Ćipiko, Ivo - Pauci
I stoji tako, dok čaršiski sat ne otkuca dvije ure po ponoći. Gazda se odmakne sa prozora, otvori sobna vrata i, onako kako se našao, šuljajući
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
do krivice, voleli su da krivicu prenose na druge, u prošlosti ili u budućnosti, dakle, u budućnosti, na svoju decu. Čaršiski Grk Morfidis, otac troje dece, voleo je, uostalom dobronamerno, da kopka po problemu dece pred čistim Grcima.
— Možda ima i nešto drugo — veli tiho jedan čaršiski Grk. — Vanbračna deca? to misliš? — Ti odmah u grčki specijalitet, iako mladić, kažeš, nije Grk...
Zar nisu nekada groblja bila uz crkve... Dakle, u prekrasnu s v o j u crkvu... Spida, čaršiski Grk, doduše, ali Grk možda bolji nego mi svi, znao taj Spida na kakve se sve načine može izveštačeno živeti!