Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
) da nagradi trud: šlem da ti napuni kao noćni sud. 8. Posle pedeset godina (cvetanja ili mrenja? godina teških čamotinja? uviranja il vrenja?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
smrt bez vaskrsenja... jesen bez jarkih boja, bez poslednjeg oproštajnog osmejka ledenog neba... Čamotinja i tuga prodiru u dušu...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
I slika ne beše ni najmanje ružičaste boje. Selo je bilo, tako reći, na rubu propasti! Zastoj, čamotinja, nemar i ravnodušnost, a što je najgore: konzervatizam užasan!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Priroda je moja takva, vesela, A brdska mi čamotinja presela, I gađenjem ispunilo selo me: Ja bih htela Beogradu belome!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
uvelom burjanu, sijaju lastari na drveću ili njiha vetar vrhove jasika; i zažmuri, pa ga tek obuzme neka čudna tuga, i čamotinja, nešto i milo i bolno, i sve kao neodređena čežnja, laka kao para nad livadama, podrhtava odnekud i donosi mu nepoznate
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
s Kulom uzdiže iznad gustih sivih povesama magle koja je lepljiva kao testo te prianja po zemlji i ogolelom drveću. Čamotinja me stisla, u grudima mi teskoba. Ne znam za što bih se zakačila. Prazno, prazno mrcvarenje. Dani dugi kao godine.