Obradović, Dositej - BASNE
„Čemerna mi |tvoja pomoć”, — počne se tužiti na kupinu, — „bolje bi mi bilo da sam pala nego što sam od tebe pomoći iskala.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sobu zaključaju, i jedan kočijaš već pazi. U birtiji čemerna publika. Za jednim stolom sede njih trojica, svaki u ruci po jedan nadžak. Čakšire nisu imali.
Radičević, Branko - PESME
vrata, Pa onda svoga dušeka se vata, Na dušek dole kao kamen pade Pa nešto krupno mozgom učit stade; Na licu njemu čemerna milina, I tija tuga i tija ljutina.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— O-o, to nije dobro — gudi potišten Sava, a baš mu ništa pametno ne pada na um. Opustila čemerna glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza ponoći, sve po njoj samo neke trice, slama i još ponešto što nije za
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ovo bijaše u jesen, i vrijeme | bješe dosta lijepo; ali jedan dan pred noć kad bijasmo navrh Čemerna, nešto se naoblači pa okrene snijeg sa sjeverom da se pometemo i mi i konji.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
” Ovo izrekavši, istom vikne: „Položi!” Ova bi mu gorka i čemerna formula bila kad bi zapovedio koga povaliti. Mene — položi? O, položili ga u nosila!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I ne znaš da nije Ni sad ispijena ta čemerna čaša, I svirepi otrov jedne ironije; I da će nas večno strašna prošlost naša U nemirne noći da trgne i seti, Kao
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
„Pa kazaću: Pomozi Bog, carski suci, na Banjoj Luci!“ „Eto, eto, eto! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose.
“ „Eto, eto, eto! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom! O, jadna ti sam ja i čemerna s tobom po sto puta!“ — stade vrištati kô bijesna i čupati kose.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
tužljiva ne odrevaj, od potrebna ne svraćaj očiju, ne učini te spone da te čovek proklinje (jerno kunući te tko s čemerna mu srdca, stvoritelj mu hoće ga poslušati i tebi odmastiti); tvoje uho pregni k brižljivome i odgovori mu s tihošću
A božja reč uvek traje. Dođe smrt, sve mu dobro pojagmi, uze ga za roba sebi, odvede strmogledeća, čemerna i nevoljna, nesvesna i preplašena; što god dobra imade sve mu isto prođe to kao u snu i provrvi kao dim ni u što.
a ja kako mogu s nategom kopirkati se i oskudno se živući tako da se mogu i s malo testa tavoriti, bez mnoge mućnje i čemerna derta, nego male i velike u komori s metlom smetati novčane hrpe!