Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i prožiže živo srce, svaki joj čupa iz srca delić po delić dosadašnje ljubavi I puni prazno mesto u srcu najljućim čemerom, najstrasnijom žudnjom za osvetom... Od predane i zaljubljene žene stvara demonsku dušu, koja samo o zlu misli.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Ali, onako ispaćen i satrven dugim jadom i čemerom, samo suvo uzdahnu i krenu s trga, vodeći pogruženo na privuzi steonu kravicu, čija se plava, svijetla dlaka, mrkasti
sa nemilim kreštanjem, a on je bolan, prebolan hodao tamo i amo, kao bez glave, satrven i ubijen nenadnim jadom i čemerom. Čama, zebnja i grozničava, duboka jeza drhtaše na obrazima njegovim i na obrazima čeljadi njegove.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Grešniji kad samotan te zovem. Tuđa su deca iz tebe zaplakala. Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. Zavapim, al’ izvije se glas.
Tuđa iz tebe bića hoću li voleti? Smiluj se. Truje, ne celi tvoj lek. Silovito me čemerom prostreli. Hudi svoj, gospo, na pesmu proćerdavam vek. BOŽJAK Prebol je. Kuži ova noć. Zemlja mi telo. Hodi on.
Jer i u podrumu memli bleda se gljiva, čedo nasmeši. Pa Isaije likuj, čemerom kad neželjeni rod roditelja prostreli. VIII Dvojih pre sunca ukrštaj. Sablasno noći u noć je taj bat.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne krijem od tebe. Gospode, da mi je duša puna opačine, srce mi je tako često natopljeno čemerom! Volim li ja svoje bližnje po tvom nauku? Sledim li te? Pitam te da li i pored toga moje reči dopiru do tvoga sluha?
Ne znam da li se Gospod na nas ljutio, ali sve mi se čini da nije, jer su mu kuću ionako zalili suzama i čemerom unesrećeni koji tu prebivaju iz dana u dan, pa malo zdravlja, mladalačkog smeha i života nije tu naodmet, da Bog ne
Šantić, Aleksa - PESME
Ovoj zemlji gospod sreće dao nije, Pritiskô je jadom i čemerom dugim; Dok se sunce rađa narodima drugim, Nas studena zima razdire i bije.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pretičemo, gladna nahraniti s naše trapeze s pobirci, ne zasićujemo se s tuđom mukom ni se zasladimo s čijim god čemerom, a ni se groziti svoje nam braće sakatnika i naruženih...
»Posetio si zemlju i napojio si je!« — Jest to pravo, gde su opaki ljudi zli, nagleda Bog onu zemlju, ama prekim okom i čemerom je zalije i napoji, svakom rđom je i čađom satre, za crno ogledalo da bude i berićet — havriježe; nasporivanja —