Upotreba reči čekaj u književnim delima

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

„Majku ti šokačku“, derali su se, „čekaj da ti dovedemo perikmahera.“ Sve što bi jedan počeo da viče, među njima, odmah je počela da ponavlja sva gomila.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Za njim pojuri i Kruškotres urlajući: — Čekaj da ti ja izmjerim jaku za vratom! Stani da ti dam šareni torbak! Tako su, praćeni nevidljivim repom vjetra, Brko i

na dan mačkova povratka, čiča Trišo i krčmar Vinko Šljivić sastaju se kod vodenice, piju kao ribe i prijete mjesecu: — Čekaj ti samo, mi ćemo te već jednom skinuti, da ti kažemo u brk!

Nušić, Branislav - POKOJNIK

SPASOJE: Dakle, to tebe žulji? ANTA: Pa to, dabome! SPASOJE: Čekaj, molim te, sad ću ti reći. (Vadi iz džepa jednu knjižicu i prelistava je.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ja sam se predomislio, da idem u Poljsku Krakovu, da donesem platna. — Zaboga, pa zar tako daleko biste išli? — Čekaj, nemoj da trčiš napred. Vidiš, ja sam već na leđa peti krst prebacio.

— Ne znaš ništa, ja ću pripovedati kako je to bilo. — Čekaj dok dam doneti vina, i onako je posle podne, pa da mi natenane pripovedaš.

Pismo je ovako glasilo: „Ljubazna Lujzo! Nisam još sasvim spreman, no čekaj me u taj isti dan i sat sedmog aprila, sigurno ću doći. — Tvoj Š. K.

Kad posle večere, Lujza ustane, hoće da ide, al’ je otac zaustavi. — Čekaj, Lujzo, da ti nešto pokažem; dobila si pismo. Čitaj! Lujza uzme pismo, čita; i Matilda doskoči, pa čita.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ako se čuje reč ’ajde’, udaće se te zime; čuje li reč ’čekaj’, neće se udati te zime.“ Slično se gata i u Bosni.⁶ Devojke dorasle za udaju najčešće gataju da bi doznale ko će im

Naime, majka retko, čak i kad ona to zasluže, bije decu, već im samo zapreti: „Čekaj samo dok ti dođe otac, dobićeš ti svoje!“ Otac se bavi decom starijeg uzrasta i to, pre svega, onom muškog pola.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Može, ako njena drugarica nije tamo. Nije bila. Pre no što je provrila voda, on je ključao od ljubavi. – Čekaj, a kafa? – rekla je devojka koja nije nosila grudnjak. – Posle ... – Posle čega? – Posle ovoga...

– To si rekla i prošlog vikenda. – Jesam, i ispala sam budala! Ali više neću... – Čekaj samo da je završimo: onda ćeš da uživaš! – Da je završimo? Da je samo završimo, kažeš?

Matavulj, Simo - USKOK

A na Korčuli još razabrasmo da je Napoleon pobio Pruse. Vladika nam to potvrdi. Reče da je bio strahovit boj... čekaj, gdje ono? gdje ono reče? To nije znao ni Krcun, koji se uzalud mrštaše od silnog domišljanja.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

DEVOJKA E, neću da! KUMAČA: More, pa posle da nam kažeš kako se s mužem živi. DEVOJKA: Čekaj dok se i ti udaš, pak ćeš viditi. KUMAČA: Ja potrčala da ti pomognem. Znam da si zabunjena. DEVOJKA: E, zabunjena da!

Lažljiva trago! MUŽ (provodadžiju): Napolje iz kuće! ŽENA: Čekaj da mu kažem kako će svet varati. (Podražava mu.) „Oho, snao, gle kakvog sam ti momka doveo; da vidiš dok mu u kuću

Sremac, Stevan - PROZA

Badava se prika izvinjavao da on nikada ne peva; sve to nije pomoglo, on morade zapevati. — Čekaj, — »ranžira« Jova. — Idem ja napolje da ispalim jedan tufek, Srbi smo, a ja sam ti, priko, stari eškija, »jeger«, priko!

Radičević, Branko - PESME

Turskim šaram ponositim Kitim srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila, Tursko blago zadobila. Čekaj, ago, koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti, ago, lulu pijem,

bruka, Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh đaure, čekaj dokle svane“.

“ „Ta ne smije, žalosna mu majka! Brata sam mu na kolac popeo, A njega ću jošte na čengele, Samo čekaj — no sad da se ide.“ Taku riječ Mustafa izusti, Pa s družinom NIZ polje se pusti.

Škripi zubi Arslan Solimane: „Ala, Ala, čekaj dokle svane!“... Ode nojca, bela zora zori, A bele se po polju čadori, A serašćer kroz okola svoga Ukraj gore vidi

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa. — Čekaj ti samo, otići će stari Petrak — prijete mi u kući kad već sasvim prekardašim.

Začeprkaj se, gdje si tu si, pa stisni petlju, gledaj niz puščanu cijev i čekaj neprijateljev streljački stroj. Mili četa kuvara Perajice na začelju kolone, gnjura se sve više u nepoznate šikare,

potrebe glasno, kao da sam sebe zaglušuje: — E, vi tamo, kreći već jednom, što ste se ududučili ko turski nišani! Čekaj, da vas vidim danas na Vrbasu, kad ste toliki junaci, maconje jedne dezerterske!

Zausti da nešto kaže, ali mu se ote samo jedno zbunjeno: — Ehe ...ma čekaj . . . — Ne čekaj, vala, više ni trena — nastavi zahuktali intendant.

Zausti da nešto kaže, ali mu se ote samo jedno zbunjeno: — Ehe ...ma čekaj . . . — Ne čekaj, vala, više ni trena — nastavi zahuktali intendant. — Molim, kukam, prijetim, bogoradim, u svake okrećem.

— Cakan, ih, čudna mi kupusa! — Jest, a da tebi nadjenu ovako jedno ime? — E, čekaj sad, i ja tebi nešto da kažem, svoji smo! — poče Miloš tvrdim glasom i poizmače se korak-dva od Džakana.

— Ma čekaj, bako, da nešto smislimo? — Pričekaću, oblače bakin, samo dok Dani ogradim grob, makar i trnjem, da me ne kori na onome

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ne može, gospa, od svoje silne gospoštine! JUSUF: Molim te, čekaj da sednem! Noge su mi se presekle! Sedi sad i ti, još malo pa ćemo zajedno da se smejemo!

BEG PINTOROVIĆ: Ma, zatvoriću ja tebe... MAJKA PINTOROVIĆA: Čekaj, kako ne vidiš... Jâdo, šta si to namislila? HASANAGINICA: Ako ne daš — mogu s prozora u Trebišnjicu!

Da i to usput rešimo. Kako ti i rekoh, s kadijine je strane u redu; šta sad ti kaš? HASANAGA: Čekaj, da ja to malo probistrim. Sedi ti ovde, ovde ti je, evo, rakija, ovde orasi, pričekaj malo. Slobodno se posluži.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ti se ljutiš. — Nemoj. Sad ćemo zajedno da jedemo. Ako li ne? — neću ni ja! Evo, čekaj! — Pa brzo, hitro, uzimajući tako ozbiljno ulogu domaćice, donosiš ti pred mene veliku tepsiju.

— Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi. Ti me, dignuvši ruke, gledaše zabezeknuto i široko. Na licu ti beše neka čudna, topla svetlost.

Kosti ’adžike, da odmorim! Rasipa se po polje... Mati se diže doterujući šamiju. — Hajdemo — reče joj — čekaj ja nju da... Što ona luda i besna misli? I odoše. Moja majka Visoko, lako, ponosito a tvoja zgrčeno i zanoseći se...

Ostavi me... Odjednom ču se krhanje plota, pucanje granja i glas: — A čekaj ćerko majčina. Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ...

Ostavi me... Odjednom ču se krhanje plota, pucanje granja i glas: — A čekaj ćerko majčina. Ako je ’adžika nije Bog! Čekaj ti! ... I zatim rupi u dvorište, podskakujući s noge na nogu, mali, raspasan, zanoseći se, tvoj muž, Nikola.

Nemoj sad, ovde! ... Čuće!... — Ko, ko, ko? ... On!... A što on? Što je on? I njega ću ja... A ti njega, njega? Čekaj, ćerko moja koga ćeš ti? Njega, a, njega? — I onda besno, držeći te za kose, poče te udarati, gurati i voditi kući...

Sve se nagnuše da vide čija je. Zaplamtelih obraza, pognute glave, pruži jednu ruku i uze kitu. — A čekaj...! — poviče jedna starija žena i poče je peckati: — To li ti svako veče, kad se vraćaš s njive kući, prolaziš onamo, a?

— Cveto, spravljaj te brazde — reče njoj koja jednako kopaše podaleko od njih. — A ti, gazda, čekaj; eto mene sad, odmah... — E-e-hej! — rastegnu on veselo i izgubi se u noć.

— Ta ne plači! Što ne kažeš, pa da te ostavim doma. Čekaj! — reče on meko i saže se, uze je u naručje, odnese do međe, položi, skinu sa sebe gunj i pokri je, da ne ozebe, zatim

— A, gospodinče, — predusrete me. — Kamo čiča-Marku rakije? Tako li ti? Čekaj, da li ću da ti igram na svadbu. Ućutkah ga duvanom i uđoh u vinograd.

— Neka. Mogu rukom. — I od jeda što ne mogu, seknuh, da sva zrna popadaše. Osta samo peteljka. — Čekaj. Ja ću... — I saže se. Obrazi joj plamte, ruka drhti, a tako je topla, meka i mila. Lenka odseče grozd. — Evo!

— Nemoj; nana je za tebe sve to spremila. Za koga drugog?... Nemoj. Čekaj Božić. Sutra će. Eno, već je došô u Tekiju... — Kod koga u Tekiju — pitam je razrogačeno, — da idem, da ga vidim?

Kostić, Laza - PESME

„Ti li si ćerko?” iguman zagrmi, „što kod paše misli nas da ocrni? Ti li si nesrećo, ti li si kugo? Al' čekaj samo, nećeš mi dugo!” „Vladimire!” zamuca lepojče ubavo, „da l' Vladimire il' igumne Varnavo?

dosta sam čekô, ne mogu više, zar nema pogan uši, kad ćuti? al' čekaj samo, odrezaću ti! Otvori hej, otvori, Vlaše! poruke ti lepe nosim od paše!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa počnu bježati, a Baš-Čelik brzo ih stigne pa poviče: — Čekaj, ja ti više ne praštam!

šta se u kotlima vari te će mu reći: — Jesam li ti rekla da ne gledaš šta se u kotlima vari, a ti si gledo, je li? Čekaj, sad ću ja tebi kazati! — Zatim iziđe napolje.

U tome se i smrkne, a Ćosa čekaj i čekaj Ugursuza da dođe s volovima — aja, nema ga nikako. Ćosa se krene te na njivu, kad tamo ima šta i vidjeti:

U tome se i smrkne, a Ćosa čekaj i čekaj Ugursuza da dođe s volovima — aja, nema ga nikako. Ćosa se krene te na njivu, kad tamo ima šta i vidjeti: volovi

Ugursuz na to reče: — E pa kad si se ti naljutio, čekaj da ti saderem vašu s leđa i da mi platiš ajluk, pa onda da idem kući. Pa tako i bude.

Jevrejin nije htio pristati na taki sud, pa htjede pobjeći iz sudnice. Kadija ga uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džaba. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime (globe).

— ona će opet roditi dijete, — reče kadija. Kad to ču onaj pođe iz sudnice, a kadija ga uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ, daj trista groša džerime.

Tužitelj kad to ču pođe iz sudnice, no ga kadija uhvati za ruku govoreći: — Čekaj! Kanun se ne otvara džabe. Kad ne pristaješ daj trista groša džerime. Tužitelj dade kadiji trista groša, i ode.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

LjUBA: Zar ne znaš? Svirka. STANIJA: Pa svirka su zurle. LjUBA: Hi, hi, hi! Ko će zurle da sluša? Čekaj malo. (Otide fortepianu i počne svirati.) STANIJA (uplašeno): Ju mene, kjerko, ju mene, kjerko! LjUBA: Šta je, majka?

STANIJA: Sve je u vas sramota. — Nego, kjerko, osuše mi se usta od muke. Daj mi neko slatko. LjUBA: Čekaj, majka, da ti dam nešto, što nisi nikada jela. — Vučko! 7. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo Vučko.

“ STANIJA: Pi! Bezobraznica, da tako govori. LjUBA: Pak da čuješ kad peva. STANIJA: Znam, sve sramotno. LjUBA: Čekaj da vidiš kako je lepo. (Odlazi na klavir i peva.) Slatka tugo srdca moga, O prezjelna ljubovi.

Kuku majci, kad svako peva, ja moram da gi plačem. LjUBA: E majka, čekaj samo dok vidiš, dopašće ti se. STANIJA: Da mi se dopadne? Kamo sreća, da nisam ni došla. 7.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

TRIFIĆ (gledi je žalostivo): Ej, moja Sultano, ej, moja Sultano! (Najedanput otide.) SULTANA: Čekaj samo dok prođu tri nedelje, drugojače ćemo se razgovarati! (Zvoni. Persida dotrči.

Pakao se morao nasmejati kad si se ti rađala. Ris u šumi može se ukrotiti, a ti nigda ni doveka. Ali čekaj, koliko sam opijuma u limunadu metnula, znam da me nećeš noćas uznemirivati Dabogda ne probudila se.

Može biti gdi nije odavno u službi, ili gdi sam ovaj burundžuk spustila. (Smotri jedne rukavice.) Aha! Čekaj malo. (Uzme, pa i navlači.) Malo tesne, ali zato ništa, sad neće niko viditi kakve su mi ruke.

STEVAN: Oću li ići za čou, milostivi gospodine? TRIFIĆ: Oho, Stevane, čekaj da vidimo da se list ne prevrne! STEVAN: Istina, kažu ljudi, kurjak dlaku menja, a ćud nigda, a žena muža menja a narav

Sad kako znam u ruku da uzmem? SRETA: A gle, ti si milostiva gospoja, ja sam i zaboravio. Čekaj da te naučim. Vidiš ovu četku? Uzmi je u ruku. (Sultana uzme.

) SULTANA: Jao, trista te vraga odnelo! (Lati šanove, pak se na njega baci.) SRETA: Šta, na mene ruku? Čekaj, kurjačko seme. (Ščepa je, pa je veže.) Ded, sad? SULTANA (ciči, otimajući se): Što ne mogu ugursuza da umorim?

Na moju dušu, poludila žena! Ako ne bude nagazila na štogod, da nisam Sreta. Pelo ti, a čekaj, platićeš ti to dvostruko, mogu ja i kroz pendžer, nemaj ti brige.

) Pelo, oćeš ti biti pametna ili nećeš? SULTANA: Orjatine! (Trči mu rukom u oči.) STEVAN: Čekaj malko da te ja naučim, kad ne ume majstor Sreta. (Stisne joj ruke ujedno pak je tuče.) Je l’ to lepo, seka Pelo?

Neće da prede, neće da kuva ćiriš. (Preši joj pesnicom.) Čekaj, paligorko, naučiću ja tebe! TRIFIĆ: Ona mi se vidi kao da nije pri sebi. SRETA: Šta nije pri sebi?

dve godine činilo mi se nisam imao ženu u kući nego jagnje, ali otkad se milostiva gospođa dovela, pobesni. Čekaj, otoič sam ti isterao dva đavola ispod kože, ali vidim ima jošt pet. SULTANA (pipa se po leđi): Platićeš ti ovo gorko!

SULTANA: Ja sam ti pet stotina puti kazala da je ovo moja kuća. SRETA: Tvoja kuća, jel, što ima vina i rakije; čekaj, svinjeća mati, naučiću ja tebe. (Zamane.) Kući! SULTANA: Jao, ne dajte me, ne dajte me!

Eto joj obraz, eto joj nos, veštica, nije se ni umila, nego spava do deset sati, pak onda ovako podbuvena u skitnju. Čekaj malo, naučiću ja tebe pameti. TRIFIĆ: Sreto, ja bi rekao da je ovo moja žena. SRETA: He, he, he!

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Izdvojimo samo neke poznatije kompozicije: 'MIŠO ČEKAJ ME U POLA OSAM NA STAROM MESTU', 'ANA JE BUDALA' (kolektivno delo njenih suparnica — Knez Mihajlova 10, levi zid),

niz ulicu kroz koju sam upravo propadala negde u visini Novog Zelenda, ako znate na šta mislim, kad on viknu za mnom: „Čekaj!“ i još: „Hoćeš li da me ispratiš do pošte?

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Takav prijatelj meni ne treba. ALEKSA: O, o, o, nemoj tako žustro! MITA: Muziku neću da trpim, znaš li? ALEKSA: Pa čekaj, valjda se može pomoći. Evo ti koji tantuz. MITA: Prokleti tvoji tantuzi, i tu si mi izvarao forintu!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

na maloj barci podiže jedro i skide šešir svoj: „Naći ću gdje se ribica krije, donijeti mladost što mogu prije, čekaj me, starče moj!“ Putuje barka ko labud bijeli, na pramcu Mačak, kapetan smjeli, pažljivo stražu straži.

Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana. — Kako se kaže? — Hvala, gospodine. — Gospođo Marija, traži vas jedan gospodin.

— Razume se, zato i kažem da je besmisleno... — Evo Sagrere. Sagrera, jesi li ti? — Ja sam; čekaj! — Hoćete li doći? Mogu vas čekati? — Mir! Sagrera, spava li Pedro? — O, našla sam punu kuću dernjave. Sad slava.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Iju, a ko bi ga grdio? AGATON: Pa već našlo bi se ko bi, a zato je on, vidiš, tako i udesio. Kô veli: čekaj da ja to nekako udesim bar dok se ne ohladim.

(Pođe ljutito i zaboravljajući da mu je služavnik za leđima, okreće Sarki leđa.) SARKA (spazi služavnik): Čekaj, čekaj, prijateljAgatone.

(Pođe ljutito i zaboravljajući da mu je služavnik za leđima, okreće Sarki leđa.) SARKA (spazi služavnik): Čekaj, čekaj, prijateljAgatone.

TANASIJE: Jest, odista, Agatone, ti to nekako onako odoka meriš. AGATON: Ama, čekaj, brate! Ja to iznosim više onako, kao predlog.

O brate... (Svi se radoznalo skupe oko njega.) Kad ste tako navalili. Ja ostajem ovde zato... čekaj, molim te, (Briše se maramom.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Rat je... željni su vojnici mnogo koječega, i seljaci su bez roptanja gledali za njima. „Kad se vratim, platiću ti... čekaj me!“ — dobacivali su vojnici i uz smeh istrčavali na put. Često su se smejali i oficiri.

je l ti se sviđamo, onako na oko? — „Jašta, rano, ne fali vi ništa“ — kaže ona i namignu. Gle... pomislih, čekaj da „profitiram“ nešto, dok nije naišao komandant. — Pa ovaj...

— pravdao se on. — A i ti, šta mi se praviš Kraljević Marko kad si video mrtvog čoveka — branio je Trailo Petra. — Čekaj, bato, dok ti zafijuče nad glavom. Tada ću te pitam!... Najednom, ljudi zaćutaše...

Ohrabreni, počeše obojica uglas: — Gospodin potporučnik, kada smo došli... — Bio je mrak... — Čekaj, govori ti, Jankulj. — Gospodin potporučnik, kad je pao mrak, zanemoćamo ja i Tasa... pa se malo odmaknemo.

Uto se pojavi jedan vojnik: — Gospodine potporučniče, doveli smo ga... — Ama, bogati — povika veselo i skoči. — Čekaj, čoveče, da pojedemo ovo... — Znaš, interesuje me! — onda se obrati vojniku: — A je li veliki? — Rundov ovoliki.

A čujem gde među sobom govore: — Ama, bre, ni palac da me zaboli! — Ukoliko više teraju, sve čvršće gazim... — Čekaj dok se vratimo kući... more noga... more ruka... more trbuh. A sad, kao za inat sve ispravno kao upaljač.

— Razvaljuj vrata! — viče ljutito potporučnik Dragoslav. — Čekaj... polako! — umeša se kapetan Jovan. — Vikni, zovni: hej, domaćine! da vide ljudi s kime imaju posla.

— Ukradosmo je pešacima. Zamolih ga da mi ispriča, kako se obavila ta otmica. — Čekaj!... Posilni!... Skidaj čizme! — Kad raskopča bluzu, Aleksandar poče: — Pođem ti ja odavde, i pravo u stan. Kad tamo...

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Tako je, tako je, ubrza obradovan učitelj, što mu se dala prilika da joj ma šta rekne. — Ama čekaj, gospodine, stade kmet izvijati slatko i rečito.

Ruke mu drhtahu, a pero ga nikako ne slušaše, no izvijaše puno nepotrebnih crta. — Čekaj, reče on, ne dižući glave i ne slušajući odgovor Stojanov.

Ne, ne... izabrao je nezgodan trenutak, to je izvesno. A njima, ženama, tako ponekad dođu lutke u glavu... Čekaj, zna on šta će raditi... eto ga kroz dva tri dana sa zlatnim časovnikom. »Evine su to kćeri, hej more!..

Nemam venčane haljine. — Koješta! Još te nisu ostavile beogradske predrasude... Ti si obrazovana učiteljica! — Dobro, čekaj da se obučem... Ali Dragutin ne čeka, nego je uzima za ruke i vodi.

stradao si za svetu stvar... Pa lepo, seti se Husa i drugih. A mi ćemo već nemu... ne brigaj ti, čekaj samo dok smislim... — Ja mu ništa više neću, prekide ga Gojko živo. — Mene ostavi. A vi tamo ako hoćete... kako znate.

Odjednom stade i kao da se nečem domislio, uzviknu: — Ha, čekaj... Zasad je i ovo dobro, a posle već, dok se dogovorim sa našima, radićemo ozbiljnije.

— Ne znam kome ću ovde da se obratim, a dosad sam bio. — Dobro, ja ću te upisati... Ha, čekaj, reče on, pa otvori vrata i viknu Stojana.

— Polako, more, čekaj... Znaš koliko sam ja tebe čekao na računima, odgovara predsednik, smešeći se. Đavolja posla ovi računi!

Ona sama, sa svojim bolom, bejaše sad preča sebi od svega; mišljaše samo o sebi i svemu onome što sad gubi... — Čekaj, stani... za Boga!... Pa tek sad imamo da razgovaramo, viknu Gojko živo, opazivši da se ona okreće vratima.

— Što si taki, jadniče ojađeni ?!... Gle, kâ da je sad iz vode izvađen. Pa ti si slab, bratiću!... Čekaj, sad ću ja tebe namiriti. I Stojan ga uze za rame, kao malo dete, pa ga uvede u sobu i namesti na stolicu.

»A on baš ne htede odmah, onako dragovoljno... da se to svrši. Sve nešto oteže i odugovlači: te čekaj ispit, te bar polugodišnji parastos... Koješta! A mati me lepo savetova; da ne bi nje, ko zna kako bi bilo...

— I ti si pošao k njima? — Nas dvojica ćemo sad da putujemo... u smederevsku Jasenicu. Pa ja da ga zovem... — Čekaj, molim te tu... Zakloni se u hlad pod trešnju, pa čekaj... sad ću ja.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

MILUN: Ne počinje u šest! VASILIJE: Počinje, tako smo plakatirali! JELISAVETA (s verande): Vasilije, čekaj! Zaboravio si periku i čizme! VASILIJE: Nemam ja devet ruku! MILUN: Ne počinje ni u 6, ni u 7, ni u 8!

I valja mi po tome mraku i smradu tumarati... SOFIJA: Dokle? DROBAC: Ko zna dokle. SOFIJA: Čekaj!... Ponesi ovu vidovu travu! Možda će ona da ti osvetli... DROBAC: Šta? SOFIJA: Možda će ona da te izvede...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Momak me pogleda namršten, gordo, s nekim prezrenjem, pa će reći: — Čekaj! Vidiš koliko tu ludi čeka?! — Ja sam stranac, putnik, i ne mogu odlagati — rekoh učtivo i poklonim se pred momkom.

Pesme, e, čekaj da vidiš, umemo mi i ovako!” Što je najnesrećnije, pesme je posvetio svojoj verenici, misleći da je time obraduje;

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ono se nikom dosad nije desilo. — Kako nikom, bolan! Pa čime ti se pune danas novine nego 'nakom grdnjom! Ali čekaj još malko. Doveče će stići novine, pa da vidiš i kapetanovu ispravku.

Ali čiča Pera ćuti n misli u sebi: dao Bog — pšenica je, te joj ne treba ni kopanja ni prašenja, no čekaj dok uzri pa žanji. A dotle, valjad’ će dati Bog, te će se i ova napast opametiti i trgnuti.

A Kosa?... A malo mače ?!... Htede briznuti u plač, ali je isti glas povrati. O, pa to ne govori tetica, nego on!... Čekaj da vidimo koga više voli tetica!... On i ne zna za malo mače! Pitaće teticu. Da se ne rastaje od tetice! ...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JOVICA (dižući se): Pa tako, kad ti kažeš da je tako bolje. JEVREM: A za dalje je moja briga. Ti samo nakrivi kapu pa čekaj mandat! JOVICA (polazeći): Pa ja, pravo da ti kažem, u tebe sam se i nadao.

SRETA (koji je za sve to vreme mislio): E, čekaj sad ti, brate si mi moj, da mi najpre postavimo svaku stvar na svoje mesto...

SRETA: Čekaj... čekaj... drugo: brate si mi moj, kaži ti meni, što će tebi da budeš narodni poslanik kad ti ovde više zarađuješ od

SRETA: Čekaj... čekaj... drugo: brate si mi moj, kaži ti meni, što će tebi da budeš narodni poslanik kad ti ovde više zarađuješ od sitnih

A? E, to ćemo da vidimo! Idi, idi mu kaži: e, to ćemo da vidimo! Upravo: idi mu kaži da on... Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš.

Idi, idi mu kaži: e, to ćemo da vidimo! Upravo: idi mu kaži da on... Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš. DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno).

Niste valjda došli da se ovde svađate?! SPIRINICA: Pa nismo, dabome, nego kad on za prvu reč. JEVREM: Čekaj, molim te! O, ljudi božji, pa meni puna glava briga, i sad još mi vi došli da se svađate!

Možemo se mi i na drugom mestu svađati, ne moramo baš ovde! JEVREM: Ama, ne kažem to. SPIRA: Čekaj, molim te, da se prvo objasnimo o glavnoj stvari.

Mladić je čestit... SPIRINICA: Prilika je vrlo dobra, i ako je da mene pitate... SPIRA: Pa čekaj, zaboga. Zar ne vidiš da sam ja zinuo da kažem... SPIRINICA: Ali ti, kad zineš, ne umeš da zatvoriš usta.

SPIRA: Jevrem, vidiš, ima poverenje... SPIRINICA: A što ti da nemaš poverenje? JEVREM: Ama, čekaj, brate, nemojte se svađati; još to nije svršeno, još je zec u šumi!

Ona je otišla da izvesti Ivkovića o srećno svršenim pregovorima): Jevreme, kaži dragička! JEVREM: Pst! Čekaj! Kaži ti prvo dragička! PAVKA: Ama, kaži ti, kad ti kažem! JEVREM: Pa dobro: dragička!

SVI: 'Ajde, 'ajde. Neka je sa srećom, daj bože! PAVKA: Mladene, otrči odmah kum-Stevi i kaži mu... JEVREM: Čekaj!... idi, ovaj, kum-Stevi i gazda-Arsi i prijatelj-Miki i reci im... SPIRA: Reci im: gazda-Jevremova Danica...

Rakić, Milan - PESME

Prekali se na ognju bola čista, I podnoseći mirno muke ove, Dok ravnodušno nebo sjajem blista, Preporođena, čekaj dane nove! I snova mesec treperi na vodi, I spava reka, i polje, i gora, I svud tišina što krepi i godi.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Slatka mama, no bi na udicu: „Pij šerbeta iz čaše svečeve, al' sjekiru čekaj među uši!“ Strah životu kalja obraz često; slabostma smo zemlji privezani, ništava je, nego tvrda veza.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

a kako koji iziđe na pomol gore“, reče Otaš, mahnuv glavom put ivice brine pred kojom bijahu, „onako legni svaki i čekaj moj znak.“ On pođe prvi i oba mu krila krenuše jedanak.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

— Radu je gorak koren, ali sladak plod. — Ako ne načiniš, ne išteti. — Što sam mož’, od drugoga ne čekaj. — Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra. O SVRŠETKU — Ako ne počneš, nećeš ni svršit’.

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaa ni Vlainje; nit se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe sam

Maćija za njom preteći pesnicom rekne: „Čekaj nesrećo! ne ćeš ti sama tako ići, odmah sutra i moja će kći.” Kad u veče dođe joj muž, a ona počne mu govoriti: „Znaš

nije vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa počnu bježati, a Baš-Čelik brzo ih stigne pa poviče: „Čekaj, ja ti više ne praštam!

U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa! ni Vlaha ni Vlahinje; nit' se šta peče ni vari. Onda ja skočim, pa iziđem na polje, a to moj konj stoji, đe

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Ćude! IKONIJA: Šta sad tu „ćude”? CMILjA: Napolju ko da neko jauče! IKONIJA: Pričinilo ti se. ANĐELKO: Čekaj! Stvarno je neko jaukanje! IKONIJA: Nemoj dizlaziš! ANĐELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu?

Pa beži, ko bez duše! IKONIJA: Čekaj, crna! Zar ovde, pred kafanom? JAGODA: Ovde, mogu i mesto da pokažem! CMILjA: Pa to je onaj!

ISLEDNIK: Naravno, pružiće ti se prilika. A sad, molim te, mirno ustaj, pa idemo! ANĐELKO: Čekaj, dokazaću ti ovde na licu mesta! Guka ko volujska glava!

PROSJAK: To sam ja sve u moje telo primio! To, što ste ustali zdravi, i kao živi, to je moja zasluga! MANOJLO: Čekaj da čuješ do kraja, pa onda vidi kakva je zasluga!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Viče prelat na me zašto se i ja bogu ne molim, nego se jošte smejem. „Čekaj“, rečem mu, „nek dođe samo lepo vreme; ako se i sam svojoj plašnji i viki ne budeš smejao, nek sam drugi.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

— Dede, ako ikako možeš, izađi. Ja ću se odvojiti od naših beštija, pa ću te čekati di ti rečeš. — Čekaj me posli ručka iza mađupnice — prišapta Bakonja. — Ajte zbogom! Zbogom! Pošli zbogom! — veli svojima.

“ — reko ja i pomisli da nije čiste pameti, kad dolazi iz crkve, a nije se naredija. „Ajde, brate u crkvu, pa čekaj reda kâ i drugi kršćani, pa poslin, kad dobiješ proštenje, dođi ako ćeš štogod da priložiš.

Mislija si da neće Maša doznati? O, lipoto moja, kako si stidljiv? Čekaj da te tetka poljubi (cjeliva zablenuta Bakonju). I ti ćeš se tako lip i šestan, zafratriti?

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Već napit, s bukarom na usni koja dršće, Padoh po zemlji, bled, na dohvat maku, S rečju: dvojniče, ne čekaj, idi na raskršće! OPET POD NEBOM Ostadoh da radim svoje jelo, piće. Opet pod nebom, a sâm: zuje pčele.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ja svoj život i svoje sposobnosti neću da satrem u radikalskom politikantstvu. Čekaj, slušaj me prvo. Baš to u vezi sa narodnim interesima hoću da ti kažem.

I još stolicom zavitla na mene. Što me samo ne udari! Do pod miške nabio bih te u zemlju. Čekaj dok svane, sutra ću ja tebe! Anđu malo popusti groznica. — Daj mi da ih podojim... Tola joj prvo pruži „desnog“.

Isplači se, suzama umij grešno telo, pa lezi ispod grobnice I čekaj da te njegova svetlost obasja“, nadušak je izgovorio kaluđer.

Nikome nemoj da se zaklinješ. — Vreme je da spavamo. On je ščepa za ruku: — Čekaj! Otkud ti znaš daja nisam... faličan čovek? — Jer sam trudna. — Istrže ruku.

da mi bude krepak, čvrst i hrabar. Muško da bude. Neću od moje krvi da ispadne nešto slabačko i žutljikavo. Čekaj! I neka mu u kolevku ture ovaj jatagan da ga se dušmani plaše, a on da ima mušku ruku pa, kad zatreba, nek zamahne

Samo je kuče Lisko lipsalo.“ — Idi spavaj, treba rano da ustaneš — strogo reče Đorđe. — Čekaj, pa danas ti se rodio naslednik. Može i Mijat da ne spava. I onda si me terao da spavam. Kažeš: „Sutra rano na oranje.

„Čekaj, ej, šta je to? Pa šta si ti?“ škrgut je ispunio glavu. „Sad si moja!“ „Jesam, jesam...“ Pod njom se zemlja oburvavala

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Tek trećeg dana slete na prozorski okvir i reče: — Hvala ti, a sutra me čekaj u isto vreme! — Šta je sad ovo? — devojčica se zaprepasti. — Da ne sanjam?

— Ustani i posadi semenku raskovnika, a onda čekaj dok iz nje ne izraste plod. Kad se rasprsne, progutaj njegovu košticu, ali ga pre toga ne dotiči i nikom ništa ne pričaj!

— cvrčak se tiho nasmeja, kao da čita njene misli. — Raskovnik ti je vratio hod i podario nemušti jezik, ali vrapca ne čekaj! On je u 3emlji Plavih Vetrova, a mene je poslao da te tamo odvedem. Zatvori oči i broj do deset... — Baš si smešan!

Okreni se i vrati u žitno pole gde si sreo svoju ženu. Svojim rukama podigni kuću u tom polju. Zatim posadi voćnjak i čekaj da nikne orah s plodovima od srebra. Ne dotiči nijedan dok sâm ne padne na zemlju. Tada pažljivo gledaj i otkriće ti se..

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ne kopkaj, čekaj! Nemirno dete U pupi cvetne liske razmeće: Pa eno cvetak u vrtu kunja Leptir ga neće, - Pčela ga neće! M.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I tebe ja poznajem. Uobražen. Poniženje mu da pije. Pa se okrete Ciganima: — Sviraj! Cigani nešto zakreštaše. — Čekaj! Stani! Ti, Mikobere, deklamaciju jednu, ali gromku.

— Slušaj, kad svi poležu čekaj me eno onde. — E baš si đavo. Je l' onde kod ambara, baš onde? Utom stiže komandant, a ja se odjedanput preobrazio,

— Nikad, gospodine, nisam... — Star? — Trideset četiri godine. — Učestvovao u ratovima? — U svima sam bio... — Čekaj! Odgovaraj što te pitam! Jesi li ranjen koji put? — Četiri puta, na sedam mesta. — Neoženjen?

— Jarčija, mala bradica, ovako — pokazuje Iketa. — Pa lepo, čekaj, stani — muči se Mija, i sve ga više stid što ne može da se seti. — Je l’ imao onako neki znak ili, recimo, belegu?

I tih sto i deset kila preti, sikće, psuje radnice. U ruci ogromne makaze, pod pazuhom drveni metar. „Jaoj, čekaj, kažem ja, jesi li siguran?“ „Siguran, siguran, šapće on, gledaj, dobro zagledaj, uveri se.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Narod se strpi i šuti, a u sebi misli: čekaj, čekaj, doći će i moj čas! Pa kad osluti momenat njene slabosti — obično to biva u ratovima i velikim krizama, u

Narod se strpi i šuti, a u sebi misli: čekaj, čekaj, doći će i moj čas! Pa kad osluti momenat njene slabosti — obično to biva u ratovima i velikim krizama, u pošastima,

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Da se odmetnem ? — prošapta on kao za sebe. — Ali i tamo me čeka kuršum. — A ti čekaj tu, pa trpi. Ako izdaš, čeka te konopac ili otrov; ako ne izdaš, čeka te duga robija u teškom okovu i sva ona čuda i

— Tako, sokole! Oružje ti je sad i otac i majka, pa treba da ga gledaš kao oko u glavi. — Kud ćemo sutra? — Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati. Ja odoh da posvršavam još neke poslove, a ti sedi tu. — Zar opet sam?

— Stako, čekaj, bolan, da napunim, pa ćemo zajedno. Jesi čula za Đuricu ? — Šta ? — odgovori ona i zastade. — Hteo da ubije kmeta,

— Pa čekaj, bolan; ne reče mi kad da se nađemo. — Videćemo. Čekaj, molim te... ostavi me malo! — odgovori ona zbunjeno i, ne pogle

— Pa čekaj, bolan; ne reče mi kad da se nađemo. — Videćemo. Čekaj, molim te... ostavi me malo! — odgovori ona zbunjeno i, ne pogledavši ga više, odjuri i nestade je iza šumaraka.

ali on brzo odagna osećanje, koje mu ne beše prijatno, pa reče Pantovcu: — Ako ja zastanem sa njim, ti idi napred, pa me čekaj u šiblju. — Šta ćeš sad s popom? — promrmlja ovaj nezadovoljan, jer beše gladan, pa hitaše na ručak.

— Imaš li ti pasoš?... Znaš... ja te ništ’ drugo ne pitam, to nije naš običaj. Ali, ako si zaslužio porotu, ne čekaj policiju... Pasoš ti možemo nabaviti.. — Imam pasoš, ali kud da idem ?... Ne bih voleo da imam posla sa policijom.

Novica veli da je to određeno za danas, čim se izvrši pohara. Čekaj, doznaću ja to; nek ide ovaj sa mnom«. — Pa dobro najposle, kad ti je on kazao... — odgovori Đurica ravnodušno.

— Prvo ti meni kaži: šta hoćeš ti sa mnom? — Ništa, brate... Šta je tebi?... — Čekaj, sad ćeš videti šta mi je — reče Đurica, pa izvadi iz jeleka kotur žute voštanice, kresnu palidrvce i upali sveću.

— Čekaj, kud ćeš — reče mu, čineći se da ne ču Stankine prekore. — Jesu li zadovoljni svi? — Kako neće biti zadovoljni na onolik

I još mi se kune srećom hajdučkom — Drugo ništa i nema za kletvu — da se ne šali. E čekaj, ne šalim se ni ja! ... Nisam se šalila, kad sam bacila obraz pod noge, kad sam osramotila svoju kuću i ime, kad sam

— Neću, gospodine, više da ti odgovaram. Ako ćeš ići... hajdemo! — reče ona odlučno i ustade sa stolice. — Čekaj, brate, nisu još ljudi gotovi, a ni ja se nisam obukao. — E pa dela, oblači se, pa da idemo!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

vajde bježati, jer će ih stići, no čoek njen primora je, pa počnu bježati, a Baš-Čelik brzo ih stigne, pa poviče: — Čekaj, ja ti više ne praštam!

kad vidje lisicu, a ona mu još izdaleka viče: — Pobratime, stani, pričekaj me, evo me za tobom, prevarila sam cara. Čekaj, pa ćemo zajedno dalje na daleki put. E veseli, bože, i lija i on i djevojka i konj, te bjež̓ dalje.

— Ako pri sebi nemaš pô groša da Vlahu povratiš, ano pođi u čaršiju te promijeni i povrati mu pô groša; a ti, Vlaše, čekaj ovđe doklen se beg povrne. Hero ostane a beg nešto odocni.

Jednom taj ćoso pazari poviše robe, pa odnese s obećanjem da će se za tini čas vratiti i platiti, pa ode u nedošliće. Čekaj ti moj pokojni Jeftan, čekaj, nema pa nema. Šta će drugo no uze tefter, pa zapiše dug.

Čekaj ti moj pokojni Jeftan, čekaj, nema pa nema. Šta će drugo no uze tefter, pa zapiše dug. Ali hoćeš; ne zna mu ni imena ni bezimena, pa dozva svoga

Crnogorac se malo promisli, pa mu odgovori: — Marija. Stranac mu stavi još jedno pitanje, ali će ovaj njemu: — Čekaj, čoče, da ja upitam nešto tebe. — Pa će mu onda: — Znaš li ti kako je mojoj materi ime? — Bogme, ne znam.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Ali djevojci nekako se ne da zaći u nizbrdicu; stoji na mjestu i veli mu umilno: — Čekaj! Pa tako stoje neko vrijeme. Djevojka gleda dolje na grad, što se kao ubog skupio uz golu krš.

Ali on u hitnji prođe mimo nju. Čekaj, — veli joj, — još imam nešto da uredim! Tada se djevojka mače i uputi se pravce otkud je iz dvorane do nje dopiralo

Svršivši molitvu, reče mu: —Čekaj da nadojim dijete! — i pođe prama zipci. —Ti hoćeš nasilu da te tučem? — ponovi on ljutito i zaleti se na nju.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

E, odlepićeš se, sinko. Još posle podne ćemo se voziti na ministarskom fijakeru. DARA: Ali čekaj, zaboga, majka, treba najpre skočiti... ŽIVKA: Naposletku, i ne marim za gospa-Dragu.

Bolje bi bilo kada bi on požurio da nam javi šta je novo. Ali, dabome, on se zavukao negde u kafanu. (Seti se.) Čekaj... gde su karte?...Ti si ih sinoć razmeštala. DARA: Eto ih u fioci.

ŽIVKA: Sekretar ministarstva spoljnih poslova. Dobro, dete, odnesi, boga ti, tu haljinu, metni je u orman. Čekaj, ponesi i šešir. (Skida.) I onako imam sa tvojim mužem da progovorim reč-dve.

ČEDA: Ja sam, dakle, rešio da vi još danas razgovarate sa ocem... ŽIVKA: Čekaj, čekaj da ja prvo tebi kažem šta sam ja rešila. Ja sam, vidiš, dragi moj zete, rešila da uzmem moju ćerku natrag.

ČEDA: Ja sam, dakle, rešio da vi još danas razgovarate sa ocem... ŽIVKA: Čekaj, čekaj da ja prvo tebi kažem šta sam ja rešila. Ja sam, vidiš, dragi moj zete, rešila da uzmem moju ćerku natrag.

A sme li se bar znati ko je taj budući zet? ŽIVKA: Počasni konzul. ČEDA: Kako? ŽIVKA: Tako, počasni konzul Ni... Čekaj, molim te. (Vadi iz tašne jedno ceduljče i čita.) Počasni konzul Nikarague. ČEDA: Gospode bože, ko vam je to opet?

E, jesi li čuo, tome se nisam nadao od tebe. Ja sam tebe, brate, smatrao za pametna čoveka. A, čekaj, nisam ti još ni kazao sve.

ŽIVKA: Ama, ko? ANKA: Raka. ŽIVKA: Ama, kako da ide, noge ću mu prebiti. Čekaj da ga ja naučim pameti. On misli da će mu se samo na grdnji proći. Čekaj samo!... (Odjuri.

ŽIVKA: Ama, kako da ide, noge ću mu prebiti. Čekaj da ga ja naučim pameti. On misli da će mu se samo na grdnji proći. Čekaj samo!... (Odjuri.) H ANKA, ČEDA ČEDA (na vratima svoje sobe): Anka, jeste li sami? ANKA (koketno): Jesam!

Sve tako nekako – ništa mi ne ide od ruke. A opet, znaš, tešim se oduvek, kažem sam sebi: „Čekaj Jakove, mora jednom doći i tvoj dan”. Pa tako, eto, čekam, a šta bih drugo? ŽIVKA: A ti, Savo?

A uvek sam govorio sebi: „Čekaj, Jakove, mora doći tvoj dan!” Pa velim, eto, došao je! Mislim, znaš, da mi izradiš kakvu koncesiju, da posečem, na

(Ljubi joj ruke i svi se dižu.) ŽIVKA (seti se): Čekaj da vam dam moje vizitkarte za uspomenu. (Uzme sa stola kutiju i deli svakom redom.) Evo, evo...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Ni s Avgustom nisi baš ugovor stegô, I on može reći: čekaj, brate dragi! A ti moraš čekat’, ne smeš očajavat’ — Za Avgustom ide Septembarac blagi.

Nemoj ni ti drukče reći, Pa će svima biti pravo. Kad se nađeš s Petrom, Pavlom, Ne razbiraj koje j’ boje, Niti čekaj da te pita, Napred reci: Jest’, tako je!

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA (pođe, pak se trgne): Uh, što ne smem da mu se približim, da ga sama isteram. Ali čekaj, bezobraznik! (Uzme lepezu, pa ga počne s njom turati.) Napolje iz moje kuće!

Neće ona mene sramotiti. Neće mider, neće cvet u ruci, da šta ćeš, plug? Krmačo jedna, čekaj, naučiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga. SARA: Siperb, siperb.

VASILIJE (legne na zemlju): Oh, sad sam nesrećan! Sa svake, kukavac, strane stradati moram. EVICA: Čekaj malo, Vaso. VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim očima. EVICA: Ta čekaj, kad ti kažem.

EVICA: Čekaj malo, Vaso. VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim očima. EVICA: Ta čekaj, kad ti kažem. Kaži mi šta je to reškonta, jede li se? Kako izgleda, da vidim.

EVICA: A, to je kod mene u burmutici. Čekaj, sad ću ti doneti. (Otide.) VASILIJE (đipi): Šta, kod tebe je, i ja sam te tako osramotio! Ah, Vaso, šta učini!

EVICA: U burmutici. A moja nesreća mati dala filozofu. VASILIJE: Šta, filozofu? Kod filozofa moja reškonta? Čekaj malo! (Pođe.) EVICA: Vaso! VASILIJE: Neće se pedalj od mene maknuti dok mi reškontu ne da.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

D’ ako bi sunce svetu ubavom Prikriti umô masnom šubarom, To ćeš i nju!... Čekaj de, lijo!... Na rep si stala zmiji matoroj!... Otrov te čeka!...

bih se, ’vako stara grešnica, U četir’ posta zaklet umela Da će za kaplju krvi njegove Iščupat srce, ako ustreba — Čekaj se, čekaj!... Sve ćeš platiti!

’vako stara grešnica, U četir’ posta zaklet umela Da će za kaplju krvi njegove Iščupat srce, ako ustreba — Čekaj se, čekaj!... Sve ćeš platiti!

PORFIRIJE: Dabogda, Rade, al’ mi se sve čini: Turci su!... No da utulimo vatru? RADAK: Čekaj još! (Izdaleka se čuje puška. Janja se uzvrpolji i gleda da se od vatre ukloni.

Nijedan se ne tače nje, samo je žure da ide... VUK: Nadaju se poteri. GLAVAŠ: Za njima sad! SELjAK: Čekaj, Stanoje! Nešto se i strašnije sprema. Na putu ovamo sreo sam poveći buljuk Turaka; rekao bih da su od Palanke...

Al’ čekaj!... (Misli se nešto.) Seljače! Što igda možeš selu pobrzaj, Te odmah nađi Petra Sivonju, Kaži mu šta je!...

KOLEBAN (spolja): Predaj se, Stanoje! GLAVAŠ: Još malo čekaj, Da zbogom kažem trošnoj kolibi Što je hajduku glavu čuvala, Kraveći zimi smrzle udove; A kad je, opet, žarka

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Da nije ovoga smrada, ovih muva, ovih crvi, ove krvi, mislio bi umorna družina spava. Čekaj da ih prebrojimo koliko ih ima: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 47... Ih, kako je ovaj nagrđen; ne mogu više da brojim.

držaljicu od ašova i pogodio ga pravo u čelo; ašov je ostao poboden, a njegov gazda, gle, kako je nisko oborio glavu. Čekaj da je uhvatim za crne, kudrave kose i da je dignem, da vidim ovo lice. Ne ide, ukočilo se celo telo. Ček' ovako. A!

« Pa ce onda primače sa podrugljivim osmehom i malko se naže: »Bre, bre, bre, ordenče! Čekaj da vidim čije ovo ime nosi P... T...... »na levoj strani kraj srca«« (čita na medalji): »M. M. Obrenović ІV.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

U blizini tresnu bomba. „Lezi, lezi!“... „Ne pucaj, možda su naši napred!“... „Čekaj!“ „Pazi!“ Na naše bajonete naleteše nekoliko neprijateljskih vojnika kao obezglavljeni. Kosa mi se diže.

Mi smo ga ovde oberučke prihvatili. Ali pozadina misli da ga je time kaznila... E, kad je takva i takva stvar, onda čekaj, sinko majčin! — Kosta prevuče šakom preko lica. — Pozovem ovog poručnika i nas dvojica se dogovorimo...

— Nema, gospodine kapetane — oslobodi se posilni. — Ima li gde da se kupi? Zovi mi moga seiza! — Čekaj, nemoj da zoveš seiza... Ako ti je baš stalo toliko, dobro, kupićemo mi. Svi ste naši gosti. — Radoslav se diže.

— Vratio sam se u hotel da pakujem stvari. Voz za Đenovu i Ventimilju polazio je posle podne... Luka upade: — Čekaj... Ti malopre, ako se ne varam, pomenu neku Palmiru... — Ne, Elviru. — Ja... Ovaj, šta reče, bila je baronica.

— Časnu reč. Luka lupi šakom po stolu. — Ih, sve se tebi mora nešto dogoditi!... Počinješ već da me ljutiš. — Čekaj, da vidimo dalji razvoj — umiruje ga Vojin. — On je rekao da mu je ta veza zadala mnogo jada.

Luka pljesnu Dragišu po ramenu. — E, sad si, pa ti, naišao na majstora. — Molim, čekaj malo... Uzeo sam je za ruku, uneo sam joj se u lice i rekao istim tonom: — To, znači, ne želite više da dođem. Dobro...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Simeun se nešto prisjeti, pa nagnu još jedanput. — Nije! Nijesam dobro pogodio. Čekaj, čekaj! — zabrza, izvrnu do dna, pa se strese. — Deset i pô! Uprav pod mjeru. Toliko ti je.

Simeun se nešto prisjeti, pa nagnu još jedanput. — Nije! Nijesam dobro pogodio. Čekaj, čekaj! — zabrza, izvrnu do dna, pa se strese. — Deset i pô! Uprav pod mjeru. Toliko ti je.

David: Dobar dan, glavati, carski gospodini!... E, čekaj, blentavi Davide! Što si posrljô kô prase u surutku? Zar ne vidiš da gospodini imaju posla?

„Uvijek se 'vališ: ja ovo, ja ono; pametan sam, učevan sam, znam zakon! Jadna ti tvoja nauka i znanje!“ „Čekaj, ženo, nauči me, slušaću te. U koji ti misliš sud da bi trebalo ili?

Za rđavo, da prostite, mjesto jazavac leti. Čekaj, lopove jedan, što se toliko otimaš i koprcaš! Još sam ja snažan, iako sam se rodio nekako kad se prvi put počela

A čija je ovo štrampa? Pisarčić: To je ono što vi, seljaci, zovete Zemljana Vlada. David: O, čekaj, ljubim je, da je vidim! (Penje se na stolicu, nadnosi ruku nad oči i dugo, dugo gleda.

(Davidu) Kako se bude zvala? David: Čekaj, čoče, da se kô ljudi najprije upitamo za zdravlje, pa onda... Zdravo, mirno, gospodine? Kako si? Kako je gospoja?

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JEROTIJE (podmeće joj pismo pod nos): Pomiriši! ANĐA: Ala lepo miriše! JEROTIJE: Na šta? ANĐA (doseća se): Čekaj!... Miriše na promincle. JEROTIJE: Baš si pogodila! ANĐA: Nego? JEROTIJE: Miriše na Đoku.

TASA (čita): „Lični opis ovoga sumnjivog lica nepoznat je vlasti, jedino se zna da je to mlad čovek.” JEROTIJE: Čekaj! Dakle, je l' mu znaš lični opis? ALEKSA: Ne znam! JEROTIJE: Mlad? ...Je l' znaš sigurno da je mlad?

JEROTIJE (stavlja mu šaku na usta): Ama, čekaj, brate! E, jest ovo ludo, za ceo srez je ludo. VIĆA: Počni odande kad sam te ja poslao u varoš da procunjaš.

MILADIN: Pa, ja... ŽIKA: Šta, pa ti? Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan-dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj!

ŽIKA: Šta, pa ti? Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan-dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim...

Čekaj, brate! Neće taj tvoj Josif da se istopi za dan-dva, niti će Trbušnica da se raseli. Čekaj! Gde si čekao dosad, čekaj još koji dan. MILADIN: Pa ja velim...

Pravda, to je strpljenje, upamti to, pa nemoj da nasrćeš na pravdu kao june, nego čekaj, brate! MILADIN: Pa ja čekam već... ŽIKA: E, da čekaš još.

ŽIKA: E, da čekaš još. Da umreš, bre, pa da dođeš pred rajska vrata pa bi ti onaj tamo morao kazati: „Čekaj...” – ako je samo tamo na nebu uređena administracija i ako ima nekog reda...

) A koliko ti je godina? BOKA: Dvadeset i šest. VIĆA: Piši! Jesi li bio koji put osuđivan?... BOKA: Nisam. VIĆA: Čekaj, ne prekidaj! Jesi li bio koji put osuđivan i zašto? BOKA: Nisam. VIĆA (Milisavu): Zapiši, gospodine Milisave!

Najzad mu se na licu izražava jasno saznanje i on očajno drekne): Čekaj! (Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te! Ko piše to pismo? VIĆA (zagledao je kraj pisma.

(Zbuni se, ne zna šta će.) Ovaj, kako da kažem... Čekaj, molim te! Ko piše to pismo? VIĆA (zagledao je kraj pisma. Zlobno): Piše ga vaša ćerka, gospodine kapetane!

Pa sad ne date još ni da se čita, iako to mora da bude. KAPETAN: Čekaj, de! Čekaj malo! (Građanima.) Ama, jesam li ja vama kazao da ne slušate! Pazi, nemojte vi da mi platite za sve! (Žiki.

Jakšić, Đura - PESME

Smrt mi grozna, nemilosna, Sa pesnicom koštunjavom, Zlokobnicom oka svoga, Umiruća časom preti... Čekaj, sele! Još ne želim ja umreti!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Setno ti pramen kose zaleluja kô vrbi, gde nam se deli celovi? Kad umrem, čekaj me na vodi među vrbama i one tako sane od sete na veki čekaju neke žubore iz neznani.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Porubalo me za porez. —Nemam gotovih, a žao mi te: daću ti kukuruza. —Imam, gospodaru, žita u kući. —Čekaj, budalo! Uzmi kukuruz, pa ga u čaršiji prodaj , — eto para ..... A koliko trebaš? —Tridesetak talijera...

Kupi sestrin dio, i onaj djeda mu i babe po majci. —Nemam, gospodaru, novaca... —Čekaj, budalo! Ne nagli! Kad pogodiš, a gledaj pogoditi za malo, ja ću ti dati novce, samo treba da radiš pametno, da se

—To vam je kao da ste na putu našli! — opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera ravno...

— Ti ne znaš gdje si? — veli Rade smijući se. —Zagrijala se, a? Čekaj, sada ćeš se ohladiti. Idi samo za mnom! Obima rukama odgrne grane jednoga drveta na dohvatu. —Sagni se!

sve se lijepo svršilo, — misli Ilija, — a godina nagrđeno ponijela, ne treba već ovako; prigni šiju, pa mirno zimu čekaj!

Petar pričeka odvjetnika dok iz suda iziđe, pa, dočekavši ga, veli mu: —Činite molbu za rubačinu... —Čekaj, čovječe, — odgovori odvjetnik platiće... —Znam ja njega, s prvom čašom vina zaboraviće...

Pa, pogledavši u Božicu, kao sjeti se nečemu i, predomislivši se, veli: — Čekaj, Mašo! Pa pođe svome kovčegu, otvori ga, iznese torbu prema plamenu od vatre i pozvavši Mašu da bliže priđe, izvadi

Domalo začu se hod po kući, neko rastvori kapke i upita: „Ko je?” —Marko! Ja sam, otvori! —Ti... Čekaj, odmah! Niz stube začuše se brzi koraci bosih nogu. Zastruže krakun na vratima. —Ča je? Kako si? Nismo ti se nadali.

— Zanuđaše ga brižljivo majka. — Nijesam... Samo sam prižednio. Donesi mi malo razvodnjena vina ! — Čekaj, čekaj! Starica iziđe i ubrzo se povrati, noseći čašu, sklenicu vina i, preko ruke, čiste, bijele prostirače.

— Zanuđaše ga brižljivo majka. — Nijesam... Samo sam prižednio. Donesi mi malo razvodnjena vina ! — Čekaj, čekaj! Starica iziđe i ubrzo se povrati, noseći čašu, sklenicu vina i, preko ruke, čiste, bijele prostirače. — Evo ti!

Na prstima u sobu uniđe majka mu i nadviri se nad postelju. — Probudio si se, — reče mu. — Čekaj, doniću ti udija kavu! On joj se nasmiЇa i zažmiri kratkovidnim očima, da je bolje vidi.

— Ljudi, napijte se, pa motiku u šake! —Ostavite! — mumlja još stari Ante. —Jadan nima zub'! — pecnu ga Cirilo. —Čekaj, čekaj, doć' će i tvoja ura! — odgovori mirno starac. — Da radimo!

Ilić, Vojislav J. - PESME

„A, čekaj!“ uzviknu kravar, „ja uprav tebe i trebam, Tebe, što ptice plašiš, odavno po šumi vrebam. Kmetu ću ja tebe, zverko.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Tuskim šaram' ponositim Kitim Srpsko svoje pleće: Turska puška Ture bila Tursko blago zadobila. Čekaj ago koji danak Da t' bijele bijem kule, Da boravim laki sanak Pored tvoje vjerne bule, Da ti ago lulu pijem, A kuranom

Nađe da se igraš oko mojih leđa; Da mi ne daš mira u snu počivati; Čekaj, sad ćeš dobro ti mene poznati.“ – Miš u lavljoj šapi poče cijukati Pola mrtav od stra' poče se pravdati: „O ti,

Stanković, Borisav - TAŠANA

Sve kaži! Nemoj ništa od mene da kriješ, jer nemaš od mene ničeg da se bojiš. Ne boj se ti mene. (Pauza.) Ili ne! Čekaj! Imaš pravo! Ne možeš ti meni ništa kazati, dok ja prvo tebi sve ne kažem. Treba!

Znam samo to da mi je teško, da ne mogu više ovako, i da me je strah... strah... Oh, čekaj, dedo... Ne znam kako da kažem. Samo to, dedo, evo, ne jedna godina, već dve, tri, uvek sve jednako tako.

Ima od sinoć dosta jela i daću svakome da jede. TAŠANA (vraća Stanu stajući ispred nje): Čekaj i vidi da li sam kao što treba zakopčana. STANA (pregledajući je): Jesi, jesi. (Odlazi.

Vaš deda, hadži Stevan, i ja, kao rođena braća smo bili, vaš otac kao moj sin je bio, pa sad ste mi i vi moja deca! Čekaj da dâ deda paru. Pa zašto i kod dede niste išli? (Pokazuje na Mladena): Ali on sigurno nije hteo kod mene da vas vodi?

« (Nazi i drugima): Nazo, bre! NAZA Rešid—beže, evo me. REŠID BEG (barata po pojasu): Nazo, čekaj! Kod mene se sad buni, vri. Čekaj! A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.

NAZA Rešid—beže, evo me. REŠID BEG (barata po pojasu): Nazo, čekaj! Kod mene se sad buni, vri. Čekaj! A para biće. (Vadi iz pojasa jednu kesu s parama.

Mora se. Kuda? Ne znam. Neću o tom da mislim. O tome neka on mi sli. (Osluškuje.) Da li već dolazi?... Čekaj, s decom da se oprostim. Ali ne. Ne smem da ih zagrlim, ižljubim.

(Ljutito): Badava smo i dolazili. I zato hajd! (Ljutito vuče Mirona ka kapiji.) MIRON (vukući se za Arsenijem): Čekaj, bre! Ama ne vuci me! Ne mogu ja tako brzo, tako silno! ARSENIJE (odvlačeći ga): Hajde, hajde!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Ne prebacuj me pogledom, nego me pravo gledaj! E, tako. Čekaj, još malo! A sada, idi, skloni se od mene, ne zaglavljuj mi vrata u smrt ili u zdravlje, ono što mi je Bog dosudio.

ošinula repom neke mature i maturante iz godina prošlih, ali kad su bili na maturama sinovi nekih prisutnih gospoja... Čekaj, čekaj, posle je i nas malo degradirala.

Čekaj, čekaj, posle je i nas malo degradirala. Veli:„Ali imaju sva ta gospoda da zabiju nos u futrol, ima tu da se radi i uči još i

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

A? — razvika se Luka. — Čekaj, čekaj, sada ćeš ti videti tvoj zakon i tvoga boga — govorio je Luka sav crven u licu. Trgovac mahnu glavom, i žurno

A? — razvika se Luka. — Čekaj, čekaj, sada ćeš ti videti tvoj zakon i tvoga boga — govorio je Luka sav crven u licu. Trgovac mahnu glavom, i žurno pođe

Onda se obrati Protiću: — Dobro, neka je sve tako. — Ali nije tako! — upade Živadin ratoborno. — Čekaj, molim te... Dakle, neka je baš tako. Tako misliš ti, tako i ja i svi ostali. Svi mi volimo Momčila...

— Na jednome iscepanom listiću iz „Pravila službe“... A to ću isto kazati onoj dvojici. — I Dušan se diže. — Čekaj! — zadrži ga Luka. — Molim te, pusti neka oni napišu... — A što? — i Dušan ga značajno pogleda. — Dakle...

— A ko ovako potpisa komandanta? — Ja — veli Luka. — Kad sam rekao Momčilu da je sve šala, a on meni: „Čekaj da mi njima sada podvalimo.“ I ja potpišem onda „blanko“ komandanta, a ađutant napiše ono ostalo. — Znate šta?

— Eto... tako — izgovorio sam reči grcajući. — Grrr-u!... Grrr-u! — Beži odavde i čekaj dole na putu. Eto, idu i prednjaci. Ti jaši na čelu... Ne čekaj mene! — govorio je brzo i okrete se vojnicima.

— Grrr-u!... Grrr-u! — Beži odavde i čekaj dole na putu. Eto, idu i prednjaci. Ti jaši na čelu... Ne čekaj mene! — govorio je brzo i okrete se vojnicima. Potrčao sam niz padinu.

Nisam smeo u oči da ga pogledam. Pojahali smo nanovo, i dođosmo na začele baterije. Ja poterah konja. Čekaj!... Gde si zapeo? Pogledao sam ga začuđeno. Još dva minuta da se konji izduvaju. Jurili smo čitava tri kilometra.

— Komordžije se okačile na plot i seire, a ostavili jagnje o drvo. A taman ga bili očistili k što treba. Čekaj, velim, presešće vam. Priđoh zakonito i skinem siroto da se ne muči. — I niko te nije video? — Mene da vide!

— Nema boga Savaota, Bugari moraju da beže i sa našeg fronta — govorio je razdragano Luka. — Čekaj, pobratime, da vidim koji je pravac našeg nastupanja... Uh, majku mu, opasne su urvine pred nama. — Šta ima!

Sad prelazimo na levu stranu. Odmah na početnom delu levoga kraka nalazi se... Čekaj... čekaj... — Zupčasti Kamenjari — dodaje Svetislav. — Tako će biti... — Sigurno.

Sad prelazimo na levu stranu. Odmah na početnom delu levoga kraka nalazi se... Čekaj... čekaj... — Zupčasti Kamenjari — dodaje Svetislav. — Tako će biti... — Sigurno.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Jao, ne stiskaj!.. Boli me, Vaska, boli! VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj! Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi). KOCA (cikne držeći se za obraz): Jao, izede me!

Jao, ne stiskaj!.. Boli me, Vaska, boli! VASKA (vuče je k sebi i ljubi): Čekaj ti, čekaj! Gle, kako se ona raskrupnila? Ovamo! (Privlači je i ljubi). KOCA (cikne držeći se za obraz): Jao, izede me!

I što će sad tamo tek da nastane!... ARSA Eto, hadži, i vidi! Pa sad? Šta da radim? (Policaji koji polazi): Čekaj ti. (Tomi): Zbogom, hadži! (Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada.

ti mene ostavio, osramotio i na ovaj Božji dan rasplakao, a tebe da Bog dâ, da Bog... (Stresa se): Oh, ne! Čekaj, bob da mu bacim! Da vidim šta mu stoji. (Odlazi i brzo se vraća sa sitom. Preokreće ga i stavlja nasred sobe.

) Čuje se bahat i sjahivanje konja. Ulazi Stojan. STOJAN (iza sebe Marku, dajući mu dizgine i pušku): Drži konje i čekaj! (Prilazi Koštani. Posrće od radosti.) Košto, brzo! Hajde! KOŠTANA (Trza se): Ti? STOJAN Ja!

KOŠTANA (stresa se). POLICAJA (Koštani, pokazujući joj kamdžijom na kola): Hajde! PANDUR (policaji): Policajo, čekaj, sad će Salče, njenu majku, da dovedu, da se s njome oprosti.

KOŠTANA (dršćući od straha i posrćući polazi u kolibu): Čekaj, čekaj da uzmem bošžču... Oh! (Ulazi u kolibu.) POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo!

KOŠTANA (dršćući od straha i posrćući polazi u kolibu): Čekaj, čekaj da uzmem bošžču... Oh! (Ulazi u kolibu.) POLICAJA (ide za njom i staje na vrata od kolibe): Samo brzo! Dolazi Mitka.

(Vadi iz kese novaca.) Pojavljuje se policaja s pandurima. POLICAJA (ponizno uplašeno Mitki): Gazdo, hajde! MITKA Čekaj, bre! POLICAJA Noć ide. MITKA Tvoja će noć da s’mne, a moja ne. Čekaj! POLICAJA (sa ostalima se povlači).

MITKA Čekaj, bre! POLICAJA Noć ide. MITKA Tvoja će noć da s’mne, a moja ne. Čekaj! POLICAJA (sa ostalima se povlači). MITKA (diže Koštanu, rasvešćuje je): Ajde, Koštan! Digni se, rasvesti!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Veli njemu bijelo Latinče: „Čekaj malo, crni Bugarine, loše su mi koplje podmetnuli, dok otidem da koplje prom'jenim“. Pak pobježe preko polja ravna, al'

“ Pa on ode u polje leđansko. Kada dođe do dobrijeh konja, on provodi svojega kulaša, pa kulašu svome progovara: „Čekaj mene u sedlo, kulašu!

Opet care Marku knjigu piše: „Hodi brže, moj posinko Marko! Propade mi šeset hiljad' vojske!“ Ali Marko caru odgovara: „Čekaj malo, care poočime! Još se nisam dobro počastio s kumovima i s prijateljima”.

Ako li ga otrovati nećeš, ne čekaj me u bijelu dvoru!“ Kad to začu ljuba Anđelija, ona sjede brižna, nevesela, sama misli, a sama govori: „Što će ova sinja

No išteti Ivan na pohodu: ide mudro, progovori ludo, reče duždu, novu prijatelju: „Prijatelju, dužde od Mletaka, čekaj mene s hiljadu svatova, — od hiljade manje biti neće, čini mi se hoće biti više; kad prijeđem more u to polje, ti isturi

Moj ujače, da od boga nađeš! Ako mene štogođ bide tamo, kakva muka u veselju tvome, jal’ poginem, jal’ dopadnem rana, čekaj, ujo, onda jade grdne; el ja vodim đece pod barjake porodice ljuta Crnogorca, pod barjake đece pet stotina: đe jaoknem,

Dokle bješe vojevoda Mirko, bješe tada mlogo vojevoda po našijem redom gradovima; pa me čekaj, Margita đevojko, stani malo na Kamenu Slanu, stani malo da ti kažem pravo sve vojvode i gradove redom.

Ne ljubih ti lasa među oči, ni tvojijeh konja u kopita, da bih znao da bih poginuo, nego ću ti na mejdan izići, — čekaj mene pod gorom Trusinom navrh ravna polja Nevesinjskog, na pogledu selu Nevesinju i kaduni tvojoj vjernoj ljubi!

Kad li mu je ranam’ bolje bilo, on poruči vjernoj ljubi svojoj: „Ne čekaj me u dvoru b’jelomu, ni u dvoru, ni u rodu momu“.

“ Tješi njega Perović Radule: „Ta ne boj se, moj mio babajko! Čekaj mene do Đurđeva dana, dok se gora preođene listom, crna zemlja travom i cvijetom, ja ću jednu četu sakupiti, pak ću s

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

ljetnjih noći huču po Gaju avetinjske sove, javlja se ćuk, a truo panj tinja zelenkastim sjajem i plaši osamljena putnika: — Čekaj samo, sad ću da te zgrabim! Zimi su sve staze i putevi oko Gaja išarani zečjim i vučjim tragovima.

On iznenada vreknu kao jare: — A tako, ti, buntovniče, je li! Čekaj samo! Ej ti dugački — viknu on na ukočenog Strica — brzo donesi jednu dobru šibu!

— Čekaj, čmavalo jedno, sad ćeš vidjeti! Mačak pograbi podužu suvu granu, raspali njome po karti i hitro skoči iza velike bukve

Kuja skiknu i odskoči u stranu. Nikolica planu i pusti uzicu. — E čekaj sad! Žuja, drži ga! Kuja zaurla i jurnu za Stricem.

Jovanče zastade. — Da virnemo tamo, a? — Čekaj, da ti se prihvatim za opasač — prošaputa Mačak. Pažljivo osvjetljavajući ispred sebe, Jovanče učini korak-dva, pa

— Stricu bih već i mogao kazati za pećinu. Mogu i Vanjki i Niku. — Čekaj dok je mi najprije dobro izvidimo — predlaže Mačak. PosliЇe njih dvojice u Gaj stižu Stric i Nikolica.

— Čekaj, onda će nam poljar za sve platiti! — naljutiše se žandarmi i pođoše da se raspituju za njegovu kuću, ali im u selu rekoš

Najzad odoše prijeteći: — Čekaj ti, stara, pašće on u naše šake! Kad već ustaše zamakoše niz put, Nikoletina dugo i pažljivo pogleda oba dječaka.

! — trže se Mačak. Odnekle, iz neodređena pravca, čulo se jasno pljuskanje i žubor vode. Jovanče neodlučno zastade. — Čekaj, s koje li to strane dopire?

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

s drugoga li snahodi, ne tuži ni viči, zato kad ništa ne osećaš da si sam o čemu nikom skrivio, ni Bogu ni ljudma, čekaj konac!

Ko god od tebe ište, ako imaš — podaj; ko tvoje zanosi, ne diraj ga; što li daš u zajam — ne čekaj vraćanja; ko te nudi kazati mu put duž njiva — idi sašnjim dve; suprot zla ne staj, kloni se.