Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gledajući sa ove visine, ćuvici štrče prema horizontu kao vrhovi talasa uzburkane vode. Planine su bile neme... Ponegde se samo vidi naš pešak kako
Bila je to neka kota 278. Pred nama su bili ćuvici, neke provalije, a levo se dizao visoki masiv Dren. Dan oblačan. Smrče se ranije.
Ona „rita“, bosa i izgladnela, u neodoljivom naletu uskakala je u neprijateljske rovove. Ćuvici su padali jedan za drugim. Beskrajna povorka usplahirenih i unezverenih zarobljenika kuljala je sa svih strana.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ili se to meni samo čini, pošto su u straha velike oči. Na ma kom mestu bio, stalno gledam kako se pomaljaju ćuvici i poneki krajičak od neprijateljskih rovova.