Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A dok je u materi bio susreo ćutljivu saputnicu, smeh te mlade devojke ponavljao se često. Taj smeh se odmah dopao umornom Pavlu.
Milićević, Vuk - Bespuće
“ Pa gledajući na nju, ćutljivu i zamišljenu, bez smijeha i bez riječi, on se pitaše šta joj je? Njemu bi krivo što je došao ovamo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
zatim posuri, a kad noć pane, šum mora osvoji ćutljivu okolinu. ...Ali Ilija ne nađe Marina u životu, već društvo primi u kuću udovica mu Antica, u crno zavita.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Muškarci se dobrodušno šalili: da je doktor Mirko dobio rečitu taštu, ali zato ćutljivu ženu. Gospodin Joksim, kao uvek, imao je odvojeno mišljenje: — Gle, ode nam Ofelija! Šteta. Sad smo bez Ofelije.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Sva sreća što ne znaju za ono sklonište u Mačkovoj pećini. Svi u štabu začuđeno su gledali u tihu ćutljivu Lunju, a kad im još poljar Lijan ispriča sve što je znao o njoj, komandant zadivljeno reče: — Pa ona je rođeni