Ćosić, Dobrica - KORENI
Gleda ga upčašeno, hoće da ga zaustavi, da mu nešto kaže, ne zna kako, ne sme, a on odlazi. Postiđen pred Čađevićem, Aćim glasno proklinje sina i žuri. Valjaju se magle, teške, guste. Na drveću šušti inje.