Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Tada je austrijski car Leopold I pozvao pećkog patrijarha Čarnojevića, iz Stare Srbije, da se sa trideset i pet hiljada odabranih srpskih porodica preseli na austrijsku teritoriju severno
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
godine, pokazuju da se on kolebao da li treba, i kako, jedan lik razdvojiti na dva: na Rajića i Čarnojevića. Nije ništa manje zanimljivo ni to da Čarnojević ima svoju malu istoriju upravo kao književni lik: možemo pratiti njegovu
I ovde lako prepoznajemo Čarnojevića. Zatim, u jednoj Miličićevoj pesmi iz istog vremena, koju je Crnjanski svakako znao, kao refren se ponavlja: „Rodno mi
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Na prvi pogled nije jasno kako i zašto dolazi do brkanja Rajića i Čarnojevića. Ako se, međutim, nešto pomnije osmotri odnos između ova dva lika,217 može se saznati o osobinama teksta više nego
i šapuće mi, svetleći mi u lice: 'Nebo, nebo' ”220 Samo što ova java u koju se Rajić iz sna budi, i pred sobom vidi Čarnojevića, zapravo nije java, nego je deo jednoga obuhvatnijeg sna. Glavni junak dvostruko sanja.
Glavni junak dvostruko sanja. A kada se zbilja probudi, pred sobom vidi - mesto Čarnojevića , od kog ni traga nema - sestru u krakovskoj bolnici, i čuje kako ga prekoreva: „Ala vi nemirno spavate, plačete i
je da opisi koji se daju u Rajićevo ime imaju i jedan skriven, sumatraistički smisao koji potiče od dvojnika Čarnojevića.
naroda u dijaspori nalazimo u raznim spisima, ali je valjda najpoznatija ona iz poslanice patrijarha Arsenija III Čarnojevića upućene, 29. oktobra 1705. godine, ruskom carskom savetniku F. A.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— A što će ti sveća? — Hoću nešto da pišem. — Je l' za Čarnojevića? — Nije no za me. — Valjade pismu kući?... mu slavca, gospodine, baš ću da te molim da i meni jedanput, kad budeš
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pa tako... – 'Ajde pa sad! – upada u reč opet Bora. – Pa ovaj zapeo od Čarnojevića, pa će sad da pređe na Stratimirovića, pa na Šupljikca, dok ne svrši sa: „Na kraj šora čađava mehana“.