Jakšić, Đura - PROZA
— Treba putovati! — reče Sremac. — Eno se već i noć sprema, — dodade, pokazujući u zalazak sunčev, — a ovde u čaršiji baš ne bih rad noćiti.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kako knezovi odu iz Beograda, Hadži-Musta-paša pošlje svoje buruntije u svaku kasabu i svakoga pazara viče po čaršiji telal: „Čuj čoječe! Ko je Srbin a nema duge puške, dva pištolja i veliki nož, neka proda jedinu kravu i pusat sebi kupi.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Naruči Radan sebi vina i ostali šta je koji hteo... — A šta si to ćario u čaršiji? — upita onaj što je na kaišu izgubio. — Prodao sam malo žita i vune... Ide Đurđevdan, pa ti, bogme, imam muke.
— Ništa, sine, ništa! Eto smejem se!... Dela uzmi — gladan si, znam... Bogami, i ja se zabavih malo dole u čaršiji... Da znaš kako učitelj hvali Senadina!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja se lagano prišunjam, pa za njim. Pred hanom ga sačeka Lazar, koji juče ne beše kod kuće nego u čaršiji, pa je tek stigao i pošao da ga traži.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
dolaze mrtvački sprovodi, ide s popom ili klisaricom po groblju i pomaže joj a samo bi subotom odlazio u varoš, išao po čaršiji i prosio.
Tako, kad bi mu u čaršiji deca iznenada prišla i bacajući u nj već upotrebljene žigice, počela da viču: — Žiža, žiža! I pokazivala mu kako će on
A to je šegrtima i bilo glavno. Pa da tako preplašen, pobesneo, celog dana posle krešti po čaršiji, juri. — Izedoše me, braćo, izedoše!... — Ko, Menko, ko? — Asan-paša...
I uvek bi se vukao tako uprljan, mastan i plazeći se svakom. Čim bi u čaršiji naišao na dućan kakvoga čuvenog gazde, sve bi tada okolne dućandžije nekako radosno i zlurado izvirivale po nj i pratile
Majka, dok on ne dođe do varoši, juri i sama za njim. Ali kad ovaj uđe u varoš, zaređa po čaršiji, maalama, ona ne sme. Poznaju svi nju i njihovu kuću.
Samo onako ispružene glave, gegajući, ne gledajući u nikoga, ide, vuče se tako po čaršiji skupljajući oko sebe ispušene cigare, n čekajući da čuje da li je ko umro.
A kad izvara sluge i iskrade se od njih, onda pojuri kao sumanut i beži. Juri onako bled, u košulji, po ulicama, čaršiji te se od njega svet grozi, smeje. A to ga snalazi u noćima s jakom mesečinom.
Sluge bi se tada sklanjale. On bi ušao k njemu i kad bi ga, ma presvučenog, no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto mljeska, siše ustima, tada
I zaista on je uvek, gde god išao po čaršiji, ulici, vukao, skupljao kamenje i trpao u nedra, pojaseve. Kad negde naiđe na mnogo, on izuje čakšire, gaće i pošto
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako lepo i bratski stignu natrag u Brusnicu i tu celoj čaršiji pričaju o knjazu i o Beogradu. I druga plakata stoji, drugog muža gazdaričinog Mladena. Umro 1903 na Blagovesti.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Zato, gospodine, što našoj državi, našim novčanim zavodima i našoj čaršiji, ne imponuje preduzeće u kome nije po jedan Švarc ili Rozendolf. I najzad, mi njih i ne smatramo kao obične agente.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
jer nije bila vezana, ustala i pokupila bombone ispred svih, a onda, stigavši u Sarajevo, častila dečurliju po Baš-Čaršiji. - Platila si to modrom valutom po izvesnom mestu! rekoh, a ona samo reče da bi uistinu platila da je otac saznao.
Sremac, Stevan - PROZA
Jedno mu se nadgrobno slovo još i sad pamti u čaršiji i počinje se ovako: »Čovek je tvrđi od kamena, a mekši od stakla, a evo zašto.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
se i izbacujući iz šalvara tvoje male nožice u belim čarapama, otrčiš materi koja te pošlje da joj nešto kupiš u čaršiji. I ti si uvek trčala, radovala si se kad bi te moja majka poslala zašta i kao da si se time i ponosila.
Tvoja te majka uvek ostavljaše idući na rad da sediš kod nas, ne trčiš i viješ se po ulicama i čaršiji! Ti si bila živa, brza, hitra, a tvoja mati povučena, suva, uvek se sklanjala i bila u brizi.
Poče se penjati, gotovo trčeći. Zadigao glavu, prigrlio korpu grožđa što je na prosio i koju će sad prodati u čaršiji za rakiju. Zato se valjada toliko i žuri, podskakuje, nabija šajkaču na oči, isprsuje gole grudi i peva.
ili da ne čujem Tomčin strašan glas, kako bije Cigane i ispred Tomče njihovo pištanje i vitlanje po pustoj, nemoj čaršiji ... ONI Čim sam ušao na kapiju, predusrete me žena mu Marika. Bila je iza kapije, kod drvljanika i cepala drva.
Njih dve ostanu same, i kad Anica počne da razbira za braću, i ostalo što se desilo po čaršiji, mahalama i kad joj mati, odgovarajući, odjednom, naprečac, kao da se tek tada, uzgred setila, prekine i počne po koga
Znala je gde mu je dućan: u čaršiji, odmah do njene mahale. Čak ga je jednom i videla kad je išla na groblje i prelazila preko čaršije.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda rekne najmlađi: — Da zna svijet da se otisla pećina, pa vodi ustavila vrelo, a to je u čaršiji na raskršću! Na to treći od njihova društva rekne: — A znadete li vi onoga berbera fukaraša što bude u onoj kavici
te kaže da govedar ne da đevojke dok carev sin ne nauči kakavgođ zanat (samo nek je zanat), onda carev sin zađe po čaršiji da gleda kakav je zanat najlakše naučiti.
Mujo na to zaviče: — E, šućur alahu, dobri ljudi! — pa okrene leđa i ode pa u čaršiji kupi mesa, odnese kući da burek skuva za ručka, ponese sa sobom od kuće zembilj te u čaršiju; nakupuje svega što mu
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A sad! ... Ili je tu onaj spleteni, ili dolaze žene i devojke na čestitanje, ili teta ide po čaršiji radi neke kupovine... Tek, malo mače je po ceo dan samo...
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
JEVREM: More, drugom ti taj kurs, nemoj meni! Bajagi nisi mogao u čaršiji da se pripitaš, nego potegao ovamo da me nađeš, kao da ja svaki dan samo napoleone prevrćem preko ruke.
JEVREM: E, pa šta drugo može? JOVICA: Znaš, mislim se nešto i velim, ako si mi ti prijatelj, ti i još dva-tri u čaršiji, te ako htednete da me pomognete... Velim, znaš, ovo je sad dobra prilika...
Ovo sam tebi doneo (daje mu) jedno stotinak komada da rasturiš po čaršiji. JEVREM: Ama, ko da rasturi, je l' ja? SRETA: Pa jes', pošalji po tvom šegrtu po dućanima. JEVREM: Ama, zar ja?
Odsekle su mi se noge kad sam u čaršiji čuo da ti se isprosila ćerka. Kažem Joci crevaru: Ivković je ovakav, Ivković je onakav, i već kažem mu najgore što se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Tako i muški; i oni su živeli nekim „njihovim životom“. Nigde ih nije bilo. Ma da im je magaza bila gore, u glavnoj čaršiji, i u njoj se uveliko držala so i konoplja, ona je više služila za obračunavanje sa čivčijama i davanje pod zakup zemlje,
“ a drugo, među muškima po čaršiji, kako, kao uvek, posle slave produžilo se veselje i piće u onom čivluku u Donjem Vranju.
I u tome je bio jedini život tih njihovih muških, jer ceo ostali život, život na ulici, po komšiluku i čaršiji, trgovini, prodaji, ne samo da je bio daleko od njih, nego su se i oni sami sve više trudili da bude što dalje od njih.
Ostavljajući momku Tonetu magazu gore u čaršiji a kuću Magdi, sluškinji, koju su još detetom uzeli i lepo je udomili, jednako su bili na čivlucima.
On se posle toliko izvežbao u računima da je, kao njihov zastupnik, jednako gore u čaršiji, u njihovoj magazi sedeo. On je sa seljacima i čivčijama ugovarao, davao imanja pod zakup i arende, kao što je i novaca
je volela da praznicima, tako naslonjena i poduprta rukama, gleda dole po ulici, komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve to videlo, pošto je bilo ispod njihne kuće.
Ali najviše se sklanjaju i beže strepeći da ih ne pregaze konji pijanih seljaka, koji tamo po čaršiji zastaju ispred svake Mehane, da još ispijaju okanice, pa onda kao besni jure ovamo na konjima.
Onda se poče peti ka čaršiji i ka gazdinoj kući, dok njemu, primetivši kako se već približava kući, bi nekako neugodno. Zato se | kao ispravi u
Ali alat, gotovo trkom izišavši iz ulice i stavši ispred kapije, od radosti zarza. Gore, po čaršiji, u polumraku već su se svetlucali pogdegde potpaljeni mangali i čuo salepdžija, dok je ovde, kao uvek na kraju varoši,
prijatelje, koji se nekad za srećne smatrali kada bi im primio pozdrav, rukovao se sa njima, a sada: da ih provodim po čaršiji, po pazaru, da terdžumanim i seiz da im budem, da bi mi platili ručak u hanu i pri polasku strpali koji groš u šaku, da
On joj je bio sve, i selo i varoš. On je išao po varoši, po čaršiji, i onda sve njoj ovamo do sitnica pričao. Ona je od njega saznavala kakva je čaršija, kakvi dućani, espapi, mehane,
— Evo me, tato. I ljubila bi ga u ruku. On bi joj davao dar izgovarajući se kako tobož išao tako po čaršiji, pa mu slučajno palo u oči, a osobito kakve minđuše, i eto kupio za nju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
2 ČUDO BEZ ČUDA (Upitalo je društvo na sijelu jednoga veseljaka): — Ti si danas bio u čaršiji, pričaj nam šta je novoga!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
te kaže, da govedar neda đevojke, dok carev sin ke nauči zanat kakavgođ (samo nek je zanat); onda carev sin zađe po čaršiji, da gleda kakav je zanat najlakše naučiti.
te kaže da govedar ne da đevojke dok carev sin ne nauči kakavgođ zanat (samo nek je zanat), onda carev sin zađe po čaršiji da gleda kakav je zanat najlakše naučiti.
Stanković, Borisav - JOVČA
Srećom, kao da smo znali, te nas zateče kod kuće, inače ko zna... MAGDA Ako, ako. Zato onaj moj, sin, sigurno čuo u čaršiji, pa sinoć eto ga kući i jutros rano i pravo u dućan. A ne kao drugi put ako u zoru IZ mehane dođe...
Ali, ti to znaš, i zato ovoliki jezik i imaš. A sada, hajd idi, i tamo u čaršiji pokupuj pa metni u bisage i posle razdaj svima, kao da sam i njima doneo. (Ljutito): Hajd, sada idi!
Ćosić, Dobrica - KORENI
kuću na Vračaru, primati ugledne goste, imati banku, napraviti fabriku, postati diplomata, biti Evropejac u balkanskoj čaršiji... Jeste banalno! Sve što se događa suprotno je onome što je nekada mislio.
Simka požuri ka crkvi, misleći na jučerašnji razgovor s AćiMom. „Videli su ga neki u čaršiji. Kažu, lumpuje“, morala je da mu saopšti. „On? Danas lumpuje kad se ja borim...“, čupao je bradu.
— Hajde, ne bulazni! Zna li Aćim da sam... bio pijan? — Celo selo zna da si se malo proveselio u čaršiji. Imaš i pravo. Seljaci, beslovesni, nek jedu kuršume. — Idi, zovi mi Simku! — Iz Srbije će i vrapci pobeći.
Tako su i iz suda po starešinstvu izlazili. Onaj s najmanjom platom išao je poslednji. Sve čavke u čaršiji zanoćivale su na sudskim tavanima. Sada su, do samog suda, napravili novu apsanu. Uhvati kapijicu i podiže je.
Ovde sam ja bog, i svi ste za mene jednaki. Andra profesor... Deca pocepaše kape od pozdravljanja... U čaršiji i uvaženi ljudi njemu skidaju kape.
On je to pogano seme i posejao po čaršiji i našem narodu. Gde bi mi, Srbi, gde bi ti, seljak, bio protiv kralja? — Kako ti, apsandžijo, smeš da kažeš za Andru,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Radnja terzije Mehmeda bila je blizu i tvrđavi i glavnoj čaršiji, po prilici tu gde je sad, u Uzun-Mirkovoj, prodavnica „Srbijateksa“, na glasu sa svojih tkanina.
da se preobrazila u crnu svetlost što je, neopažena, promicala duž silnih drvenih dućančića, sa ćepencima, u Staroj čaršiji.
godina prošlog stoleća prvi je ovu svetlost primetio Duka Pešika, trgovac od ugleda i Cincarin, koji je u Staroj čaršiji imao magaze, nekako odmah ispod današnje Uzun-Mirkove ulice.
crne svetlosti, izazvao je u trgovcu Pešiki neku odvažnost koju dotad nije pokazivao: prvi je podigao, u Staroj čaršiji, nekoliko dućana od kamena i od cigle, sa gvozdenim vratima i sa kapcima od gvožđa na prozorima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Oni mi, moram priznati, sa velikom predusretljivošću, odgovoriše, da u čaršiji postoje dva fijakera, pa čak svratiše nekoga dečka koji slučajno tuda prođe i narediše mu da sopstvenika jednoga od
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Njegovi se razgovori u čaršiji uglavnom pominju, ne opisuju, kao i njetovo bavljenje javnim stvarima, u crkvi, medžlisu; ali se zato u kući čak i laki
Odatle ona „gleda dole po ulici,komšiluku i čak tamo oko crkve, u čaršiji, jer se sve to videlo, pošto je bilo ispod njihne kuće“.
ponekad vlažne; da je gornji sprat izbačen napred, sa velikom svetlom sobom, čiji prozori otvaraju širok pogled prema čaršiji, ali i prema periferiji.
P. ) ka čaršiji i ka gazdinoj kući, dok njemu, primetivši kako se već približava kući, bi nekako neugodno. Zato se kao ispravi u
Strog, nepristupačan i u porodici kao i u čaršiji, taj bogataš i trgovac ružama više oko sebe širi strah nego poštovanje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Baš niko ni da se našali s cijenom, a evo nas i noć u čaršiji stiže! — trže se opet starac iz misli, a u riječima mu, očima i licu drhtaše nešto bolno i očajno.
Pošljednje je vrijeme nastalo, vidim ja. I vladike počeše kô i šikutori nositi škrljake i šajcati se po čaršiji u po bijela dana sa švapskim rospijama, stid i' i sram bilo Kristova lišca!
Sudac: A kakvu právu traže gazde?... David: Nešto sam načuknô neki dan dolje u čaršiji da ove naše gazde... Pisarčić (pakosno): A, šta znaju te vaše gazde?
Nemoj misliti da nije. Sudac (hoda po sobi, trlja ruku o ruku i smijujlji se): Šta si ti to, Davide, načuknuo dolje u čaršiji? Kakvu právu traže gazde? David: Znate vi to bolje nego ja. Vidim ja, vi kô ćerate šegu sa mnom.
Ovu pošljednju riječ ne mogu izgovoriti, pa ubi me!... Eto, tako Srbovi da budemo. To oni traže, čujem dolje u čaršiji, već puni' šest godina, pa ne mogu da nađu. Pisarčić: Pomrčina, Davide, pomrčina, pa ne vide od očiju.
Sudac: Ne znamo. David: Ne mere biti da ne znate? Kako vi to ne bi znali? Ja sam, bolan, načuknô dolje u čaršiji da se u toj školi uče djeca najvjerniji' službenika vašeg cara, koja će poslije, kad odrastu, upravljati i drmati
Vi njega morete, ako zakon dopušta, i u svilu i u kadivu obući, pa ga onda pustiti nek se šeće po čaršiji, ne budi primijenjeno, ko kakav prijestolnik.
Š. — carska šuma čaršija — poslovni deo grada, trgovačka četvrt čaršilija — „čovek iz čaršije, čovek koji radi u čaršiji“ časna trpeza — sto iza crkvenog oltara Časna Verige — prema verovanju, okovi kojima je bio okovan sv.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Taso, evo ti ovde pred svima kažem: da ću ti noge prebiti ako odavde zađeš po čaršiji i istrtljaš šta si pročitao. TASA: A!... Gospodin-kapetane!... JEROTIJE: Nemoj ti meni „a, gospodin-kapetane!
I to zbog jednog polića rakije. Ja, vidiš, još nisam kazao ovu tajnu svojoj ženi, a ti je kažeš čaršiji. Ako te počem svrbi jezik, a ti uzmi četku od cipela pa ga pročeši, a nemoj ga češati na državni račun. Razumeš li?
MILISAV: Jesam! VIĆA: Upisao si i ove? MILISAV: Jesam! VIĆA (građanima): Slušajte vi, bre! Da ne pričate po čaršiji što ovde čujete i vidite, jer je ovo državna tajna. Jednu reč ako lanete, isprebijaću vas kao mačke, u ime države.
KAPETAN (građanima): Obesiću vas za jezik, razumete li, ako čujem da ovu državnu tajnu krčmite u čaršiji! (Opet gleda Đoku.) Dakle, ti si to, golube moj, a! (Vići.) Priznaje li? VIĆA: Priznaje! ĐOKA: Ne priznajem ja ništa!
KAPETAN: Znam šta hoćeš da kažeš: nasrnula ona na njega. Al' to je svejedno. Pući će bruka po čaršiji; onaj Vića će razglasiti na sve strane. ŽIKA: Jest, naljutio se mnogo! KAPETAN: A šta misliš, kuda je otišao on?
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uveče on babi donosio novac, davao joj računa. Istina, sve to izvan njih samih, izvan kuće, u maali, čaršiji i među svetom se nije znalo, nije smelo da se opazi i oseti.
čas da ga za to opominje, bojeći se da ga time kao ne naljuti, uvredi (zar on malo posla i brige ima tamo u dućanu i čaršiji?), uvek bi se onda obraćala Mladenu, i to kao da je on otac, on zaboravio, on za to kriv, i čisto bi njega za to korila.
On je imao samo da vodi brigu tamo o dućanu, trgovini, čaršiji, a ovde kod kuće, nije imao ni za šta da se brine. Još manje da što naređuje, zapoveda. Otac mu to kao da je i voleo.
Prvo, što mu je tako bilo lakše, navikao se, voleo je da, kada mora već tamo u dućanu i u čaršiji da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe, da nema ovde što da misli, o čemu
drugi nije znao i što je Mladen tek docnije kada je sasvim porastao doznao, shvatio, bilo je to: što otac, mada je u čaršiji, među trgovcima bio dosta uvažen, poštovan, na svome mestu, kao što treba, ipak od te svoje uvaženosti pokatkada
U školi, da se uči dobro. Ako nije, a uvek je bio, najbolji đak, a ono da je najvredniji, najtačniji u čaršiji, kada iz škole kući ide, da je s njime svaki zadovoljan; da je onakav kakav treba da je sin njihove, gazdinske, kuće,
Na uglu ulice, sproću, u čaršiji, već bi se šarenila, sva bila obasjana upaljena pekarnica. Na samom uglu prolazio bi pored čuvene trgovine i jedino
Osećao se čisto zadovoljan što će sad, posle večere, pošto je dan proveo kao što treba u čaršiji, među svetom, radilo se sve kao što je u redu, leći, odmarati se, spavati. I to mirno, utišano.
I čim izmakne, pojavi se u čaršiji, koja se tada već dosta vidi, on isto onako polako, pognute glave, s ključevima, približava se dućanu.
Ali to lepo uvijeno u beo peškir. Doneće on to brzo, veselo, i kao bojeći se da ne ispusti, uprlja, idi mu ko u čaršiji ne otme, uzme. Jer majka ga, da bi bolje pazio kad nosi, uvek u polasku zaplaši: da pazi, jer će mu ko to oteti.
Poslala ti mama, da jedeš. I onda još veselije odlazi. Zatim, kao uvek, već će početi pazar, dan u čaršiji. Mladen gore na tezgi, a oko njega po dućanu espap isto onako poređan kao pre dok je otac bio.
Mladen obično zagleda tevter, beleži veresiju, računa. A po čaršiji kao obično. I posle dolaženje, odlaženje mušterija, komšija, njihovih slugu, da iz dućana kod Mladena što uzmu na
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para ..... A koliko trebaš? —Tridesetak talijera...
— Jedan je bog! Ali ti im, Rade, reci dobru riječ, tvoje će bolje upaliti! Curske nedjelje Radivoj u čaršiji bijesno igra u kolu; uneke istrže se iz kola sa Cvijetom i odjelito, posebice zaigra s njome.
Jednoga od tih dana u čaršiji predade mu sudbeni poslužnik službeni spis. Predajući ga, veli mu: — Izgubio si parnicu za „Brljaču” u planini, moraš
Poslije, pošto nekoliko dana ostade za to u zatvoru, pomiri se sa gazdom, i sada zarađuje kod njega i u čaršiji da — prežive. Rade čekaše i bi mu teško. Ranije dolažaše on u dućan ispustan, bez brige, svome gospodaru.
Stanković, Borisav - TAŠANA
— noću ne smeš od straha slobodno da dišeš, a kamo li da zaspiš i odmoriš se — a ono još moraš da paziš, i da tamo, po čaršiji, po varoši, po kućama, što ko ne kaže o tebi, ne pomisli, ne čuje što.
I to kako, dedo? Ni živa ni mrtva! Umro on, odavno pokojnik, a svuda je on. Tamo, kod vas, po varoši, po čaršiji, od njega nema ništa, odavno se na njega zaboravilo, kao da ga nikad nije ni bilo; dok ovamo, u kući, on je jednako tu.
sam bez igde ikoga, što od begovske milosti živim dok jednoga dana, ko zna u kojoj mehani i pod kojim ćepenkom u čaršiji, ne naću me mrtva. (Uzrujano Nazi): Slušaš li? NAZA Slušam i slutim.
(Zagleda kafanu): A dobru si i kafanu izabrao. Sklonjena, u mahali, a nije kao u čaršiji, pa svaki ko prođe da zaviruje. Ovde sam kao kod svoje kuće. SVI BEGOVI Tako je!
Ulazi Mladen. MLADEN Dođoste li? SVI Dođosmo. HADžI RISTA Kako da ne dođemo, kad nama više ni u čaršiji, pa čak ni u crkvi mesta nema.
Kad vi, a najviše tvoja kći, toliko nam obraz zacrniste, da ne smemo u čaršiji trgovine da otvorimo. SVI Jest, hadži-Risto!
TAŠANA (vraća se, u očajanju, krši ruke): Oh, pa bar sada idi, sad ga nađi, dovedi. (Sebi): Oh, sada će opet po čaršiji, opet će ga uhvatiti deca, opet će se iskaljati, izgruvati, a možda i glavu razbiti. (Sluzi): Idi! Šta stojiš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Eno stari Papastergije zaliva neko cveće i razgovara vrlo živahno s mačkom. Nešto u čaršiji, nešto u Rimskoj, stari Papastergije, jedno po jedno, izgubio je ženu, sina, snahu, i sada je živeo s već pomatorim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
porazbijao, — pak posle toga izvadiše mu sudom oči i ostao je jednim hudim prosjakom, tako da je sedio na carogradskoj čaršiji s lončićem proseći mu po novčić i govoreći k ljudma: »Udelite, dobri ljudi, za svoju dušu, Belizaru fermalšalu po jedan
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Uopšte, odnošaj je patrijarhalan i srdačan. Čorbadži-Zamfir, iako je ponosit i silan u čaršiji i među Turcima i među Srbima, ovde među njima je blag, gleda na njih onako, kako da kažem, kao na decu.
A i sam epitet, upravo epiteti, svedoče to. U čaršiji je imao nekoliko epiteta: čelebi-Đorđija, dilber-Đorđija, ašik-Đorđija.
I po mahalama i u čaršiji se nekoliko dana samo o tome govorilo. A da je priča uglavnome porasla u obimu i detalji joj se umnožili, — nije nužno
što se diže i nestaje je pod zracima sunčanim, nego će to biti java, sušta java; i bruka će pucati po kafanama, po čaršiji, po mahalama, pa čak, možda, i po novinama.
Celoga toga dana — dok se još kod hadži-Zamfirovih nije ni slutilo šta se sve tamo po gradu priča — kružile su po čaršiji i po mnogim mahalama silne priče, najčudnovatije, i jedna se na drugu gomilala, jedna drugu potiskivala.
U samoj čaršiji i po glavnijim centralnim ulicama glasovi o tom događaju nisu, naravno, bili tako preterani, ali se ipak dosta štošta
kako, to jest, da se najzgodnije demantuju svi ti lažni glasovi koji su se pojavili ili će se pojaviti, i oni po čaršiji i oni po štampi, ako ih bude bilo.