Radičević, Branko - PESME
prignaše lađicu, Jošte vide a za časak tili De s' magarci tamo osilili, Ukočili dugouve glave, Pa se beče i čaršijom slave.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i mirisa sa zelene i šumne Ćoške. Čaršijom se čuje žuborenje vode što teče olukom, a na ćepencima dremaju momci i drugi besposličari.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
DROBAC: Ja kad uđem u hotel „Pariz”, svi ućute! Za koji astal sednem, svi smesta ustanu! Iz poštovanja! Kad idem čaršijom, prelaze na drugu stranu! Zato što me poštuju! Babe se preda mnom krste, ko da sam ikona! Razumiješ?
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Dakle, idem odjutros ja čaršijom... PAVKA: Baš kad pomenu, a što, boga ti... JEVREM: Ta ne prekidaj me!... Eto, sad moram opet ispočetka.
JEVREM: Ta ne prekidaj me!... Eto, sad moram opet ispočetka. Dakle, idem ja jutros čaršijom, a gospodin načelnik, pa tek meni spusti ruku na rame, pa veli... PAVKA: A, znam šta je, izbori...
JOVICA: Pa biće onda i da si čuo što? JEVREM: A šta ima da se čuje? Ima l' što novo? JOVICA: Znaš, idem ja jutros čaršijom, a načelnik, pa tek spusti meni ruku na rame... JEVREM (iznenađeno i surevnjivo): Ama, na čije rame?
JEVREM (trlja dva kažiprsta jedan o drugi): Ovako!... Jutros baš idem ja tako čaršijom, a gospodin načelnik spusti tek ruku meni na rame, kao na primer bratu svome, pa će reći... SRETA: Čekaj... čekaj...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Penjući se tom uskom ulicom i približavajući se amamu i onom ćošku za koji su morale da zađu i odatle pravo čaršijom naviše da odu u amam, Sofka je znala da će, kao uvek, na tom ćošku oko dućana biti skupljenih momaka, neženjenih, i
XVI U polumrak vratile se iz amama. I sve dok su prolazile čaršijom, prelazile onaj most, uvijene, pognute i krijući se jedna uz drugu, išle su mirno.
Ćosić, Dobrica - KORENI
dvadeset godina za njega narod glasa, na zborovima viče „živeo“, na ramenima ga nosi čaršijom. U inat gospodi i Obrenovićima, držao je on govore u Skupštini, da su i bečke novine pisale, drhtala je vlada od
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao dečak, satima je švrljao glavnom, Dubrovačkom čaršijom (sada je to deo Ulice Sedmog jula, od Knez-Mihailove Do Jugovićeve) pored načičkanih, tesnih, drvenih dućančića:
oni koji imaju sklonosti ka ovoj vrsti doživljaja imaju i običaj da se, baš iz UzunMirkove, spuštaju nekadašnjom Starom čaršijom, preko Zereka, do raskrsnice na uglu Sedmog jula i Dušanove.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako i Zlati, kao udovici, nije bilo dopušteno da ide sredinom ulice u varoši: „Kada ide čaršijom, nikako da ne sme sredinom već samo jednom stranom, i to sve uza zid”.
U romanu Gazda Mladen: „To je bio taj njihov, čuveni čardak, kuća, gornji sprat koji, opkonjen zidovima, ulicom, čaršijom, nije se video a sa koga se sve videlo[. . . ]”.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
šušte u tananom i mekom šumu povrh njihovih glava, a njih troje, starac naprijed, krava za njim, za kravom Vujo, promiču čaršijom lagano i ujednačeno, stopu za stopom.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
TASA: Neću, boga mi! JEROTIJE: Hoćeš! Znam te! Nego ćeš ti sa mnom — centar! MILISAV: Vi ćete da siđete pravo čaršijom. JEROTIJE: I onako, praviću se kao da sam pošao na pijacu. A ti (Tasi) da ne mrdaš od mene.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
To je bio taj njihov, čuveni čardak, kuća, gornji sprat koji, opkoljen zidovima, ulicom, čaršijom, nije se video a sa koga se sve videlo; taj čuveni »baba-Stanin čardak«.
Šarenili bi se oni i odsjajivali obasjani suncem. Utom bi njegovi prolazili čaršijom na groblje. Napred sluškinja, na glavi sa korpom koja se povijala pod teretom pita, jela.
To je trebalo uvek tako da radi, da bi time i pred babom, kućom, komšilukom, čaršijom i celim svetom kao posvedočio, dao dokaza, i sve njih potpuno uverio o sebi: da će biti onakav kakav treba da je sin na
donjeg Vranja, i sa vinograda oko Asanbaira, čisto prodirući kroz redove topola što su ispred varoši, da dolazi i briše čaršijom svež, hladan vetar.
Ču se odozgo kako, idući čaršijom iz njihove, ciganske, maale, uz pratnju gungule dece, mangupa, svirači svirajući zamakoše u njihnu ulicu, dočekani takođe
vide kako, da bi se duže, jače i bolje mogao videti, u dvoja-troja kola natovaren dar, pronesen otuda iz ulice, pođe čaršijom i zaobilazeći, praćen svirkom odostrag, opet uđe u ulicu i odnesen bi u svekrovu kuću.
Zna da bi mu laknulo kad bi izišao, prošetao se ulicom, čaršijom. Čuo žubor vode što teče olukom čaršije. Video polje, noć na njemu, rubove planina što se spojili sa nebom i iza kojih
I brzo, odmah iziđe, da mu se ne bi zahvaljivala. I, kao uvek, visoko, polagano, mirno uputi se ulicom, čaršijom, dućanu, a zna sad, kad je izišao, zna šta će biti.
Sede da mirno, strogo čeka šta će biti. Da sluša kako čaršijom krče jednako kola bežanaca Srba i Turaka, i varoš se prazni, kameni, očekujući grmljavinu topova i pušaka, koja se još
Ćipiko, Ivo - Pauci
Djed, baba i sestra pođoše. Sestra i na ulici još drži novac u ruci. Išli su čaršijom donekle zajedno, pa starci u svijetu izgubiše Petrovu sestru s očiju i ne pozdravivši se s njome.
Veseo je i, na mahove, ljutit, ne da nikome preda se, već vija s njome kao za opkladu. A čaršijom stoji zveka zatresenih srebrnih đerdana i baktanje teških zakovanih postola; znoje se mrka lica, a u suncu odbljeskuju
—Kud ćeš s curom? — pita, nakreman vinom. —Pusti ljude da mirno čaršijom idu! — odgovori jedan od Radivojevih drugova, a Radivoj ne reče ni riječi, već laktom gurne Petra ustranu.
— Dobro je! — zakliktaše Radivojevi druzi, i časom pištolje nategavši nalože, i cika pištolja razliježe se čaršijom... A gomila, s mladencima, krene niz čaršiju. Rade sjedi na kamenu, pazi na goveda da ne ulete u šumsku branjevinu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I meni sad milo da živim. Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da prođem, zove: »Gde si,
I ja bih s njima, ali, znaš, nije red, da ja, kao kaluđer, u gunguli, čaršijom idem, pa zato sada ću sam... TAŠANA (navaljuje, sada već oslobođena): Ostani, ostani ti, dedo.
SAROŠ (jetko): Da! Ne bih ni sada došao. (Ljubomorno): Ali vidim kako ceo svet dolazi. Sad baš čaršijom idu sa tvojom decom hadži Rista i otac ti, Mladen.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ko je nije znao i ko se nije za njom okrenuo kad, ponosito kao paun, promine čaršijom?! Od pukovnika pa do narednika, od starog načelnika pa do ćosavog praktikanta, od majstora do šegrta, — sve je to rado
posao, primakao bi svoju tabakeru, napravio cigaru i puštao guste dimove i dugo i dugo zanet u misli gledao bi za njom čaršijom.
Diku Grnčarsku nagovesti mu i reče za nju vrlo mnogo lepih stvari: kako je zdrava, vita stasa, „kako se, kad ide čaršijom, sramuje, kako i prilega na devojče“, kako je poslušna i kako ima lepo grlo, kad zapeva „Zapevalo bulbul-pile, misli
Sa ćepenka i levo i desno čaršijom ispružili majstori i trgovci šije, pa gledaju za njima. — Mičo, mori, — zapišta svojim tankim glasom, udevajući konac
Tako je hadži Zamfir pošao čaršijom, idući polako i dostojanstveno, birajući, kao golub, gde će da stane. Hod mu je bio kao hod čoveka koji se krenuo da