Radičević, Branko - PESME
Ali granu od istoka sunce, Te pogleda onoj gori čarnoj, I ugleda, pa se razradova, A gdje ne bi, pobratime mio! Kad na susret njemu odsjajuje Krasna kita gorskoga
zašto? ni sama ne znade, Te pogleda u golemoj muci, Glednu gore nebu visokome, Onda glednu onoj gori čarnoj: Od gorice lađan vjetar pirnu, Pokrenu joj misâ čudnovatu: „Ala“, reče, „strašan li si silan!
Bježe Srbi, bježe, osluškuju, Čuju puške, čuju jalakanje, Pogleduju nebu ka istoku, Pogleduju onoj gori čarnoj: „Bliže, goro, noći ne upuštaj, Ne daj maha zori ni vidjelu!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Dolje se junak u korpi spušta. Nebojša pravi! Zar nije, kaži?! Podzemno carstvo kroz tamu traži. U čarnoj gori koliba stoji, ko god je vidi, trese ga strava, vještica baba oko nje broji kolac po kolac, na svakom glava.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ A kad joj je knez rekao šta se dogodilo, „od tuge joj sarce raspuknulo, od žalosti čarnoj zemji pade“. Kao što se vidi, to su situacije vrlo slične onima koje nalazimo u nekim pesmama o kosovskom boju.