Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kuda sad!... Pa dokle ćemo? Komandir samo sleže ramenima, onda se diže, a i mi za njim. Još na samome početku, čelni voz se zaglavi na jednoj podubljoj međi od imanja. Prednji točkovi zapali i konji ne mogu da izvuku.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— A jok, danas si se najeo pasulja. Kaplar se nasmeja. — Ako se po tome odabirate, onda treba svi da ste čelni. — Ima nas i ovakvih i onakvih. Ali ipak, pregrupisali su se. — Hajd sad, stavite opasače i vratite se odmah.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— i okrete leđa. Luka zovnu ordonansa i naredi da mu donese jednu motku. Onda siđe na put, da sačeka dok čelni stignu na izlaz.
Malo zatim releji javiše da su čelni na izlazu. Luka dohvati motku i viknu: — Komordžije, kreći! Onda priđe onoj vatri pa poče bez milosti da ih tuče.
Ali ako je snaga i za toliko iscrpena, sviju se oni uz neku drugu komandu, svejedno koju. A valjda će i oni čelni jednom stati, i tako će najzad stići svoje drugove.
Kako koji može, i koliko može. U grupi, pojedinačno, razvučeni, i tek se na nekom zastanku prikupljamo. A kada oni čelni krenu, poslednji tek sedaju da se odmore.