Obradović, Dositej - BASNE
Napolje dakle između svih poštenih i pametnih naroda lukave lisice, koje sa čelovečeska sujeverna izmišljenija nesojedinjenije, vražbu i mrzost propovedaju i vooružavaju brata na brata svoga i poštene komšije
Ko god ne misli o dobru, mora o zlu misliti, zašto je natura uma čelovečeska takova da on vsegda mora u čemu nibud upražnjavati se.
Uprav dobro srce, krasna i blagorodna duša i zdrava čelovečeska pamet, u kome se nahode, takovi je za veliko dostojinstvo, zašto on kad o čemu sumnja, ume sovjet iskati i primati, a
samo u velikom spokojstvu soderžava i utešava, nego jošte saviše bogato ih nagraždava, predstavljajući njima da je zloba čelovečeska vesma kratka i s životom svoj konac prima, a istina i dobrodjetelj, to su stvari večne, kako je i sam bog večan.
Evo pričina zašto je basna prva čelovečeska nauka. Ibo iz načala smatrajući pametni ljudi što životna čine, mnogim su se prekrasnim i prepoleznim naučili veštma.
tako će i posle biti; Turska niti je od iskoni Turska bila, niti će do veka ostati; sama je božja vlast večna, a čelovečeska pravljenija izmenjavaće se kako i pre, a pri izmeneniju vladjenija uvodiće se nauka i novi običaji.
” Naravoučenije Sva prelaštenija čelovečeska na svetu, kako smo na više mesta rekli, proishode ili iz neznanstva ili iz nedostatočnoga i krivoga poznanstva, koje,
Zašto nisu, kad čuvstvuju krasotu jestestva? Veruj ti meni, u njihovim prsima čelovečeska, verna i ljubovna srca traju, lepša i blagorod|nija nego u mnogih gradskih žitelja.
Može vrlo lasno i hoće tada kad svi ostavimo predanija čelovečeska nastranu, iz kojih se ništa ne rađa nego kavga i mrzost, a primimo čistu Hristovu nauku, iz koje bi se rodio sveti mir
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kako živu! Šta li se i u nji[h]ovim na[h]odi knjigama. [H]oćeš Ingliteru? Evo ti je; ’ajde sad govori s ljud’ma! Duša čelovečeska ima ovo u sebi dobro svojstvo: kako je o čem nibud oskorbljena, ona prirodno brže—bolje traži sposobno sredstvo kako će