Jakšić, Đura - PROZA
On zašušti, a ja se trgnem — mislim: on je!... Nije mi kazao da će doći, a ja ga čekam!... To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom kraju Kikinde, a ja čujem kako vrata na njegovoj avliji
Obradović, Dositej - BASNE
Lovac, negde tu sakriven, ustreli orla. „A, moj gorki lovu, tebe li ja ovde čekam,“ načne polumrtav orao sebi govoriti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
DORUČAK Rekoh li ja sinoć da će da presneži? A i šta će drugo nego sneg, ja odavno ne čekam da odozgo krilo zašušti, da me golub obasja i obraduje.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Od strica dolaze jednako momci i pitaju: „Kamo džebana? Vojska veće gotova da ide na Šabac”. Čekam Živkovića, ali ga nema da dođe.
u 10 sati odem u kancelariju, gdi čekam čitav sat, a dođe g. Bulgakov. Skazal jemu: „Vaše Prevashodstvo, mi po sovetu vašemu sva prošenija gdi koje nadležalo
” Odem u 7 sati, a g. Nedoba još u kancelariji. Čekam pol sata, dođe g. Pavković. Potom malo, iziđe g. Nedoba i u njegovu sobu odemo. Pitam: jesu li ona pisma predali?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Gdje si, čovječe! — Viknu on kako Marinko prekorači prag. — Gdje si?... Čekam te, evo, već dva sahata... — Evo me, dragi aga...
— obrecnu se Surep. Sve je plivalo u smehu i šali. — More, ljudi, da večeramo! — reče Aleksa. — Čekam pobratima! — reče Stanko. — O kurjaku reč, a kurjak na vrata! — Evo ga! — reče Zavrzan.
Čupić se uplete: — Nije baš tako, Milošu! Ja ne mislim da mi ostavimo šarampov. — Ama ja, brate, nisam ovan da čekam da me Turčin kolje! — Nismo ni mi ovnovi! — planu Čupić. — Ja sam ovde sazvao ljude na dogovor, a ne na sprdnju!
— reče. — Ja sam te voleo i poštovao kao oca rođenog... Ne govori tako, jer ću te omrznuti!... Šta ću ja ovde?... Šta čekam?... I čemu se mogu nadati od Turaka ako u životu ostanem?...
— Ali, stići će valjda... — reče. I Stanku se srce razigralo... Kad Zeka dođe, on reče: — Jedva čekam!... Čuješ li tutanj?... To idu oni... Otkad ne imadosmo serbeznog boja.
Dučić, Jovan - PESME
A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu... Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti? Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije.
A obed od vina i hleba, I lampa, još na mom stolu... Da li je mogao proći Moj prag u zamrkloj cesti? Čekam i čekam sve noći Tog putnika s nekom vesti. PESMA Izgubih u tom nemiru Drugove i sve galije. Koji je sat u svemiru?
Ali sam nevin, jer ja stradam; I čist jer čekam dan otkrića; I novorađan jer se nadam; I pijan samo od tvog pića! Hulim u misli koju rodim, A tobom trepte moje
Tvorče, kroz oluj i kroz ćutanje, Slušam sve tvoje sjajne glasove; A čekam kad sve mineš putanje, Poljem kroz naše svetle klasove, Kraj puta k meni atomu skrivenom, Da priđeš u te časove: I
Često u te sate sa suzom u oku Ja osećam tiho u bolima dugim: Sve je pokidano sa mnom i sa drugim, I čekam odnekud novu reč duboku, I dokle se dele svetlosti i tmine, I noć pada kao paučina meka: Sve nàtpēva hučna muzika
Znam da nećeš doći, a čekam; i mašte Nepoznate sreće rastu u noć nemu; Neću više čuti tvoje reči tašte, Da tvoj glas svemoćni osetim u svemu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Često sam jedva čekao da ga nađem, pa sam posle pristajao i da ga pratim čak i po njegovim vizitama, i da ga čekam i pred tuđim vratima. Dao sam se maltretisati i njegovim latinskim rečima i rečenicama. Šta ću?
Kad on posle uđe, ja počeh hrkati, i moja se sestra učini da spava. Nazva dobro veče, pa ućuta. Ćuti on, ćuti majka, čekam ja. Onda moja mati otpoče, a glas joj promukao: — Odvedoše vranca! — Odvedoše — kaže on.
Zar ti, zaboga, nije žao da ja pod starost čekam od drugoga koru hleba, i da ova naša dečica služe tuđinu?... — Pa onda poče jecati.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— E, sad, moje je da čekam — veli g. Pera — a ostalo je, što kažu, u božjoj ruci! — Naravno, naravno! Sve je u božjoj ruci. Ali opet...
— Ali, Persida, čekaj, čekaj, molim te. — »Čekaj!« Šta da čekam? Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti... — Šta ja čekam? Pitaš me?
— Ali, Persida, čekaj, čekaj, molim te. — »Čekaj!« Šta da čekam? Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti... — Šta ja čekam? Pitaš me? Ne čekam ništa — planu sad i pop Ćira — ili bolje reći, čekam svašta. I ništa me neće iznenaditi. (»Uf, uf!
— »Čekaj!« Šta da čekam? Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti... — Šta ja čekam? Pitaš me? Ne čekam ništa — planu sad i pop Ćira — ili bolje reći, čekam svašta. I ništa me neće iznenaditi. (»Uf, uf!« huče gđa Persa.
Čekaj ti! Šta ti čekaš... ti, ti... — Šta ja čekam? Pitaš me? Ne čekam ništa — planu sad i pop Ćira — ili bolje reći, čekam svašta. I ništa me neće iznenaditi. (»Uf, uf!« huče gđa Persa.) Ogugl’o sam već! (»To vidim!« veli ona).
I sad me još pitaš šta čekam! Šta ja čekam? — Da, šta čekaš? Šta čekaš još?!! — praska gđa Persa. — Kad se ono još k’o đakon vuk’o klipka i rv’o
I sad me još pitaš šta čekam! Šta ja čekam? — Da, šta čekaš? Šta čekaš još?!! — praska gđa Persa. — Kad se ono još k’o đakon vuk’o klipka i rv’o s paorima,
E, pa ’ajd’ se vuci klipka s njim! I ti me sad pitaš: šta čekam! — Jeste, pitam te, Ćiro, šta još čekaš? — viče još jače gđa Persa, sva zelena. — Šta čekam? Šta ja čekam?
I ti me sad pitaš: šta čekam! — Jeste, pitam te, Ćiro, šta još čekaš? — viče još jače gđa Persa, sva zelena. — Šta čekam? Šta ja čekam? ’Oćeš li baš da ti kažem? — Jeste, još to čudo i pokor ’oću da čujem. — Šta ja čekam!
— Jeste, pitam te, Ćiro, šta još čekaš? — viče još jače gđa Persa, sva zelena. — Šta čekam? Šta ja čekam? ’Oćeš li baš da ti kažem? — Jeste, još to čudo i pokor ’oću da čujem. — Šta ja čekam!
— Šta čekam? Šta ja čekam? ’Oćeš li baš da ti kažem? — Jeste, još to čudo i pokor ’oću da čujem. — Šta ja čekam! Čekam da čujem sad, kad je već tako pošlo, čekam još i to čudo i pokor, da je eto taj pop Spira postao — protojerej,
— Šta čekam? Šta ja čekam? ’Oćeš li baš da ti kažem? — Jeste, još to čudo i pokor ’oću da čujem. — Šta ja čekam! Čekam da čujem sad, kad je već tako pošlo, čekam još i to čudo i pokor, da je eto taj pop Spira postao — protojerej, prota...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Bogorodica (a varoška crkva bila je po svećena Sv. Bogorodici). S Bogorodicom imam rabotu... Ona me zove... Čekam Bogorodicu. — Odgurivao bi svoje da bi i dalje ostajao da onako nepomično, pažljivo viri u crkvu.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa jašim ja, jašim i čekam šta će reći druga pamet. Nisam ja ćaknut, gospodine, sve ja radim po pametima. Kad dođe druga: lepo, veli, Mile, ti
A ja neprestano čekam da pljune, jaoj čekam i gušim se i dođe mi da im kažem: evo vam i službe i sve što ste mi dali, a opet sedim i slušam o
A ja neprestano čekam da pljune, jaoj čekam i gušim se i dođe mi da im kažem: evo vam i službe i sve što ste mi dali, a opet sedim i slušam o kmetu i čekam da
jaoj čekam i gušim se i dođe mi da im kažem: evo vam i službe i sve što ste mi dali, a opet sedim i slušam o kmetu i čekam da onaj dripac pljune u maramu.
Afrika
Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.
Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa. Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!
toliko nestabilno u mrežama, čija motka klizi sa temena nosača dok gaze kroz vodu, da ja sa uzbuđenjem i radošću čekam jedno neočekivano kupatilo.
Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem! Ja već dva dana čekam neku priliku koja bi me prevela do Nigera. U strašnom sam zadocnjenju. — Znam, zato sam i pošao da vas potražim.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Priča da ceo naš nacion crče od želanija, da se preseli u Rosiju. A ja onda čekam da čujem šta će reći, debeli, pamtilo materino. A Đurđe ni u nos, nego gura mene: Kaži mu, veli, da nisam ja Mojsije!
Teodosije - ŽITIJA
Da bi uverio roditelje, posla u goru lovce, i sam opremljen da goni zveri, rekavši: — Čekam vas pod gorom do ujutro. A kada nasta noć, i blagorodni što se s njim veseljahu pospaše, sa malo svojih ljudi koji su
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Jedino što je sigurno: Sonja ni drugi put nije došla, a laf je opet napisao: „Čekam. Dođi! Dođi. Dođi!” Nije odgovorila, a verujem da nije ni došla, ali to nije predstavljalo neku naročitu tragediju za
Možda joj nisu dali da izađe? Možda bolesna? Možda spava? Bilo mi je čudno da Rašida može da spava dok ja čekam i činilo mi se nalik na izdaju. Pokvasih košulju i stavih je preko grudi i stomaka.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Kanda me munja porazila, tako mi je to „zbogom“ kroz srce prošlo. E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje gospođa Tatijana jednog svog rođaka k meni, i javi mi da dođem, da će
Razbere se, ide k Juci. — Juco je l’ tu bio danas Kirić? — Još nije bio, čekam ga. — Kod mene je bio. Meni se čini da taj čovek nije pri sebi, da je poludio. — Zašto?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
jedinu dragocenost – detektor u kutiji od cipela, i produžujući stalno žicu od antene sa krova sišao u prizemlje da čekam novu 1951. godinu.
Ali nije sišao. Šta mi je drugo preostalo nego da grickam semenke i čekam sutrašnju predstavu? I ponovo se dogodi ista stvar: i na matineu u deset, i u dva, četiri, šest i osam...
sa susednog stola dohvati tablicu na kojoj piše: RESERVÉ i stavi je tamo gde pretpostavlja da mu se nalazi srce: – Čekam nekoga … promuca i zapali cigaretu oznojenim prstima. – Onda, ništa...
Hoće li ovako biti sve do kraja? Šta će se promeniti? Šta mi ostaje još da čekam? Jednu sobu više? Dva službenika više? Dvoja vrata više na automobilu? Kuda sve to vodi?
Šta mi vredi što bih ja i krao kad nemam gde! Lopovi! Sve sami lopovi...« Oh, bože! Dosta mi vas je svih! Jedva čekam da se istuširam i legnem... – Ko ti brani da se tuširaš u vikendici'? Imamo tuš … – Ali nemamo vode!
Matavulj, Simo - USKOK
Kad bi mu se o tome pomenulo, govoraše: „Božja ti vjera, jedva čekam, ali čekam da otmem česovu mladu, lijepu, od dobre kuće Turkinju; neka se halak digne kad se ja oženim!
Kad bi mu se o tome pomenulo, govoraše: „Božja ti vjera, jedva čekam, ali čekam da otmem česovu mladu, lijepu, od dobre kuće Turkinju; neka se halak digne kad se ja oženim!
— A o vladici našem šta si čujao? — Da je pametna glava i dobar vojskovođa. Jedva čekam da ga vidim. — A o drugijem glavarima plemenskim jesi li šta čuo? — Ništa. — A kolika misliš da je Crna Gora?
— Vaistinu to da jednako žalim, što me ne povedoše na Vranceza! Zar ne bi ljepše bilo da sam poginuo ove vojne, no da čekam smrt u pepeljaku, kao baba česova!?
— E, da ispričam san? Hoću li? — Možeš! — odgovori starac, smiješeći se. — Usnih da stojim pred manastirom, kao čekam njekoga.
Jedva čekam! Janko je razumio šta Krcun misli, jer to ne bješe prvi put da o toj stvari razgovaraju. Znao je da se brastvenici u
Jadan Janko. On se zanago već i ne nada odgovoru, te jedva čekam da naiđe Bajica poštonoša.“ Janko ustane i zapita: — A kad nailazi Bajica? — Ako već nije. — E, oprostite, odoh!
? Ja zebem e će se zbog nje krv proliti i jedva čekam da je udomim, a ti pronađe novo zlo, zato, tobože, što su se oni jedno u drugo zagledali!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Gospodična, ja sam uzeo slobodu malo vam vreme prekratiti. DEVOJKA: Blagodarim. MLADOŽENjA: Jedva čekam onaj čas kad ćemo neprestano zajedno biti. DEVOJKA: Ja sam tako u poslu da mi to slabo i na um pada.
Gospodična, vi ćete viditi kako vas ja rado imam. DEVOJKA: To mi je vrlo drago. MLADOŽENjA: Jedva čekam dan venčanja. DEVOJKA: I taj će proći. MLADOŽENjA: Zar ste vi tako nečuvstvitelni?
Sremac, Stevan - PROZA
Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti dani, kao da nisam — bože me prosti — hrišćanin! Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže
kolika je suma? — Pa četiri stotine dinara, dragi priko. Treba mi, pa ne mogu da čekam. A kroz tri-četiri nedelje imam, istina, da primim poveću sumu, e, al muke priko, što meni sad treba, pa mi dugo da
A kroz tri-četiri nedelje imam, istina, da primim poveću sumu, e, al muke priko, što meni sad treba, pa mi dugo da čekam. Kad primim tu sumu, odmah ću isplatiti celu mjenicu. I ja ti, priko — ti znaš mene!
— viče ljutito gazda Radisav oštreći »federmeser« o tanjir. — Daj šta ima, ma i ne bilo sve gotovo!... Ne mogu više da čekam. — Ama još nije gotovo! — viče iz kujne domaćica. — Daj, kakvo je da je! Znam ja tvoje ujdurme!..
Opet zbog onog »tvog princa« što se zadocnio. — Nije, boga mi!... — Daj amo kad ti kažem — oseče se domaćin. — Ne čekam ja više pa da je moj venčani kum, a ne tvoj balavi sin!... Šta će žena, nego iznese jelo, a »princu« — što bog da!
Radičević, Branko - PESME
Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona? Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe?
Stojim, čekam, eto već sutona, Bože blagi, de ostade ona? Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
(Klone na kolevku) BEG PINTOROVIĆ: Ama, vidi je, molim te! Šta je sad našla da izvodi? Nemam nameru da vepra čekam u koritu! Nije mene moj pokojni otac nekom vepru za večeru spremo! Diži se odatle, pa d idemo!
Hoćeš da sedneš? BEG PINTOROVIĆ: Aj da sednem. Al baš i nemam puno vremena. Čekam gosta, zato sam i navratio, da vas obavestim. HASANAGINICA: Da nećeš opet nekom da me pokazuješ?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jure oni i grabe ko će što pre i lepše i bolje mesto zauzeti pred portom groblja. Ja ostajem kod kuće, čekam tebe da dođeš te da zajedno ručamo, kao što smo se i dogovorili. Ti dolaziš s punim čankom svačega.
Jer kad mi ova tišina, urednost, počinje da biva monotona, onda bacam sve i jedva čekam kad ću da odem. Ništa mi se tada ne dopada.
Dođi, kucni na kapidžik, pusti kroz rupu svoj glas, te da osetim dah ti vreo. Dođi! Koliko puta čekam u bašti i gledam na tvoj pendžer... Dragi, dušo duše! dođi da osetim raj svoj i izumrem na ust’ma ti?“...
Ako vezem, vezem tvoje oko i usta; ako pevam, pevam tvoje pesme! ... Ah, da znaš, dragi, kako te željno čekam? Kako mi sva snaga trepti kô list na gori... Ah!“... Mati umuče.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam.
koliko ima vremena da te čekam, — i reče joj suviše: — Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni,
ga što u nebo gleda i šta od tuda izgleda, a ovaj mu kaže da je bacio džilit u nebo, „i evo — reče, — tri sahata ga čekam da padne, pa ga ne ima“.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
KUM: Šta znači: dovedem jedan put i ja u mom veku gosta na ručak, ali njojzi nepravo, što nisam joj napred javio. Čekam, čekam, nema jela; najposle promolim glavu kroz pendžerić, da vidim šta je.
Čekam, čekam, nema jela; najposle promolim glavu kroz pendžerić, da vidim šta je. Ali kad me odunud zviznu, kume, pođoše mi suze na
) MILAN: Pa dobro je. Samo dok se malo oslobodite. LjUBA (podskakuje): Jedva čekam bal. Nego, znate li šta? Posle podne da se skupimo: ja, Mara i Leposava, pa dođite i vi s društvom da probamo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Hoću da mi se sve dešava odmah. Evo sada! Hoću da ćutim i slušam muziku koja mi dopada i da ništa ne čekam, već samo da postojim, tako nekako — da osećam ruke, noge, zube, nepca, kosu; jednom rečju, oću da baš sad živim, ako
Priča o tome kako je Anin matori dočekao srećnu novu 1951. godinu —Isti slučaj — počne on priču — čekam ja Novu godinu: dvanaest sati — nema je! Dvanaest i pet — ona ne dolazi. Pola dva — još ništa.
da sam potpuno bez razloga srećna, jer je danas u tri po podne prestao da me boli zub, jer džonjam na peronu broj šest i čekam svog Mišelina koji već tutnji iz daljine, a s njim se završava ovaj moj roman, a počinje neki drugi, nov novcijat, još
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
i bola, „Mirišu lipe s pitomog Vračara“, a s vrata mojih vrba, grm, topola zašušte žarom, kao sa vatralja, te čekam pljusak, plòdotvoran, semen, da budem kuća kojoj peva temelj.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Pričao sam, nije vajde kriti: „Jednom ću se tobom oženiti“. Otad prođe konjica godina, čekam listić, njenom rukom pisan, i spremam joj lagariju divnu: „Nikada se oženio nisam!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Treba da idem dosta stazom pre no što zađem sa nje, jer je dotle, između maslina, žito. Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat. Znam da devojka više neće doći. Rešavam da ostanem još pet minuta.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Kartaroši da vas nešto pitam ima li za mene mesta za stolom hoću da igram čak i bez veselja možda je i milost koju čekam samo obrt u božanskoj kocki obrt dostojan velikog blefa ratničkog vojnog i misionarskog abluda vrline u kojoj
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TANASIJE: Ne možemo, dabome! Evo ja, na primer, ja ne mogu da čekam. I da hoću, ne mogu. AGATON: E, boga mi ćeš da pričekaš, jer tu svoju želju da se testament otvori četrdeset dana
(Glasno.) Pravo kaže Agaton, nema šta više da čekamo. 'Ajde, Tanasije, 'ajdemo. Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim. 'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.) TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo. Zbogom! (Ode za Vidom.
Ali ja njemu: po zakonu ne moram da čekam četrdeset dana i neću da čekam! Tako ti ja podviknem njemu. VIDA i SARKA: A on?
Ali ja njemu: po zakonu ne moram da čekam četrdeset dana i neću da čekam! Tako ti ja podviknem njemu. VIDA i SARKA: A on?
AGATON: Pa, naslednica je, ima pravo. VIDA: Ej, teško nama šta smo dočekali! PROKA: 'Ajdemo, Gino! Neću valjda da čekam da me takva jedna nezakonita ženska izbacuje. GINA: 'Ajde da skupimo stvari. (Polazeći za Prokom.
TANASIJE: Hajde, dabome! (Odlaze u svoju sobu.) SARKA: A da me pita čovek šta ja čekam? Neću valjda sedeti ovde da gledam u pokojnikovu sliku. AGATON: Pravo kažeš, Sarka, treba da se rasturimo svi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— A, jest... Molim te, ja to njemu pričam, a ne tebi... I ja čekam, razume se, dva dana da dejstvuje lek, pa ti se obrijem, napuderišem, uzjašem „Sultana“ i pođem da svršim raport
Zakažem joj da ću je čekati u mraku, malo podalje. Ona neka samo vikne: uhu. Oprostim se i pođem. Čekam je u mraku, čekam... kad čujem, neki mi se približavaju i razgovaraju. Nazirem, muško i žensko...
Zakažem joj da ću je čekati u mraku, malo podalje. Ona neka samo vikne: uhu. Oprostim se i pođem. Čekam je u mraku, čekam... kad čujem, neki mi se približavaju i razgovaraju. Nazirem, muško i žensko...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubice!... Ona se trže na stolici, skoči i pogleda na prozor, otkud se čuo glas. — Hajde... čekam te... Ljubice, druže !...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Šta će meni moja majka i tvoja, Kad ja nemam tebe, dragi, kraj sebe?“ 131. Jedva čekam da nedelja dođe, Da obučem ruo devojačko, Da prošetam čaršili sokakom, Da ja kupim iglu od biljura, Da sašijem
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MILUN: Da hitnije ne može biti! VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere... Odmah ću! MILUN: Nemo da čekam, imam i druga posla! (Vasilije i Simka ulaze u kuću) GINA: Da mu odneseš samo ćebe i leb!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ceo nam je dan dug i dosadan, i prolazi u ćutanju neveselom. Tek uveče, slobodan ko u travi cvet, ja te čekam. Na jednoj klupi. Razapet. Beogradski univerzitet, 1919.
Poviše me u bedu, da Te divnu, rajsku, znam, ali ne dodirnem disanjem i ne sagledam. Trideset godina da čekam da mi se javiš i zenicom tvojom, groznom, nad zemljom zaplaviš.
Mesto mrtvaca, sad meću drvenu lutku i dve‑tri sveće. Čekam da se smrkne, pa da odem u malu, ledenu crkvicu; noćas će bita službe. Poslednji je dan u ovoj godini.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Ali opet, pomisli on, bolje da ja čekam ovde no da zadocnim.« I umiren tom mišlju stade da hoda, osluškujući po neki put neće li čuti poznati pisak lokomotive.
— Koga čekate, gospodine kapetane ? — viknu neko iz neosvetljena kraja. — Ja... čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu.
— Ja... čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š...
Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo. Sad ih čekam; hoću da dočekamo zajedno novu godinu. A ti? — Ja čekam majku, pa ima zadocnjenje.
Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo. Sad ih čekam; hoću da dočekamo zajedno novu godinu. A ti? — Ja čekam majku, pa ima zadocnjenje. To mora da bude svakad kad ja koga čekam... — A, ima zadocnjenje?
A ti? — Ja čekam majku, pa ima zadocnjenje. To mora da bude svakad kad ja koga čekam... — A, ima zadocnjenje? — zapita iznenađen Živko, ne razbirajući koji se voz zadocnio. — Ima, sad sam pitao.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Da. Taj im je sad najveći agitator i natutkali ga te kakve sve gadosti ne govori. DANICA: Jedva čekam da se ti izbori svrše. Mene je čisto strah! IVKOVIĆ: Pa, ipak, nećemo se mi posvađati. Ne bojte se!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jedva čekam da saznam. a valjda i ti Čitaoče, šta će dalje biti... JAVNA PRODAJA Popev se na ogradu, Vuka-baba Obja
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
ih uračunaj, jer tebi ne prinesoh pohvalu kako priliči, već koliko je moguće malome mi razumu, pa zato imale nagrade čekam.
Rakić, Milan - PESME
Hoće l̓ pasti kaplja što bolove spira? Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam.
Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. — Čekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne...
ČEKANjE Čekam u senci jednog starog duda Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjiv
starog duda Da mesec zađe i, skrivena tamom, Po uskoj stazi što kroz noć krivuda, Da siđeš k meni čežnjivom i samom. Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko.
Čekam, a lenjo prolaze minuti, I sati biju na tornju daleko. Već zora sviće, blede mlečni puti, A ja još čekam, — i večno bih ček̓o!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
— Će čekam han’mo. Ako ne možeš danas, sutra, kada ti hoćeš. Jedan, dva, tri dana, ništa nije što ću ja da čekam. Čekaću ja!
— Će čekam han’mo. Ako ne možeš danas, sutra, kada ti hoćeš. Jedan, dva, tri dana, ništa nije što ću ja da čekam. Čekaću ja! — poče se pravdati odlazeći. Mati ga otprati do kapije, a Sofka osta u kujni perući šolje.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
vatre da sipa, pa progovara: „Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam.
koliko ima vremena da te čekam“, i reče joj suviše: „Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i
ga, što u nebo gleda i šta od tuda izgleda, a ovaj mu kaže, da je bacio džilit u nebo, „i evo“ reče, „tri sahata ga čekam da pane, pa ga ne ima.
“ A on mu odgovori: „Gospodine! ja te od jutrošnjega jutra sve ovako čekam, kako smo se i pogodili.“ „A kako smo se pogodili?
Stanković, Borisav - JOVČA
otkad to? Sve, sve, sve! (Raskalašno se zacenjuje.) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više. Sve, sve, sve! MLADEN (drži čašu u ruci koja drhti, i prosipa vino; uplašeno, očajno): Aman, Vaske, ne to!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Jošt jedan pustinjik? Koji čini čudesa? Pa šta ja čekam onvde? Svaki minut činio mi se godina; krila sam želio! Dan je bio subota, početak meseca junija, kad sam ovi glas
bolje da se u našem mirnom vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da čekam barem jošt tri godine; a kako se pridigne, da će doći posetiti me.
A kad od mene čuje šta ja tu čekam, vozraduje se vesma i „bog nas je ovde sastavio” reče. „Ja sam se“, kaže mi, „starao gdi ću đaka naći koji dobro ume
Pri lepom vremenu čekam ružno, a posle ovoga čekam opet lepo.” Vetar jošte zdravo duvaše, ali onoga prvoga zla — ni polak.
Pri lepom vremenu čekam ružno, a posle ovoga čekam opet lepo.” Vetar jošte zdravo duvaše, ali onoga prvoga zla — ni polak. Ovako razgovarajući se i šaleći, zaspimo.
Onda ja rečem domaćinu: „Meni gospođa jošt nijedanput nije rekla da jedem, jer vidi da ja ne čekam da me nudi.” Dâ se to ovom čoveku na smej, da se nekoliko minuti morao smejati. Pita domaćica: „Uàt is dat?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A poznaješ li Tetkina brata? Di li je to njegovo dite, taj novi dijak? Jedva čekam da ga vidim... Bakonja pobježe, jer ču iza sebe glas strica Čagljine.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kad reč zaustim — ja umesto eha Naježen čekam da me sveg izbode Slomljeno staklo njegovoga smeha. URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku
Sam nasred pusta žala Sa glavom koja strši Pod suncem što je loče: Kao u zevu ala Ja čekam da se svrši I ovo što ne poče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Pogled mu se pobode u guticu između njegovih razmaknutih i gustih obrva. Ljut je. Zašto? Mogao si da javiš pa da te čekam, čvor je senka, a lice mu žućkasto, gutica na korenu dugog nosa udarac je nečije pesnice.
Za dukate, i ti, tako sitan i grdan, mogao si s lepoticama da spavaš. A ja te čekam... Po desetak večeri zabadava sam oblačila čistu košulju, a tebe nema.
kao ribu uhvaćenu na udicu povuklo unutra izazivačko i snažno: „Uđi, prijatelju Aćime! Čuo sam da si stigao pa te čekam.“ Neko je ustao sa stolice i Aćim je seo do samih vrata.
— Đorđe nije izdajnik — reče izazovno. — I ti se spremaš da mi kažeš zbogom? — To je moja stvar. Ja ne čekam kao ti da me seljaci odavde iznesu na rukama i posade na presto. Zato si ti hrabar.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema. Sam, k'o kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije, i javlja se meni...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sam Bog zna kada će doći. Kad ode u carske dvore, čekam ga često satima“. „Ali, dragi moj gospodine, ovde nam je vrlo dobro, a ovo vino iz Grincinga moja je stara ljubav“.
Ona mi reče da je čekam posle sedam sati uveče na uglu Žakenove ulice i Vidnergirtla. davno pre ugovorenog časa pođoh Vidnergirtlom i
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Trebalo je, prema tome, da ostanem pored zemunice i da čekam. Jutro je bilo vedro, sveže i mirno. U nestrpljivom očekivanju i sedeći na maloj tronođnoj stolici koju mi vojnik
Kako izgledaju snajka, deca? Boba, svakako, velika devojčica? Ali kakav sam ja čovek, kako sam mogao samo da čekam tolike opomene, pa tek sad da pođem u ovu posetu koju sam svome divnom i milom drugu dugovao mnogo ranije?
Čak se nosim mišlju da je sasvim preselim u Beograd, jer, ako ćemo pravo, ono sunce i nije za palanku. Samo čekam da se ona malo smiri...
Biće rusvaja. Jest, jedino čekam da se snajka malo smiri. Jer ne bi bilo lepo, časti mi. I žalost ima svoje vreme. I celo moje moralno biće pobunilo bi
Ja ga prekidam, zovem i uzimam na krilo. „Što ne spavaš? Je li što ne spavaš?“ pitam ga. „Čekam te, baba mi kazala“... „Ama, Bane“, kažem, „sine, hteo sam nešto da ti kažem, sine... pogledaj me. Zagledaj me dobro.
su sva obaveštenja koja je njen otac dobio o meni i posle kojih se odlučio i dao svoje da, na koje sam poduže morao da čekam, bila izvanredno povoljna.
Dakle pričam ja to mojoj ženi i čekam efekat. (Ja vam svoju ženu neću opisivati, ja hoću da vi iz njenih sopstvenih reči dobijete predstavu i pravu sliku
) Čekam ja efekat i taman prineo čašu s vinom da se prikupim za novu priču, kad me ona svom snagom lupi po ruci: „Propalico, ve
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Tačnije, ne veselim se (pretjerao sam), ali ih čekam. A to je, možda, još više. Bez onoga što nas veseli, nekako se može.
Ne! zašto da prizivamo u pomoć patetički lik majke koja žuri u apoteku s receptom za umiruće dijete? Kad u špaliru čekam naprosto ja, koji sam se uputio u kavanu na partiju šaha, dođe mi da opsujem kao kočijaš.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Čile je zažmurio i čekao da onaj drekne... — Pa, šta je bilo? — Ništa. Stojim ja, veli čile, tako i čekam, dok tek ono vreknu, a osoje se prolomi kâ da si top izbacio.
Sve je propalo, i mladost, i oni lepi snovi o budućnosti, sve, sve!... Šta da se radi?... Da li da čekam suđenje, pa da se dotle spreme svedoci — Vujo bi sve to lepo udesio — ali šta bi pomoglo, kad su stvari kod mene nađene!
— Moraćemo, ja kako. Svi smo se dobro istanjili. Ja sam već promerio i našô sam priliku, samo čekam zgodno vreme. — Kad bude vreme samo mi javi. Prijatelji se rukovaše i rastadoše. VIII »Šta ovo bi sa mnom ?
»Šta sam ja ?... Zlikovac! krvnik!... a čekam da me ona zavoli... o koju se otimaju toliki momci... da upropastim ’naku devojku!«...
— Hoću ja, ali na lisice. Satre mi, prokletinja, kokoši, pa hoću danas da je čekam. — Evo ti, brate — reče mu komšija, iznevši pocrnelu od čađi pušku — pun je još od lanjskoga Božića, samo naspi novoga
sede na klupu pod šljivom, pa nastavi: — Imam mnogo hitna posla do gazda Janka, pa te molim, ako je tu, kaži mu da ga čekam.
Idi ti našem popu, pa se razgovori sa njim. Videćeš, on će pristati. A ja odoh da te čekam u Beglucima, tamo pod našom njivom, dok to ne svršiš.
— Ništa novo. Jedan je od napadača poginuo, a Nikola je dosad umro. Ne znam samo šta će biti s decom. Čekam izvešće svakoga časa. — E njihova je drskost prešla svaku meru. Za dva dana dve razbojničke pohare! — reče sveštenik.
pa i ovaj Novica?... Ovamo mi sam kaže da mi glava visi o koncu, a ne veli mi da kidam na jednu stranu. Šta da čekam? Da me smakne iznenada, pa... Ne znam ni sam šta ću, samo znam da se mora kidati. Više se ne može ovako...
Malo zatim ukaza se Novica između proređenih grmovih debala. — A ja te čekam na ovom kraju — reče on, prilazeći Đurici. — Mišljah da ćeš odovud, od stanice. Zar te ne prati Simo ?
— »Šta je bilo ?« pitam Dobrosava. — »Ja stojim, veli, pod prozorom i čekam... ćutim tako, dok on odjedanput izleti kroz prozor... kao vreća... Ja, veli, viknuh dvaput, pa kad vidoh da se diže...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
da vidi šta ima pod njime; ali čim ga odiže, a smrt ispod kamena progovori: — A, moj Petre, odavno ja već na tebe čekam ovde pod ovim kamenom.
da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći da je prosim, pa mi sad odgovor dajte, ili je date ili ne date, hoću da znam.
upita ga što u nebo gleda i šta otuda izgleda, a ovaj mu kaže da je bacio džilit u nebo, „i evo — reče — tri sahata ga čekam da pane, pa ga ne ima“.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Za mrtve nemam molitve, ni bole. Posmatram, gledam; moje vreme teče. Ne žalim sebe, i ne žudim dole; Ne žalim sebe, čekam svoje veče, Miran, bez želja i nada na bolje. Moja je duša sada suvo polje.
“Kad stidljiv dan ode i kad dođe veče.” 1904. POENTA Jedva čekam veče da i meni svane Jer ja nemam dana. K'o pustarom pesak Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak, I vidi se život,
Al' zemlji će sunce veselo da grane, Maj će vedar ići, probudiće goru: Njoj promena nosi proleće i zoru; Jedva čekam veče da i meni svane. 1904. KAKO MI JE...
“Ne boj se, reče, za snove zle. Kada mru u snu, na danu žive.” Od ljudskog srca da l' ima slabosti veće? Otad čekam crne snove, ali nemam sreće. IV Za bol i ljubav duša mi zna, U njoj kajanja nikad ne behu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ele, baš jednoga od tih dana, u puklo podne, sakrivena čekam i držim kraj od konopa... Eto ih gdje dolaze: jednako sumnjivo se obaziru i potiskuju jedan drugoga, dok iznebuha ovoga
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Mama, zaboga, mama, šta ti govoriš! A pitaš li ti, boga ti, mene: pristajem li ja? ŽIVKA: Pa ne pitam te. Čekam da vidiš najpre mladoženju, pa ću onda da te pitam. DARA: Ama, ostavite se vi mladoženje.
ŽIVKA: Pa jest, može da bude prijatno! VASA: Ama, otkad ja čekam da neko iz naše familije onako... kako da kažem... da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi.
VASA: Pa to: rotkve njemu strugane. ŽIVKA: Misli on da mu ja ne umem i tu doskočiti. Umesila sam ja njemu kolač, samo čekam da Anka naloži peć pa da mu ispeče kolač. Okrenuće Dara od njega glavu i nikad ga više neće pogledati.
A opet, znaš, tešim se oduvek, kažem sam sebi: „Čekaj Jakove, mora jednom doći i tvoj dan”. Pa tako, eto, čekam, a šta bih drugo? ŽIVKA: A ti, Savo?
ŽIVKA: Boga mi, nemam. Baš sad čekam neke važne vizite iz diplomatije. VASA: Pa dabome. Nego deder! (Izvadio je hartiju da beleži.
ANKA (nudi obraz): Poljubi me uime kapare! ČEDA (poljubi je): Sasvim. Divna kapara! ANKA: Odoh i čekam! (Ode.) XVII ČEDA, RISTA ČEDA (pripali cigaru).
Ne znam da l' još da čekam na kapiji?... DARA: Radite onako kako vam je gospođa kazala, nemojte me ništa pitati. (Ode u sobu po stvari.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Čuješ li, dragom volom!... Nijesam mogao više da podnosim u onoj vašoj slaboj vjeri i da čekam tu vašu nejaku Srbiju... Čuješ li?... Tu vašu malu Moravu.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Al’ ćedu biti žuti! Blago Nama! VASILIJE: Sad daj reškontu, ne mogu više da čekam. EVICA: Kakvu reškontu? VASILIJE: Zaboga, reškontu, ja sam je kod tebe ostavio.
Krakov, Stanislav - KRILA
Zgrabila je njegova podrugljiva usta, i sisala dugo sa njih vlagu iz visokih vazdušnih slojeva. — Hajde, toliko te čekam... Njena soba je bila mala i zaparna. Sedela mu je na kolenima, i raskopčavala njegovu bluzu sa krilom na rukavu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Vraćanje kroz polja puna zrička kraj čopora majušne govedi. Aperitiv, led. Na jutro Badnjeg večera čekam na pošti iza tri duga reda. Mladići s kojima smo govorili juče dovode mi jednoga svog druga koji bi da stupi kao boj.
Pa taj je dopratio mog prijatelja iz Bobo Culasa. Lopov najgore vrste, i ja ga samo čekam u Bobou (gde isti gospodin rano sutra odlazi) pa da ga strpam u pomrčinu (haps)!
toliko nestabilno u mrežama, čija motka klizi sa temena nosača dok gaze kroz vodu, da ja sa uzbuđenjem i radošću čekam jedno neočekivano kupatilo.
Mislio sam da ne želite da me vidite. Kako? Ni ja ne razumem! Ja već dva dana čekam neku priliku koja bi me prevela do Nigera. U strašnom sam zadocnjenju. — Znam, zato sam i pošao da vas potražim.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opet raketle... Ja samo osluškujem, neće li se pucnjava pomeriti unazad? Držim časovnik u ruci i čekam da raketla nanovo sine... Tek je jedanaest... Na mom odseku je mirno. Naravno...
Druže, proveo sam kod nje šest dana i šest noći. Ja njoj pare, a ona meni sliku. Ali ne žalim. Jedva čekam kad ću opet u Solun.
O, ljudi, šta nas snađe! — Ostav’! — reče Bora vojnicima, koji spustiše puške pored sebe. On se podboči. — Čekam? — Doneću ti vina, pričekaj. — A, ne, ne!
Vi ste malo čekali? — O, ništa! — izustio sam nemarno, kao da njenim rečima ne pridajem nikakav značaj. — Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim... Nas dvoje dovoljni smo jedno drugom.
Učinilo mi se da njen pogled prodire u mene. — Ja sam dopratio svog prijatelja... Sada čekam da iziđe. — Ah, on zna gde mu je kuća. A vi ćete ostati ovde! — govorila je prkosnim glasom. Nasmejao sam se.
— Sanjala sam vas — zatim se naglo okrete i sede na suprotni kraj. Pogledao sam na časovnik. Toma je rekao da ga čekam u „Café Moderne“. Ustao sam. Svi navališe na mene da ostanem. Samo je Odeta ćutala i gledala me zamišljeno.
Dragiša — i obavila je ruke oko moga vrata. Osećao sam kako se nešto u meni lomi. Zaustio sam da kažem: „Dođite, čekam vas“... Setio sam se date reči. Ustao sam. Hteo sam da idem, ali sam ostao.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Dobro! Trčite kad imate i volju i noge. Mlade noge mogu mlada kud zovne pamet. Ja ću da sednem tu i čekam dokle ne dođe Amo po mene koja, pa ma i omrk’o tu. Reknem, sednem. One nestašno prhnu kud koja. Bože!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?... Nije li dosta jeda izbljuvô, Dražeći svoje reči otrovom; Kao da nuka samu prirodu, Da mu glavurdu gromom
Bojić, Milutin - PESME
Odjek se mrzne, a noć na me sipa Leptira mrtvih pokidane glave. I dok um slepo po slovima pipa, Ja čekam tice da se snova jave.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA (čita dalje): „Jedva čekam srećan čas da pritisnem...” JEROTIJE (prestravi se): Šta da pritisne? ANĐA (nastavlja): „Poljubac na tvoja usta”.
Pravda, to je strpljenje, upamti to, pa nemoj da nasrćeš na pravdu kao june, nego čekaj, brate! MILADIN: Pa ja čekam već... ŽIKA: E, da čekaš još. Da umreš, bre, pa da dođeš pred rajska vrata pa bi ti onaj tamo morao kazati: „Čekaj...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bilo bi zbilja smešno da me ostave po strani da čučim na ovom glupom kamenom brdu kao kokoška na jajima i da čekam nekakvog dronjavog razbojnika hoće li se smilovati da odnekud izbaulja sa čoporom svojih traljavaca. Lep rat.
Osećam da je i on tu negde u blizini, možda odmah iza mene, čujem mu disanje, ali se ne osvrćem, radije čekam da mi priđe. Želela bih da mi stavi dlanove na kukove i da me privuče, snažno, uništavajuće.
Možda jedino ona dva bogalja: grbavi Dimitrije i ćopavi Artemije. Jedva čekam da se sve ovo završi jer mi je čekanje postalo neizdrživo, guši me nešto u grudima, osećam kao da sam potonuo u žitki
Pružili smo ruku jedan drugom. Matija je presekao. Opklada je bila sklopljena. Matija Jedva čekam da se Dorotej vrati kako bi grbo na njega okrenuo svoju zlobnu jezičinu.
Okrećem se prema vršku sunca što se izmala na istoku i žmureći čekam da mi se kapi osuše na obrazima. Dolazi mi da skačem i vrištim, neki mi golicavi vrag tumara o grudima.
Jedva čekam da dođe podne. Čim se senke skrate, zatvorim ovce i goveda u tor i požurim na Moravu. Našao sam zgodno mesto za kupanje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Šta da se radi, kad mora tako da bude. Dužnost prema roditeljima preča je od svega. Ja ću da čekam. Moj plan za leto izmenjen je iz osnova, kao i Vaš što je. Zaustavio sam se na pola puta i sklonio se ovde u Kib.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Pa je noć onda teška, kao grob mrtva, ne može da se izdrži od straha. Jedva čekam zvona da zazvone, dan da osvane, i onda da se brzo trči na groblje, da se vidi da mu grob možda nije kako treba, da mu
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
mi se jedini put da nađem konačnu rezignaciju i totalnu rezignaciju, i da se smirim, i da više ništa ne tražim i ne čekam. — Ama, čoveče!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Meni čak nije bilo dovoljno ni to da čekam hoće li gosti naići ili neće te da im se pohvalim novim cipelama, već bih seo pred kućna vrata, na ulici, i ko god bi
Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila. Bilo je i drugih, još nežnijih razgovora.
Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila! Sećam se i jedne svoje neobjavljene pesme iz toga doba: Ja
Petrović, Rastko - PESME
kao puno grožđe da zrim Po dobrom čvrstom čokoću. Gle, bdim, Zrim kao teško grožđe noću, Haj! Haj! Pa tešku berbu čekam. I hoću za noćima zelenu zoru, Pa potom za brdima goru, I opet za noćima vinogradsku zoru Snim. I tako uvek dalje.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne mogu više da čekam. Slatko miriše ljudsko meso! I, nastavi se igra. Kako su drhtale Varaličine ruke dok je delio! Kako se širilo orlovo
Stanković, Borisav - KOŠTANA
je moja svirka i pesma bila kad ja pođoh da se venčam: — da više u zelenu baštu ne idem, mesečinu ne gledam, drago ne čekam i milujem — da mladost zakopam! I zakopah je! Sad? Staro drvo.
) Šta ćeš? Koga čekaš? Čekaš da me odnesu, vode? Čekaš da gledaš kako me nose? KMET (uplašeno): Ne, Koštana, ne čekam! Neću da gledam. Nego, ne smem. Gazda predsednik ubiće mene ako tebe nema. Pa zato sam ovde. Moram da te čuvam.
Šantić, Aleksa - PESME
Uzalud čekam... U nijemoj sjeni Nikoga nema... Sam, kô kamen, ćutim. Samo što orah granjem zamrznutim U okna bije i javlja se meni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ta ja sam je jednom izbrojio!“ A ja više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b'jeda, jer ne mogu da gledam u njega.
Evo ima devet godin' dana kako čekam ja takove glase: Markove sam poharao dvore, poharao, ognjem popalio, vjernu sam ljubu zarobio, još je za se nijesam
Kad to čuo Tanak Osman-aga, udari se rukom po koljenu, nova čoha na kolenu puče: „Jao njemu do boga miloga! Ja je čekam četiri godine, pa mi danas ode za drugoga! Bojičiću, bogom pobratime, da si brže na vašu Cetinju!
Ta ja sam je jednom izbrojio!“ A ja više brojiti ne smijem, već porezu ukraj sebe bacim, — jedva čekam da se skine b’jeda, jer ne mogu da gledam u njega; on je paša, a ja sam subaša.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Umjesto nečeg vedrog, na koncu mu se u glavi složi samo ova zabrinuta žalopojka: „Čekam napad, slutim šibe, sve se vrtim poput ribe.“ — Ta idi bestraga! — ukori ga Stric.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Od mladosti do starosti ne služih Bogu, nego sam sebi. Niti čekam i jednoga novca uzeti plaće. Zaštono ako sam i poposlovao što malo, i to rđavo i zločesto, sa zločesti poslenici sam
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ba! Ne čekam si ja!“ Pa si sas ono sikirče obijem katanac i uleznem u sopče... A u sobu što će da vidim: moj sram!...
Ete mi ga tuj i čovek mi... On me i pušti sag pri teb’... Ja te vido’ kako prođe, pa te čekam odamno... Imam jedan aber za teb’ i pozdravlje...