Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
On skazal: „Jeto graf Neselroda pošel u imperatora, no vi podaždite i zavtra ob dvanadesetom čase pridite.” Uveče u 6 časa odem Bulgakovu, da kažem da ujutru doći ne mogu, jerbo moramo kod austrijskoga imperatora
Dučić, Jovan - PESME
Znam ljubav kad se useli U srca sjajne palače, Pa tužna pesma rasplače, Radosna pesma ucveli. Znadem za čase čamotne, Jeseni gorke, zgružene: Sve stvari stoje združene, Samo su duše samotne.
Radičević, Branko - PESME
sunce, stani, ne zaodi, Bela dana sobom ne odvodi, Da pogledim sva mestanca redom Još jedanput mlađanim pogledom, Čase mloge deno svoji leta Kâ u raju veselo prošeta.
Zaman troši on reči medene, Kad su one za Cvetu studene; Zaman čase ukraj nje on gubi: Samo milo sa milim se ljubi, A nikome ono milo nije Štono ote srcu najmilije.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Đe Jovanu ljubi vode u čase dobre. Vod’ je, vodi, mladi Jovo, sretnja ti bila! U nju su ti svaka dobra, koja s’ mogu nać’: U nju ti je b’jelo
ženjaše, Svu braću zove na svadbu, Sva braća njemu dohode, Petar im vino služaše, Braća mu čašu primahu, Sve dobre čase spominju; “Sve ti, brate, u čas dobar bilo! A ovo ti danas u najbolji!“ 82.
Rakić, Milan - PESME
Znam te tako dobro: u rastanka čase Ti preda me stupaš sva sjajna i živa, Znam kada će suze oko da ti kvase, Znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad
Kako su mirni svi naši pejzaži, I puni sete u večernje čase, Kao da duša patničke nam rase Po njima bludi i utehe traži. A uteha je, Gospo, tako retka!
pada, A još ovaj narod kao nekad grca, I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada, I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim
Pandurović, Sima - PESME
U novom svetu dobro nam je sad, A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav — najteži nam jad — Min’o, i čase blažene ne muti.
Providan sumor pao Na moje dane lako. Sad mije na sve žao, I teško, teško tako! Život u snu ne buja U ove čase gluve; Večernji dah leluja Umorne grane suve.
I ostave nas, najzad, umorne, mirne, bône, Osetim i ja, katkad, čistotu srca blagu, Lajički život, al’ s njim i čase monotone, Otužne, duge, što mi pohotu krate dragu.
A ti nam ipak daješ vidno Jedine čase koji vrede, I sve što nije nisko, stidno, I uspomene čuvaš blede. Mada ti niko ništa ne da, Ti rađaš svojim lepim
Možda čedne čase vedrog devičanstva Koji u dnu tvoga srca uvek žive, Ideale davne, ili perspektive Drugoga života kroz večna
A on je verno čuv’o ta imena, Dočekiv’o tice, oblake i ljude, U srećne čase i burna vremena; Lomio je hrabro sve vetrove lude, Trpeo žegu, gromove i tuče, Da uvek miran, sutra k’o i juče,
nepoznatim, da se Nađe svojim svetim obmanama blizu, Da obuče crnu kaluđersku rizu, I da traje teške, isposničke čase.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I u mučne čase narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se sećam tebe i tvojega doma, Despotice srpska s kaluđerskim
U novom svetu dobro nam je sad; A svet o njemu dobro i ne sluti. Sumnja u ljubav, najteži nam jad, Min'o; i čase blažene ne muti. Iz prošlih dana, ljubav, i znak njen - Spojenost srcâ - ostala nam još.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ah, rado bih plak'o — ali nisam žena! A i našto suze kad bolova nema Za propale čase — minula vremena. II Nov se život javlja i ja njega zdravim! Eno ga na groblju mojih uspomena!
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Il’ da mu glasa tankom pesmicom Skraćuje čase duga vremena, Vojvode časnog ćerka jedina Da podsmeh bude turskom haremu! To ne dam, babo!...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
na ruci; I da budu neizvjesni glasi mi i r'ječi, Kad daleko svirjel bude, hoću da joj ječi; Neću da zna urečene ni čase ni dane, — Ovako se misli love, vode nas nezvane.
Kad usmotrim ljubopitstvo, nevešt ću gdi proći Brzo, nek' joj serce kucne, da li ću još doći. Tople čase, kad s' odmara, umiva i kupa, Sa stadama svud planduje utomljena župa, Ja ću svirjel ugoditi na podmukle glase, Da se
sve strasti mog suštastva za tobom potekle, Meni drugi vozduh diše, drugo sunce svjetli, Drugi noćne prozivaju slatke čase pjetli. Svud se junost, svud krasota, svud veselost kaže, Sve ščastiju mome novu otradu prilaže.
pečalne i bolne, Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce; Radosti retke kaplje u gorčini čeznu obilnoj, Kratke veselja čase stoguba napast prati. * Kad ozbiljna smrt nastupi, Zašto plačeš, o čoveče?
sudbina, Zato mu je sladosti Poklonila vina; Zato mu je vesele Pesme dala glase, Da razvedri oblačne Ovog sveta čase. Neka plače ko vole, Ja ću da popevam, I sa starim matejcem Vedre prsi zgrevam.
Bojić, Milutin - PESME
Iskopajte je iz grobova, da se Zablista sjajem uz jeku fanfara, Patrijarh sedi nek obnovi čase, Kad nebo slave vratnice otvara. I, s puno sunca, Nek sprovod krene preko carska mosta.
U mozak moj je dah tvoj bio utkan. I zato danas neću čase jada I bolni uzdah cveta koji vene, Jer još si lepa, puna magle snene, Mada u meni krik strasti je sćutkan.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tako bez pogleda u ovaj svet, a inače umorna, mogla je u večernje čase da hoda po sobi čitav sat. — Sedi, tako ti Boga! juriš k'o za neko zlo! — ljutnu se te večeri gos-Toša.
Šantić, Aleksa - PESME
Sve spava... Noć sjajna, kô da po oknima mojim Polako šušti vaša kosa plava... U ove čase zvijezdâ i snovâ U vašu baštu ja sam dolazio; Mirisao je jorgovan i zova, I mrki čempres povijo se ti'o.
U ove čase vi ste ruža bili, Ja leptir bio što na cvijet pada; Ah, vaše kose, oči, smijeh mili, I vaše tijelo i ljepota mlada
Znaš li čase one?... pozno sunce grije, Vrhovi munara kao vatra gore, A svuda iz bašte miris đula vije. Mi se povraćamo iz