Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sava i Nikola drž' rukama za lotre, pa se uzveraju na koju će stranu poiskakati, jer su časom mogli da se načine lepi kao oni ćerpičari što povazdan mese blato i suše ćerpič kraj Kolubare. — E, e, lakše, more!
Ako ona ne zna, ne zna niko. — Pa da zovnemo Mirjanu — reći će Purko. — Nek otpadne ko časom u Ovčinu. — Ama ona je obnevidela — reče Strahinja. — I ogluhnula! — dodade Ćabo. — I ne može na noge!
Radojka! — Ko je? — ču se iznutra sanan ženski glas. — Ja!... Strahinja! Iziđide časom! — odgovori Strahinja brzo, pa prinese uvo uz vrata.
— Opet, pošo — protunjka Vuja. — A jesi već prišio? — Još dvaput da prodenem. — E, na ti ovaj ključ, pa trči časom do crkve te donesi popi petrahilj i trebnik. Treba mu, Pohitaj samo!
Dučić, Jovan - PESME
A sto srca noćas kucaju u meni, I celo mi biće budi se i diže Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi. Sve kipi u meni, kô plima kad stiže: Kao sad da postah!
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
p. žena ili dijete ne možeš ga bojem doćerati da bude bolje). (Vuk, br. 5785) — Nevaljalstvo se časom nauči. (LMS, 1858, knj. 98, br. 337) — Iz jednog drveta ikona i lopata (biva). (Vuk, br.
što je u skladu sa sazrevanjem nauči se brzo, a ono što nije, ni uz najveći trud ne može se naučiti („Nevaljalstvo se časom nauči“, „Dijete se i samo nauči plakati“).
Radičević, Branko - PESME
Jošte jednom okrete se časom: „Sve je prošlo, prošlo za svakade!“ Tako reče, te prekide glasom, Lice pokri, otle je nestade.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Hoćeš li ti, Ivona, da me pričekaš časom, a onda ćemo sići zajedno, ili silaziš odmah? — Čekaću te ako hoćeš. — Mogu li još ostati koji trenutak ili je bolje
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
NA DNU REKE Reko, bistra reko, lepote ti tvoje! Razgrni mi časom čiste grudi svoje, Da sagledam čuda, da ugledam raj; Da pregazim polja rujnoga korala, Da pohodim dvore od čista
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Olakšala je čežnju materinskoga srca... I opet misli, i opet prolaznici, i tako redom, čas za časom, ćuti i gledaj, gledaj, gledaj... a u glavi se samo muti i komeša... Odjednom je obasjaše kosi, vreli zraci... Ona.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Čas za časom izbija, a on još stoji i puši... Najzad poče da oseća, kako čitava reka tuge poče da juri u njemu i da ga plavi svega.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
MLADEN: A, znam! JEVREM: Ako nije tu preko, a on je u „Nacionalu”, idi pa mu kaži: zamolio te gazda Jevrem da dođeš časom na jednu kafu. Jesi li razumeo? MLADEN: Jesam! (Ode.
IVKOVIĆ: Šta je to dvadeset glasova, to se časom može da izmeni! Pa gde su ti tvoji ljudi, gazda-Jovice? Ti reče, kad si davao izjavu, da stotinu vučeš za sobom?
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pa mu nije verovati; i kad se dočepa, a on će onda ka’ i onaj Napoleon Prvi — da žrtvuje načelo za vlast, pa eto ti časom nov Osamnaesti brimer i militarizam kod mene živa! A oni su svi jednaki; nije ni Mića mnogo utek’o od Napoleona!
Rakić, Milan - PESME
II Osećam da nešto u mom srcu trune Lagano i stalno. Ko će mi pomoći? Nastane ga časom, kao cvetne krune Što se naglo raspu u jesenje noći. Osećam da nešto trune, al̓ ni jada Niti bola ima.
TUGA U vedroj noći, pokraj mene, Čuje se časom vapaj tajni Ko uzdah cele vaseljene, Patnički uzvik, krik očajni. Čas neosetno, tiho struji Ko jedan trepet tužnih
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” „Ne, čestita carice, nego sam čuo da se misliš s dobrijem časom udavati, pak sam došao da te pitam jeli ti potreba od kakvijeh haljina za vjenčanje.” „Kakijeh haljina imaš?
Sveti Sava - SABRANA DELA
svu službu posle uobičajenih molitava i kolenopoklonjenja po višerečenom zakonu, to jest šest psalama sa trećim i šestim časom, kada udara bilo po običaju tri puta.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Tu lećaše vječnost okrunjena, vješto svoje polete snovaše na krilima tamo i ovamo, časom u vrh, časom u nizinu, tainstvenom pokrita zavjesom.
Tu lećaše vječnost okrunjena, vješto svoje polete snovaše na krilima tamo i ovamo, časom u vrh, časom u nizinu, tainstvenom pokrita zavjesom.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Postajala je neizdrživa ta sputanost realnim, ta zarobljenost sadašnjim časom, i to zatočeništvo u uskim granicama tijela.
Kad šute, kad ne čuvstvuju, takve su ljepote pogašene lampe. Jesu li samo časom zapale u rasijanost, već su astralno daleke i hladne, i nikakav dodir, nikakav stisak ruke, nije kadar da zatrpa tu
A bog je, o tome nema sumnje, u najboljem slučaju nastao bar trenutak poslije čovjeka. Čovjek je postao čovjek onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i, zajedno s tim, prvi tračak misli o vlastitom skončanju.
onim časom kad je u njemu nikao prvi tračak svijesti o sebi i, zajedno s tim, prvi tračak misli o vlastitom skončanju. Časom kad je pred njegovim pogledom pukla glavna, osnovna dvojnost ljudske prirode: rascijep između konačnoga i beskonačnoga,
Zauzme odnekud kozerski stav prema smrti. Izdigne se iznad nje, razgospodari se čak i nad njom: istim časom čim je prestao biti njena ustreptala žrtva, njen bespomoćni objekt, počne on nju praviti svojim objektom, „objektom svoje
s prvim tračkom naše svijesti, ili s prvim tračkom našeg instinkta, i koje se otada neprestano, svakim danom i svakim časom, u nama nadorađa, integrira, jedri, ocjelokupljuje, ali jezgra ostaje uvijek ono prvotno goluždravo ja.
ono što uistinu ne postoji”, mogla, u ime Atuma, postaviti uprav oprečna tvrdnja: „sadržaji postaju i dalje postoje onim časom i od onog časa kad su izraženi”? Neizraženi sadržaji ne postoje! Doktor se nasmijao ustajući.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sluge časom nalože vatru, pa uzmu saksiju te ga zapreću. A pjevo pušta mijeh vode, te svu vatru pogasi, pa se izvuče.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Odjednom zastanu. Uočiše malo dalje pred sobom provalu svetlosti i dima što je sukljao iz jedne kuće tik do mora. Časom im se pred oči predstavi domaće ognjište s veselom vatrom. Da im je da se ogriju, uz oganj posede i do njega se uspruže!
Dođoh da štogod zaslužim... I Božić se primiče, hvala bogu! Svi zamukoše. Plamen je izdisao; časom bi samo oživio kad bi vetar odozgo du'nuo i uspirio ga. Dim se proredio i prizemlje se čistilo.
Ona se časom zbuni, ali odmah se smisli i kao da nije njen posao, krene napred. —Biljet amo! — zavika mornar i ustavi je.
Zagazi naglo. Dim se suče i kida vazduhom. Cveta zamre. Netremice gleda za njim. Pred očima časom joj sinu bolesni čovek, nejač, kuća i mirni komšiluk. Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade.
—Umro je, — odgovori mirno dete i zagleda se u vatru. Nju u grudima ljuto žicnu, kao da joj je ko zarinuo nož u srce. Časom se uzdrži i upilji pogled u čeljad. Niko ne trenu okom. Taj podmukli mir uveri je o nesreći.
— sjeti se najednom mlađi, i stidljivo obori oči i mače se s mjesta. Drži se i — odgovori otac, zamišljen. Časom ćute, osjećaju da bi imali dugo da govore, no ne mogu, pa sabiru misli, kao da žele da sve što imaju u duši jednom
kućama odmah s jeseni svjetlost je postupno slabija, a sunce se nigda i ne pokazuje; ono samo što za vedrih dana časom obasja vrhove viših zgrada, pa ga se ozdo od želje gleda kako se odbljeskuje na gornjim staklima.
U dnu dvorišta grbavi postolar mlati čekićem po rastegnutoj koži; Cvijeta časom zaboravi na se i sjeti se njegove kćeri, učiteljice.
Veselila bi se, a ne može: ne da joj crna slutnja što je mori i smućuje; nema pouzdanja u svoju sreću. Devojka časom prekine niz misli i zaboravi na se.
Odozgo gledajući ga, da se na nekojim kućama cigla ne crveni, nije no gomila sivoga kamenja. Časom, pa iza naglih oblaka sunce izviri i obasja ih. — Neka sunca!
Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno... Boga mi voli ga no svoje momke! Pa se časom zamisli: — Hajde sada... Sramotiće te gospodar da si se odocnila... Oboje se ćutke povrate na široki put.
u pašu išla; a primirila bi se tek kad bi našla koje mlado čobanče na osami, željno društva kao i ona; sjela bi uza nj i časom se s njim upoznala.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Đaur!... U gradu đaur, bre!“... Na, sve se strane grozno vikalo; I sto mašala časom planuše, Uzbunio se nizam, p’onda erlija, Trče po gradu kao mahniti; A niko ne zna kuda odosmo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čim je došao lično oficir, znači, naređenje je od velike važnosti. Mi smo se samo zgledali. Sad, pred suđenim časom, hteli bismo da još malo potraje ova tišina. Jer ko zna šta nam nosi sutrašnji dan.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kô tanka žica glasne tambure, Dodirom setnim srca bolanog — Čas meko, nežno, a časom burno, Drktajuće si vio glasove... BOŠKO: Pa da l’ je lepa?... Je l’ bar upola Od prvenčeta duše bolane? KAP.
KNEZ ĐURĐE: Ne, Jelisaveto! Priviđaš, sunce, ti, — A mene narod ljubi iskreno, I sve će ono časom stvoriti Što samo ushtem ja... JELISAVETA: Da, Đurđe, da!
može ovu bujicu, Što se kô silan vihor podiže Zbog prognanoga starca vojvode, Svoje riječi silom čudesnom Utišat časom i umiriti... (Knez Đurđe odlazi.) JELISAVETA (sama): Radoš progonjen.
Jakšić, Đura - PESME
Smrt mi grozna, nemilosna, Sa pesnicom koštunjavom, Zlokobnicom oka svoga, Umiruća časom preti... Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti!
Ćipiko, Ivo - Pauci
—Neću, noćas bi nas moji ometali; sjutra ću te povesti ... —Hoćeš? —Hoću, Prečiste mi djevice! Časom ćute, osluškuju ispod kabanice svoj ispremješani, topli dah. A oko njih sve ćuti, samo vječita rijeka šumi ...
Podmirio bih sve: i travarinu i neke potrkušice, potrkušice što vi u vašem dućanu ne držite... Gazda časom u glavi sračuna.
ali ne mari .... — I izbroji mu na ruku za trideset kvarata kukuruza sto i dvadeset kruna. Vojkan gleda časom na novac u ruci, kao čudi se, i oklijeva spremiti ga; pa, pošavši, jednako o nečem premišlja.
Ko će ih? Staoac se diže sa stolice, a i žene se primakoše. — Nove su, — opazi pisar. Časom ćute. —Daješ li to za moj dio? —prekide ćutanje stari. —Jok !... Gdje je to? — prevrnu Petar.
Rade, napojivši kobilu, satjera je uzbrdicom; gleda časom za njom, pa, okrenuvši se Maši, veli joj da sjedne. Maša posluša, a i on do nje sjedne na cvijetnu travu.
Maša posluša, a i on do nje sjedne na cvijetnu travu. Časom ćute, kao da sabiru svoje misli, i krišom, u dvoumici, zagledaju se. Rade osjeća se jačim i slobodnijim nego igda.
Petar plane: — Nećeš, momče, što si namislio! — i bezrazložno stade ga vika da pusti curu. Časom nasta trka i svjetina skupi se oko njih. Radivoj ne pušta cure i, onako obgrljen, hoće da mimo svijet prođe.
— priupita Rade. —Hoću! — prihvati sestra i privine se bolje Radivoju. — Dobro je! — zakliktaše Radivojevi druzi, i časom pištolje nategavši nalože, i cika pištolja razliježe se čaršijom... A gomila, s mladencima, krene niz čaršiju.
Maša i Rade kao da osjetiše podzimnu noć i časom zaćutaše. A i goveda, vikla jari, vraćaju se s paše. Rade ih prikuplja i goni ka ulazu.
— I prestade časom, da oduši. Rade i čeljad u crkvi pretvorili se u uvo. .. Biskup nastavi: — Bio sam u Rimu i sveti otac papa udostojio
se nad krovovima, nejak je da kroz snijeg prodre, kao da je u tim kućicama utrnula se vatra i već nema u njima života. Časom premišljaše, pa skrene i, tragom jednostupa u snijegu, pođe ka kućama.
Njoj to liči, pa se gosti veselo nasmijaše, a pop Vrane ne može oka da s nje skine; i, gledajući je, časom zaboravi na goste, i njegove stroge crte lica popuštaju mekšim crtama, čisto pitomijim.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Stefane, namestila sam jastučić i ćebence, prilezi, odmori se. Pogledaj samo časom ovu sliku; danas su došle nedeljne novine iz Atine. U Americi, bogata grčka kolonija, deca igraju tenis...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pojahasmo. Komandir se okrete vozaru. — Polazi! Obuze me opet nespokojstvo. Sad se nalazimo pred odsudnim časom. A još ako ih i sretnemo uz put. Stegoh dizgine i zavukoh noge u uzengije, kao da ću sada poleteti.
Pa to bi bila nepravda prema onim jadnicima koji ostaju polumrtvi na putu i koje niko neće spomenuti. A pred suđenim časom svi su ravni: i znani, i neznani. Pred Dračom sretosmo neku italijansku vojsku.
Nalazimo se pred odlučnim časom. Neprijatelj je pred nama. Vaskrsla armija pridolazi. Bože, ako te ima! 4. avgust Neprijatelj je osetio naše
Šantić, Aleksa - PESME
Ustaj i pođi! Jauci su česti... Pred teškim časom moj narod pričesti, Krvav kô sunce nek sine iz groba! 1908. *** Obeščašćeno i kukavno doba, Epoho mrla i rugobe
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ali bez duše, mrtvi. Malo počas, opet iznova duhnu na njih vruć vetar i tim časom svi oživeše, te zdravi i čitavi đipiše na noge. Učini se golem tabor od onih ljudi.
tako da dosta put i strehe s kuća raznosi i vode klati sas dna, al’ kad s glave stane otkud mu je započetak, onda tim časom svud se potiša. Eda li i mešini naduhatoj što čini kvar? Nije.
ALKON KRITSKI Alkon Kritski kad mu arždaha na očigled proždre živa sina, tim časom on pritrča, smlati onu zmijetinu, pociknu, raspori je, te opet živoga svoga sina izmaknu iz nje zdrava, čitava!
Jednim časom zgodi mu se, ode u toplicu kupati se — osta za rugobu, omahniti i obraz mu se promeni. I toliko vremena se luta, pretuc
Tim časom on đipi, lati svoje kopje, u persijskoj zemlji nasred tabora haknu Julijana s kopjem u prsi, — pronuzi ga. I lak taki
Doču viku, te pozna svoga gospodara po glasu mu. Prući se kano džilit, tim časom dopade onde k svome gospodaru i kurtalisa ga iz njinih ruku.
« A kad im zapovedi, te šnjegovom reču s desne strane koraba zametnuše mrežu, tim časom tuštenu ribu izvukoše. Po tome proznaše ga da je sam Gospod.
ostalu brigu i strah s toga dor preblenuše drhćući im od preplašena straha i preko mere se prepadoše što iz njih onim časom da bude! Te u tome obneznanju svi uglas podviknuše: što je to, rekoše, i tko je?
To on izreče pred svima onim u crkvi kaluđeri, i tim časom nesviđeni biše, te nestade ih ispred očiju. Blagodariše i pohvališe Boga svi manastirci o tomu divnomu čudu.
I Tatari po moru svoje čunove naređivahu tuštene da bi zajedno s Persi morem u jedno dobi i jednim časom grohnuli svi pod grad jednako po moru i po suhu.
Bistroumlje svačem je gospodar. Ne iskati nad pogaču više hleba, da i proju ne izgubi. Beseda čok, a hvajde jok. I časom se vreme menja. Je li isto na čemu mesnato telo s kostima, za svašto je to i smrt jednako za vratom privešena.
I u žitu jest čista pšenica, i ima raž i kukolj. Tuđe vere ni kudi ni hvali. U dobro i posleno dobi radi i časom sadi, da obereš zrelo grožđe. U proleće podiži se, da zimi huzuriš. 1745. Budi gospodar tvome blagu a ne ono tebi.