Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Izvadi obe puške, u koje beše sabio po parče čelika i po jedan salauski marjaš, zape ih i metnu preda se, pa se pruži potrbuške na onom tavančetu, i čeka šta će da bude...
Kad se puška napuni tim marjašem ili parčetom čelika, može ubiti svaku utvaru samarica — samar; motka kojom se učvršćuje krov od slame ili ševara saliti stravu — vrsta
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Glave su odletale kao bundeve, blebećući... Puščana vatra umuknu... Čulo se samo zveketanje hladnoga čelika i jauk ranjenika, koji je nebo prolamao. Borba beše očajna, ali sila beše jača, te joj se ne može odoleti.
Dučić, Jovan - PESME
Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu. Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Na Kosovu kao amajliju koriste samotvornu britvicu (cela je iskovana od jednog parčeta gvožđa ili čelika). Nju kuju kovač i njegova žena, oboje goli, za vreme mladog meseca. Ovu britvicu nose oko vrata žene kojima umiru deca.
leži u babinama, u kolevci deteta obavezno stoje neki predmeti od gvožđa: nož, srp, vatralj, konjska potkovica, parče čelika i sl.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Čovek veruje da je sav savcit od čelika, a ono ispadne da je taj čelik vosak između nečijeg palca i kažiprsta. Kola nose i nevidljivi točkovi...
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnuše alke oko vrata, i sve gvožđe koje je Baš-Čelika držalo. A Baš-Čelik skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova
Jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu? Carević mu odgovori: — Nemoj se srditi na mene, ja ću da idem da Baš-Čelika tražim i da povratim moju ženu. Oni car ga stane od toga odvraćati: — Nemoj — veli — da ideš nipošto!
Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego o stani kod mene, ja ću ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.
Poslije večere pita car šuru svoga kud je pošao, a ovaj mu odgovori da traži Baš-Čelika, i sve mu redom priča. A car ga stane sjetovati.
A car ga stane sjetovati. — Nemoj — veli — dalje da ideš, ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili
Ali carev sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!
Pa odmah sjednu večerati. Za večerom se razgovaraju o svačemu, i naposljetku carević kaže da ide Baš-Čelika da traži. Kad to začu car orlujski, stane ga odvraćati govoreći mu: — Prođi se ti, šuro, toga đavoljeg vraga, i ne idi
Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri: — Na — veli — šuro, kad ti
Carević uzme perce i pođe tražiti Baš-Čelika. Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini.
Najposle sam sebi kaže: A što bi se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio, a jedan moj?
— pa zaključi da se sjutra ženi povrati, kad Baš-Čelika nije bilo kod nje: — Hajde — veli — da idemo bježati! Ona ga razbijaše da im nije vajde bježati, jer će ih stići, no
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
najzad i smešno držati maramu stalno pod nosom I braniti se od nevine napasti, kada će na celu ovu masu padati rojevi čelika.
Puške zamukoše pred užasnim i veličanstvenim prizorom. I pred navalom čelika kao da se ugasi razum i savest ljudska, grudi su se širile od nekog zadovoljstva...
Pripuca i mitraljez. Rojevi čelika su pištali oko glave onoga nesrećnika koji je besomučno bežao. Ali niko ga ne pogodi i on se izgubi među kukuruze da
Naš prkos kao da je dovodio do besa komandira protivničke baterije, koja nas je odmah zasipala čitavim pljuskom čelika, da je ceo prostor oko baterije bio išaran crveno-žutim buketima šrapnelskih dimova.
Gađala je neprijateljska baterija s povećanjem daljine i talas čelika se postepeno približavao. Osećamo neku lomljavu na osmatračnici komandanta diviziona.
Ne tiče nas se više pozadina, već branimo mesto na kome smo i, preko ovih topova, živote naše. Zbunjeni pred navalom čelika, neprijateljski vojnici su u paničnom strahu bežali u selo.
Razrogačenim očima gledamo sveže rupe gde bi se i cela kola mogla smestiti. Pred ovom navalom čelika naše js telo isuviše slabo. Svesni smo da se onaj protivnički komandir ne vara više. Sada bije baš nas.
Iako je noć hladna i vlažna, ljudi su se znojili i brektali pod teretom čelika i gvožđa. A pri svakom daljem nagibu, podupirali su svojim telima da vozovi ne bi skliznuli.
Komandir ponovi još jednom istu komandu. Masa eksploziva i čelika polete iz topovskih čeljusti. — Beže, beže! — povika neko.
Još se oni nisu ni sklonili, a baterija utonu u dim i prašinu. Mi nesvesno okretosmo konje pred ovom navalom čelika. Jedna granata udari negde levo od nas, i kao munjom ošinuti, skretosmo naglo nadesno, pojurismo kroz neku vrzinu, i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On mi je bio pesmovođa, banaćanski, bećarski. Ja pijem u slavu smeha Banaćana, što je ponosniji od čelika. Pijem jednoj veneričnoj bolnici, iz koje se cele jeseni orila bećarska pesma.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Danas se to trenje jako smanjuje time što se na mesto užeta upotrebljavaju tanki i jaki kablovi od vulkaniziranog čelika, čija je otpornost vrlo velika, a proizvedeno trenje je vrlo slabo.
Aparat je opet bio jaka čelična kugla od najboljeg SimensMartinovog čelika, težine oko 2300 kilograma, sa debljinom čeličnoga oklopa od 4 santimetara.
Za taj cilj nameran je konstruisati šuplju kuglu sličnu Bibovoj, ali ne od čelika, već od jednog još otpornijeg materijala, koji je vrlo lak, a može da izdrži velike pritiske, što dopušta da sobom
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Ćabo sveta, nema u nas hile! Što će slabo raskršće lipovo pred ostrotom vitoga čelika? Svetac pravi mahne li topuzom, od udara zaigra mu zemlja kako prazna povrh vode tikva.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
155. Četiri nožice, a dva opanka. 156. Čuča čuči, bjega bježi; skoči čuča, te uvati bjegu. 157. Šta je tvrđe od čelika. 158. Šta je u kući novo netesano. 159. Šta kapu na glavi drži. 160. Šta kroz vodu ide, a vode se ne dovata. 161.
Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnuše alke oko vrata, i sve gvožđe koje je Baš-Čelika držalo. A Baš-Čelik skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova
jesam li ti kazao da ne otvoriš devetu sobu?“ Carević mu odgovori: „Nemoj se srditi na mene, ja ću da idem da Baš-Čelika tražim i da povratim moju ženu.“ Oni car ga stane od toga odvraćati: „Nemoj“ veli „da ideš, ni pošto!
ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uvatio, nego ostani kod mene, ja ću ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
“ Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika.
ga da u ruke, i ovako mu reče: „Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš-Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ću onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć.
Poslije večere pita car šuru | svoga kud je pošao, a ovaj mu odgovori, da traži Baš-Čelika, i sve mu redom priča. Ali car ga stane sjetovati: „Nemoj“ veli „dalje da ideš, ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog
Ali car ga stane sjetovati: „Nemoj“ veli „dalje da ideš, ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju ženu ugrabio, ja sam ga dočekao sa pet hiljada sokolova, pa strašno smo se pobili
“ Ali carev sin veli: „Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego hoću Baš-Čelika da tražim“, a sam u sebi misli: zašto ne bi, kad imam još tri života!
“ Onda carević uzme perce pa pođe tražiti Baš-Čelika. Putujući tako za dugo po svijetu dođe u treću varoš, kako uđe u varoš, al' eto ti đevojke pa poviče sa čardaka:
“ Pa odmah sjednu večerati. Za večerom se razgovaraju o svačemu, i naposljetku carević kaže da ide Baš-Čelika da traži.
“ Ali carev sin to ne sluša, nego sjutra dan kako svane opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri, „na“ veli „šuro, kad ti bude
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nek iziđe sad ko da mi kaže šta ja nisam vidio. Kako mi je mučno bilo iz Pariza poći! Ali što ću? Nužda je tvrđa od čelika. Kakvi[h] bi[h] prekrasni[h] knjiga tu mogao nakupovati?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
se, na čelu sedam hiljada zmajeva, dok se od njih roni nebo, uz munje i gromove, i pisku oblaka, strmoglavo sjuri na Baš-Čelika.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
U noći, u bolnim tišinama rovova, zavitlavan mećavama, zatrpavan olujnom kišom čelika, čekao je, nadao se, verovao. U čemu je to bio smisao ove izdržljivosti, za njega koji je znao i naučen bio da čuva silu
On je čovek sa ognjem u dubini. U noći, u bolnim tišinama rovova, zavitlavan mećavama, zatrpavan olujnom kišom čelika, bez sunca, bez proleća, bez vazduha, bez vesti o svojima, sanjao je, čekao, nadao se, verovao.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
što je na sredini vinograda, s puškom, ali da metne jedno zrno olova, drugo srebra, treće od zlata, a četvrto od čelika, on bi ga odmah utepao, i opet bi postao bogat. Kad je čuo to seljak, on si rano porani pa ode svome domu.
Kako mu voda pospe glavu, u onaj mah prsnuše alke oko vrata, i sve gvožđe koje je Baš-Čelika držalo. A Baš-Čelik skoči kao munja, pa raširi krila, poleti, i u isto vrijeme uzme pod krilo carevu ćerku, ženu njegova
Ti ne znaš ko je Baš-Čelik, mene je mnogo vojske i novaca propalo dok sam Baš-Čelika uhvatio, nego ostani kod mene, ja ćy ti isprositi drugu đevojku, i ne boj se, ja te opet milujem kao sina svoga.
Ali carev sin nije htio nikako slušati, nego uzme novaca za puta, uzjaše svoga konja pa pođe u svijet tražiti Baš-Čelika. Putujući ovako zadugo, dođe u jednu varoš.
dade u ruke, i ovako mu reče: — Dobro slušaj šta ti kažem, i evo ti ovo moje perce, pa kad ti bude velika nužda i Baš—Čelika nađeš, a ti zapali ovo pero moje, ja ćy onda u isto vrijeme da doletim sa svom mojom silom tebi u pomoć.
Poslije večere pita car šuru svoga kud je pošao, a ovaj mu odgovori da traži Baš-Čelika, i sve mu redom priča. A car ga stane sjetovati: — Nemoj — veli — dalje da ideš, ja ćy ti za BašČelika kazati: onog
Ali carev sin veli: — Hvala ti na svemu, ali se vratiti neću nikako, nego xoćy Baš-Čelika da tražim, — a sam u sebi misli: zašto ne bih, kad imam još tri života!
— pa odmah sjednu večerati. Za večerom se razgovaraju o svačemu, i naposljetku carević kaže da ide Baš-Čelika da traži.
Ali carev sin to ne sluša, nego sjutradan, kako svane, opremi se i pođe dalje tražiti Baš-Čelika. Onda car orlujski, kad vidi da ga odvratiti ne može, izvadi jedno perce pa ga dade šuri: — Na, — veli — šuro, kad ti
Carević uzme perce i pođe tražiti Baš-Čelika. Putujući po svijetu od grada do grada tako sve dalje i dalje, najposlije nađe svoju ženu u jednoj pećini.
Najposlije sam sebi kaže: „A što bih se Baš-Čelika bojao, kad još imam dva života, jedan što mi je on poklonio a jedan moj?
“ pa zaključi da se sjutra ženi povrati, kad Baš-Čelika nije bilo kod nje: — Hajde — veli — da idemo bježati. Ona ga razbijaše da im nije vajde bježati, jer će ih stići, no
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U radnji se prodavala gvožđarija, većinom turpije i alat od kaljenog čelika. Za tezgom je stajao postariji čovek koji se prilično iznenadi kada ču pozdrav na srpskom jeziku.
Krakov, Stanislav - KRILA
Udario je mamuzama konja, i poneo sobom kao komadić čelika odlomljeni grč kikota. — Mi želimo krvi, ubijanja, hm! hm!... — smeh, je bio histeričan, — ...
Odjednom fijuk ubrza i čitava kiša čelika se prosu po njima. Čulo se kako gore u noći klokću mitraljezi. Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Maršujemo naporno ceo dan. Sad treba ići cele noći u nepoznatom pravcu. Za vreme rata između čoveka i mašine od čelika ne pravi se razlika. Dolij motoru benzina, i teraj dalje. Mi smo primili po hleb, i šta ima tu dalje da razmišljamo.
Iz bugarskih rovova izlete jedan obuzet bezumnim strahom. Naši pripucaše. On diže ruke uvis i pade. Ubistveni zamah čelika naše artiljerije izdiže ljude kao talas. Neki se uspravljao. — Hoćemo li? — viču vojnici. — Lezi, lezi!
nerava, gotovo podivljali i gonjeni svim podsvesnim nagonima, kao zverovi, moji ljudi su dohvatili bombe i čitav orkan čelika sruči se u neprijateljske rovove. Onda su prilegli, i kao saliveni u jedan organizam, dohvatili puške.
A taj ljudski rezervoar, određen da pogine, topi se iz dana u dan. Umiralo se na frontu od čelika, kopnilo se u pozadini od malarije i drugih bolesti po raznim logorima Afrike, Korzike, Krfa i Francuske.
Onda obliznu papir, zalepi i zavrnu krajeve. Njegovo lice je izgledalo kao saliveno od čelika. Stavio je cigaretu u usta, i počeo da pipa po džepovima. Izvadi kremen i pripali cigaretu.
Kao rojevi svitaca počeše da svitkaju, stvarajući neprobojni zid u visini rova, ali glavna masa čelika sruči se na bugarske rovove. Pribili smo se uza zid. Nije bila stopa zemlje na koju nije udarila kuglica.
Telefoni neprestano sviraju... Borba nanovo uskovitlava, kao kad se iznenada spušta orkan, i vihor čelika se stropoštava na zemlju strahovitim treskom, bez zamora, bez zastoja, sve jače i silnije...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Videćemo se! (Katunović odlazi.) KNEZ ĐURĐE: A ti, jagnješce, nemoj drhtati, Dok ova ruka nosit uzmogne Čelika tvrdog teret izoštren, Ne boj se, čedo! A sada zbogom! Sa vladikom se moram sastati. (Poljubivši je odlazi.
Jakšić, Đura - PESME
A sinovi graničari Reč mu drugu ne ščekaše: U rukama njihovima Handžari se zablistaše, A krv lopi srca živa Sa čelika i sečiva... Ponoć stade od miline, Pa u čudu samo huče, Gledajući dve stotine, Kako beži i jauče...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Teška artiljerija rila je zemlju vulkanskom snagom, i pred neshvatljivom navalom čelika prskali su naši razređeni redovi kao sapunski mehur. Povremeno bi blesnuo u grudima rasni inat. Neki vele — junaštvo.
Za njom druga, treća, četvrta. Uz tresak, lomljavu i jauk, klupčali su se topovi, stoka, vojnici i cela masa od mesa i čelika sruči se u jarugu kao bezoblična gomila. Pred baterijom sam...
Naiđosmo pored jednoga morskog džina. Rekoše da je drednot. Gledamo zadivljeni u ogromnu masu čelika, u onu katarku, u masivne kupole od gvožđa. Evo i obale. Vidimo sada i Francuze, koji nešto oštro naređuju.
Petrović, Rastko - PESME
Mi artiljerci smo teški seljani koji dimom gone komarce; Sva noć bila je noć električnih talasa, svetlog čelika i Nesavladljiva kašljanja, Šlajm je bio pun krvi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ja kako ga bane osedlao, kako li ga tvrdo opasao! Pa zauzda đemom od čelika, pred dvore ga vodi u avliju k binjektašu bijelu kamenu, pa se đogu fati na ramena.
bana, kaku ima sablju o pojasu: kovala su sablju dva kovača, dva kovača i tri pomagača, od neđelje opet do neđelje, od čelika sablju pretopili, u ostricu sablju ugodili.
sićani čardaci, a sjaju mu srčali-pendžeri; viđe Ivan, pa se uželio, ždrala konja fati bakračlijom, i pritegnu đemom od čelika, no mu ždrale sitno podigrava. Nitko prvi njega ne ugleda, ugleda ga vijerna ljubovca s bile kule na srčali-pendžer.
kamena sokaka, stade zveka, stade otud jeka, al̓ eto ti vojvode Miloša na njegovu od megdana doru: ustavlja ga đemom od čelika, a dovata malo bakračlijom, a doro mu sitno podigrava, te veselo u družinu dođe, na jutru im nazva dobro jutro; sva
Kad to čula Turkinja đevojka, pusti njemu na čekrk uzicu, na uzici kuke od čelika, izvuče ga do pola tavnice; progovara Janković Stojane: „Ko me pita sa tavnice b’jele?
srebrnijem, pa ga pokri čohom do koljena, od koljena kite do kopita, prigrnu ga surom međedinom, zauzda ga đemom od čelika, o vratu mu biser objesila, sitan biser i kamenje drago: kad on ide noći u ponoći, da se vidi njemu putovati u ponoći
Kad to viđe sve sedam dahija, potegoše nadžak od čelika, te razbiše od stakla tepsiju, baciše je niz bijelu kulu, niz bijelu kulu u Dunavo, od tepsije nek potroška nema!