Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Zevalić je bio zemljak Čekmedžijićev. Baš je dobro došao. Pita ga Redić: — Poznaješ li, brate, nekog Ljubu Čekmedžijića iz O.? — Vrlo dobro. — Šta sudiš o njemu? — O njemu mnogo se može suditi. Čega radi pitaš? Valjda zbog trgovine?
Ja počitujem gospodara Čekmedžijića i hoću da verujem da je najbolji čovek, da ne ide na to da ženino potroši; al’, badava, sigurniji sam kad mogu još
Ljuba svršava vizitu. Kao sreće radi, ostavi dva talira i obeća da će sutra opet doći. Sutradan eto Čekmedžijića već u sedam sati u posetu. Mileva još spava. Probude je. Ljuba je nešto zamišljen.
— Zašto ne, — odgovori im, — samo nek se nađe kakav čestit mladoženja. Zove ih sutra na ručak, takođe i Čekmedžijića. Kad sutradan tamo odu, Anka iznese rakije i badema i stidljivo komplimenat načini. — Drago mi je osobito . . .
Ali šestoro dece, pa tekar na velikoj kući intabuliratih dugova! — Tako isto i Belkić raspituje za Čekmedžijića! Već sve zna kakav je i kako mu stoje akcije.
Za jedan sat sve je već u pripravnosti, pa se krenu, i to drugim putem, unaokolo, „da se Vlasi ne sete”. Čika-Gavra Čekmedžijića informira kako se ima kod Mračevićke vladati.
Tako su se gospođa Makra i frajla Paulina razgovarale, i u tom su se složile da se ne udaju za čika-Gavru i Čekmedžijića. Čika-Gavra i Čekmedžijić putuju.
Ljuba se tom jako začudi. Julka i njena mati same su to razglasile bile da bi još većma Čekmedžijića uzbudile, a ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se Čekmedžijić jednako nameće, no ako će što biti, a ono što pre
ispod ruke davale su na znanje Ružičiću da se Čekmedžijić jednako nameće, no ako će što biti, a ono što pre da predvari Čekmedžijića.
Pokaži se već jedanput, ako imaš iskre milosti u srcu, jer mi je svet bez tebe pustinja. Ako što čuješ za Čekmedžijića, nemoj ništa verovati, mi samo šalu s njim provodimo; treba mi takav neotesan grk!
Plače, tuži se materi. Gospođa Persa Peršunovićeva ne sedi daleko, pa sve dočuje šta se radi između frajla-Julke i Čekmedžijića. Ode gospođi Nerićki da Ljubi namesti krevet. Ogovori ga da je on pokudio Ružičiću frajlu Julku i da je svuda ogovara.
Da je mlada, ne bi ni gledala na Čekmedžijića, a sad nju Čekmedžijić meri i broji joj bore na obrazu. Razgovaraju se. Čekmedžijić se nešto hladan i ponosit pokazuje,