Jakšić, Đura - PROZA
Kad ga uvedoše u zasedanje, on diže glavu, pogleda u ozbiljna lica svojih sudija, pa, ćuteći, čekaše njihovu presudu. — Jesu li tu svedoci? — pitaše predsednik suda svoga vratara. — Ako su došli, neka ulaze.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Utom iziđoše već na vrh brda, gde ih Simica čekaše s kočijama. Opomenuše Simicu da dobro otvori oči niza stranu, pa posedaše.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Na Žuravi čekaše družina. Tu se behu iskupili svi što se od Srećka harambaše odvojiše. Beše tu selaka i iz okolnih sela: Sovaljka,
— Pa da se razgovorimo sa vojvodom! — reče Zeka. — Bogami, razgovaraj! Ali svet i ne čekaše da mu se to kaže. Jedna po jedna porodica odlažaše i iz crnih badža poče se opet dimiti...
Ratnici već uzeli svaki po jednog na oko i čekahu zapovest. Tobdžija stojaše kod topa sa zapaljenim vitiljem i čekaše zapovest da ga prinese valji. — Samo junački, braćo! — vikao je Čupić. — Nemojte žuriti! Hitar odviše, sreću preskače!.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On očigledno čekaše da ga ko zapita za njegovo junaštvo. Popesku ne mogadijaše duže izdržati. On namignu na me, pa se okrete Maksu: — Vi
Matavulj, Simo - USKOK
To isto učiniše svi stariji. Stevo se okrete Krcunu. — Kako se ono zvahu, Krcune? Očevidno Krcun čekaše to pitanje. Odgovori: — General Delgog i ađutant glavnog zapovijednika Loristona potpolkovnik Gaje.
U mrak Janko se uputi kući. Bješe vedar, lak, razdragan. Pred ulaskom u dvorište zateče Milicu, koja ga očevidno čekaše. Ona mu reče: — A gdje si već? Tvoja te je kuća željna!
Radičević, Branko - PESME
„Ne boj se, Vaso“, Stojan mu veljaše, Jer on to glavom na putu čekaše, — „Ne boj se, Vaso, ja dug uvek vraćam, Ma kada vraćam, ja pošteno plaćam.
Na onu stranu on okreće oko Di juče oni njega čekaše. „Kod one vrbe što se ono beli, Da ko je ono u odelu belom?“ Ovako zbori, žurno veslom grabi, I reka, veli, da je
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i taman da se izmakne, a predsednik mu svrnu pažnju na jednog suvonjavog čičicu, koji držaše visoku stolicu i čekaše red da se pozdravi sa učiteljem. — Ovo vi je vamilijaz, a može vi i kuvati.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Koliko se starac izmorio (a možda i prepanuo), ne moga progovoriti, no čekaše, jadnik, da mu se dah povrne. Osorni zapovjednik stade brektati; gospoda, i oni počeše mrmljati na nj.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ Prene se iza sna car i jedva čekaše, doklen mu dan dođe, ali ne nađe nikoga ko će mu sve ovo dobaviti, i ako je zaludu obećavao po carstva svojega ko mu
gorama i da lete ispod oblaka, pa kad sunce zapadne, i oni slete i počinu po vrhovima planina, te on tamo i čekaše kad će se sunce smiriti, dok evo ti jedan zmaj doleće i leže u jednu šumu, te ovi mladić šumke prikuči mu se i pušti
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
sokoliću... ti si najbrži... ajd poteci, pa i’... izvedi... Bakonja odleti. Zaludu ga stric, koji s ostalijema čekaše gomilu, ustavljaše. — Šta je, zaboga? — zapitaše Srdara. — Kako šta je? — viknu ljutito Srdar.
Bakonja, smijući se, skide kapu prema njoj, pa odleti u sav trk. Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Praćen tom grupom, uputi se Grilus sa ostalom gospodom na riblju pijacu. Ali ga ovde čekaše užasno razočarenje: pijaca beše prazna, bez robe.
- Hej, domaćine, još dva bokalčeta vina!“ Više od dve godine čekaše Aristoteles u Ateni Platonov povratak. Za to vreme uživaše u svemu što mu je ondašnja metropola nauke i umetnosti
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vidi se i konjanik, koji se spušta kosom, idući pred njima. Pantovac čekaše da potera siđe u dolinu, da mu se izgubi iz očiju, te da se oni neopaženi dohvate reke.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
namoliše kad nalegoše na župničku kuću, dok im fratarski sluga dozvoli da se napiju hladne, bistre vode iz čaturnje. Čekaše dugo dok je sluga donio ključ od župnika, a veli im: — Jedva mi ga fra—Jure dade. Ljuti se.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu [...].
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!...
Ćipiko, Ivo - Pauci
trošak i brigu, kad ovaj pop, što ga ispovjedi, plahovitiji je od njega: činjaše mu se da se ljuti što ga buni, i jedva čekaše da iz crkve iziđe. „Besposlice!” pomisli i svrne u krčmu da se založi.
Te večeri bilo je čudo svijeta u ulici; ponajviše nekakva prljava, aljkava čeljad čekaše pred vratima, pogađajući se s ženskinjama; cjenkaju se kao na sajmu...
Rade čekaše i bi mu teško. Ranije dolažaše on u dućan ispustan, bez brige, svome gospodaru. Otac uzimaše što mu bijaše potreba na
Momak se nasmija, veli: — Gle ti moga gospodina, ne može da čeka! ... Ko smije gospodara zvati? I čekaše Rade do deset sati, jer u to doba, po navici, gospodar silazi.
Onamo, iz gornje strane sela, dopiraše do njih razuzdan hihog i naganjanje mlađarije. Jure čekaše da Ivo otide prvi; nije htio da ga ostavi sama , a opet , umoran , rado bi opočinuo.
Petrović, Rastko - PESME
tišine, Iđah još jednom gorući istome prijatelju, S kim slušah toliko mladački lik istine, I koji me zalud, sa tugom, čekaše u nedelju Davnu; izrazih sumnju svoju u veliku objavu obnovljenja, Govorah mnogo, sam se gadeći, zlobu svu svojih
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
danak — hajdučki sastanak, sastaše se do dva pobratima, i sa njima do trideset druga, ali nema od Konjica Janka! Čekaše ga još neđelju dana preko roka i preko zemana; kad viđeše da ga opet nema, tad govori Sava od Posavlja: „Braćo moja i
jednoga propušćahu“ zaključujemo da se Svilojević nije sam borio s Turcima, već mu se pridružio i Marko Kraljević koji čekaše u busiji.“ Vsi Turci mi izginohu, tj. svi Turci izgiboše. 47 Dmitar ište konja starješinstvo, tj.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Dođe ona tako s tafrom do šatora vezirova kroz vojsku tursku i onde je nesta. Donekle oni čekaše što iz toga da bude, pak mnoga gospoda odoše da vide što se to za mnogo dokonava, te ona ne izlazi ispod šatora, niti