Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slučaj, komedijant, udesio je tako da sam ja, pre te katastrofe otišao u bolnicu. Kao što ni u Dnevniku o Čarnojeviću nisam hteo da dajem opise bitaka nadugačko, i naširoko, ni ovde neću. Navešću za to samo dva razloga.
Otuda tuberkuloza kod junaka romana u Dnevniku o Čarnojeviću. Na divizijskom previjalištu, sutradan, pronašli su da mi nije skrhana kost u nosu, a da su mi pluća sasvim u redu.
Ne mogu. U svom prtljagu, sem svakojakih stihova, nosim i Dnevnik o Čarnojeviću, koji je narastao. Kao kupusara. Šta sve nema u njemu!
proveo sam kao u snu, u selu. Skupljao sam pesme koje sam hteo da štampam u Beogradu i skupljao sam rukopis Dnevnika o Čarnojeviću, koji je bio narastao u debelu knjigu. Godine 1919.
Pre svega ono što je izišlo pod naslovom Dnevnik o Čarnojeviću. Štamparske prilike bile su, tada, teške. Cvijanović je, na primer, ovu pesmu, u zbirci Lirika Itake, na str.
ja sam prvo preštampao Masku u časopisu Dan, a posle sam počeo da tražim izdavača za Dnevnik, koji sam bio nazvao o Čarnojeviću. Našao sam izdavača za Đerzeleza Ive Andrića, ali Dnevnik je bio isuviše dug. Međutim, Vinaver je bio bolje sreće.
U tu biblioteku trebalo je da uđe, prvo, moja knjiga o Čarnojeviću, Vinaverov Gromobran, i Rastkov Perun. Samo, posle dugih pregovora, knjižara je tražila da nijedno delo ne sme biti
Petar se, sa mnom zajedno, i u Pariz spremao. Tu mi je jednog dana saopšteno da u Dnevnik o Čarnojeviću, ne može ući više od 5 tabaka.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Postoje dobro i loše postavljena pitanja. Da li je stvarno postojao Čarnojević iz Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog, to na prvi pogled izgleda kao najgore postavljeno pitanje.
Izgleda da je i Crnjanski u lik „jednog dobrog druga“, kad ga je uskoro razvio u romanu Dnevnik o Čarnojeviću, uveo stvarnu ličnost jednog pesnika.
Dva povratnika iz rata, pesnik i „jedan drug“ iz objašnjenja „Sumatre“, u romanu Dnevnik o Čarnojeviću paralelno su razvijena kao pripovedač Rajić i njegova senka Čarnojević.
Izgleda da pri tome pravi cilj nije da se delo zatamni i aluzivnost učini širom i neodređenijom. Ili bar nije samo to. Čarnojeviću su u romanu data tri svojstva koja nam olakšavaju prepoznavanje. Hajppe je to njegovo poreklo: on je Dalmatinac.
pisao u stihu i prozi, pa je teško reći da li je značajniji kao pesnik ili kao autor romana kao što su Dnevnik o Čarnojeviću i Seobe, jer je stih i prozu međusobno približio, u ponečemu i pomešao.
Nastasijevićevih sabranih dela proverio sam nedavno, kad sam načinio kritičko izdanje pripovedaka i Dnevnika o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog. To je drugi tom njegovih dela, koji se pojavio prošle godine.
Na tome tragu je i kraći zapis o Crnjanskovom Čarnojeviću, u kome se, na samo jednom izdvojenom pitanju, geneze jednog književnog lika, uz dopunsku pripomoć spleta biografskih
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Neki tumači prvog romana Miloša Crnjanskog, Dnevnika o Čarnojeviću, glavnog junaka uporno nazivaju Čarnojevićem. 213 On ima, kao što je poznato, ulogu pripovedača (naratora): u prvom
218 Zanimljivo je da Rajić te nagoveštaje vezuje za svoje kolebanje između sna i jave: on sebe prepoznaje u Čarnojeviću baš u trenutku kada treba da zaspi, pa mu se čini da već sanja, ali se trza i vidi da to nije san, nego java.
No za razumevanje Dnevnika o Čarnojeviću - a videće se kasnije da se to odnosi i na Seobe -posebno je značajna razlika koja je već pomenuta, a zanimljiv joj
Pesnički utopizam je, bar jednim delom, uvek i jezički utopizam. Retki su zapravo romani koji kao Dnevnik o Čarnojeviću tumaču pružaju priliku da tako razgovetno posmatra uzajamnu zavisnost slike (ili modela) sveta koju pisac izgrađuje i
Stoga u Dnevniku o Čarnojeviću nije slučajno izabran postupak udvajanja upravo pripovedačevog lika, dakle onoga ko nam prikazuje sve što je u romanu
slučajno, recimo, ni to što dnevnik koji Petar Rajić piše o sebi nije naslovljen Dnevnik Petra Rajića, nego Dnevnik o Čarnojeviću: odgovor na pitanje ko je taj Čarnojević usmerava čitaočevu pažnju ka epizodi u kojoj i dolazi do udvajanja.
U Dnevniku o Čarnojeviću radnja je isprekidana, fragmentarizovana, i dobrim je delom potisnuta u zadnji plan, a ulogu obrta dobio je Rajićev san
obuhvatnijem razmatranju a od njega se ovde mora odustati - lako bi se dalo pokazati kako se s kraja na kraj Dnevnika o Čarnojeviću kroz neposredno datu ravan pripovedanja probija - negde jasnije, negde prigušenije - još jedna ravan.
da prvi tekst pripada Crnjanskom pripovedaču (oličenom u Rajiću), onda drugi pripada pesniku Sumatre (oličenom u Čarnojeviću).
To postavlja izvesne poteškoće tumačenju; zahteva tanana, pomna razlučivanja. Dnevnik o Čarnojeviću podjednako kao i Seobe međuratni su kritičari određivali ili kao „lirske” ili kao „poetske” romane.
I već je tada rečeno da idu među najstrože komponovane srpske romane. To su mesto sve do danas sačuvale. Dnevnik o Čarnojeviću, međutim, ima ne samo jednostavniju nego i dosta labavu kompoziciju.
I kod samog Crnjanskog, naime, primećuje se razvoj koji počinje postupkom izdvajanja u Dnevniku o Čarnojeviću i naročito , u Seobama, da bi kasnije prevagnuo postupak komadanja renice (parcelacija) u Drugoj knjizi Seoba (1962) i u
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Stoga njegovi romani imaju jak lirski naboj, počev od Dnevnika o Čarnojeviću (1921), koji je tematski paralelan Lirici Itake.