticô bi se, i gde