Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ŠALjIVAC: Šta je, g DOKTOR: Naš književni čauš nije kadar dobrom i veštom čaušu ni sluga biti, jer čauši su ne samo oštroumne šale zamećali i svoje vladatelje veselili, nego su im i istinu na oči mećali i tako i u kojekakim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
karaktera koji tlače slabijeg i temenaju pred jačim) — kad skidaju kale i smerno se klanjaju pred Markom oni isti čauši koji su u crkvu konje nagonili i bičevali protopop–Nedeljka; ili ona kad Miloš Vojinović daje šićardžijama konja „na
Car Miloša među oči ljubi, al' još ne zna tko je i otkud je. Povikaše kićeni čauši: „Spremajte se, kićeni svatovi, vrijeme je dvoru putovati!“ Spremiše se kita i svatovi, povedoše Roksandu đevojku.
Kol'ko s' silni ognjeni čauši, koliko su silni od silnijeh, te ne kćeše konje odjahati, no u crkvu konje nagoniše, potegoše pletene kandžije, udaraju
Baš kâ da su babovi čauši“. Usta Marko te otvori vrata, čauši se pokloniše Marku: „Božja t' pomoć, gospodaru Marko!“ A Marko ih omilova
Baš kâ da su babovi čauši“. Usta Marko te otvori vrata, čauši se pokloniše Marku: „Božja t' pomoć, gospodaru Marko!“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga!
“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga! Jesu l' zdravo Srblji vitezovi, i čestiti carevi i kralji?“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, sve je zdravo, ali nije mirno: gospoda se teško zavadila na Kosovu
Pa zakaži, moj mili sestriću, nek čauši u to polje viknu, neka krenu iz polja svatove, evo ćemo preko mora sinja“. Posluša ga Jovan kapetane, te priviknu na