Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Prođoše još više nedelja, krakovski vašar je već odavno prošao, a o gospodaru Sofri ni traga ni glasa. Dolazi Čamčinica i Krečarka da pitaju je li gospođa Soka dobila kakova pisma; one još nisu dobile. Rđavo, nema glasa o putnicima.
Tako prođe pô godine, pa još nema pisma. Krečarka i gospođa Soka da se žive pojedu. Čamčinica ih teši i, premda i ona bi već volela svog Čamču kod kuće imati, nije verovala da ih je moglo što zlo postići, jer to
Gospođa Soka sa kćerime plače; tako isto i Krečarka. Već se malko i Čamčinica pobrinula, ako se i nije još zaplašila, jer zna ona da je veliki vrag Čamča, osobito kad na put ode, brzo se ne vraća.
Doznalo se da je prosjak — Krečar; nije ga bilo na balu; Pastirka — Perina igračica; lopov — Pera; babica — gospođa Čamčinica; a delija na magarcu — sam Čamča. Čamča je svoju ulogu dobro igrao.
Ona njegova interesantna figura, ono lepo lice! Pravi Adonis! Svi se od srca smeju. Završe igru, a Čamča i Čamčinica načine kompliment kao, obično, komedijaši. To je baš par ljudi, taj Čamča i Čamčinica, baš kao dve kaplje jednake!
Završe igru, a Čamča i Čamčinica načine kompliment kao, obično, komedijaši. To je baš par ljudi, taj Čamča i Čamčinica, baš kao dve kaplje jednake!