Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Oboje stoje tako i s nekom kao roditeljskom milotom gledaju guščiće koji se guraju i padaju na trtice oko čanka s kašom. — A gde je mati? — zapitaće pop Spira. — Eno je kod krave.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
moje krpice Vrati kad ti lepo kažem 2 Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti
Sremac, Stevan - PROZA
Nikome ne misli zla, a svi je vole u kući, a najviše ti, što jedva čekaš da ti se udrobi, pa da kusaš iz čanka. A, ’ajd’ pogodi: ko je to? Dete ustalo. Ćuti pa ga samo gleda. — No, šta je, ko je to? Reci samo slobodno!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— prepada se ona. I ma da zna da to nije istina, već da se šale, ipak ide do svakoga, pita ga, probira mu iz čanka najbolje i nudi ga, kumi da jede, okusi. A ona? — Zasitila se od gotvenja. I ne može ništa.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ a đavo mu onda iz zida odgovori: „Anatemate tebe i tvojijeh đaka! jer to ni ja dosad nijesam viđeo!“ Iz (pre-)puna čanka nije greota odsrknuti (tj. gde ima dosta, odande nije greota ukrasti!).
“; onda arhimandrit rekne: „Vaistinu, iz prepuna čanka nije grijota odsrknuti, samo ne diraj u sirotinjsko, i nemoj na blizu, da se ne osramotimo“.
iz ergele onoga istog manastira, i dovede ga krijući, te piše arhimandritu, uveravajući ga da je baš iz prepuna čanka, i da se ne boji da će ga ko poznati.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
I Mladen jede kao što treba. Ni malo, ni mnogo. Umereno. Pazeći da slučajno ne uzme iz čanka parče mesa ili drugo što je na strani bilo babe, bilo majke, već samo što je na njegovoj strani.
Petrović, Rastko - PESME
SVI SU ČANCI PRAZNI Tako zaspi, meseče, Nad toplom supom detinjstva: Iz mene će preliti tuga doveče, Kao iz čanka mladog životinjstva.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Otrove svoje proguta ka kurjak zamotat brijač. A kad progunu, onda prozna što je lakomo progutao. Od prazna čanka i bokala, prazne duše, što je hvajda? E da može topljenik zdravo široku vodu preplivati?
to kako doista pravo preuzet sam so toga strahom, niti da želim toga nadanoga ni primati se gospodstva, ni pak puna čanka prevraćati kad se daje i nameće se; nije lepo ni dobru pristalo odrivati.