Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Gospodar Sofra jako je voleo Isaila Čamčića. Isail, ili Isa Čamčić, bio je osobita šaljivčina, a gospodar Sofra voleo je šalu, i rekao je i primao je, nije bio mrgoda.
Isu Čamčića je od sviju najvoleo. Isa Čamčić, trgovac bez dućana, imao je kuću i trgovao je sa svačim, sa kožom, platnom, i što god mu do ruke dođe.
Posle službe gospodar Sofra obično bi učitelja na ručak pozvao. Dođe Čamčić gospodaru Sofri. Baš je bio ponedeljak. Bilo je posle ručka. — Na zdravlje ručak, Sofro! Jesi l’ za razgovor?
— Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U. — Kako vam je ime? — A zbog čega ste radi to znati? — Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem. Sve to zabeleži. Krečar se već okamenio, vilice mu se tresu. Sad priđe gospodaru Sofri.