Upotreba reči čemu u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Pogled na prošlost srce ti para, sadašnjost gorkom žuči dušu potapa; a budućnost?... Ah!... „Blago onom ko se čemu nada“, ali ja ne smem na nju ni pomisliti.

Kad me je video, potekoše mu suze niz lice. Siromah otac! Ko zna o čemu je mislio, čega li se sećao? Da l’ mojih il’ svojih muka?

Nećeš mi ti, sestro, ostati bez krova, a i dete“, veli čiča Marko, pokazujući na mene, „treba nešto da nasledi po čemu će oca spominjati!“ Drugi put opet dođe, pita imamo li brašna.

Ja ne znam šta mi je bilo, ali sam sva zadrhtala i ni o čemu nisam mislila do samo o njemu: on nije bio više preda mnom, a ja sam ga opet videla; nije govorio, a opet mi se više

vrati i gledam nepreglednu ravnicu što se od naše kuće nadaleko prostirala; nešto sam se duboko zamislila, ko zna o čemu sam sanjala. Tek nisam čula kako se on u svoji laki opanci k meni prikrao... Ne reče mi ni reči, samo me gleda.

Živko, „možemo i donde otist; a pravo da ti kažem, zato sam ti i došao da kao i ja vidim kakva vi je slava, da li je u čemu nadmašila našu u Mutnici, što je u Svetoj Petci provodimo“.

Živko celim putem do kuće nije progovorio ni reči. Bio je zabrinut, guste obrve su se natklopile na oči. Ko zna o čemu je premišljao; ponekad je uzdahnuo, bolelo ga je nešto. Kad smo doma stigli, ne hte da uđe u kuću.

I pobratim nije izgledao loše: ne znaš čemu pre da se diviš, da li licu, oružju ili vitome stasu. Divan par ljudi, pomislio sam, a da l’ će biti i srećni?...

Ja mu sve ispripovedam šta sam sumnjao i o čemu sam se onog dana uverio; kad sam svršio, a ja pogledam u mog pobratima: on je kao prut drktao, a lice mu dođe belo kao

Nećete mi verovati, al’ baš je čovek taj moj pobratim! A znate li po čemu su njih dvojica pobre? To je takođe čudna istorija. Jedan je vučićevac, a drugi obrenovićevac!...

Milisav je rado dolazio do zapisa, koje da vidi svoga staroga uču... a i još nešto, o čemu su neki samo slutili, a skoro će se uveriti.

Oh, i ja sam video to cveće; video sam njih dvoje kako rumene, kako im grudi zadrhtaše; video sam ono o čemu sam, možda, u mladosti sanjao... Gledao sam ljubav!...

Obradović, Dositej - BASNE

Kolike je pametne obespametilo i ostrovidne oslepilo? Orla za prijatelja imati nije šala, to lepo zveči! No οnajlepše čemu nas ova basna uči, ovo jest: da se silni ne uzda u silu svoju, ibo „Eστίν Δίκης ορθαλμός, oς τa πάνθ΄ ορά”: „J e s t

Smislen i razuman čovek ne samo uči od pametnijih od sebe, nego i od samih ludih ima čemu naučiti se, zašto gleda dobro što oni čine i kako zlopate, pak sve to uzima sebi za nauku i čuva se, a budala neće

Prostosrdečno i bedno magare uvještava nas da se s silnim ne družimo. Čemu nas lisica uči, to ostavljam neka svak pogodi.

Pak što bi bilo? Ništa nego skudost i nedostatak. Čemu nas dakle ova basna uči? „Mηδέν άγαν: Ništa preko mere”. Uhvati zeca, pa onda trči za jelenom.

Neka ćuti, neka nas gleda zablenut, neka nam se čudi, i katkad nek' podvikne: „Čuda, ljudi!” Ako se mi čemu smijemo (iako ništa nije smešno), iz svega grla nek' se smije.

Nemoj ništa počinjati ni preduzimati pre ne|go dovoljno ne rasudiš i dobro ne saznaš kakav će čemu posledak biti. Posledak ne samo ovoga privremenoga, skorotekućega i kratkoga vremena života, no i same beskonečno

Naravoučenije Koga k čemu priroda nije stvorila, neka se u ono ne pača. 40 Magarac koji promenjuje gospodare Magarac služaše ujednog baščovana,

„Baš ste pogodili!” — odgovori ovi. — „Pri piću ko najmanje zna, najviše govori.” Smislen se stidi pačati se u to čemu nije vešt, a nesmislenu se velika sramota čini ako on svuda svoj nos ne uvuče.

N o n a u k a j e z la m u k a , i mlogo gora nego ko misli! Čemu smo privikli i što smo iz detinjstva naučili, to i tako hoćemo da bude i da ostane, ako će svet propasti, i mi s njim.

Ko god ne misli o dobru, mora o zlu misliti, zašto je natura uma čelovečeska takova da on vsegda mora u čemu nibud upražnjavati se. Lenivac se nije rodio da živi, nego da trune i da gnije jošte za života.

Sunce i mesec i sva božja stvorenja čemu nas s neprestanim i neuspavatim svojim dviženijem uče nego da se vsegda upražnjavamo.

I ko svuda nos zavlači, zavuče ga često onde gdi ne valja, i strada, što i ove basne kos. Ko što misli, kuda hodi, o čemu s kim govori, zašto se smeje, nemirna glava sve to hoće da zna, i što ne zna, a ona pogađa i sve na zlo tolkuje i

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Kuvaj to ruvo, peglaj, pali, iskuvavaj ga u čemu znaš: gradske bedeme ruše maršali, ali gradove osvaja vaš! Svi su vašljivi, prale, regruti, vrve vaši po živom

Čuvar miševima hrani kopce i sove, kofom cuboka hrani krokodila. Pa čemu ovde služe šape i kljove? Čemu ovde služe kandže i krila?

Čuvar miševima hrani kopce i sove, kofom cuboka hrani krokodila. Pa čemu ovde služe šape i kljove? Čemu ovde služe kandže i krila?

Čemu ovde služe kandže i krila? Orao, koji lebdi kao vaga u visini i slobodi, da li zna čemu služe brzina i snaga u kavezu jedan ipo sa dva? Je li jelen i u kavezu jelen?

I od moćnih kneževa ovog sveta ne možeš se ničemu nadati! A čemu bih se od njih i nadao? Ko bi mi od njih mogao ponuditi nešto skuplje od ovoga što imam?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

Car se razgovarao sa svojim tolmačem ne znam o čemu. — ja ćuteći tako mislio sam: ,Moj gospodin Mijuško, naopako ti bilo, ti si međer nas prevario te smo kao tići bez

Nego dopusti nam da idemo da se dogovorimo ne bi li našli način u čemu bi se pomoći mogli.̓ — Vezir nato ma̓nu rukom: ,Ej isadile̓ (srećan vam put).

da je pola raje u Nemačku pobeglo od njegove globe, i da nije janičarski̓ aga, sirotinja ne bi ni vola imala, na čemu bi orali i ̓lebom se ̓ranili, nit̓ bi se imalo otkud caru arač davati, niti zašto soli kupiti, no sve janičarske age

javlja nam, da je austrijski dvor sa otomanskim dvorom u najvećem prijateljstvu i da on nama nikakve pomoći ni u čemu učiniti ne može, no da će toliko učiniti i nas i turske dahije pozvati da nas pomire.

Odemo sad Karađorđi i kažemo sve. On sedi u avliji. Mi dovedemo sve momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo se kajemo, i pred ova dva gospodara se zakleli; jevo i tebi

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

ja ne znam ima li koga, ko bi se pohvalio: da mu gazda Raka nije što zakinuo, opanjkao ga, posmehnuo mu se, ili makar u čemu natrunio. Već omatorio i upola osedeo, pa opet neće da se okani čuda.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Da mu je otkud da padne s neba u usta. Pa je izbegavao poslove i muvao se oko sudnice i hana. Ni u čemu nije uživao koliko u dočeku i ispratnji Turaka. To su bili za njera ljudi kojima je bog rekao da žive.

On je čuo sve to, znao je sve to, ali nije mogao razmišljati ni o čemu... I, malo-pomalo, taj šušanj i ta cvrka navukoše mu tvrd san na oči, kao zastor neki, te mu usnu i telo i duša...

to je petlić”, pomisli, i dalje ništa... Gleda u njega, a ne misli o njemu... Gleda u sve, a ne misli ni o čemu!... Sunce je sve više i više naginjalo zapadu. Vrućina je popuštala...

Što se, kurvo, po Kladuši ̓vališ Da si mojoj kuli dolazio, Na čardaku Anđu obljubio?... Čemu lažeš, crn ti obraz bio, Kad Kotora nisi, ni vidio?

najedanput i pop i kmet kao neki tuđi ljudi, ljudi grabljivi, lakomi, koji grabe samo za sebe, koji ne vode brige ni o čemu doli samo o sebi i svojim ćefovima... I izidoše mu oba iz volje. Čudio se samo kako je mogao voleti takve sebičnjake!...

O čemu ti nije mislio!... O sebi, o ubistvu Stankovom, o Jelici, o Kruški... o svemu... Pa to ode u beskonačnost... Misao beše

Zasedoše i povedoše razgovor o ustanku, jer o čemu bi se i moglo govoriti u to vreme. Pričahu razne priče i junaštva, i razgovor beše toliko zanimljiv da se oteže vrlo

Pitanje Zavrzanovo trže ga malo iz misli, i on, mada ne znađaše o čemu je Zavrzan govorio, odgovori onako nasumce: — Tako je! — A šta je tako?... — nasmeja se Zavrzan. — To što govoriš.

Ne govori tako, jer ću te omrznuti!... Šta ću ja ovde?... Šta čekam?... I čemu se mogu nadati od Turaka ako u životu ostanem?... Zar da se kao žena pustim da mi ruke svežu, pa onda glavu seku?...

Dučić, Jovan - PESME

POBOŽNA PESMA Na čemu zidam crkvu, na čem? Na steni, pesku ili blatu? Liči li strašni angel s mačem Sudiji mome ili bratu?

Kazao je da prorok ima bradu koja blešti kao sunce, i oči kao u kurjaka, i noge kao u patke, i da niko ne razume o čemu govori. Ali je u selu bio već jedan prorok koji je izgledao lepše, i kojeg su razumevala i deca i životinje.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Naprotiv! Ja sam sasvim delio nazore moje matere: „sve sa svetom i kad je čemu vreme”, ali sam sve to ipak ostavljao vremenu i slučaju. Slučaju? — Jest!

Ne znam u čemu sam proveo to poslepodne. Nešto sam kao pokušavao da radim i radio sam — no možete misliti kako! „Srce” me je vuklo

Nego dajte vi meni dijete u kuću. U mene je i zadruga veća, a, hvala bogu, pametna su mi čeljad, imaće se i kod mene čemu naučiti. — Hvala ti, kume! — reče pop. — Tako sam nekako i sam mislio.

— Star je čovjek! Tako sam ja nju učio. — Od tebe se, oče, — reče vladika — ima i mator čovjek čemu da nauči. — A kako ti se zove mala? — Mara — Da je blagoslovena!

Bog zna bi li on to mogao ikako i podnijeti. Tu oni govoriše koje o čemu, a najviše o putu i o Mari. Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da pazi na ovo i na ono i da dobro upamti sve, pa da

Pričao je kako u toj kući ima mnogo koješta, da ni deseto ne znaš čemu je i zašto je, i kako se čovjek može lasno obrukati ako dobro ne pazi.

Vladičina je volja da dijete, prije nego se sasvim vrati kući, vidi što više svijeta i nauči se čemu se god desi prilika Popu je kazao: „Strpi se, oče, još godinu dana! Neka dijete prođe svijeta.

baš se čovjek griješi! ... htjedoh reći: čisto nam je, božeprosti, stajao na putu. Da vidite jesmo li dočekali čemu smo se nadali. III Bješe nedjelja poslije podne. Narod se iskupio kod zapisa.

Nisam ti hteo pisati, da se ne brineš; sad je sve dobro. Pa i posle tolikog ćutanja ipak nemam ništa o čemu bih ti mogao pisati.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ljuta, i čudno joj je bilo, kao što je, znam, čudno i čitaocima, ali pisac obećava da će skorim svaki čitalac videti u čemu je stvar.

« GLAVA DVANAESTA U kojoj će, što kažu, prsnuti tikva, i dogoditi se ono čemu se niko nije nadao, i što bi se zamerilo i samim prostim parohijanima kad urade.

! Pa koga to ne bi naljutilo, rec’te, po duši, dragi čitaoci! Jer ako ćemo pravo i objektivno, u čemu je Šaca umakao Timi?

za svoju Melaniju, to će isto kupiti i pop Spira za svoju Julu, da ne bi Melanija, koja ima »nemecko vaspitanje«, ni u čemu noblija izgledala od Jule.

Tako je i bilo. I sada nastade živo spremanje oprema i darova devojačkih, u čemu im je i ne malo usluge učinila i frau-Gabriela.

svojim, tu je baba Makra spokojno očekivala smrt, cunjajući jednako po ormanu, vetreći svoje rublje i naređujući često u čemu će je sahraniti i šta će sve kupiti za pokoj duše njezine. Pera s Malenijom već davno nije bio u tom mestu.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Momak joj se dopada. Dođe vreme ručku. Ljubi nije baš do ručka; on bi želeo da što pre sazna na čemu je. Ručak prođe u samim purgerskim etikecijama. Posle ručka Ljuba se razgovara sa Savkom.

— Oni mogu to činiti, al' ja ne; nego molim da znam na čemu sam... — Dakle, ja vas uveravam da će moj tata dati hiljadu forinti. — E, dobro, na to pristajem.

Al’ nije mu do oklevanja, nego hoće da bude stvar što pre gotova. Piše Julki pismo, da zna na čemu je: Dražajša frajlice Julka! Ako ste radi za mene razumeti, ja sam, hvala bogu, zdrav, i molim boga za vaše zdarvlje.

Ostajem sa počitanijem Julka Nerić Kad je ovo pismo pročitao, Ljuba nije znao na čemu je. Saopšti ga čika-Gavri. Čika-Gavra ga pročita. — Šta mislite, čiko, o ovom pismu?

Punctum! — E, sad znaš na čemu smo. Ja ću već sutra gotov biti sa akcijom, tužbom, a ti ćeš posle sudu podneti. Bez mene nemoj odgovarati.

Babonja zabeleži da je Alka nemeškinja. — Sad znam u čemu je stvar, a gledaću da bude dobro, premda neće sve lako ići. Vašeg brata poznajem.

Po varoši se govori da će Alka, kako crninu skine, venčati se sa Milivojem. Mica od žalosti bolesna. Ona se drugom čemu nadala. Doktor joj odavno kazao da Marko neće živeti.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

što su posle snažnog ali nekatastrofalnog zemljotresa izletela na ulicu da se tamo u čudu i preneraženo pitaju: u čemu to može biti stvar što se desila i da očekuju šta će se, Bože moj, dalje dogoditi.

I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i

E pa, da li bi onda ono uradio? Dakle, evo u čemu je stvar: ja to ne znam baš sigurno Ali znam ovo: da sam u svom životu često sretao mnoge ljude čija me je bistra i

ljude koji su uvek znali šta hoće i kod kojih me je naročito čudio onaj uvek fini, tanak i dosledan red misli, ma o čemu pokrenuo da s njima govorim.

„Jest, kuća, samo kuća, o drugom čemu ja ne umem da mislim.“ I njegova desna ruka grčevito steže karabin položen na travi, pored njega.

vodnik pete baterije, toga diviziona, toga artiljerijskog puka, poginuo je na položaju tom i tom, toga i toga dana, o čemu izvestite njegovu porodicu. Sahranjen na položaju. Stvari njegove i novac poslaće se naknadno. — Pa šta da ti kažem...

Uvređena što je on grubo odgurnuo onda, kad je poštopoto i na silu htela da sazna u čemu je stvar oko koje se muči, ona je mračno ćutala.

Jer, niti njoj ima sve ono što ja tražim, i ja sam toga svestan, niti u meni ono o čemu ona sanja, i ona to zasad ne zna, nego uvek zamišlja da sve to u meni postoji. Pa šta je u stvari?

ga je svojim vlažnim široko otvorenim očima gledala pokorno i radosno i u onoj njenoj zamišljenoj nežnosti pitala: — O, čemu misliš? Proći će, jel'da proći će, ovi mučni dani i sve će dobro biti. — O ja se bojim, draga, da će ikad proći...

I čudi se, zgranjava se šta je to s njom za koju zna da je nekad prezirala sve ono u čemu, izgleda, sad najviše uživa. On će je, dakle, saslušati mirno i odrediće se.

Ja moram pomišljati i na sebe. — Mili, o čemu to govoriš, ama šta ti to govoriš? smejala se Nataša za sve vreme i htela da ga zagrli.

Sve je u tome da se sav ovaj kalambur u glavi jedanput ovako raščisti, pa da čovek onda tačno zna na čemu je. Jest, kakav je skandal cela ta glava i taj mozak kad evo dve godine od kad sedim ovde ne mogu da budem na čisto:

Afrika

poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao. Eno u dnu dvorišta žena gola, samo sa „panjom“ oko bedara da bi njim držala dete na plećima.

Ostavljamo devojkama pet franaka, na čemu su nam beskrajno zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga

Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju. Kažu mi da je pristanište kao i celo afričko more puno ajkula, o čemu crnci ni ne vode računa. Uveče sumrak lagano i čarobno pada na obale Sijera Leone dok ih brod napušta.

Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim kampmanima.

Bog je, razume se, srećan i ne žuri se sa proždiranjem jedinstvenih devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina.

Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko

mogao na nju staviti svoja usta. Crnac je imao krvave ožiljke od zuba. Očistio sam ih alkoholom i jodom, u čemu mi je sam N. pomagao. Mladić je sad samo, kao kakvo velike derište, tiho jecao i gledao u N-a sa mržnjom.

“ Jer u čemu bi inače bila interesantnost njihovog položaja! Dok smo se vraćali, seljaci jednog sela kraj koga prolazimo, i koje je

Dosta je pogledati u lude pa da se vidi čemu vodi ova ritmika koju naučnjaci zovu „tam–tam–koit Banfore“. Trebaće im još tri-četiri sata igre dok mladići osete da

Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će. U Kupatilu krokodla (Bamako) rekli su im da je belac (ja) griot (pesnik).

Starica prilazi da čuje o čemu je reč, govori brzo arapski dečacima, slatkim preklinjućim glasom. Presamićena je, rasplakana, šalje im prstima poljupce

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

JANjA: Ama treba i žena da sluša svoga gospodar. JUCA: Ja ne znam u čemu se vi na mene možete potužiti? JANjA: Koliko sum ti puta molio i pravio inštancija: „Dušo Juco, nemoj da si razgovaraš

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Nego treba otići, kao da Isakoviča, u Austriji, nije nikad ni bilo. Kome da se tuže? Zašto? Čemu? A kad mu žena reče da ona neće da se seli u Rosiju, i kad poče da oplakuje decu, šestoro, Trifun je bio samo sagao

Pavle je, i inače, bio sujetan i ohol čovek, a još ćutljiviji posle tog svog bekstva. Imao je običaj da kaže: Čemu priča? Svaka je priča za vremena, pa i najžalosnija.

Pavle je pričao da mu onda reče da hoće se pokoriti, kao što smo i dužni, carskoj zapovesti, i njegovoj prostoj reči. Čemu da ga vezuje, na spavanju? I da hoće, kuda bi mogao bežati? Da se davi u vrtlozima Begeja?

Ni braće ne imamo, kad nas zaokupi nesreća. Sam je čovek u bedi. Čemu trošiti reči o tome? Mutav mutavog najbolje razume. Onaj ko plače, zna šta je suza gorka.

Mogli bi trgovati. Brzo bi se obogatio. Zašto priča sve o Kosovu? Što spominje cara Lazu? Čemu ta jadikovka o onom što je davno prošlo? Zar ne vidi da se neki čudan svetac napravio?

Nije to bilo ni nekoliko smrti, u jesen kišovitu, kad udari pomor u gradu. O čemu, posle, starci, nadugačko, pripovedaju. To je bio užas neki, koji je, kao gorostas, rastao.

svlačeći, zatim, i sve sa sebe, njegovo blagorodije se spremalo da zaspi, mrmljajući da ne treba činiti nečasna dela. Čemu te nakarade, koje je sreo na svom putu u Rosiju? Čemu ta žena majora Božiča?

Čemu te nakarade, koje je sreo na svom putu u Rosiju? Čemu ta žena majora Božiča? Sreća je – sreća, švaler – to ona traži, to traže sve žene koje nisu sretne u braku.

Ovaj primerak pastuva, koji nosi ime Jupitra, planete, neće. Smrt će nastupiti, uskoro. Mogu otići. Čemu da to gledaju? Spasa nema.

Ona ga je naučila mnogo čemu, ne samo nemeckom jeziku, koji je jedva znao. (Morala je da ga uči i kako se žena mazi malo.

Zdravi će krenuti na put do Kijeva. On im se kune, na svog sveca, koji je sveti Mrata. Isakovič tada dožive nešto, čemu se nije nadao, a što je bilo opet neočekivano, kao grom iz vedrog neba.

Isakovič tada dožive nešto, čemu se nije nadao, a što je bilo opet neočekivano, kao grom iz vedrog neba. Čemu pokušavati protumačiti ono, što se protumačiti ne da. Reč otrča, kroz te mračne hodnike, od usta do usta.

Teodosije - ŽITIJA

A i ova nije ni po čemu zaostajala u vrlinama za mužem svojim. Rodiše im se sinovi i kćeri, koje prosvetliše božastvenim krštenjem, i naučivši

i stan u pustinji sa mnom izabravši živeći, gde ćeš svega oslobodiv se molitvom i postom čistije Boga shvatiti, o čemu je on preko Davida unapred rekao: ,Oslobodite se i razumejte da sam ja Bog̒.

I sada se radujem nadom da ću primiti večna dobra i istinsko i neotuđivo sa Hristom carstvo, i ono o čemu si mi za života govorio.

a pomazivanjem mirom drugoga duhovi izganjahu se, bolesti isceljivahu se, raslabljeni podizahu se, i mnogo drugo o čemu nije vreme da se govori, tako da su se svi oni koji su ovo videli divili i zaprepašćivali, i da su svi bili poslušni u

A sveti ih primi, i kao iz božastvene riznice srca svojega iznoseći, nove i stare reči njima govoreći učaše ih o Bogu, čemu behu veoma udivljeni, i klanjajući mu se odlažahu svojoj kući.

opet svakoga od vas mojih molim, sve što vam predadoh Bogom, i sve što od mene čuste i videste i primiste i razumeste čemu se naučiste, svi vi da sačuvate tvrdo i nerazrušno, da koristivši se sobom naučite druge.

Sultan zapovedi da se iz njegova doma daje sve što mu je potrebno, i zapretivši reče da Božji čovek ne oskudeva ni u čemu. A sveti, odmorivši se dovoljno, javi sultanu o svome putu u Egipat.

A prepodobni, shvativši da je to lukavstvo besova, pojaše psalme Davidove i ni reči im ne odgovaraše. A oni, ni u čemu ne uspevši, odlažahu: I opet dođoše, i tresući pešteru i vičući na svetoga govorahu: „Zašto ti pričaš da se bojiš

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Većina ovih lirskih pesama opevaju ista osećanja i mahom na način sličan dinarskim lirskim pesmama; ono u čemu odstupaju od dinarskih, pomenuto je ranije prilikom predstavljanja realističkih crta.

Gotovo svi Mavrovci kad ostare dobiju tipske cincarske crte. Osim po jeziku, ni po čemu se drugom ne mogu razlikovati od starih cincarskih mehadžija, koje nalazimo po varošima i selima pored glavnih

drukčiji od života ostalih oblasti, sa besnim begovima tursko-arbanaškim, sa nasiljima i izvesnom samostalnošću, po čemu je nekada „ljuta Dibra“ bila dobro poznata.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

li munju Pitaj ga do mile volje Ne nadaj se odgovoru Nadaj se samo čvoruzi Ili drugom nosu ili trećem oku Ili ko zna čemu DVA BELUTKA Gledaju se tupo Gledaju se dva belutka Dve bonbone juče Na jeziku večnosti Dve kamene suze danas Na

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) Ovo je krivični zakonik, ja tu knjigu uvek nosim sobom kao ručnu knjigu. Vrlo je korisna, čovek se mnogo čemu nauči iz nje. To su tako reći uputstva za život. (Našao je stranu.) A evo: §144 krivokletstvo. (Čita u sebi.

NOVAKOVIĆ (nervozno): Pa zato, zaboga, govorimo o tome, a ne o „Iliriji”. SPASOJE: O čemu? RINA: O njemu, o pokojniku. On može svakoga časa naići; svakoga trenutka kad se otvore vrata, ja zastrepim.

SPASOJE: Toga radi niste morali dolaziti. PAVLE: Mislite, dakle, da mi nemamo o čemu više da razgovaramo? SPASOJE: Ja ne vidim o čemu bi mogli razgovarati?

PAVLE: Mislite, dakle, da mi nemamo o čemu više da razgovaramo? SPASOJE: Ja ne vidim o čemu bi mogli razgovarati? PAVLE: Zar vi ne vidite da se mojim dolaskom menja situacija?

Šta ti je nažao učinila? VUKICA: Nesnosna mi je. Hoćeš li mi verovati, tata, da ni o čemu drugom ne razgovara, kad joj odem, do o prvoj bračnoj noći.

ĐAKOVIĆ: Sve se može osporiti i potvrditi, zavisi od moći logike. I u čemu je uostalom filozofija starih grčkih filozofa Pitagore, Isokrata i Eshila?

SPASOJE: Ne vidim o čemu bi imali da razgovaramo. PAVLE: Ako vi nalazite da nemamo o čemu da razgovaramo, ja još manje imam potrebu za taj

SPASOJE: Ne vidim o čemu bi imali da razgovaramo. PAVLE: Ako vi nalazite da nemamo o čemu da razgovaramo, ja još manje imam potrebu za taj razgovor. Ja sam samo želeo da izbegnem javni skandal.

Ko zna čemu se on tamo naučio; ko zna kakve su mu sve ideje zamaglile zdrav razum? Zar ne vidite na šta on udara? Na sve što je

Zar ne vidite na šta on udara? Na sve što je svetinja. Zar ne vidite da on preti da poruši upravo ono na čemu društvo počiva? Pođite, molim vas, redom, pa gledajte na šta on udara? Hoće da poruši onom čoveku brak...

MILE: Da, ja radim po tom predmetu. SPASOJE (uznemiren): Šta radite? Kako radite? Recite mi, molim vas, u čemu je stvar. Hoće da digne tužbu, velite? Pa dobro, neka digne, ali zašto protivu mene?

ANTA: Po čemu opet nisam? SPASOJE: Eto, našao si mi onog publicistu! ANTA: Pa šta? SPASOJE: Pa to, uzeo mi dve hiljade dinara

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ni ona ne mora da se okreće da bi znala da sam ja tu, niti pita šta je to o čemu govorimo, ona zna i lice joj izgleda postiđeno. - Zakasnićeš na posao!

To da su pisci bitange kao i svi ostali tek sam imao da utvrdim, kao i to da knjige o krvi i seksu nisu ono o čemu ja mogu da pišem. Nisam poznavao ni krv, ni seks, iako ne tvrdim da to u Karanovu nije postojalo.

Ja nikada i ni u čemu nisam stalan, ali na neki način, ipak, sviđalo mn se da učim nešto što mrzim iz knjige koju je moj prethodnik mrzeo pre

U Karanovu nije moglo da se desi nešto čemu već sutradan ceo grad ne bi znao poreklo. Jednom se desilo! Onda kad je nedonošče nađeno kraj teniskog igrališta.

Zatim sam shvatio da i Rašida nagađa o čemu je reč. - Nisi napisao ono pismo? - uhvatila me je za ruku i zavrnula je kao što to dečaci ponekad umeju.

Rašida nas je posmatrala širom otvorivši oči, a onda rekla da ne shvata o čemu to raspravljamo. — Objasni joj! — potresao me je Ataman za ramena.

Bilo je to njeno pismo Markoti u kome ga je obaveštavala da zna čemu se izlaže, ali da želi da se sretnu kraj skele. Tako je igra počela da postaje fantastična. „Pa ta te baba voli!

Nije se varala, iako sam ja za pola sata prestao da budem i crven i vreo, jer to čemu me je učila Galci imaju u krvi i Stanika je u pravu bar što se toga tiče.

Za dve nedelje uspeo sam da zaboravim Rozu, ali ne i ono čemu me je naučila. Posle su došle druge, tako da nisam morao da izmišljam ono što je polovina iz razreda izmišljala za vreme

Greta je mirno ležala pored mene i gledala me svojim svetlucavim očicama kao da razume o čemu sam govorio. Ono dvoje još je raspravljalo o pismima. Čuo sam Staniku kako se smeje, pa oca kako objašnjava nešto.

Pustio sam prvo nju da priča, jer to je najbolji način da saznate šta je ono o čemu neko želi da govori. Pričala je zastajkujući, ali zaključak svega je bio da je Stojan kolosalan drug itd. itd.

Bio je to Stari s neke dve mačke, ali Vesna je i dalje pričala tako da nisam mogao da čujem šta je to o čemu oni dole raspravljaju. Čuo sam samo da spominju reč svedočanstvo. - Stopiraj, Vesna! - rekao sam. - Govore o ocenama.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Ali tek nisu hteli gospodaru Sofri volju kvariti. No i gospodar Sofra u drugome čemu po volji im je činio. Tako kupio im je karuce i lepe konje, pa ako u subotu u dućanu prodaju, u nedelju se na karucama

— On će sam posle birati. — To mi nije dosta, ’oću unapred da znam čemu ću ga upraviti. Mislim, kad svrši više škole, da ga dam u Karlovce u bogosloviju, pa onda da bude kaluđer; kaluđeri

Mlogo svašta sam tu naučio, o čemu nikad ni sanjao nisam. No jako sam se istrošio, jer je put skup, a i ovde je velika skupoća: jedna zrela kruška, što

pamučne tkanine, slične somotu, za sportska odela i ženske haljine (prvo se proizvodila u engleskom gradu Mačestru, po čemu je i dobila ime) Mardohej — vavilonski Jevrejin koji se nije hteo pokoriti već se junački opirao progoniocu Jevreja u

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

ju beše zametnuo još sinoć, pa je čekao da se istutnje oko crkvenih obreda, patrijarha, pričešća, krštenja, vaskrsenja, o čemu obojica, zajedno, nisu rekli ni jedne pametne reči. Kakve sve gluposti nisu govorili na račun latinskog klira!

I zar ta deca, bolesna i uplakana, i ta žena, uveče pomalo i napita, treba da bude ono na čemu zavidi, kao i na ožiljcima rana, na ordenju, slavi?

Najviše pak nadala se od svojih očiju. Gledala ga je tužno. Aranđel Isakovič, kao dobar trgovac, video je o čemu se radi. Razumeo je da je ta žena, kao devojka, bila sirota, plašljiva, navikla na samoću i neispunjene želje.

Jer gospoža Dafina, dete čitave jedne lađe pune trgovaca i srebroljubaca, znala je vrlo dobro o čemu se radi. Njoj se nije žurilo.

na obali, na njenog muža, koji je bio istrčao da spasava davljenike, a naročito svog ortaka Aranđela Isakoviča, o čemu je ceo Zemun pričao. Odmah zatim ode. Tako, kad se beše smrklo, gospoža Dafina opet ostade sama.

Ne samo zato što su ga u Pečuju onako vređali i mučili, već i zato što mu nisu dali za potpolkovnika, čemu se, ovako mator, svakako nadao i što mu beše, još u Varadinu, obećano.

jarkova, primao je i zapovesti da ih uči kako će isušiti baruštine, i koliko ih je učio pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije stanovali

Ta služba nije bila laka, mada je pri svemu tome, i još mnogo čemu, Vuk Isakovič imao uglavnom samo da ćuti i da stoji mirno, da drži sveću.

vežbajući pri tom, pre podne pucanje plotunom, u tri reda, a posle podne paradni pozdrav vrhovnome zapovedniku, pri čemu je ceo puk urlao tačno samo latinsko „vivat“, dok je Karolus izgovarao, i po hiljaditi put, Kalorus, duks, dus, a

kojih su visili amovi i pajvani, i sa dugim ravnima sprženih polja i usijanog neba, Isakovič se strmoglav otrese svega čemu se dotle nadao.

sa oborenim i visoko izdignutim puškama, sa noževima i pištoljima, klečeći i skačući, čak i ležeći na zemlji, pri čemu projuri i sam na konju duž redova, vitlajući sabljom i trzajući konja, propevši se pod balkonom đeneralovim, zastavši

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

, a to se najčešće vrši pre isteka sunca, za vreme nekog praznika, pri čemu je smer kretanja od zapada prema istoku. Tako, na primer, iznad Katlanovske Banje uoči petka ili nedelje nerotkinja se

Kad se neko začudi detetu ili čemu drugom što je napredno, treba reći: „Luk ti u oči!“ ili „Oči u kamen!“, da ne bi urekao to čemu se zavidio.

“ ili „Oči u kamen!“, da ne bi urekao to čemu se zavidio.¹⁸⁹ U Hercegovini, ko prvi put vidi dete, treba da izgovori sledeće reči: „Koliko te ja prije vidio,

Momak ženidbom postaje suveren čovek, svoj gospodar, a devojka potčinjena supruga, po mnogo čemu ropsko biće. Zato se i kaže: „Devom mila, a nevom gnjila“.

i to da se za malo dete najčešće koriste metafore kao što su: prut, drvo, proleće, jutro, a za stare ljude, no mnogo čemu, suprotne (sa negativnom konotacijom) kao npr. Vlah, pas, konj.

). Na samom početku bajke ovo najmlađe dete je po mnogo čemu, u socijalnom i psihološkom smislu, hendikepirano u odnosu na svoju braću.

Ono u čemu je, međutim, humanistički (posebno Olportov) model deteta i njegovog razvoja sličan narodnom (mitsko-magijskom) jeste

možet izmenitь: Nije kome je rečeno, već kome je suđeno (Ne to, čto skazano, a to čto suždeno); Šta mora biti, bit će (Čemu bыtь, togo ne minovatь).

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Što jest, jest, neću da grešim dušu, dao nam najskuplja mesta u »Jadranu«. A znate li o čemu se radilo u tom filmu? E, sad ćete da padnete na dupe! O nama.

U čemu je štos? Kao da se meni gluvari ovde godinama, kao da ja ne bih zbrisao istog časa na neko bolje mesto kada bi mi se pru

I dok smo se tako premeštali s noge na nogu kao krivci, ne znajući o čemu da razgovaramo, ona nas je već gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se

Helen, Lu ili Megi kažu da treba svakako poslati neku priču. Ne mogu ništa da obećaju dok ne vide o čemu se radi. Pošalji svakako! Njen tata pripada najvišim... Svakako si čuo? Kako da ne!

– Žuži, Žuži! Tako saznah da se zove Žuži. Nisam razumeo ni reči od njihovog razgovora, ali sam znao o čemu se radi. Tačno sam znao o čemu se radi i kad je pogledala njegov sat. — Skini ga! On ga skida i stavlja u džep.

Nisam razumeo ni reči od njihovog razgovora, ali sam znao o čemu se radi. Tačno sam znao o čemu se radi i kad je pogledala njegov sat. — Skini ga! On ga skida i stavlja u džep. — Tako je bolje...

– A čemu bi trebalo da vodi? – Šta ja znam? Sada ne vodi ničemu! On ćuti. Ti mu onda objašnjavaš da ti je dosta skrivanja po taj

Nije ga niko video sem mene. Čemu putovati ovako daleko kada je sve isto? Svugde je sve isto. Samo se kulise menjaju u ovoj staroj drami: datum, gradovi

stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati nekuda ispred sebe u prazno.

— upita ga ona. —Welcome home! — uzviknu. Kako je to divno osećanje kad si najzad okružen svetom koji razume o čemu misliš! Mogu li da izaberem jelo za tebe? —Svejedno mi je šta jedem... —Dobro! — rekao je šefu sale.

cigaretu i dok si čekala da se skuva krompir za pire, slušala si kako neka pevačica priča voditelju Studija B na čemu sada radi. Onda su faširane šnicle, prethodno uvaljane u brašno, bile ispržene. Sipala si ulje u salatu.

– U čemu to, molim te? U heklanju? – I u heklanju, i u kukičanju, ako već hoćeš da znaš! Bila sam najbolji đak u celoj gimnaziji!

Matavulj, Simo - USKOK

Njeki od građana reče: — Nije pobjegao princip, jer čemu bi se ovdje skupljali? Biće najprije da je crnogorska vojska pod gradom!

Biće najprije da je crnogorska vojska pod gradom! Drugi prihvati: — Pa čemu onda ovi ne lumbardaju? — Evo naše gospode — opazi treći. — Sad ćemo doznati šta je.

— Aoh, doboga — učini Primorac uzdahnuvši, pa poslije kratka ćutanja zapita: — A čemu se narod izbezumi, da od boga nađe? Što mu bi, te poluđe odjednom, cipan cio?

Njeguši se urediše u povorku. Prvi pođe pop Marko Punišin, čovjek sredovječan, ni po čemu ne različan od ostalih Crnogoraca, jer u ono vrijeme njihovi popovi ne nošahu ni brade.

naiđe desetak donjokrajaca, da-ti, s kakvom davijom, pa kad ga vidješe onako u mislima, zastadoše i počeše nagađati: o čemu li premišlja? Jedan reče: „On sad doznaje što radi bog!

Je li ko umro od starijih? Je li bilo čarkanja s Turcima? Vladika postavi ta pitanja da se iguman sjeti o čemu ne treba da odmah govori, o onome što bješe najglavnije, o čemu svi mišljahu onoga časa, a to je o krvavijem

Vladika postavi ta pitanja da se iguman sjeti o čemu ne treba da odmah govori, o onome što bješe najglavnije, o čemu svi mišljahu onoga časa, a to je o krvavijem međusobicama između brastava i plemena!

Jošte ga, ni sâm ne znađaše po čemu, zamisli kao osrednjeg rasta, puna, široka lica, velikih očiju sa ličnom dobrodušnosti.

— Ama, zar ne znaš da Cuce o drugom čemu i ne misle! — prihvati Ceklinjanin. — Za pripovjest je koliko jedan Cuca može pojesti! To sam još kao dijete slušao!

, čemu se Janko od srca smijao. Tako mu proteče prvi dan na Cetinju. Sutradan vrati se Krcun s Njegušâ. Poslije ručka njih dvoj

Na Krcunovo navaljivanje Janko zavede novu zabavu, borenje, koje učini isti utisak kao i na Njegušima, i u čemu đakon najčešće stradaše i najviše se ljućaše, što je mnogo veselilo omladinu. Onda se opet promijeni vrijeme.

Stevo i Markiša takođe rekoše da se skroz pocrnogorčio, da ga već ni po čemu ne mogu razlikovati od pravog Crnogorca!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

) „Jeste li mi verni?“ MLADOŽENjA: „Svakog meseca po jedanput.“ DEVOJKA: To verujem. (Izvuče.) „Na čemu vi ljubov osnivate?“ MLADOŽENjA (izvuče kartu): „Imate li novaca?“ DEVOJKA: Kao: bez novaca nema kod muški ljubovi.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Po čemu se dobra dečja pesma, valjan dečji roman ili uspela priča, kao najčistiji oblici dečje književnosti, razlikuju od odgovar

Deca su, i inače, vođena i usmeravana pri svakom koraku u životu, ona sama ni o čemu ne odlučuju, pa je i razgovor o njihovim željama i potrebama, mogućnostima i težnjama, uvek usmeravan od odraslih; u

se obazirali na bitne zahteve književne umetnosti, desiće nam se da dečju književnost stavimo van važećih opštih zakona, čemu loši pisci i vaspitači jedino i teže.

Veza između dečje pesme i humora duboka je i suštinska: ono čime se neka situacija izdvaja, po čemu je i čudna i smešna, upravo je činilac izvorne pesničke slike.

Da kod dece razvijaju ljubav prema istini i lepoti. A čemu služe dela Tolstojeva, ili Ive Andrića, ako ne tome? Zar je za ispunjavanje tih visokih obaveza prema deci bila

Ironična, puna duha, sva od ovoga sveta, Radovićeva pesma je stalan poziv na igru; ni prema čemu se ne odnosi sa preteranim poštovanjem; sve bi, još jednom, da počne iz početka.

smisla raspredati ovu profesorsku besposlicu kojom se, tobože, izbegava terminološka zbrka, kad je svakom jasno o čemu je reč) — okvir je u koji se ovakvi, ovako nastali tekstovi najlakše mogu smestiti.

Sve je tu vrlo uslovno: i likovi, i radnja, i vreme, i prostor. Popović priča o svemu, i ni o čemu: zaplet mu je puki izgovor za priču radi priče, zanemarljivo opravdanje igre i stvaralačkog čina.

Deca, naročito pred spavanje, traže da im se priča o bilo čemu, pod uslovom da priča bude lepa i da se ne prekida. Popović pripoveda baš tako, o bilo čemu, ali prvi zahtev dece i

Popović pripoveda baš tako, o bilo čemu, ali prvi zahtev dece i umetnosti ispunjava. Zajedno s Ćopićem, iako drukčijim sredstvima, on u našem jeziku izgrađuje

O čemu ćute današnja deca? O čemu razmišljaju, kakve ih tajne muče, koje ih oduševljavaju? Koliko smo im utuvili u glavu laž i gl

O čemu ćute današnja deca? O čemu razmišljaju, kakve ih tajne muče, koje ih oduševljavaju? Koliko smo im utuvili u glavu laž i glupost, koliko smo ih već

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Jedna stvar je van svakoga spora: dalmatinska književnost nije ni po čemu uticala na stvaranje nove srpske književnosti u XVIII veku.

manastirima, odlazio je u Mletke, gde je štampao svoja dela i gde je, izgleda, izučio slikarstvo i bakrorez, u čemu se jako usavršio. Na pojedinim svojim radovima potpisivao se kao član bečkih akademija umetnosti.

zapadnih naroda; romantičari preziru »truli Zapad« i veruju u »srpsku kulturu«, koju nikada nisu ni definisali u čemu se sastoji.

veličinu njinu, a trudeći se da se i mi sravnimo njima u svemu što su oni dobro i krasno činili, a klonimo se svega u čemu su oni pogrešili«. Delo je pisano dosta dobrim jezikom, »onako kao što u povsednevnom razgovoru«.

svečano proslavi pedesetogodišnjica njegovog plodnog i stalnog rada. Ali i u starosti, i postigavši gotovo sve čemu je težio, on je neprestano radio, nije se predavao starosti i bolesti, »e da bi se jošte šta otelo od smrti«.

jezičkog materijala, dobijao čitave zbirke reči iz raznih srpskohrvatskih krajeva i revnosno spremao drugo izdanje, pri čemu mu je pomagao Đuro Daničić.

i filosofije, kao što bi Srbin Srbinu pripovijedao; a zakon sam sebi postavio da niti koga valim ni kudim, niti da se čemu podsmijevam ni čudim, nego samo da kažem kako je bilo, pa čitatelji sami neka sude što je za valu, što li za kuđenje,

Potom, za priličan niz godina, on ostaje jedan skroman »Ljubitelj knjižestva«, koji se ni po čemu ne ističe. Šezdesetih godina on objavljuje slabe prevode iz Horacija, Dantea, Ariosta, i priređuje jedno nekritično

Ali Uskoković je u tome dobrom delu uspeo u onom u čemu su sasvim promašili pisci kao Janko Veselinović i Simo Matavulj, u slikanju suvremenog prestoničkog života.

Milićević, Vuk - Bespuće

O čemu god počimaše da misli, uvijek se utiskivala u tu misao ona sakata i nakazna izreka, štampana jednim nespretnim i zdepas

da ga mrze i da ga se boje; njemu je ta mržnja godila i on se njom ponosio, govoreći o njoj sa rijetkim zadovoljstvom, pri čemu se na njegovom licu javljao jedan čudnovat, zao osmijak.

Radičević, Branko - PESME

srce tek ćuta, U kući ja razumeo sam lasno Da onda nju mi zgubi smrti kruta; Tek sada znado, ali zdravo kasno, O čemu dosta mislio sam puta, No da sam znao ovo jošte tad, Tek duži bi mi bio srca jad. 46.

Kraj reke beu jedni dvori tude, Na dvorim ništa čemu s' ljudi čude; U dvori tude na dušeka meka, On pade, tužan, skoro van sebeka; Al' eto amo njegovoga zlata, U izbu

Ma on svuda sreću skova. Sveg nestade što mu bilo Lepo, velje, slatko, milo, Čemu s' čudi, čemu s' divi, Pa on jošte, jošte živi.

Ma on svuda sreću skova. Sveg nestade što mu bilo Lepo, velje, slatko, milo, Čemu s' čudi, čemu s' divi, Pa on jošte, jošte živi.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Za šta da se prihvatiš, čemu da se raduješ? Čak i vlastito ime, godina rođenja, roditelji — sve se pretvorilo u bezdušne lance i kvake koje te sapinju

O tome se samo nagađalo s razumljivim preuveličavanjem, zavisno od mašte i pameti pripovjedača. I još je nešto bilo po čemu su se pojedine gazdinske kuće znale i pamtile, jedan dodatak uz bogatstvo bez koga se, kanda, ipak nije moglo.

— Jesi li je vidio, a, kolik dobro prase. Mulić kiselo gleda robu, pa procijedi: — The, nije bogzna čemu, ali tebi, kao drugu, pet banki. Rožljika se izbeči kao da je sreo medvjeda. — Šta kažeš!

— Ta nije to bakar, bog te vidio! — zinu Mulić. Obična gvožđekanja, a ti — hiljadarka. Ne bi ga trpali u topove da to čemu vrijedi. — A sjećaš li se onoga prvoga rata, nesrećo kalajdžijska? Zar onda ne pokupiše sav bakar za topove?

smiješ riskirati da prihvatiš borbu nit ih možeš gdjegod skloniti, a sve to valja osiguravati, hraniti i prebacivati na čemu znaš.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

HUSO: Ama zašto, Alaha ti? SULjO: Kaže neće da mu logor pogane kurve! HUSO: Jesu li bar bile čemu? SULjO: A kakve i da nađeš, nego polovne? Ženske za vojnu upotrebu!

Pazi šta ti kažem! Ko ne razume o čemu aga kija, iskijaće! HUSO: Tražiš dlaku u jajetu. To je bar prosto, i sve je bilo po propisu. Molim lepo.

Možda čak i pred vezirom! Ne boj se, on Hasanaginici neće birati muža po lepoti, ili po ne znam čemu, nego po tome od kakve će mu biti vajde. Što njemu veća vajda, tebi šteta. Toliko valjda znaš.

Čuješ li, Alah te radosnim znakom opominje! Kad te je prosio Hasanaga, Ti si htela za kadiju! Alah zna kada je čemu vreme! HASANAGINICA: Htela za kadiju... A ti računao, računao, pa izračunao Hasanagu!

Njemu ste se i pred slugama smejali. BEG PINTOROVIĆ: Ako počnemo tako da razgovaramo, ne vidim na čemu ćemo završiti. Za sedam godina prođe mnogo vode. Hasanagi ne moš da se vratiš, to ti je valjda poznato. I šta sad?

Ionako sam sve izgubila! Shvataš li sad? Svašta mogu! Kažem ti samo toliko, kolko da vidiš o čemu se radi! Ja se više ne plašim ni sramote! BEG PINTOROVIĆ: Ona je poludela! Napraviće mi scenu!

Ispade ti ta lopta četvrtasta! JUSUF: Da ti objasnim. Evo u čemu je stvar. Nije loše da pokažeš da nisi prznica, da umeš da se savladaš, da umeš da budeš razborit i plemenit.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Peče me! Boli! Ali i ja nisam svemu tome bio kriv. Jer, koliko puta umoren i obuzet sumnjom da možda neću ono biti čemu težim, koliko puta, kažem ti, odrekao bih se svega. I da onda, uz tebe, ljubljen, prospavam svoj san.

Mladost! Da li je nje ikada bilo kod mene? U čemu beše ona? Ne! Ja nisam imao mladosti. Ja nikad ne osetih čilost duha, svežine misli i brz, topao, opticaj krvi u meni.

Pogledah mater, i trgoh se uplašeno, jer oko smežuranih usta, igraše joj zadovoljan, jedak, podsmeh. — Šta hoće i čemu ovo? — pitah se uplašeno jer se bojah da se ovi uvijeni, nejasni govori ne odnose na nas.

I ko zna dokle bi to tako trajalo, da rodbina mladina, kad vide u čemu je stvar, ne poče iskati da im se devojka, iako venčana, vrati natrag.

Kostić, Laza - PESME

O čemu snivaš kad se ne njijaš? Je l’ te rođeno koplje probolo, te od beline rođene svijaš samrtni pokrov na telo golo?

Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Da li se sećaš vekova davnih, vekova davnih, časova slavnih, šareni leptir kad si još bila, po lepom vrtu

Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Problagovala s' u lakom sanu sumornu zimu narodnog stida, al' već i tebi proleće granu, sarajske čini sa tebe

Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, o čemu snivaš? Ako još ima krilatih snova ispod okova, oh onda sanjaj oblake crne što će ih vreli juže da zgrne, oblake crne,

sam strad'o, mnoge sam grehe pokaj o ja; sve što je srce snivalo mlado, sve je to jave slomio ma', za čim sam čezn'o, čemu se nad'o, sve je to davno pepô i pra', na ugod živu pakosti žute, Ѕanta Marіa della Ѕalute.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

ljubitelji pored junaka deseterca i biser-grana lirskih narodnih pesama nisu videli ničeg vrednog u stvaralaštvu masa na čemu bi se valjalo duže i pažljivije zadržati.

Tako se među veoma retkim primercima prve knjige Vukovih narodnih pripovedaka mogu naći dve brste: sa i bez napomene čemu su bile dodatak. Primerci bez napomene bili su dati piscu, za njegove potrebe.

smo unosili u celini, bez ikakvih izmena i popravaka, ako je zadovoljavala naš kriterijum, ili je odbacivali ako ma po čemu nije mogla izdržati to merilo.

Teorije književnosti, tim pre ona ne može biti od značaja za narodnu pripovetku stvaranu redovno u improvizaciji, pri čemu je njen stvaralac ispredao i svoju misao i oblik za nju. 4.

oca: Ako mi ne pošalje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.

Oni su se tako oko devojke prepirali čija će biti, pa naiđu na vetrovu mater, kažu joj o čemu se prepiru i zamole da ona presudi čija je devojka.

“ I tako jedanput reče svome bratu: — Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u čemu ne pomažeš nego samo gotovo jedeš i piješ. Ja sam naumio da se podelimo.

— Bogme, efendi-Vujo, svaka sad o svom poslu radi da po jednu kokoš ufati i da tebi na peškeš donese, da nam ne bi po čemu od glada skuisao, pošto si se odrekao da nećeš više klati ovce; a ja ne mogah od starosti otići, nego me k tebi na

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MAKSIM: O, Sofija, kao dobra žena, moraćeš plakati. Znaj, ja sam nesrećan. SOFIJA: Nesrećan, u čemu? MAKSIM: Dira li te u srce moja nesreća? SOFIJA: Smešno pitanje; valjda neću pevati kad je tebi zlo.

MAKSIM: Ako nije znala, mogla se lako setiti. Ne znate vi lukavstvo žensko. JEVREM: Dakle, na čemu ostaje stvar? MAKSIM: Na tome, da žena dobije nagradu, što po kući psuje, što radi po svojoj volji, pravi štetu, i oće

Šta može biti lepše, nego mladom čoveku povratiti razum! ŠALjIVAC: A u čemu se sostoji vaš lek? Ja mislim, kao što sam reko, da mu dajemo svaki sat po jednu kašiku smirenosti i nevisokoumija.

(Otide.) DAMJAN: Otkuda je to da čovek, kad zlo radi, nimalo se ne stidi; a kako se najmanje u čemu uvati, kanda ga vrelom vodom pospu.

ADVOKAT: Dobro, draga moja, dobro, ja sam sve uredio. FEMA: Mogu li se čemu nadati, gospodine? ADVOKAT: Bez sumnje. He, xe, pulchra beѕtіa!

Devojku nakit udaje. I kad se mudrice s najvećom vatrom o čemu prepiru, bogatica se zadovoljno za ćemer vata, u sebi govoreći: zlato je opet najpretežnije na svetu.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Šta si tražio otmenu ženu, kad joj ne znaš čuvati čest? TRIFIĆ: Ja ne znam u čemu ti čest polažeš? SULTANA: da me kojekakve nesreće sa sokaka psuju i ruže, to je čest kod tebe!

(Na strani.) dobar lek. SULTANA: Slatki Trifiću, samo mi sad oprosti, pak ako se odsada najmanje u čemu nepokorna pokažem, radi sa mnom šta oćeš. Promisli samo, i tebi na čest ne služi da me na ovakav način odbacuješ.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

O čemu je reč? Ja svoju ženu volim na jedan sasvim poseban način, a tebe na drugi. Ona mi je kao sestra, na časnu reč!

U stvari, da me večeras niste izveli na jedno ovako fino mesto, umrla bih a da ne bih nikada doznala čemu služi stari kečup, na časnu reč! Jao, kad sutra budem istrkeljisala u ulici s kim sam klopala starog kečupa!

Sve pod zvučnim naslovom život na brzaka ili nešto slično. Opisala bih lepo sve ono čemu su nas učili u školi, a zatim bih opisala kako sam se razočarala i ostalo.

Gde sam ono stala? Nevolja je u tome što često zaboravim o čemu sam počela da pričam! — O zecu koji se nacirisao... — šapnu mladi lingvista. — Ah, da!

svaki na po jedno uvo, i mogu vam se zakleti u šta god oćete da tu nije bio potreban prevodilac pa da čovek razume o čemu se radi!

od milošte, zbog toga što su mu bila potrebna najmanje dva saobraćajca da mu pokažu poentu nekog vica, oću da kažem — u čemu je štos.

Mislim, evo o čemu se tu radi: one će ugledati najbezvezniju krpu na lešu od neke francuske manekenke kako leprša na kakvom pariskorn

Ali to ničemu ne vodi! — A čemu bi, kao, trebalo uopšte da vodi? Kad već hoćeš da čuješ šta mislim o tome, reći ću ti: samo bez aplauza, molim!

A ti, šta ti radiš? Umesto da me ostaviš na miru, loviš me u greškama! A, što je najglavnije, nije ti jasno o čemu se tu, u stvari, radi! Eto šta te nervira! To te načisto izbezumljuje.

Okrenem se da vidim u čemu je stvar, kad tamo neki čupav momak klopa rusku salatu! — Nije pristojno da se gleda kad drugi jedu!

Nekako nepristojno, ako baš želite da znate šta sam osećala u tom trenutku. — Hoćeš li o Samari? — upita on. — O čemu? — To je jedina priča koju znam napamet ... — reče Mišelino. Što jes, jes, bio je veoma delikatan.

Oću da kažem, posle prvog polugodišta uvati me tako neka depresija da je to prosto neopisivo! U čemu je fazon? Tačno za petnaest dana ulazite ponovo u onaj isti smrdljivi razred i pogledate oko sebe — a ono svi

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Pod palim nebom, s crnilom u zdeli, siromah jedan - čemu da se beli? Iznýtra beo, ljubičast po rubu, obeju boja on je zatvorenik, i čuvar njihov, njinih senki zrenik, o čije

odsev s tamnog ekrana, makar to bio prevarin somot, krađin kaloper, ali i nade promil, embrion zametak nečeg čemu se ne zna potreba prava, razlog ni veza.

Dremaj, težino tamjana modrog: Ti si mi grimiz s Tajne rođenja, spomen na sofru modrila rodnog, čemu se vraćam iz otuđenja, noseći krpe svakojih prnja.

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

Tja! Mislila je nešto, ali nije moglo biti. JELICA: U čemu? ALEKSA: Pitala me najpre ko sam, otkuda sam i kakve familije, pa kad se izvjestila, upita me drkćućim glasom: da li

MARKO: Dobro, kad me u čemu izmenuti može, da ne žalim što sam na nju trošio. ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje. MARKO: Neka psuje,...

Ja se divim vašem razumu. ALEKSA: Kako, što se srodstva tiče? Meni je dovoljno ako sam vam uslugu u čemu učinio. JELICA: Pravo da vam kažem, ja se radujem što se tako razmimoišao.

ALEKSA: A u čemu to? MITA: Oprostite, gospodin baron, ja sam u razgovoru pripovedio i ono što vi nerado spominjete; na primer, kako ste

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Najlepše tu sam proveo dane, ponekad, bogme, skoro nastradȏ, istina sve je o čemu pričam, svakom jamčim glavom i bradom. I još od Triše i drugih čiča kakvih se samo naslušah priča! . . . . . .

Javi se deda, tvome se pismu nadam. Iskreno reci: olovkom kako vladam? Vrede li čemu sličice ove moje? Voliš li cveće? Jesu li čiste boje?

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

uspevale da okupe čitava čovečanstva, ali onda su odmah gubile svoj polet i kao da nikad niko nije razumevao više u čemu je jednakost i u čemu je sloboda.

čovečanstva, ali onda su odmah gubile svoj polet i kao da nikad niko nije razumevao više u čemu je jednakost i u čemu je sloboda. Po drugi put te večeri skretao sam razgovor na apstraktnosti, i to mi je bilo dosadno.

Kad smo bili na putu, on iznenada napusti svoj mirni govor i upita kao u ushićenju: — Mislite li da to vodi čemu: živeti? — O, kad razmislim, ne! Ne verujem.

Zbog njega mu odjednom sve oprostio. — Tata, opet si srušio tu ciglu; sasvim ćeš mi razrušiti peć. Neću imati na čemu da kuvam. — Svejedno, Lonja, poslaćemo vam za jelo ja i moja stara. — Šta to sipate, gospođo? — Malo crnoga vina.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

U Mrtvilu sve počiva, Nigde nema stvora živa. Svuda pustoš i dosada Caruje i vlada, Niti srce štogod želi, Nit' se čemu nada. Rasejano pogled bludi, Tromo idu časi. Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko...

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Što smo mu tako dugo bili verni? NAČELNIK SE ŽALI NA JERETIKE Šta hoće ti ludaci, čemu te smutnje, kao da carstvo na zemlji može biti bolje no što jeste.

dok je tu prizor slamanja temeljan i bezobrazan kao da smo u filmskom gradu gde nas i skaredno pitanje prenerazi čemu taj život uopšte beše i sve tako na kafanskom nivou rugamo se vrlini iako se zločin na carini plaća pošteni su

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

SARKA: Eto ti sad, kako to može kad smo svi bliski rod? AGATON: Nismo. Eto, prva ti nisi bliska. SARKA: A po čemu opet nisam ja? AGATON: Po tome što nisi! SARKA: A ti si blizak? AGATON: Blizak sam, dabome.

TRIFUN: A kako bi bilo da nam Agaton prvo objasni po čemu je on tako blizak rod? AGATON: Moje se zna. GINA, PROKA, VIDA, TRIFUN i SARKA: Pa da čujemo?

Ali to joj ne treba. Dvaput se udavala, pa dosta joj je to. SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta.

Ali to joj ne treba. Dvaput se udavala, pa dosta joj je to. SARKA: A po čemu dosta? Po čemu ti to meni meriš je li mi dosta ili nije? Ja najbolje znam da l' mi je dosta.

SARKA: Eto ti sad opet! Iju, još će mi izneti da nisam bila kadra. A po čemu nisam bila kadra? AGATON: Pa eto, imala si dva muža pa ništa.

S obzirom, dakle, na to što sam najbliži rođak... VIŠE NjIH: E, to ćeš izviniti! Po čemu to? AGATON: Dobro, 'ajde onda ovako: s obzirom na moje rodbinske veze s pokojnikom, s obzirom na to što sam ja šef

TRIFUN: Gle sad opet, a po čemu si ti šef familije? AGATON: Po tome što sam ja u ime familije razgovarao sa advokatom, a nisi ti!

000 dinara. TANASIJE: Dosta je Agatonu i toliko. SIMKA: E, a po čemu njemu dosta, a tebi nije? TANASIJE: Drugo je Agaton, a drugo ja. SIMKA: Gle, molim te!

SIMKA: Ju, crni Agatone! ADVOKAT: Molim vas, budite jasniji. Ja želim da znam šta vi to govorite; o čemu govorite; s kime da se venčam? AGATON: Pa mislim sa ovom našom rođakom.

AGATON: To se ne kazuje; to se onako pozna. O, imam ja za to dobar nos. ADVOKAT: Ali, po čemu ste vi to mogli zaključiti? To je glupost, to je vaša izmišljotina. Ni po čemu vi niste mogli tako nešto zaključiti.

ADVOKAT: Ali, po čemu ste vi to mogli zaključiti? To je glupost, to je vaša izmišljotina. Ni po čemu vi niste mogli tako nešto zaključiti. SIMKA: E, pa pozna se to, gospodine.

AGATON: Znaš ko sam, pa šta pitaš? PROKA: Pitam, jer hteo bih da znam po čemu ti imaš većega prava u ovoj kući nego ja i nego ovaj, i nego ovaj, i nego ovaj?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Ti bi bolje uradila da ga spremaš za put — prekide je moj otac. Moja mlađa sestra kao da nije shvatala o čemu je reč. Nju je više zanimalo kako će mi uniforma stajati.

značajno nismo videli, kapetan Jovan zaustavi konja pa nam se obrati: — Razume se, vi niste ništa razumeli, niti smo o čemu govorili! — On obode konja i sa puno važnosti, kao vođa patrole, uđe u bivak.

A mi smo prestali da ga vodimo još od onoga dana kada smo počeli da odstupamo. Nismo imali ni vremena, a ni na čemu da ga pišemo. Sada ga sastavljamo na brzu ruku, onako po sećanju.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Pa ovde gotovo svi dovode decu pod moranje. Je li to ta srpska žudnja va prosvetom, za »drugim očima«, o čemu se tako lepo govori u narodnim poslovicama ?... Jadnice !«...

Svaki ima po nekog starijeg, koga sluša, pa tako i ja... Nego nije to. Opet oni misle o nečem drugom, o čemu neće da govore preda mnom... opazila sam to. Ali šta?... Svejedno, ma šta bilo, nije tako strašno...

— Dopada mi se, znate, tako sa obrazovanom ženskom... razgovor je veoma prijatan. O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš čemu. A ni mi vam nismo baš tako velike škole učili.

razgovor je veoma prijatan. O čemu god hoćeš, sve te razume... pa n sam da se poučiš čemu. A ni mi vam nismo baš tako velike škole učili. — Za vaš posao i nisu potrebna velika znanja. Tu je važna praktika...

Ljubica i Gojko produžiše put ćuteći. Beše im nezgodno nastavljati dosadašnji razgovor, a o drugom čemu nisu hteli govoriti. Siđoše u rečicu, pored koje se zelene podotavljene livade.

Ljubica diže glavu i pogleda ga začuđeno. »Šta hoće oni... o čemu to govore?... Kakvi đaci... kome oni trebaju ?... Aha, znam...

Srce mu jednako nekako pusto, ali mu se čini da ništa ne želi, ne oseća... O ozbiljnijem čemu prema Ljubici prestao je i da misli... Neka se samo ovako produži jednako...

To je kod mene neprestano... i u sitnicama tako mora biti... Ako sam sad što neraspoložen, znam da ću se do mraka čemu bilo obradovati. Eto, vidite... sad znate i vi zašto sam zimus stradao. Tako je moralo biti !... Inače...

Vidi se, ona mu nešto živo govori, a on se čudi i gleda na prozore. Posle on stade njoj nešto dokazivati, čemu se ona isprva stade opirati a posle se spremi, navuče neku veliku maramu na glavu i pođe izlasku.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ Još se đever s’ snahom razgovara: “Snaho moja, od zlata jabuko! Kad ti tako u rod dobro bješe, Čemu si se udavala mlada?“ — “Moj đevere, zlaćeni prstene!

“ I da veli oni tuđin junak: “O divojko, bracka te ubila! Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?“ Dva su druma, jedna je planina: Kudje pođe gizdava djevojka, Ona gora zelena vehnjaše;

Drumom idu tri delije, I među se vode zbore Koji b’ čemu najvolio; Najstariji govorio: “Ja b, paun’ma najvolio“. Najsrednji je govorio: “Ja b’ pregači najvolio“.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

hartijica sa nekakvim ljubičastim štambiljima i parafima važnija od našeg umetničkog renomea, ja onda stvarno ne znam o čemu mi ovde uopšte i razgovaramo! MAJCEN: Ja s vama ovde ne vodim nikakav razgovor! Ovo je saslušanje, a ne ćaskanje!

SIMKA: Kako ti muškarci uopšte nemaju kriterijum! GINA: Samo neka je novo, i nek je tuđe! BLAGOJE: Pitam se čemu li služi tolika lepota! To nije samo zato da se grli... SIMKA: Jedino što na njoj vredi to joj je kosa!

SIMKA: Zečetina? Filip: Ali ste zato srnetinu presolili! SIMKA: Ne znam čemu sad ova ironija... VASILIJE: Opet ista pesma! Filip: I zašto uz ribu služite crno vino?

I ovo nije moja majka, Megara? GINA: Daleko bilo! FILIP: Ako vi niste moji roditelji, ko sam ja? BLAGOJE: O čemu ovaj bunca? Filip: I ko ste, u tom slučaju, vi? BLAGOJE: Ja? FILIP: Ti nemaš grbu? BLAGOJE: Grbu?

Nemaš ni veliki nos... a bez velikog nosa nema Sprana! Ko si ti? Lire, ako si Lir, gde ti je ludilo? Po čemu da te poznam, Fortinbrase, ako dolaziš bez bubnjeva i zastava? Ne znam gde sam... Po čemu da se orijentišem?

Po čemu da te poznam, Fortinbrase, ako dolaziš bez bubnjeva i zastava? Ne znam gde sam... Po čemu da se orijentišem? Kad bih video lobanju, ili lopatu... kesu talira, ili mač i šlem...

MILUN: Misliš ti mene stalno prekidati — Stefane? VASILIJE: U redu, zovite me kako hoćete, samo požurite! O čemu se radi? MILUN: Poručio ti Majcen: da je to tvoje pozorište zabranjeno! VASILIJE (spusti kofere): Zabranjeno?

I znači da je cela organizacija u opasnosti! I zato treba saznati o čemu se radi, da bi se nešto na vreme preduzelo! Ako već nije kasno! GINA: Pa ti nemaš nikakvih osećanja!

VASILIJE: Brzo ćemo. JELISAVETA: Da mi je da mogu da sedim na ovoj mesečini, i da ni o čemu pod milim Bogom ne mislim! Da ne postoje ni juče, ni sutra, ni ljudi, ni reči, ništa!...

SOFIJA: Na koga? GINA: Ne zna na koga! Na batinaša, koji mi sina ubija! SOFIJA: O čemu vi to govorite? TOMANIJA: Zar ti je Bog zato dao toliku lepotu? DARA: Zar tebi njegove krvave ruke ne smetaju?

BLAGOJE: Šta je? TOMANIJA: Korakni!... Korakni opet!... Kuku!... Korakni još jednom!... BLAGOJE: O čemu se radi? TOMANIJA: Gino, pogledaj! GINA: Crni Blagoje! BLAGOJE: Šta je? DARA: Pa iza tebe ostaje krvav trag!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Zanimljivo je da sam tada, prvi put, počeo da se gadim literature i da dugo, posle toga, nisam pisao pesme. Čemu to? Ponavljati kako je rastanak tužan, kako je misao ljudska uzvišena, kako su zvezde krasne, kako je smrt, kao noć na

Psuju. Najzad mi jedna stara žena kaže o čemu se radi i ja dozvoljavam da mi skinu kapu i odseku monogram cara Karla, toržestveno.

Ja sam onda ponovo tražio da mi Popović protumači u čemu je bila ta pogreška Kostićeva. Popović mi je, tada, ispričao, najzad, zašto je njegova kritika o prevodima Kostića tako

Njen rad protiv Nemačke je sjajan. Neverovatno tačno ovde u čemu je nemačko pitanje. Njina borba, s prgavim Lojdom Džordžom, imala je i veličine i toplog humora. Ja ih gledam već mesecima.

Ostavite se naše najnovije gluposti: germanofilstva. Pozdravljam svakog anglomana, a podsmehnuću se i sam mnogo čemu francuskom. Ali je Francuska daleko, i, još uvek, lepa.

I, kad se setim Pariza, ja se smejem. I, kad vozovi zvižde i pođu, ja vidim da nema smrti ni u čemu, ispružim se i spavam. Došao sam na severnu obalu, u Roskof.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Ali, tražeći domovinu moju, naiđem na interesantnu zemlju i lude, o čemu ću vam, evo, pričati. Dan letnji. Sunce pripeklo da mozak provri, od silne zapare čisto osećam vrtoglavicu; nešto mi

Zar ni po čemu nije čuvena? Ribar se zamisli, pusti mrežu iz ruku, pa kao da se nečeg seća. Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima

— Svakojake — odgovori ovaj s nekom dosadom, i zenu ravnodušno. — dakle, svinje i budalaštine?! Ni o čemu drugom nisi više slušao?...

Ne znam, prosto, čemu čovek pre da se divi! — The, moglo bi i bolje biti, ali mi se trudimo koliko možemo! — reče ponošljivo, zadovoljan mojim

Što sam više mislio, sve sam manje razumevao smisao ministrovih reči, sve sam, upravo, manje znao o čemu mislim. Dok sam se ja mučio tim bezuspešnim pokušajem da mislim o tom čudnom zakonu u toj još čudnijoj zemlji, ministar

— Pa zar je vojska čemu god potrebnija nego da bude odbrana zemlje, odbrana onih porodica tamo na jugu koje stradaju od tuđinskog zuluma?

— Retka sreća. Ceo narod se raduje i s ushićenjem pozdravlja vladu na mudroj, rodoljubivoj upravi. Ni o čemu se sad više ne govori i ne piše u našoj zemlji, već samo o tom srećnom slučaju koji će uskoro nastupiti.

Ni o čemu se drugom i ne govori i ne misli do o tom Horiju. Pronese se glas da je prispeo i odseo u tom i tom hotelu, i masa rado

— Čemu nas uči ta priča? — Ta nas priča uči kako ne treba šetati. — Tako je. — A kakvo je to dete što je šetalo? — Ono je

” — Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora? — Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca?

Čl. 8. Kazni se svaki onaj koji misli o državnim poslovima. Čl. 9. Ni o čemu se, naposletku, ne sme misliti, bez naročitog dopuštenja policijskog, jer mišljenje narušava sreću. Čl. 10.

— Vrlo dobro! — reče načelnik. — Ja znam, molim, gospodine, čemu nas uči ova priča! — reći će drugi građanin. — Dobro. Kaži!

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— 'Oćeš da srčeš tuđe, a tvoje da ne miriše!... — Šta, šta je to? povikaše mnogi ne znajući u čemu je stvar. — Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš!

nije znao mere ni čemu. Kad je svršio »pravdoslovije«, dobio je za nastavnika »junošestva«. U tom položaju produžio je i još više razvio

Dim se izvi u visinu, proleti pored ćerčiva i ode napolje; za njim odoše i njegove oči. Sad nije mislio ni o čemu, već je gledao u ono najveće crkveno kube i na njemu jabuku, kako se sija na mesečini.

Ljubiša obori oči, pa promuca: — Tss... tek onako... moći će podneti... Kapetan, bez sumnje, zaključi da se nema čemu nadati od njega, pa valjada misli u sebi: »kakav si ti — takva ti i puška!

I ko ga vidi, ne može da odvoji očiju od njega. Svaki hoće dobro da razgleda, pa da ima posle o čemu pričati. Naročito mu pažljivo razgledaju odelo i oružje. Ono im se čini neobično, i ako ničeg neobičnog u njemu nema.

Užas ga obuze, kad mu slučajno padoše u oči naslovi: Vidukind... Kanut... Hastings... i još mnogi drugi, o čemu on, vaistinu, ni pojma ne imađaše. »Šta li to može biti?« — pitaše se on, »da se baš tih imena ne sećam?

Šta je to kod vas, svi se krste i čude?«« — Tako, sinovi, nek se čude, imaju i čemu, — veli kapetan i pogleda nas tako pobedonosno, kao da je dobio kolajnu.

Kad je pogodio sa deda Milanom i platio mu kiriju, onda se on sam u sebi radovao što je tako jeftino uzeo njivu. A čemu se radovao? — Tuđoj šteti, dakle, tuđem zlu. I još, što je najgore, on je sam to zlo i priredio.

Beše mu zima, kao da nije leto. Obuzela ga nekakva nepojmljiva zebnja i neraspoloženje, čemu i sam ne zna uzroka. Nezgodno mu je i što ide na tu »dobrosrećnu njivu«, koja mu je tolike nepovoljnosti pričinila.

napred, prođe staničnu zgradu pa dohvati ravnu prugu pirotsku i pojuri njom ne znajući ništa za sebe, ne misleći ni o čemu.

A biće, kâ da, i više... U početku ti nisam bio bozna kakav radnik. Znaš sam: nespreman, neupućen ni u čemu... proveo mladost u muci i sirotinji, pa se odjednom našao na gospodskom komadu, i što no vele, dovletu.

Hitro za sve one, koji su srećni u životu, no ne za one, koji se čemu nadaju, koji pogledaju meseci šta će im doneti.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: I da ima, boga mi, kad svet uzme na zub... DANICA: A po čemu ima mene svet da uzme na zub?... PAVKA: Po tome, vidiš, što ti se svaki čas čini da je pala saksija...

a on mlad čovek! DANICA: Znam, al' ovo je drugo! PAVKA: Po čemu drugo? Ni po čemu. Nije da kažeš da je čovek otvoreno kazao, nego tako: bila njegova tetka dva-triput, progovorila o

a on mlad čovek! DANICA: Znam, al' ovo je drugo! PAVKA: Po čemu drugo? Ni po čemu. Nije da kažeš da je čovek otvoreno kazao, nego tako: bila njegova tetka dva-triput, progovorila o tome, raspitivala

Jedanput-dvaput što je isprebijao ženu, to toliko. A ko će je i isprebijati ako neće muž? PAVKA: Ja ne znam o čemu ti to govoriš? SIMA: Ama, evo šta je. Odbegla mi, znaš, žena. Veli: tučem je, a nije, boga mi!

JEVREM: Pa ne moramo svaki put, al' kad su izbori, kako možeš da ne razgovaraš o politici. O čemu ćeš drugo da razgovaraš kad su izbori?

hteo sam onako, kako da ti kažem... Pa jest, to, hteo sam s tobom da progovorim malo... SRETA: Ako, ako... a o čemu to, gazda-Jevreme? JEVREM: Pa... kako da ti kažem...

SRETA: Ako, ako... a o čemu to, gazda-Jevreme? JEVREM: Pa... kako da ti kažem... imalo bi vazda o čemu da se razgovaramo, ali ja sam hteo onako da progovorim o opštim stvarima... SRETA: Aha, o opštim?

JEVREM: S njim razgovarala? A šta on onako kaže... o čemu ste razgovarali? DANICA: O vrlo važnim stvarima. JEVREM: O važnim stvarima?

DANICA: Pa on kaže, njega će da kandiduje opozicija. JEVREM: Aha! Opozicija! Dakle, tako, opozicija? A čemu opozicija, zašto opozicija, kome opozicija? A? E, to ćemo da vidimo! Idi, idi mu kaži: e, to ćemo da vidimo!

SEKULIĆ: Idem da gledam svoj posao! (Polazi.) JEVREM: Čekaj, de... čekaj da progovorimo kô ljudi! SEKULIĆ: O čemu da progovorimo? JEVREM: Pa dobro, kako to može da bude: jedna pendžeta i jedni 'erclovi pet stotina dinara?

Ostavi što mi se od kuće napravi kafana i što već niko u kući ni o čemu drugom ne govori nego o tome — nego i ova opozicija u kući. JEVREM: Koja opozicija, Ivković?

SPIRA: Ja sam mu govorio da nije to za njega. DANICA: Dakle, šta mislite? SPIRA: O čemu? DANICA: Pa o glasanju? SPIRA: Ta, pravo da ti kažem, i sâm sam tako nešto mislio.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

Eh, o čemu vam on sve nije pisao i otkud mu, đavola, sve to padne na pamet! Mnogi od tih njegovih radova nisu, doduše, ni izašli,

Postade od glave do pete (na kojima nosaše nanule) prava naša ženska. Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori,

Propištalo je, veli, selo od proždrljivosti kapetanove. I pored svega toga što mu kmet Milisav reče u čemu je stvar, i o čijem trošku sve to biva, Sreten ipak teraše svoje, pa našara i natrpa na hartiju sve što mu god pade na

Poneki je mogao slobodno i izostati, jer je čudno pasovao uz ono čemu je dodat; kao na primer citat: »Tvrd je orah voćka čudnovata« stoji uz ime ćir-Đorđevo; zatim citat: »Nije vino pošto

— Pa dobro — reče jedan prgavo i zlovoljno — pa u čemu se sastoji to? Šta hoćeš ti upravo od nas?! — Ja mislim da na nama kao učiteljima narodnim najviše priliči, upravo to

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

PRAVEDNOG LAZARA 365 BABA-JOŠA OTPOVRĆE PRAVEDNOM LAZARU 368 TRENUTAK PREDAHA: DEDA SANjARI 371 TRENUCI OČAJANjA 373 I O ČEMU JOŠ RAZMIŠLjA DEDA 375 KOLEBANjE VUKE MAŽDRUKE 377 JOŠA IZ HORGOŠA JE NEMILOSRDNA 380 UVREDE MAGDE KALABE 382 KAKO JE

odasvud, iz nizine i sa visine, Zakleti pobornici ćutanja i discipline, I uputiše mu prekore ljutite, oštre: „O čemu taj priča, i šta je sloboda uopšte?” „Naš general je malo skrenuo, ili je pao s kruške ...

” O, bogo sveti, Pa čemu onda škole i fakulteti? Duhovna sirotinja bar ne pati od nesna, Ali svojih prednosti nimalo nije svesna, A oni koji

I celog veka, tako, koračaj: Pravac i smisao nemaju značaj!” — To vam je ponešto od onoga O čemu, hodajući, misli stonoga.

” TRENUTAK PREDAHA: DEDA SANjARI O čemu misli deda, dok babe Mušterije za leđa grabe? Dole, na izlazu iz Zvečana, Ima jedna poljana, kao klečana Torbica...

I O ČEMU JOŠ RAZMIŠLjA DEDA I deda, u vezi sa svojim primerom, Vidi da se sva stradanja ne mere istom merom. Jer on je zatvore

Da mu se izgledi bar malo otvore, O, šta bi s njima sve radio! Imali bi o čemu da govore I novine, i TV, i radio! Suklate i otrovne guje te!

O čemu bi, u petnaestoj, čovek uopšte mogao pisati? O onome što ga uistinu muči ne usuđuje se, zbog stida; da se hvata u košta

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

tu oblast, nedeljama po njoj krstario, hvatao jeguljine larve i proveravao Šmitovo tvrđenje da se tu odista nalazi ono o čemu je on celoga svoga veka sanjao, a to je da je to plodište jegulja.

sa okolnom morskom vodom, sa kojom se automatski, osmozom, postavljaju u ravnotežu, a ova čini da tkanja ne budu ni u čemu izmenjena spoljnim pritiskom vode.

Ni do danas mislim da se nije tačno saznalo čemu te oči služe. U isto vreme kad su radile te engleske dubinske ekspedicije, i Amerika je slala u okeane svoje

Za evropsku jegulju, do danas najbolje proučenu, kazano je, u ovome što prethodi u čemu se sastoji njen roman. Američka se razlikuje od evropske po broju kičmenih pršljenova.

Zna se da je to u vezi sa seksualnim odabiranjem, ali prema čemu se vrši to odabiranje kad u taj mah još nema ni traga od čega god seksualnog kod njih?

Po čemu onda larva ili jeguljica predoseća da će joj u tim morima biti otežan život, pa se još sa blizine takvih mora vraća pre

Tako je isto zagonetka i to: zašto se, i po čemu, jeguljice pri svome uzvodnom putovanju ka slatkovodnim prebivalištima raspoređuju po grupama, tako da ni jedno usputno

Po kakvoj misterioznoj komandi biva to raspoređivanje? Po čemu one mogu naslućivati da im zbog zasićenosti bare ili jezera treba ići dalje?

Putanja, duž koje jegulja nalazi najpovoljnije prilike, a prema čemu je ona i seksualno osetljiva, vodi pravo ka Sargaskom Moru i okeanskom ponoru koji će joj biti plodište.

Ali odjednom se desilo nešto čemu se nisam nadao. Gnjurac spasilac, pošto je već bio nabacio zamku od užeta na u pesak zaronjenog druga, odjednom je

Rakić, Milan - PESME

Pre odsudnog boja ja ti nisam dao Koprenu, ni burmu, ni azdiju, kao Starinski junaci, po čemu ćeš mene Pomenuti kada stigne udes zao I zapište deca i zaplaču žene. Sad na razbojištu leži leš do leša.

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Pa tek, kada bi tetka otišla, da ga leči! Sofka nije tačno znala u čemu je bilo to lečenje, samo bi se onda jasno čulo njegovo jaukanje i vriskanje: — Vodice, mori! Vodice, veštice!

Da neće, a sigurno će, sigurno — smrću?! I onda: čemu i našta Sve ovo? U tom ču kako iz bašte dolazi mutavi Vanko. I to peva.

Što da ne? Pijan je — i neće znati; polunem je — i neće umeti kazati! I što da ne jednom i to, o čemu se toliko misli, sanja? Što da ne vidi i ona jednom: kako je kada se oseti muška ruka na sebi.

Ispuniše je svu strahom i trepetom. Ali Sofka brzo vide u čemu je sve to. Mati joj se beše već sasvim pomirila s tom mišlju: da će se jednom morati sve to izneti pred svet, ogoliti;

Jedino što su usta bila još uvek sveža, vlažna. A od tolikog grljenja, ljubljenja, uzvika, čemu se Sofka nadala da će nastati kada on dođe, jedino to bi, te tišina, mučnost i neka nema teškoća postade još jača.

Oni, čim videše kako se kuća doteruje, namešta, kao sluteći u čemu je stvar, počeše svakog dana dolaziti. A ko zna, možda ih je, krijući od Sofke, i sama mati zvala, i, moleći ih da bar

Tomča sasvim je njen. Ni o čemu drugom ne zna do samo o njoj, Sofki. Jer sve što je do sada doznao i osetio, to je samo od nje.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Ostala tri druga mu, nagoše se na sjedalima, baš kad onaj to izusti; vidjelo se da i oni to isto šćahu. „A čemu, striko! Mogu i ja!“ reče cura veselo, pa kao da dokaže kako može, zagna sjekiru do ušice u kladu.

„Jest, bogami“, osječe serdar, a zagleda se dobro u oči Petru, ne bi li odgonetnuo šta znači to. „Čemu to sluti?“ „Hm — pa... ništa!“ reče Petar, kao nemarno i smignu ramenima. „Te dalje!“ „Te...

Fala Bogu, čem’ to sluti?“ „Kako čemu? Nije li ti tri put rekao: ’dobro’ i još te cjelivao!... Vidiš da je na dobro! Ovo potonje odgoni sve ono prvo!

Janko, taman toga časa, razvijaše neko pismo, što mu onaj drugi predade. „Šta je to? Čemu se smijete?“ zapita on. „A ništa, nešto se šalimo s ovijem čojkom“, odgovori serdar, koji, iako se amo razgovarao,

Ono nešto čemu u prostome narodu nema svagdašnjega imena, što momka nagoni da djevojku pita: „O djevojko dušo moja, čim mirišu njedra

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

; v) govorni izrazi za izuzimanje i ograđivanje, kojima se ko izuzima ili ograđuje, kad je reč o čemu nepoželjnom (Tamo on njemu, S oproštenjem, Ne budi od mene rečeno, Ne budi primijenjeno, Ne bilo ti zapoveđeno, Po suncu

se i danas služi poslovicama, bilo da upotrebi onu staru, osveštanu tradicijom, bilo da iskuje novu, koja često ni po čemu ne zaostaje za njom. Poslovice su najmisaoniji deo naše čitave narodne književnosti.

Obično počinju sa „tašun, tašun, tašana“, po čemu ih i nazivamo „tašunjaljke“, ali mogu da započnu i sa: „Tapši, tapši, tanana“.

pohvalne i zahvalne, ali i šaljive i podrugljive, kao što to obično biva u svatovima, gde veselje uzima velike razmere, čemu doprinosi ne samo jelo i piće, nego i sam „čauš“, — specijalan tip narodnog šaljivog glumca.

rasporedom i izborom glasova i slogova i zasnovane su na teškoći da se izgovore kao kakofoničke konstrukcije, pri čemu su vrlo laka govorna ogrešenja.

— Dobar pop do smrti se uči. — Čovek se do smrti uči, a nedoučen u grob legne. — Mator se konj ne uči igrati. — Čemu se mlad nauči, star se ne oduči. — Čovek se uči dok je živ. — Stvar koja udi, uči. — Učeću čovjeku karara nejma.

O VREMENU — Vreme je najskuplji novac. — Ništa nije jače od vremena. — Vreme se za direke ne veže. — Čemu zeman tome i vrijeme. — Čemu vreme tome i čas. — Sve u svoje vrijeme (dohodi). — S vremenom i slanom i mušmule zre.

— Ništa nije jače od vremena. — Vreme se za direke ne veže. — Čemu zeman tome i vrijeme. — Čemu vreme tome i čas. — Sve u svoje vrijeme (dohodi). — S vremenom i slanom i mušmule zre.

Naišavši na nju, Turčin je upitao: — Na čemu jašem, babo! — To je, aga, šatra patra, — vilajetska zatra! — „Bunca baba“ — reče Turčin — i ode u drugo selo.

(Onaj u kupusa) 406 — U kom carstvu repu seju? (Repa se ne seje, nego seme od repe) 407 — Čemu naliči pola tikve? (Drugoj polovini) 408 — Šta je hladno, a žeže?

Tek kad je rekao da je zob, vodeničar odobrava: ’Ajde poteraj, može. Zatim vodeničar pita: A na čemu teraš? Onaj odgovara da tera na konju, na što će vodeničar: E, ne može, i tek kad je rekao da tera na kobili, odobrio

ne obraća pažnje nicina — bolest žlezda novljak — novi, mladi mesec njaka — magareće njakanje ovarisati — uputiti se u čemu oglav — deo uzde ili ulara koji se nalazi na glavi konja ogrejanije — sunce ožeg — vatralj osoje — ona strana koju

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

I kad bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka; ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti, nego li što

I kad bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka, ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti nego li što

” I tako jedan put reče svome bratu: „Brate, nije pravo, ja sve radim a ti ni u čemu ne pomažeš, nego sa- | mo gotovo jedeš i piješ. Ja sam naumio da se podelimo.

da onu đevojku sebe vjenčaš mjesto mene kojoj pristane najljevše na ruku, a ako me ne poslušaš, sve što radio i o čemu se Bogu molio sve ti | uzalud i naopako obršilo, i od tebe ne ostalo traga.

No pođi na oni kamen pa sjedi i viči jednako: „„čudim se,”” pa kad on dođe k tebi da te pita čemu se čudiš, a ti mu kaži da se čudiš njemu što ore na jednom volu.

čudim se!” Kad se onome čoeku što oraše već dodija slušajući ga, ustavi volove, pa otide i upita ga: „Čemu se čudiš, jadan bio?” A onaj mu s kamena odgovori: „Čudim se tebe što oreš s jednijem volom.

oca: Ako mi ne pošlje onoga čoveka koji je odneo vodu od mene, sve ću mu carstvo razoriti; nego stani da ti dam po čemu ćete naći toga čoveka.

Imao je jednoga slugu kojega je naučio, da kadgođ bi se on što pred kim falio o čemu, da on vazda pomaže mu polagivati, i reče više nego što je on rekao.

Sveti Sava - SABRANA DELA

ikone, a usto i svete rize i zavese, i svukuda svaku krasotu, i zatim bratiji za telesnu potrebu što je moguće, o čemu ako hoćete najjasnije saznati možete u hrisovuljama pogledati. A mi, sledeći izlaganje, priklonićemo se reči.

lepo je da kažemo i o onom što je najbolje za telo njegovo, i o hrani uzakonimo i o drugom životu u sastavu manastira, o čemu treba ne manje da misli onaj ko hoće da umnoži svoj manastir.

suvišno nešto što nikada nisu ni čuli, ni videli ni okusili, nego neka se uzdrže i smerni budu, zadovoljni onim samo čemu je vreme i što je moguće manastiru doneti, to da im se donese.

u slast da sluša i crkvene sluge, i jereje da poštuje, i nad crnoriscima da bdi, „da bi se molili za tebe, i da ni u čemu ne budeš zazoran pred Bogom i ljudima“.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

A točkovi još mirišu na hrastove! Izađeš prètkuću, što si uradio tu je, vidi se, raste, znaš čemu služi! Vidiš u čemu si proveo život!

A točkovi još mirišu na hrastove! Izađeš prètkuću, što si uradio tu je, vidi se, raste, znaš čemu služi! Vidiš u čemu si proveo život! CMILjA: Da je meni da imam tranzistor, dušek što se naduvava, krevet na sklapanje i rasklapanje!

IKONIJA: Držim li ja kafanu, ili ludnicu? VILOTIJEVIĆ (s pauzama, kao gore): Kako? U čemu je čovekov identitet? Pa u lektimaciji, u čemu će drugom da bude? Aaa, mislite moralni?

VILOTIJEVIĆ (s pauzama, kao gore): Kako? U čemu je čovekov identitet? Pa u lektimaciji, u čemu će drugom da bude? Aaa, mislite moralni? Pa za to služi karakteristika, to je bar jasno!

Sam je reko ne pije, ima jetru. JAGODA: Šta sad, crnā, da radim? Po čemu da ga poznam? ANĐELKO: Kažeš, ubica ušo preko krova? ISLEDNIK: Od garaže. Pa posle uz oluk, pa na verandu.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Niko ne može se ispraviti ne znajući u čemu i kako pogrešava; a ko se može pohvaliti da je bez slabosti i pogreške? Dakle, mi ne možemo ni jedan dan u miru,

No, zar je tako izvolila sudbina da nema srce moje ništa na svetu čemu bi se moglo jako prilepiti, za ne imati nikakva pripedstvija u široki svet udaljiti se.

i protivuzakonovljavaju, jer su ljudi | podložni pogreškam; a duh božji, večna istina, bezgrešni i sovršeni, nikad ni u čemu niti može niti hoće sebi protivrečiti ni protivuzakonovljavati, niti u čem pogrešiti.

A kad dođosmo k mom ljubimom [H]opovu, šta će ko pre gledati, šta će razmatrati? Čemu li će se više diviti I čuditi? da sam bio sav oko, pak da sam na sve strane u jedan ma[h] gledati mogao, ni tako ne

Dobar je narod i blag; ako li u čemu pogrešava, ne čini iz zla srca, nego iz neznanja. O crkovni predstatelji, nemojte sakrivati evangelsku istinu!

našega namerenija i našu vernu k njima ljubov, dobrovoljno naša predstavljenija i sovete primaju; i, što je više, ako u čemu kao ljudi i pogrešimo, rado nam praštaju.

i mogao sam tako govoriti da mi se ne samo deca, nego i stari ljudi smeju; ali sam se i ja njima smejao, čudeći se čemu se imadu toliko smejati.

tolkovali, tako da svaki od nas imali smo ne jednoga učitelja, nego deset i dvadeset, koji bi jedva čekali da nas u čemu nastave. Ftori učitelj za Jerotejem bio je Hrisant, od prvi[h] njegovi[h] učenika, koji | je i domostrojitelj bio.

Iskažem od kud idem, i za čim, i da bi[h] želio, ako bi se moglo, koju godinu u Beču prebivati i čemu poleznom poučiti se dok sam jošt mlad.

mnogima i mnogima, pak, ljudi, braćo, zašto da sinovi i kćeri i unuci vaši stradaju, da uzdišu i da su zlopolučni, u čemu nimalo nisu krivi? Ja sam o ovom poslu, kako god ovde pišem, pokojnom mitropolitu Vikentiju govorio.

„Jest način u vešt ’ma!” Ovo ni u čemu ne valja zaboravljati, i po ovom pravilu u svačem suditi i izrečenija činiti. | Otkad je god grad London onde gdi je,

korabljem, o kupečestvu, pak najposle i o no|voizdatim knjigama: koje su, kakovi su ljudi ovi[h] knjiga spisatelji i o čemu pišu. Sve to ona kaže prosto, lasno i čisto.

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

“ Jerkovića se soj razlikuje po mnogo čemu od ostalijeh doseljenijeh i starosiodskijeh bratstava. Brzokusi i Zubaci mahom su krakati, duga vrata, koštunjavi i

ni oduženi dug, ni pokriveni krov, ni zapaćenu stoku, ni stečeno kneštvo, sve mu to ne zaviđahu toliko, koliko nješto čemu se Kušmelj nadao. A Kušmelj i Osinjača zebli su u srcu da im se nadanje neće obistiniti.

— A je li čemu? — prekide Osinjača, pitajući fratra. — Vire mi, nije loše! — odgovori Stipan, pa poče ljuštiti jaja. — Taa-a-ko!

rastahu „lipos, kripos, bogoljubnos, milos“, kako je ono govorio stric Čagljina; ali je on slabo napredovao u bukvaru, čemu nije bio on kriv, niti je kriv bio dobrodušni đakon Lovrić, koji je Bakonju od prvog dana zavolio, ali koji ga je slabo

Da je ko rekao Bakonji da će se toga crnoga dana još čemu moći začuditi, Bakonja to ne bi vjerovao, ali kad vidje šta ljekar učini, Bakonja se prenerazi...

Opet pogna konja u sav trk, i sve tako na izmjenu, te stiže u Zvrljevo oko podne. Kušmelj čim razabra o čemu se radi, namisli da i on ide u grad.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Njegova politika... zaseda i galama. Zar ga nije školovao zbog sujete i ambicije? On je... Je li, prijatelju, po čemu bi ti poznao sina Aćima Katića u puku vojnika? Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš.

Treba odavde zasvagda otići. Sve ostaviti. Izneveriti. da, izdati. A potom? Zašto se toliko plašim neuspeha? Čemu sva ta računanja? Ja ti više nisam otac... Ti si od večeras mrtav za mene. Jedan za drugog više ne postojimo.

Stoji nasred sobe: šta to on hoće od sebe i života? S čim to on noćas raskida? Čemu ovo pozorište na Badnje veče u Prerovu?

Otac ne spava i brine kako da spase svoj politički ugled koji mu je sin narušio. Čemu ceo taj mali pakao koji je on stvorio?...

Kradu, raznose, Morava oburvava. Ovo imanje nema domaćina. Aćim ni o čemu ne vodi računa. Simka ne izlazi iz dvorišta, sluge se pogojile oD ležanja i nerada. A on ne može svuda da stigne.

Bar mu je rekao sve što misli. Nije mu sve rekao. Sutra će mu sve reći. Simka je disanjem govorila o čemu misli. „Spavaj!“ „Ne mogu...“, punila je krevet, sobu i noć zimogrožljivom drhtavicom. „Spavaj, spavaj kad naređujem!

Od zujanja, tutnjave i žubora. „I nesreću majka rađa. Ako sam dobro zapamtio, tako je deda rekao. O čemu ste razgovarali kad ti je to rekao?“ Zašto se baš toga setio?

„Vreme ti je da spavaš, Vukašine.“ „Ne mogu. Nikad psi nisu ovoliko lajali.“ Znao sam o čemu misli. Kasnije mu je rekao: „Ovo što sam pričao o Luki Došljaku...“ „O mom dedi.“ „...Jeste, o mom ocu.

Gleda u žuto da ni o čemu drugom ne bi mislio. Broji dukate. Debeli, dugi prsti umrljani su belom krvlju, on neće da misli na onu krv kojom je ova

Raka apsandžija prisloni glavu uza zid bliže odškrinutim vratima, ljut što ne čuje o čemu Katići šapuću. Kako to oni šapuću kad ih on na dva koraka ne čuje? Jesu opasnici.

Naspavaćeš se. Ovo je važno, i za tvoje dobro ti pričam. — Rekao sam ti da neću da te slušam. Iziđi! — sluTio je o čemu će mu pričati. Zna, i znao je odavno, za obojicu.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Niko joj ni godine ni pravo ime nije znao. A i čemu bi? Sva deca iz ulice, kao nekada njihovi očevi i dedovi, trčala su za njom, vičući: — Tataga! Tataga!

I tako nije mogao da ih čuje, čemu uzbuđena? Jeo je i jeo car Žuto Uho, a dvorske dame lizale prste, uzvikujući: — Kakvi račići! Kakav sos! A tek torta?

— Dalje, još dale poletimo! Pojurimo! — pevušio je vetar. — Daleko je zvezda Bangalora. Daleko su Zlatna vrata. — o čemu ovaj to priča? — zaprepasti se dečak, ali vremena za pitanja nije bilo.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Gospodar Jovan stiže u podne: tako se razmimoilaze. Imali bi, zaista, o čemu da progovore. Jovan bi da pita svog imenjaka, mlađeg gotovo čitavo stoleće, da li je i njemu išla ona jeza uz kičmu kad

Nimalo mladi, dočekivali su doboku noć, uz vino. O čemu su sve razgovarali, ko zna. Dorćolski vetrovi su razneli njihove reči, njihovi koraci, kad silaze niz padinu, više ne

Samo je imao da bude spreman na sve. Išao je iza nizama, sav oko i yxo, ni o čemu nije mislio, i, unutra, neka tupost, a ipak je video svetlosti na prostorima neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko

Kad se sasvim približilo, Mirku je bilo nešto preko dvadeset godina i još ce ni po čemu kije videlo da će mu život početi da liči na starinsku priču. A priča je već bila počela.

Posrnuo je, noga ga više nije slušala. Mogao je da ostane u Beču, ali čemu? Uvek je morao natrag, u borbu, a sad je, po prilici, morao napred, iz borbe.

Sav nespokojan, Prota izmoli od Turaka da se bar vojvoda Čupić pošalje da izvidi u čemu je nesporazum. I Stojan Čupić pođe natrag, među Srbe, a Prota ostane među Turcima.

Nije znao o čemu bi to trebalo da ga pita a nije imao ni vremena da misli o tome. Tako se dogodilo da je Višnjić, što je duže pevao

Knez je voleo tu muvu i, uprkos sebi, strepeo a strepnja je bila izlišna: Rigu od Fere nije mogao ni u čemu da spreči, mogao je samo da mu pomogne. Riga je na to i računao.

Ispalo je još i ovo: sa strancima se Dositej gotovo lako o svemu dogovarao; sa Srbima se teško dogovarao o bilo čemu.

svoje svakodnevne šetnje, opet upućuje, u ppolazu pored Šeih-Mustafinog turbeta, Studentskom parku, nikako da se seti o čemu je on to, poslednji put u životu, pisao.

sarađuje sa knezom Milošem, koji je brzo procenio Anastasijevićeve sposobnosti, toliko mu je bilo teško da se bilo u čemu usaglasi sa Gospodar-Jevremom, koji je te sposobnosti potcenjivao.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O, blago onom ko ne misli ništa! Taj manje tuži, manje jada zna.

Al' našto sve to? da li vodi čemu! Možda svetlosti budućnosti nove?... Da tu izrečem praznu anatemu, A život, evo, obiljem me zove!

„Tvoje sićušno, tvoje jadno „delo“ Učiniše to zar? Reci, „radniče“!... Pod Nepojamnim što se svuda svelo, Čemu tvoj život? Cilj mu?... O, jadniče!“...

koje mu znak tajanstven daju, Zarudi divno, da sve bore sinu, I, sa žarom, u uzvišenom sjaju: - „Šta tražim? Čemu živim?“ odgovara, Kroz jedno zračno žuborenje grudi; „Tuč nemoći, vaj!

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Zvek njegova almaznoga luka, silnu huku njezina poleta nemam čemu nigđe upodobit do njegovoj premogućoj sili. I krilata pogodi strijela na sredinu vojske bogohulne, tu se s gnjevom

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

sam nekad, kao razonodu od teškog naučnog rada, sa uspehom preduzeo i opisao u svome delu „Kroz vasionu i vekove“, pri čemu sam se ograničio na astronomsku nauku.

Sve sama zvučna imena! Posidonija, Akragas i Selinunt poznati svojom arhitekturom i plastikom, o čemu nam još dan danas govore ostaci njihovih hramova, sazidanih u najklasičnijem dorskom stilu; Elea ostade ovekovečena

Već htedoh pobeći glavom bez obzira, no pričekah još malko. Tada videh u čemu je stvar: tajanstvena prilika beše duga povorka belo odevenih ljudi.

On se obrati svojim pratiocima i reče: „Znam ja, braćo, u čemu je stvar! Ustručavanje moga gosta da se oberučke odazove mome pozivu nije, u stvari, ništa drugo do vešta taktika.

Nedavno sam bio poduže u Ateni. Onde se ne govoraše skoro ni o čemu drugom no o pogubljenju Sokrata, o tom zločinu atenjana i nepravdi koja vapije do neba.

prosvećenog vladara, mogao, bez straha od optužbe, upotrebiti da izračunam veličinu i otstojanja Sunca i Meseca, o čemu se do sada nije ništa pouzdano znalo. Put koji sam pri tom išao bio je ovaj.

Aristarhos odluči da ne misli više ni o čemu drugom do o svom velikom kosmičkom problemu. To beše najjača duhovna koncentracija najvećeg astronoma Staroga veka.

Predavanje Aristarhovo, kako sam ga u svojoj priči prikazao, izradio sam prema sadržaju tog spisa, pri čemu sam izvršio neke numeričke korekture koje je, po rečima Arhimedovim, i sam Aristarh bio učinio.

„Čudno nam izgleda“, tako je napisao Aristoteles, „što se pred našim očima dešava na prirodan način, ali čemu ne znamo pravi uzrok: tako, na primer, da manje savlađuje veće, da manji teret podigne veći od sebe, i slične pojave

Kad Mardohaj vide kako prelistavam te knjige, reče sa sigurnošću: „Vi se dobro razumete u astronomiju!“ „Po čemu sudite?“ „Vidim kako te knjige držite u ruci!“ „Ala ima dobro oko!

Proučio sam Toričelijevu raspravu „Eksperienza dell’ Argento Vivo“.“ „Pa budite tako ljubazni da mi kažete o čemu se u njoj govori!“ „Evo, vidite u čemu je stvar!

“ „Pa budite tako ljubazni da mi kažete o čemu se u njoj govori!“ „Evo, vidite u čemu je stvar! Već Toričelijev učitelj Galileji opazio je da se voda može šmrkom crpsti samo dvadeset rifova visoko.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

„A zar je mene teško upoznati? Ja sve kažem što mi je na srcu. A evo ti po čemu znam da sad volim isto onako, kako da ti kažem, bezumno kao što sam voleo kad sam bio student i još više...

— Još na frontu predosećao sam nešto čemu nisam smeo da pogledam u oči — govorio je on čisteći džepni nožić čačkalicom — kad mi je jedan bliski rođak pisao da

5 Sjajno sam se proveo u gostima, moje mi časti. Prošlo je od tada nekoliko dugih meseca, a ja ni o čemu drugom i ne mislim.

bude i nastavljaju teorijsko predavanje o bočnom napadu, konjičkom jurišu na pešadiju, kad se komanduje „u krug“ ili tako čemu sličnom...

A potpukovnik opaža njegove muke, potpuno ga razume, jer zna o čemu Misli pukovnik, i uživa. — Je l' te, kapetan Fikus? — Molim, gos' pukovniče.

Ja skočih i hitro pođoh da vidim u čemu je stvar, ali nove prilike koje pridolažahu iz sporednih ulica, otkud ih beše privukao, valjda, onaj krik, naleteše na

skakali brzo s kola ili pritrčavali s raznih strana, ali ne s kakvim zaprepašćenjem ili užasom nego prosto da vide u čemu je stvar, ili onako kao kad se gleda u zamku zapala divlja zver koja se ludo otima, a nema nikakve nade da će se

„Kukavico! Kukavico!“ I posrnem, srušim se ponova kraj puta pored srebrne reke; hteo bih da vidim u čemu je to stvar, da se smirim, da se pametno pitam: šta mi je kriv, šta mi je kriv? Šta? Zašto da ga ubijem?

šta mi je sad, Bože? I sad je došlo to... eto potpuno... hvala Bogu, potpuno sve o čemu sam sanjala. Ovde dođi ... Bože hvala ti ...

životu Maslove, u onim situacijama u kojima se naizmenično nalazila ova kći neudate služavke i unuka kravarke, ili u čemu drugom, ona to nije znala, ali je bilo nečeg dražesnog i do bola privlačnog u svim tim okolnostima koje su jedno

mi na um najpre ovo: kako bi bilo kad bih pokušao da samome sebi, ovako napismeno, položim račun o tome, šta je to, u čemu je upravo ova moja stvar, bolest, ludost šta li je tj.

najzad svrši pa da pronađem ovake iste fine male cipelice koje bih znao da ljubim ludo, sa nežnošću koju nikad ni prema čemu u životu nisam osetio, sa ljubavlju koja se, činilo mi se, nikad ne bi mogla utuliti.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Kakav će biti i u čemu će se sastojati taj napor, iz kakvih će tamnih dubina našeg bića šiknuti ta nova šimera, iz kakvog će mraka našeg

I riječ onog drugog velikog ludog starca: „Kad je čovjek jednom naučio da misli, ma o čemu mislio, on u stvari uvijek misli na svoju vlastitu smrt. Svi su filozofi bili takvi”.

Po čemu je i zašto onda bitno da li ono što u nama pokreće i tjera smjenjivanje tih faza dolazi iz reda „vanjskih“ , „objektivnih”

Ako sve izvire iz fizisa, iz stvarnosti našega tijela, iz materije našega svijeta, po čemu je važnije, po čemu je vrednije ono što taj fizis i ta materija proizvode i u svijet našeg doživljavanja guraju putem

Ako sve izvire iz fizisa, iz stvarnosti našega tijela, iz materije našega svijeta, po čemu je važnije, po čemu je vrednije ono što taj fizis i ta materija proizvode i u svijet našeg doživljavanja guraju putem racionalnoga, žlijebom

I što je onda u svemu tome važno što Mama-Jumba „faktično ne postoji”? Što onda? Po čemu je činjenica Mama-Jumbinog „faktičkog nepostojanja” presudnija, odlučnija, posljedičnija — pa i čisto praktično, životno

sijačima riže, o čileanskim vadiocima šalitre, o podzemnom švercu oružja u polukolonijalne zemlje — i boktepita još o čemu! Sve to za nju nisu razne teme već razni problemi; ti problemi i jesu ono što je u svemu tome najviše zanima.

) Neumorno ponavljaju kako umjetnik tobože uvijek „daje sebe”, ništa nego sebe, kako on, o ma čemu pričao, u stvari uvijek i samo priča o sebi, „ispoljava svoju unutrašnjost“ , „ostvaruje svoju ličnost”.

A zašto — neka bog zna. Ja nikad nisam sasvim razumio u čemu je zapravo tolika prednost ozbiljnosti i tolika njena draž.

Nije se potanje pitalo čija je ona žrtva i čemu je ta žrtva prinošena. Znalo se samo, i to se drugim udavačama isticalo na ugled, da je svemu kriva umjetnost.

I mada smo njegove misli ocjenjivali ponajčešće kao sasvim obične, prosječne, nekrilate, krajnje uprošćene i ni po čemu izuzetne, i smatrali svoje vlastite daleko pronicljivijima i složenijima, začudo su njegove u našim vlastitim očima

XXXI I uopće, pitam se, zašto i po kojoj nedokučivoj zakonitosti pamtimo? Po čemu neka sasvim sitna, tričava stvar u nama pobudi neobjašnjiv interes, zašto nam se neizbrisivo ureže u pamćenje?

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

ipak i u njegovu odelu i držanju beše nečega, što vas prinuđava da ne gledate u njemu obična seljaka: on nije ni u čemu nalikovao ni seljaku ni građaninu, on beše sam za sebe.

i lukav kao lisica: mogao je, kad je nalazio za potrebno, govoriti ceo dan, pa ipak, na kraju krajeva, ne znaš o čemu je govorio, a vidiš da je razgovor pametan.

Ali na što se sad sećati svega toga, kad je sve prošlo... I zar se mogao čemu boljem nadati, zar je mogao u onoj sirotinji očekivati kakvu sjajnu sreću? Jad i nemaština bili bi mu večiti drugovi...

— poče Vujo, pošto ga je naročito pustio da malo promisli pod utiscima one plašnje. — Ja moram sad znati na čemu smo, treba do zore da posvršavam sa ljudima. — Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno.

— Neka ti je srećna druga majka, gora zelena! A sad odmah lezi pa spavaj, ne misli ni o čemu. Ako udesim da noćas vršimo posao, probudićemo te lako. Gledaću, ako pristane Radisav, da ne provaljujemo zid...

Prokleto derište!...« I ona već ne mogaše ni o čemu drugom misliti; sve joj misli behu zauzete ovom čudnom pojavom, koja joj se tako duboko ureza u dušu.

Ti ga moraš zadržavati od toga. Ja sam mu već kazao na samo da on mora tebe slušati kao harambašu, i čemu se god ti usprotiviš, da on ne sme raditi protiv tvoje volje. Pa sad otvori oči.

Đurica zastade; jednim brzim pogledom razgleda položaj i, ne misleći više ni o čemu, potrča iz sve snage k potoku. Već vidi kako mu se onaj pored potoka naglo približuje, čini mu se da čuje konjski topot

Usled toga postade Đurici nepouzdano i njegovo selo, jer Marko samo vrebaše priliku da dozna za njegov dolazak, u čemu ga pomagahu rođaci i neki momci, naročito Sreten.

On je učinio tako. I kad mu je posle majka donela kuvane čvorke, on se čudio: čemu se dosad toliko nadao i radovao ? — Ničemu... rekao je tada sam u sebi. I sad se setio čvorkova...

Nema kraja njenim mislima... A o čemu može da misli? O kući, o selu, o majci, o ocu... to nije; ona je isturena, izbačena otud, pa joj i nije do njih.

Hoću da se pričestim, kô i ostali svet. Đurica se podiže i pogleda je začuđenim raširenim očima. »O čemu to ona govori?... Pričešće.. .Kakvo pričešće!..

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

“ I tako jedanput reče svome bratu: — Brate, nije pravo, ja sve radim, a ti ni u čemu ne pomažeš, nego samo gotovo jedeš i piješ. Ja sam naumio da se podelimo.

Začudi se čovek ovakovom razgovoru, sede na prag da domaćina čeka, i više ni o čemu nije smeo da pita. Dockan uveče stiže i domaćin, te se pogodiše da mu on da ćerku za sina.

Kad ga naćeraše pa je morao, krenu ti on na Cetinje, pa će Gospodaru: — Ama, Gospodaru, čemu me vrže s moje parohije?

Kmetovi počnu kupiti dukate i pokupe sto dukata. Putem naiđe Ciganin. Kad je on to opazio, upita ih da čemu kupe toliko dukata.

Imao je jednoga slugu kojega je naučio da, kad gođ bi se on što pred kim falio o čemu, da on vazda pomaže mu polagivati i reče više nego što je on rekao. Pođe jedanput u punice i povede sobom polažicu.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Tvoju curu što ostavi? A ona te tako voli; Ali mnogo, mnogo strada. Ni Bogu se sad ne moli. Nema čemu da se nada. Ah, večno bih bila s tobom! Je l' da i sad tražiš mene?

Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek, kamen, bilja. Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!...

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Profesori i stručnjaci su uzalud pokušavali da pronađu u čemu je problem. Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu.

za moje napredovanje i često bi ostajao u slušaonici sat ili dva duže, zadavajući mi da rešim teške zadatke, u čemu sam ja uživao.

Ovaj zakon u mnogo čemu podseća na zakon o pretvaranju mehaničke energije. Nebitno je da li ćemo izvestan teret spustiti vertikalno naniže, ili

istraživanja u ovoj oblasti je poslednjih godina bio takav da nije ostavio mesta sumnji u pogledu ovoga gledišta, o čemu je objavljeno mnogo radova.

Sve ovo je otkriće koje ja smatram najvećim trenutkom ljudskog društva i na čemu ću se kratko zadržati. Prvi nagoveštaj ove zaprepašćujuće istine rodio se u meni kada sam bio vrlo mlad čovek, ali

ako mogu da sudim na osnovu neočekivanih vesti u štampi o ostvarenjima za koja se kaže da su izuzetna, ali ni po čemu nisu nikakva novost.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ali ima mnogo drugih američkih naučnika koji su još pozvaniji da o tome govore. Čemu onda da o usponu idealizma u američkoj nauci govori naučnik koji je počeo svoju karijeru kao srpski doseljenik, kada

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je

U svetu ima mnogo čega o čemu ne možeš saznati ako ne umeš da čitaš i pišeš. Znanje, to su zlatne lestvice preko kojih se ide u nebesa; znanje je

Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji su po mnogo čemu ličili na mlade aristokrate. Međutim, evropski aristokrat ne bi mi nikad tako nešto ni pomenuo.

Morao sam ga redovno obaveštavati o svemu novom što sam tamo naučio. Pokušao sam da džimu objasnim zakone toplote, o čemu sam čuo na večernjim predavanjima u Kuper uniji, ali je ispalo da sam ja imao više koristi od toga nego on.

Gavrina frula i njegove nežne pesme, skrenule su tvoje misli na ono o čemu svi sada razmišljaju: na svadbene gozbe, kola i na ostale zabave koja ispunjavaju život i srca mladeži Idvora u ovo doba

Koledži Kembridža, kojih je bilo devetnaest, po mnogo čemu podsećaju na američke koledže. Sudbina prosečnog studenta na Kembridžu slična je sudbini studenta američkog koledža.

Moja majka se nije osvrtala na ova govorkanja. Ona je znala bolje od svih o čemu se zapravo radi. Kada sam joj pričao o starim koleškim zgradama i divnim kapelama u Kembridžu, o životu studenata i

Često sam razmišljao o jednoj staroj ideji na koju sam prvi put došao kad sam bio student u Kembridžu. Evo u čemu je ta ideja: naši, američki koledži i univerziteti morali bi proslavljati dane posvećene uspomenama na one ljude koje

” Obavestio sam Tindala da sam, zahvaljujući Maksvelovoj briljantnoj oceni Helmholca, o čemu sam čitao u Kambelovoj knjizi o životu Maksvela u časopisu ”Priroda”, na koji me je on uputio, odlučio da odem iz

Priznali smo da smo žučno raspravljali o nečemu i kadaje saznao o čemu se radi, nasmejao se i predložio obojici da pročitamo njegovo predavanje koje je održao pred Društvom za hemiju u

Ko će k'o bog! Tada sam je podsetio na ono što mi je često govorila dok sam bio dete i o čemu sam već ranije pisao: - Znanje su zlatne lestvice preko kojih se penjemo u nebesa.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kriju se u njih i plaču. BRAĆA Pismo, što su ga u ovaj čas primili, braću uznemiri i uvjeri o onome o čemu su dosada sumnjali.

Djevojka se postidi toga pogleda, jer se mahom sjeti o čemu gospodar natuca, pa iziđe iz sobe u kuhinju. Svi su toga časa mislili na njihova negdašnjega slugu Spasoja, koji se

zašto je najednom obuzela želja da se na suncu ogrije; čisto ga iščekuje sa slašću, kao da će joj ono donijeti ono o čemu je noćas snivala.

Ta dva dana, — osobito kad je Lazo za poslom izbivao — bila su joj dulja od cijeloga puta. Nije imala čemu da se čudi; vidjela je istu ovakvu čeljad i kule i po drugim gradovima na koje je u putu nalegla.

I htjelo bi jedno drugome da nešto ljubazno reče, no nemaju riječi da izraze svoje osjećaje. Znadu čemu su došli: ona je Spasojeva, a on će da zasluži novaca, pa da nanovo koje vrijeme veselo proživi kod svoje kuće.

Djevojka ostade na mjestu kao prikovana. Nije mogla da razumije njegovih riječi, a nije čisto ni znala o čemu da misli. Uto uniđe Lazo: — Da se pije! — veli odmah s vrata. Od sutra prihvatiću se posla u staroga gospodara...

ona ne može da izdrži njegova pogleda: osobito joj smeta ono razroko desno oko u kome se nešto sve to jače bliješti, u čemu ona vidi njegovu mušku požudu. Kod bijele crkvice svetog Nikole, na vrhu, okrenuti pram moru, čaom odahnuše.

—Kako ste mogli tako veselo provesti dane iza muževljeve smrti? — upitam je, željan iz njezinih usta čuti ono o čemu su mi toliko puta pripovjedali.

bor i, jednako nad njom žamori svoju pjesmu, kao blagi odjek pučine, čeljad se po običaju krsti, ali ja ne dižem ruke; čemu? Ja sam još prije u sebi osjetio svu milinu slobodne, skrušene duše....

ali ljudi domišljati, pa se uozbiljili, a i on se pretvara i krišom gleda na njih, traži da iz njihovih pokreta sazna o čemu vode razgovor.

Ali Ilija uvek, dok je na dogledu varoši, i kad ima s drugim posla, o nečem sumnja, boji se da ga ne bi ko u čemu prevario, a kamoli da ne sumnja sada, kad ono „Trčalo” Toma oko njega vrze se, sigurno da ga u stupicu uhvati, pa, i ne

U tim časovima javljale mu se iz potaje nezvane misli o slasti u jelu, spavanju i slobodnom kretanju, u čemu je bio sprečen. Zašto?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

stiha gleda kao na odstupanje, grešku ili nespretnost, a u nešto blažoj meri je odnos i prema opkoračenju cezure, pri čemu je jasno da se u načelu njeno narušavanje ne dopušta.

za označavanje završetka strofe ili cele pesme, dakle kao poentiranje, do čega je inače Dučiću naročito bilo stalo, i o čemu je i pisao u svojim ogledima o srpskim pesnicima.

Da bismo bolje sagledali čemu su uistinu vodila Disova narušavanja jednom već sređene sintakse, vratićemo se ponovo Dučiću.

On se u ovakvome obliku nije mogao samo u jeziku sačuvati: u neposrednome doživljaju i individualnoj percepciji, pri čemu i položaj tela uzima učešća.

Dva dela pesme se, kao okvirni i središnji, uklapaju jedan u drugi, o čemu nam govore i dve tačke kao interpunkcijski znak: da je ono što posle njih dolazi sadržano u onome što se ispred njih

Dinamički odnos ovde znači dvostrano pomeranje od poklapanja ka suprotstavljanju, pri čemu i jedno i drugo učestvuje u zavodljivome ritmu i melodiji Dučićevog stiha, strofe, pa i cele pesme.

Jer su sintaksička odstupanja u pesmi uglavnom vodila ka pomeranju subjekatskoobjekatskog odnosa, pri čemu dolazi i do obrtanja.

I kod jedne i kod druge dosta brzo opažamo da je podjednako važno ono čemu se stremi kao i ono od čega se beži, ali bez izgleda na uspeh. Po tome su one u sebi antitetične.

strofi pesme „Sa svetlim poljupcem na usnama“ nalazimo dramatičan prizor izmenljivog osvetljenja na večernjem nebu, pri čemu je samo veče personalizovano (zastane, gleda, osvrće se), što nagoveštava prikrivenu mitološku pozadinu, sličnu onoj –

u principu, upotrebljava jezik u celome njegovom dijapazonu, ali se njegova upotreba u prozi i u stihu po mnogo čemu bitnom razlikuje.

beznadežan položaj čoveka u savremenome svetu, odnosno društvu, jedan s ljudske tačke gledišta izvrnut sistem odnosa (o čemu se i inače mnogo pisalo); jedna ljudskotelesna drama u nizu prizora je ustrojena po podobiju savremenih društvenih i

Ono po čemu se na ovoj ravni poetska upotreba prirodnoga jezika razlikuje od bilo koje druge njegove upotrebe jeste dijapazon te

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

(Ode.) H ŽIVKA, ČEDA ŽIVKA: Zete, nisam te zagrlila od dana venčanja (Grli ga.) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?

) ČEDA: Ali čemu se vi to radujete?... ŽIVKA: Gle sad! Mesto i ti da se raduješ, a ti još pitaš. Rako! Rako! ČEDA: Čemu da se radujem?... ŽIVKA: „Naši”! Jesi li čuo šta kaže čovek: „naši”! ČEDA: Ama koj' čovek? ŽIVKA: Pa ovaj...

Ministar unutrašnjih dela mu je saopštio da će se na sednici govoriti o tome. ŽIVKA: O čemu? VASA: Pa o tome što je izašlo u novinama.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

U važnije razlike valja ubrojati i to što su oni svojim nastankom vezani za dva, kao što je poznato, po mnogo čemu drugačija književnoistorijska konteksta, za dva perioda u razvitku srpske književnosti: Nečista krv je pisana tokom prve

Avangardno rušenje tradicionalnih književnih oblika, u čemu je Crnjanski jedno vreme imao ulogu predvodnika, moralo je na kraju dovesti do slabljenja žanrovskih razdeoba, pa i do

To su dve formotvorne silnice o kojima pisac - kao i o mnogo čemu drugom - nije morao sebi polagati računa, ali koje su saodlučivale u njegovome izboru jednih i odbacivanju drugih

Pri čemu kod Stankovića - a po pravilu je tako i kod drugih pisaca - autor retrospektivni ugao izvodi iz sećanja nekog lika.

Zanemaruje se u tumačenju, zanemaruje se i ispušta u preštampavanju - čemu svoj prilog ponekad daju slovoslagači i korektori - da je Stanković imao običaj da na mesto dubljeg kompozicionog

Štaviše, tragovi nemarnosti mogu se naći i gde ih čovek najmanje očekuje, pri čemu se pokatkad stvarno oseća zanatska nesigurnost.

Otprilike kada je Nečista krv već bila štampana, Andrej Beli započeo je pisanje Petrograda. 52 I evo o čemu se ovaj romanopisac i u isti mah značajan teoretičar ispoveda u pismu upućenom drugom takođe značajnom teoretičaru

Lazarević, doduše, nije objasnio u čemu je nepravilnost; od najranijih kritičara činio je to, koliko znamo, jedino Vladimir Ćorović.

je, čini se, došlo i zato što je Stanković - tačno onako kao što je ceo tekst iz verzije u verziju preokretao, a o čemu se u prvom poglavlju govorilo - prednjoj i zadnjoj rečeničnoj polovini promenio mesta.

se sada razaznaje greška u distribuciji: prvo su preci imenovani samo kao Sofkini, a onda ispada da su zajednički, pri čemu se Sofkino ime dvaput pojavljuje, kao znak dvojne uloge.

A sve ove gramatičke operacije nisu, razume se, ništa drugo nego prevođenje iz upravnoga u neupravni govor, pri čemu se u samu konstrukciju rečenice ne dira, odnosno - u suštini se ništa drugo ne menja.

Kao što mi, istina, vidimo svoje lice u ogledalu, ali ga vidimo kao da je odvojeno od nas, pomalo čak i kao tuđe, pri čemu promena mesta leve i desne strane čini pokrete naše ruke, pri doticanju lica, malčice nesigurnim.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

— Moja Femo, stidi se, kakvo si društvo izabrala! FEMA: Ja ne mogu biti paorka kao vi. MITAR: U čemu ti misliš da si bolja od nas? FEMA (pokaže mu sat): Ko još ovo nosi? To se zove nobles, a ne prati sudove.

Miljković, Branko - PESME

To čemu se molite je Žalosni Slavuj. Ljubav nikada nije završena. Čega ima ljudskog u patnji? O čuj Dan odjekuje. Nepokretne zvezd

dobija u vremenu Pokaži svoje srce i umri Niko dva puta nije bio pesnik Kao lekar zaljubljen u bolesti Ljubavi pitam te čemu si me naučila Kakvim nepotrebnim znanjima Pticama zaljubljenim u sonet i ćirilicu U vatri — noć Izaći iz sna Al poneti i

Gasi samo zlonamerne vatre, suncu ni u čemu nije suprotna. Kakav strašan sklad između riba i ribara koje podjednako voli.

prebrodi opevano More i opšta mesta od svega strašnija Srećan ko svoju pesmu ne plati glavom Ali suviše vešta pesma čemu koristi Ona sve izvrda donji i gornji svet slaže Žednoga te preko vode prevede Ismeje ravnotežu kao što papagaj opsuje

Krakov, Stanislav - KRILA

Nosite radost kao kožnu bolest u sebi. Žrtve ste i dželati, ubice ste i ubijani, a smejete se. Čemu? Kućama porušenim u kojima se pletu pletenice za nečija gojazna ramena? Pobijenoj, iskidanoj deci?

Tada se setio svoga golog tela, koje je bilo prljavo i žuto, i hteo se rukom zakloniti... — Čemu? kao da se nasmešile ženske oči. Pogledao se, nasmešio. Opet je bol prošao kroz njega. Sklopio je oči i opustio ruke.

Petrović, Rastko - AFRIKA

poznaje divlju, kakvu mi je obećava, ali za mene ovo je ipak ono što nisam nikada ranije video i što je blisko onome o čemu sam sanjao. Eno u dnu dvorišta žena gola, samo sa „panjom“ oko bedara da bi njim držala dete na plećima.

Ostavljamo devojkama pet franaka, na čemu su nam beskrajno zahvalne; polazeći upadamo pogrešno u jednu odaju gde nailazimo na nežnu scenu između jednoga mladoga

Hteo bih da se kupam, ali mi ne daju. Kažu mi da je pristanište kao i celo afričko more puno ajkula, o čemu crnci ni ne vode računa. Uveče sumrak lagano i čarobno pada na obale Sijera Leone dok ih brod napušta.

Svaki govori kao da mu je samo za to veče povraćena moć govora, pa treba da saopšti sve o čemu se razmišlja u pustim afričkim kampmanima.

Bog je, razume se, srećan i ne žuri se sa proždiranjem jedinstvenih devojčica, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, jer je on težak, nespretan, ružan, a one su ovaploćenje ove gore i ovih planina.

Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko

mogao na nju staviti svoja usta. Crnac je imao krvave ožiljke od zuba. Očistio sam ih alkoholom i jodom, u čemu mi je sam N. pomagao. Mladić je sad samo, kao kakvo velike derište, tiho jecao i gledao u N-a sa mržnjom.

“ Jer u čemu bi inače bila interesantnost njihovog položaja! Dok smo se vraćali, seljaci jednog sela kraj koga prolazimo, i koje je

Dosta je pogledati u lude pa da se vidi čemu vodi ova ritmika koju naučnjaci zovu „tam–tam–koit Banfore“. Trebaće im još tri-četiri sata igre dok mladići osete da

Čim smo seli, ja mu nasmejavši se, rekoh: „Protestant?“ „Protestant! Otkud znate?“ — „Ni po čemu. Sasvim slučajno, tako, palo mi je na pamet da možete biti samo protestant.

maločas pridružio i koji pomalo zna francuski, reče da bi pagajeri pevali, ali da ne znaju, i da ne mogu da se slože o čemu će. U Kupatilu krokodla (Bamako) rekli su im da je belac (ja) griot (pesnik).

Starica prilazi da čuje o čemu je reč, govori brzo arapski dečacima, slatkim preklinjućim glasom. Presamićena je, rasplakana, šalje im prstima poljupce

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

(Svaki je pošao u onom, u čemu se kod kuće zatekao). Poznati junačina, bugarski hajduk Ilja, bio je poglavica ove čete.

Oni su nadmoćniji brojem, bolje oružani, vičniji ratu — oni će potiskivati pa makar stopu po stopu. Čemu se imamo nadati u najboljem slučaju? Da se održimo do pozne jeseni. Ali po kakvu cenu?

događaja da zabeležim ovde u najopštijim potezima kako je izvršen dolazak ove knjaževačke vojske amo pod Aleksinac, pri čemu, naravno, valja da spomenem i odstupanje Turaka od Knjaževca i uopšte iz Svrljiga, jep je ovo tursko odstupanje i povuklo

unutrašnjih dela Čumić udario podvalu svom predsedniku ministarstva, te se kriza završila promenom ministarstva (pri čemu je Čumić postao min. predsednik) i odlaganjem skupštine do 14 januara 1875 god.

izveštaj kako stojimo sa vojničkom spremom, kao i to kakvi su naši odnošaji sa drugim državama, i u slučaju rata čemu bi ce imali od koje države nadati?

— Ratova uopšte. — Mrzim ih iz dubine duše. — A zašto? — Zato što rat uništava ono čemu sve treba da služi samo kao celj — uništava ljude.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Hoću da objasnim ovim ljudima kako izgleda tamo. A sad, da zapitam tebe nešto, o čemu sigurno pojma nemaš. Da li ti je poznato kako je glasila zapovest za napad?

Razdragani smo što su polja oživela, što su neprijatelji pružali jedan drugome ruke, o čemu već godinama sanjamo. A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale.

— Gospodine, katastrofa. Nemci probili front. Ah, Bože!... Propali smo. U prvi mah nisam mogao da razaberem u čemu je stvar... Obukao sam se brzo i pošao u našu vojnu delegaciju. Na ulicama sam sretao usplahirena lica ljudi i žena.

Toma nam priđe, uhvati Arletu pod ruku i reče joj: — Lulu, hteo bih da razgovaram nešto sa vama. — O čemu? — O onom vašem dečku iz Pariza. Pod drugim prilikama naljutio bih se na njega.

— Dobro, pristajem — prihvatio sam rado. — Sad smo došli na ono o čemu bih htela da razgovaram sa vama. Slušajte, Dragiša... Ona je devojka, nevina, čedna.

Ja sama hoću da vam dam dokaz svoje ljubavi. Hoću! Zaustio sam... Ali mi senu kroz glavu: da li je ona svesna u čemu se sastoji taj dokaz ljubavi. Ili misli da je taj pojam vezan za običnu posetu, što bih ja posle zloupotrebio...

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

se međutim ne smeju obazirati na ovakve tekstove, ma kako inače oni bili poučni, zabavni, izuzetni ili bilo po čemu značajni.

oprezu da pobjegne, skupi se, sva bl'jeda, A najviše od potoka što brizga i šumi S mjesta moga skrivališta, ne čemu se glumi. Ubojim se da ne spazi da joj se [ja] divim (Ne bih ju rad uvrediti, koliko što živim!) — Pouzmaknem.

Prazno u svjetu živit opako, svak skažet ludo za mene tako: eto, učil se, k čemu godil se s naukom on, s naukom on. Eto nauka: bogatim biti, svak mudar takov, i mož javiti da novcov plodi dajut s

Ja počnem o drugim predmetma govoriti, no ona ni o čemu nego opet o novim pantljikama, kapama, o novom kroju haljina, najnovijem običaju kose plesti, i drugim ovakovim

moralističkim racionalizmom, bez mnogo osećanja za poetsko, zanimljiv, tipičan po stanje naše tadašnje kritike po onome na čemu, i kako, inzistira (bez i najmanje aluzije na Birgerovu Lenoru).

1953. Evo da, kako bi rekao Vuk, dam računa u čemu su te izmene, i otkuda je do njih došlo. U prvome izdanju bilo je ukupno 73 pesme; sada ih je 118.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— RADOŠ (za sebe): I ne poznaju me sinci rođeni!... Al’ i po čemu će me poznati? Kad i sâm vidim da sam nestao „Da mene nema više u meni —“ Po ovim mojim gadnim ritama Serdar se

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Nemoj misliti da nije. Nego, kažite vi meni, 'oćete li već početi ovog brezakonika osuđivati ili nećete, da znam na čemu sam? Sudac: Ti si, Štrbac, prava pravcata budala. Jazavca osuđivati! Ti si lud, božji čovječe!

Bojić, Milutin - PESME

Hordama heroja gde tisuće mreše Krstarila ti si vrh kalpaka tučnih, Da s krvavim suncem pitaš: Čemu beše Sav taj tutanj bakra i vonj rana mučnih?

I sve je pusto u okolu celom I raskoš boja zvoni mi opelom Kô sjajni prolog neke patnje grozne. O, čemu sjaj taj što dan očarava Kad moja sreća na dnu Prošlog spava? I tiho jecam sred večeri pozne.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

” ANĐA: Govorila sam joj, nije da joj nisam govorila, ali kad ga dete ne voli. JEROTIJE: A po čemu ga opet mora voleti? Nisi ni ti mene volela kad si se udala, pa šta ti fali?

ANĐA: Pa lepo, 'ajd' da razgovaramo ljudski i pametno o tome. MARICA (dočepa flašu s vodom. Odlučno): O čemu? O kome? ANĐA: O... Đoki! MARICA (ostavi flašu): Ša da govorimo?

ANĐA: To nije istina. A i da je istina, opet je to drugo. MARICA: Ne znam po čemu? ANĐA: Pa po tome što je sramota da devojka izađe iz kuće, a tavan je u kući. MARICA: E, to ti vredi!

(Činovnicima.) Pa pripitajte ga i vi štogod; ja već ne umem da se setim šta još da pitam. VIĆA (Aleksi): Po čemu si ti posumnjao da je taj mladić sumnjivo lice? JEROTIJE: Dabome, po čemu si posumnjao? MILISAV: Jesi razgovarao s njim?

VIĆA (Aleksi): Po čemu si ti posumnjao da je taj mladić sumnjivo lice? JEROTIJE: Dabome, po čemu si posumnjao? MILISAV: Jesi razgovarao s njim? JEROTIJE: Dabome, jesi li razgovarao s njim?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

oni pokazuju kako su se istorijske činjenice putem motivskih i jezičko-stilskih obrazaca transponovale u poeziju, čemu je pomogla i univerzalnost same teme.

etiološka predanja, kojima je tumačenje porekla pojava i "stvari" u prirodi i društvu osnovna funkcija, pri čemu samo postojanje pojave služi kao dokaz "istinitosti" kazivanja, takođe se jednim svojim delom naslanjaju na istorijska

Ali ni sada među njima nema pisaca od većeg značaja, ni među mlađima. Uostalom, ono čemu su težili zapravo i nije bila književna umetnost.

Na kraju je svoj obimni roman Tutori (1978) sveo na igru gradnje i ironične samorazgradnje, u čemu se čitalac teško snalazi. Tu liniju produžava nešto mlađi Marko Kovač (1938).

Nastasijević, Momčilo - PESME

MRE DESPOT Mre despot. O, da mu Gospod umornu prihvati dušu! Mre on, a na čemu ostasmo mi? Sveta presahnu Lazareva krv: nebesno nebu, zemlja bez duše.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

da lupa glavu, kupuje, trguje, pazi i otvara oči, onda bar kada ovamo, kući, dođe, da nema ovde što da misli, o čemu da se brine i zapoveda. Da može rahat, raskomoćeno, bez brige da leži i da se odmara.

I svi, svršivši sve kao što treba, spavaju i odmereno rču od srećna zadovoljna sna, ne brinući se ni o čemu, ne osećajući nikakve brige, misli do jedino osećajući oko sebe ututkanost, suvotu prostrane sobe, mekotu i toplotu

Ona je, kao gost, u čelu sedela i čekala da, što se iznese, jede, pije. Jedino što je bila kao neka pažnja, čemu se sva predala i pomno pratila, gledala, brinula se, to je bio — on, Mladen.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

»Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što b. prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita b.

Kora od b. skuvana u vodi lek je od zubobolje. B. namazana krvlju od menstruacije (pri čemu se govori basma) reguliše menstruaciju (іbіd., 296). Najviše se u narodnoj medicini upotrebljuje b.

(pri čemu se ne sme zaboraviti da je, u Istočnoj Evropi, seme od k. bilo poznat narkotikum i Rauѕchmittel ‹= opojno sredstvo›,

za kultički čist (kod Jevreja i Misiraca »weіl eѕ nіcht vom Beѕeelten herrühre«, ‹= »zato što ne potiče od onoga čemu je stvoritelj udahnuo dušu«› v. Wіedeman, Herodotѕ Zweіteѕ Buch, Leіpzіg, 1890, 167).

zdravlje, plod i rod, i bace u tri sobna ugla; posle ručka razbiju ih, i ako koji bude kvaran, omanuće godina u onome čemu je bio namenjen (ŽSS, 175). U okolini Vinkovaca vrači (koji rade uz saradnju vila) naročito rado pod o.

Tu moć ima, na primer, kamen, o čemu v. moj rad u SEZ, 31, 1924, 56 idd. Kada se sahranjuje pokojnik za koga postoji bojazan da će se povampiriti, u njegov

Posle nekog vremena pod tom bukvom on se začudi čemu se je ispovedao u strahu od smrti i malo zaseče bukvu, kad iz nje potekne krv, a on, prestrašen, skine kapu, klekne,

se pominje i u staroj narodnoj pesmi: »Nad Emkom je tubre načinio, Po tubretu zlaćene jabuke« (Vuk, Pjesme, 1, 651), po čemu se može zaključiti da je to davnašnji običaj. — Zbog svojih izuzetnih moći j. ima važnu ulogu i u basmi — kao npr.

Međutim, ni bob ni pasulj nije uneo u »Rečnik«, po čemu se takođe može zaključiti da ga nije dovršio. Za gatanje ili »gledanje« u bob v. npr.

Bujad (pterіdіum aquilinum). Mitska biljka: ko bi imao njeno seme, znao bi o čemu se ptice razgovaraju, sama bi mu se kazivala svaka lekovita travka, mogao bi da otvori svaku bravu.

Janja i Skoplja, poznatoj pod imenom Kriva jelika, smatra se da je raslo ogromno drvo koje se zvalo tim imenom, po čemu je i pomenuta planina dobila današnje ime. Čak se ,zna̓ i mjesto, odnosno panj, gdje je raslo to drvo.

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Stidi se! — veli mu u naglosti. — Takav čovjek, pa .... — Što je? — upade u riječ gospodar dosjetivši se o čemu se radi. —Ništa! — veli Vaso. — Biće čovjek zaboravan, i, prišavši k njemu, izvadi mu iza pripašaja topljeni bakalar.

Možda i neću prodati, samo da vidim na čemu sam ... Pa se okrete ravno k Iliji i veli mu: —Vidićeš kupaca, kao mravi navrvjeće ...

Nabroji tri stotine forinti. — Pošteno! — veli gazda i zove dućanskoga momka da čuje o čemu se radi. Ilija iziđe iz gazdina dućana veseo: zemlja se neće dijeliti, njegova je i, vođen tom mišlju, lako korača

Došavši kući, ne kazuje ženama što je uradio, i ne spominje ni o čemu ni riječi: kazaće Radi kad se kući povrati. Međutim, selom se odmah o kupovini pronio glas.

oko glave i dugim čibukom u ruci, obilazeći kuće potvrđivaše tu vijest, ali ni on nije znao, ili ne htjede da kaže, u čemu je baš taj dar. A bila je ona godina rđava, dvovjerna; ranije mislilo se biće plodna, te poslije izdade.

Drukčije bi on radio da se njega pita, ali zar smije on da ocu u čemu prigovori? Dok je živ, gospodar je da radi što hoće.

Tek sada zbuni se; čisto mu žao... Što mu je pop učinio? Nije ga udario, nije ga ni u čemu ni oštetio, a šta mu se mari za besjede? Biće da mu je pritužilo kada se onako razljutio na nj!

— Rade, — iza premišljanja rekao mu tada otac, ti si naučio, veliš, nešto čitati, a utuvio si i brojeve; što ne bi na čemu zagario što dajem gospodaru na račun?... Nije već nikome vjerovati ... A čudo, — pošteni ljudi, pa se tuže na gazdu...

Uze pero i hartiju i piše Zlati da ga ne iščekuje, a neka ne vodi brige o onome što su poslednji put ugovorili, i o čemu ona mu piše.

Ali predomisli se: — Čemu da ti tačno kažem kad para nemaš? Rade zinuv, zbunio se, riječ mu u grlu zastane. Pa mu pade na pamet: — Možda me

šumu pada slapa nad mlinicama i u zavaljaloj južini gube se njihove riječi: ne može da ih razabere, a želeo bi znati o čemu govore. Žena, uhvativši dječaka za ruku, ode od Vase.

Nikada nije ni bio na njivama, livadama, odgojcima ... Zar on zna što je zemlja? Pa po čemu da bude zemlja njegova: je li mu djedovina, je li je svojim znojem igda nakvasio: — Ni svoga poroda nema ...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ne mogu je zaobići. Prosto, volim da gledam dok se to događa. Ako meni nije dato da uživam u onome u čemu može uživati najbedniji sebar, mogu makar da napojim svoje žedne oči na jednom takvom prizoru i da pošlamim otud

O čemu bih tamo mogao razmišljati, Gospode? Bludio bih kao duh preko miomirisnih polja, među milozvučnom ptičijom grajom, i ništ

Ja ne mogu tačno da izrazim u čemu je tu stvar. Zaboravio sam šta mi je sve Jakos pričao o tome, a i on je bio tada uzbuđen, zbrkan i rasut, a da i ne

Dok je radio ovde, upoznao se s Janjom, kurvom, koju su držali na Kuli Lauševi vojnici. Sastajali su se tajno, o čemu sam samo ja znao, u šumaricima iznad Mrtvaja vira.

Sve što je činio, činio je sa nekom detinjom bezazlenošću, nesposoban da bilo čemu prida ozbiljnost. Ponekad bi se i nemu dogodilo, naročito poslednjih godinu dana otkako je ovde među nama, da usred

Sad znam da su moje sulude čežnje bile bogohulne, da nije smrt, koju vojske i ratnici rasejavaju po svetu, ono čemu treba prikloniti glavu. Bogdan Ona se razvedrila kad sam rekao da je živ.

„Gađao si ga?“ Samo to je pitala. Nije vredelo da se pravim kako ne shvatam o čemu je reč. Da, bio sam tu pred njom ono što jesam — prokleti nikogović, sebar. Bio sam ništak koji se zaboravio.

Jer kad već verujemo u zaštitu Tvorca, čemu onda služi ta naša nervoza i zašto se mi tako panično prihvatamo alata i oružja.

Trudim se da ne mislim ni o čemu, proganjam jednu za drugom nametljive slike što mi uporno promiču kroz glavu. Jedna ipak ostaje toliko otporna na moj

Kad me videla na vratima, učinila je jedan nestrpljiv pokret rukom kao da tera muvu i ja sam izašao. O čemu su razgovarali, šta su sve jedno drugom rekli, da li ga je ona barem ovlaš dodirnula, o tome ne znam ništa.

„Sada on stoji ovde pred nama, skrušeno i nevino. Pravi se kao da ne shvata u čemu je njegova krivica i zašto mu se uopšte sudi. On će nam reći da je monah.

Povukao se s njim nasamo u ćeliju i zadržao ga do pred mrak. Nikanor je izašao zelen. O čemu su razgovarali? Ko to zna. Ipak do nas su, neznano kako, doprle glavne pojedinosti toga razgovora.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Trpi i živi!... Prijatelju dragi, O mnogom čemu mislio sam ja O blago onom ko ne misli ništa, Taj manje tuži, manje jada zna!

1886. MOJIM PRIJATELjIMA 1. Šta ja hoću? Čemu srce žudi? Ah, ta ko bi razumeti mogô... A želja je ognjevitih mnogo, Što mi ognjem raspaljuju grudi.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Niko više nije vodio računa o spisima zatrpanim pod ruševinama gradskim. A i čemu? Nije bilo više čoveka koji bi bio u stanju da te spise pročita i razume.

O čemu sve ljudi nisu lupali glavu! Pa ipak, suština kalendarskog pitanja je vrlo jednostavna. Ona je skup nepobitnih astronomsk

Njegova nošnja, crna svilena mantija i kamilavka, ne razlikuje se ni u čemu od nošnje ostalih velikodostojnika njegove crkvene države, ali kroz tu običnu uniformu proviruje jasno vladalac države.

Menjati ono u čemu se oni slažu, opravdano je samo onda kada se to čini u zajedničkom sporazumu svih hrišćanskih crkava ili celoga

sa mitropolitom u Fanar, ja ne primetih da smo udarili drugim putem no obično, kada me na veče zapita naš poslanik o čemu smo onde većali, ja mu ne znadoh odgovoriti, niti mogoh zadovoljiti ljubopitstvo njegove gospođe kakav je onde bio meni

ih je znao, izgleda, sve napamet, jer je često puta bila dovoljna jedna jedina reč, pa i jedan slog, da bude načisto o čemu se radi.

Nije čudo da ga je Todor vrlo poštovao, o čemu svedoči i jedan veliki lep portret, Mitropolitov koji se u našoj porodici do danas očuvao.

O čemu da Vam pišem danas? Već odavno želim da pođemo opet na put u daleke krajeve vasione, ali ne dospeh još, zauzet prošlošć

Zbog čega bi se onda kretale njih pet planeta u svojim zasebnim sferama i čemu bi služila cela osma sfera sa nebom nekretnica? I sve te zvezde da je Bog bez ikakve namere i namene stvorio?

Ali je guvernanti bilo dovoljno da ukratko ponovi ono o čemu je moju braću i sestre podučavala pa da to shvatim i zapamtim.

Taj se predmet, uostalom, i ne uči, ko ga razume taj ga vidi jasno pred sobom da bi ga mogao rukom opipati. A čemu bi i služila silna konstruktivna vežbanja i bezbrojni crteži koji su se u toku godine morali izraditi, do da čovek U

To je delo objavljeno 1924 godine, o čemu ću Vam, drugom prilikom, da pričam, sada ću da Vas izvestim o nekim njegovim rezultatima.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

sudbinu dečaka u skladu sa njihovim karakternim osobinama, ali je pripovedač usredsređen na psihologiju deteta u čemu je njihova najveća vrednost. HRONOLOGIJA POČETAKA SRPSKE KNjIŽEVNOSTI ZA DECU (OD XVIII DO POČETKA XX VEKA) 1717.

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA A, ne, dedo! Otkuda ti star? MIRON Da, po telu nisam, ali po duši — duša mi je stara! (Kao nešto o čemu je toliko mislio, ali o čemu nikad do tad nije hteo da govori, tako razdragano): Da, Tašana, duša mi je stara!

Otkuda ti star? MIRON Da, po telu nisam, ali po duši — duša mi je stara! (Kao nešto o čemu je toliko mislio, ali o čemu nikad do tad nije hteo da govori, tako razdragano): Da, Tašana, duša mi je stara!

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Veći su i od Boga i od cara šor i komšiluk! Što oni hoće, u čemu se slože, to bude... Ali šta vredi sad o tome govoriti. Prođe najbolja mladost. Gde je koza vezana, tu ima i da pase.

To im je sav program. — Pretsednik se slatko smeje. — Smešno vam, o čemu sve ja brigu vodim. Šta ćete, uzela sam dete, pa sam se zakačila i za roditelje.

Otvaraju se vrata, ulazi doktor Mirko s materialom za zavoje; a kad vide u čemu je stvar, poče i on grohotom da se smeje.

— Mislili smo Todor i ja da će nam Julica biti kćer jedinica. Ali Julica ni u čemu nije htela ono što smo mi hteli... A i novaca je bilo više nego što za jedinicu treba.

Zet njen proglasi se ateistom. Jedva je skromniji deo palanke naučio reč, a kad je razumeo o čemu se radi, bezmalo da kamenuje bezbožnika. I školovani ljudi se uzbunili.

— Molim vas da se ne uzrujavate. Još ćete nešto čuti, na što niste bili navikli. Ja vam ni sad, ni posle neću reći u čemu sam pogrešio. Ne mogu. Čovek sam zreo, pa me je sramota pred vama više nego pred ikim drugim.

Doduše, jeste lepota od čoveka, taj đavolski Srba, i ima nešto u njemu čemu niko ne može da odoli... Rekoh to pop-Tominici.

— Živ me Bog ubio, ako ne znam o čemu ste razgovarali. Evo ću odmah da nastavim razgovor. Kaže gospodin Joksim: „Onaj Kalenić ima nos za istoriju, to je

Zagleda kroz vrata, pa još jedared pogleda predmete u izlogu, koji ni po čemu nisu imali veze sa apotekom. Ogromni jelenski rogovi; apotekarov trofej, ako je tačno.

Žena mu je jedva stizala do struka. Voleo ju je, ali se nikada s njom nije savetovao ni o čemu. — Imaš ti dosta i suviše posla u našoj kući, i kad čuješ drukčiji razgovor, bolje sama izađi, jer ti se i od slušanja

pogled Morfidis je činio utisak Evropejca; na drugi pogled utisak Grka trgovca koji radi naročito sa Orijentom, pri čemu se pod rečju Orijent imalo razumeti nešto i etnografsko i političko.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

Istina, mlogi pišu i govore o onom o čemu ni ponjatija nemaju, ali to su samo učeni ljudi, ili nazovi filosofi, od koji ništa sakriveno nije ostalo, koji svašta

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Rodio sam se o ponoći, prema čemu se ne bi moglo u biografiji reći: „On je ugledao svetlost dana 8. oktobra 1864. godine“, već: „On je ugledao svetlost

nožicu, podmetnuće vam je pod nos i zahtevaće od vas da govorite o njegovim cipelama i samo o njegovim cipelama, i ni o čemu drugom do samo o njegovim cipelama.

povod toj mojoj odluci, da li baš to često zadizanje suknje, nalazeći da je lakše zadići suknju no svući pantalone, prema čemu pantalone garantuju više bezbednosti, izvesnom delu tela koji roditeljima i učiteljima obično služi kao sredstvo za

Vrlo bih se rado zavlačio i pod sto za vreme večere ili ručka, kad je bilo gostiju. Bože, da sam samo tada razumeo, čemu li sam se sve mogao naučiti prilikom tih svojih ekskurzija!

Da je kod profesora bilo malo dobre volje, oni bi baš u tome, što nikad ne odgovaram na ono o čemu me pitaju, zapazili kod mene izvestan politički talenat, ali oni to nisu opažali i tu je ležao zametak svima

Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?

On je odlučno tražio od mene da mu kažem peti padež od imenice pas, čemu sam se ja odlučno odupreo jednim beskrajnim ćutanjem, jednom od onih mojih osobina kojom sam se vrlo često u školi

Ovakav profesorov način ophođenja sa nama imao je tu korisnu stranu što smo se, gotovo mimogred, mnogo čemu naučili. Tako, na primer, naučili smo da svinja grokće, da orangutan ima crveno zadnje lice, da krava teli (jedva si

u toj nauci nema nemogućnosti, kad ona iz poznatih količina iznalazi nepoznate a iz uobraženih dobija realne, onda po čemu bi u matematici bio nemogućan i ovakav zadatak na primer: „Kad je šofer gospodina ministra socijalne politike star 40

reći će vam da ne priznaje da je ravna, pa će najzad, u toj svojoj negativnoj upornosti, ići tako daleko da će i ono čemu vas je sama ona učila sporiti.

Bože sačuvaj! Objašnjava nam fizika na isti način i sve drugo o čemu smo mi dotle imali čiste, jasne i zdrave pojmove.

I učio sam, ali zar sam ja mogao savladati ono na čemu su toliko njih slomili svoju snagu — zar sam mogao izmiriti ljubav i računicu?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Eto, upamti ovaj događaj... To je u vezi sa onim što se baš sada odigralo na drumu, o čemu ću ti docnije govoriti. Posle dva dana došlo je naređenje da krenemo na granicu, prema Bugarima.

Odelo im pocepano, šajkače nagorele. Oficiri se ni po čemu ne razlikuju od svojih vojnika. Tri meseca tukli su se bez smene i odmora. A sada su ostavili zemlju i mrtve drugove.

— Dobro, a na čemu ćeš to da napišeš? — Na jednome iscepanom listiću iz „Pravila službe“... A to ću isto kazati onoj dvojici.

Ljudi idu turobni i ćutljivi. Glave su im klonule od umora i svaki gleda preda se. A i o čemu bi razgovarali... Prošlost njihova ostala je sa onim lešinama, sadašnjost je očajna, a budućnost neizvesna...

Ako li koji vojnik padne od umora, moramo ga nositi do prve njihove stanice. — Kako, čime, na čemu! — čudi se Živadin. — Na krkačama!... Ili da ih povežemo konjima za rep!... — Luka opsova nešto na račun Italijana.

Nagađamo da li smo već zaokrenuli oko južnog dela Grčke. — Po čemu znate? — pita jedan stari poručnik iz komore. — Pa evo — poče Dušan da objašnjava — mi sada idemo dole, naniže, ka

Kada su zarobljenike odveli, pitamo ga u šali, o čemu su razgovarali. A Isak važno odgovori: „Kažu kipislcauf“. Niko od nas nije umeo da rastumači tu reč, te počesmo da mu

— Bojim se da ne budeš ljubomoran... — More, ljudi budite ozbiljni! — nervira se Dragiša. — Šta ona zna o čemu mi govorimo! — odgovara ozbiljno Toplica. Ona samo vidi da je Živadinu odebljao jezik.

— Da. Odbili smo dva juriša... — Dvadeset deveti puk! — čudio se komandir. — Da. Dvadeset deveti. Čemu se čudite? — Kako da se ne čudimo, kad mi je dvadeset deveti puk kod Leskovca zarobio bateriju i pobio vojnike.

Petrović, Rastko - PESME

najslobodnijeg prevoda) Da li ko zna, Da li ko zna, Da ću umreti za koji dan, I da pohodiću božiji stan; Da li ko zna Čemu sva žalba moga sna, Da li ko zna? Da ću umreti za koji dan, Zagraknu gavran vran: Čoveče koji umireš, Da li ko zna?

Ali i sama estetička ideja na čemu se rascvetala! Zgrozili su se usamljenici na pomisao nauke da je njihova verska ekstaza hranjena stalno njinom polnom

Kao i mnogo čemu drugom, i otkrovenju je nužna naročita atmosfera: atmosfera otkrovenja. Hoću da kažem da ono što se zove životom

mi je svejedno što me se više ne sećaju ili preziru; celo njino telo je izmenjeno za tri godine, do poslednje ćelijice: u čemu je onda produženje ličnosti!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Već su i najstariji suncokreti u livadi zaboravili kada se njihov daleki predak zakleo na vernost nebeskom caru. A čemu i da pamte? Zar suncokreti ne postoje zato što postoji Sunce? — Bez sunca ne bi bilo ni suncokreta!

— rekli bi nakon svakog Belkovog podviga, izbegavajući da ga prime u svoj krug. Uzalud je nesrećni Belko razmišljao u čemu je njegova greška. Uzalud se zaricao da će biti bolji!

Uz sledeći brežuljak jedva je uspeo da se popne, a bio je to brežuljak kakav se za mravinjak samo želeti može. Ali, čemu mravinjak, ako u njemu nikoga nemaš? Kao ledena voda oblivala je Belka samoća, kad začu neko dahtanje.

Život se nastavljao. Istina, nešto sporiji i setniji no u drugim manje srećnim zemljama. Čemu hitnja? I hodom mrava i trkom antilope stiže se istom kraju!

Tako se Carsvto podeli na dnevno i na noćno, mada niko nije znao u čemu se sastoje Carevi važni zadaci. Možda je to bilo ustajanje? Doručak? Odmor nakon doručka? Menjanje kreveta?

— Vaše je da me jurite, moje je da bežim! — kaže, pun prezira za podmitljive sudije i stražare. Čemu se sudije ljute? Neka sude! Što teža presuda, to veća njegova slava! — Ko zna šta bi radio bog da đavo ne postoji?

To je čuveno susetkino blago, znači? Dijamanti i rubini, carske minđuše i kraljevske narukvice — o čemu sve nije pričala kasa u noći dok je nad kukuruzima rastao mesec, a iz grada dopirala potmula buka tramvaja.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

već bila u znatnoj meri osamostalila, ali između nje i kolektiva postojale su još bezbrojne prisne veze, ona je u mnogo čemu bila u punom skladu sa kolektivom.

boriti i sami knezovi, već stvoreni lik izdajnika služio je kao moćno oružje u borbi protiv svih opih koji su ma u čemu i ma kako podržavali Turke. Kao takvo oružje služio je ovaj lik i u XVI veku.

“ „ Mili bože, na svemu ti hvala!“ i za njih — mada i oni na svoj način ističu značaj onoga o čemu pesma govori — ne može se reći da su lepi.

One su — najčešće — obične, „kratke i jednostavne“, u jednom ili dva stiha, i kazuju „čemu je što slično bez ikakvog, daljeg opisivanja“.

U opšta mesta idu i opisi odela, oružja, opremanja konja, megdana, bojeva, lepote. Oni su u mnogo čemu veoma slični, ali u nekim detaljima ipak različiti.

se brzo jedan za drugim u istom povoljnom položaju, upućuju — kao da se loptaju — jedan drugome: „Što sad misliš, čemu li se nadaš?

Narodni pevač to skoro uvek podvlači. No kad pobliže osmotrimo tu gospodu, videćemo da su ona u mnogo čemu obični seljaci. Jug je ne samo otac nego i starešina, tipični domaćin čvrste i cvatuće porodične zadruge.

se i pogleda na me, s sebe skide kolastu azdiju, s sebe skide, pa je meni dade: „Na, devojko kolastu azdiju, po čemu ćeš mene spomenuti, po azdiji, po imenu mome: evo t̓ idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, draga

se i pogleda na me, s ruke skide burmu pozlaćenu, s ruke skide, pa je meni dade: „Na, devojko, burmu pozlaćenu, po čemu ćeš mene spomenuti, a po burmi, po imenu mome: evo t' idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja

se i pogleda na me, s ruke skide koprenu od zlata, s ruke skide, pa je meni dade: „Na, devojko, koprenu od zlata, po čemu ćeš mene spomenuti, po kopreni, po imenu mome: evo t' idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja

Ali zlata, al' bijela platna: nemaš čime na đerđefu vesti, nemaš čime, al' nemaš po čemu?“ Progovara Jelica đevojka: „O moj brate, bolani Dojčine, dosta ima ljeba bijeloga, a još više vina crvenoga; dosta

ljeba bijeloga, a još više vina crvenoga; dosta zlata i bijela platna, imam čime na đerđefu vesti, imam čime i imam po čemu; al' da vidiš i druge nevolje!

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

A zar je lako naći takvu hajdučku družinu? Jednoga dana za Stricem u logor doskita i jedan nezvan gost, koji ni po čemu nije spadao u ovo odmetničko društvo četvrtoškolaca.

Od ove bi se jame mogla načiniti Žujina tajna kuća. Mačku nije trebalo ništa dalje pričati, odmah se dosjetio o čemu se radi i već je izlagao svoj majstorski plan: .

i ovlaš posuše suvim lišćem, a kako je iskopana zemlja već ranije bila sklonjena u jednu obližnju udoljinu, sad se ni po čemu nije moglo opaziti da tu ima bilo šta sumnjivo. Svud po šumi bilo je sličnih gomila suva granja kao i na tome mjestu.

— grmnu Nikoletina kao iz kace. — Nemam o šta sablje krvaviti. — Bogme će uča imati po čemu drugom prašiti! — zlurado dočeka knez. — Ih, alaj će biti dreke!

— A mi čuvamo selo od ustaša — dočeka Mačak — zato smo naložili ovu vatru. Kad je začuđeni poljar čuo o čemu se radi, on se naduri: — A kako vi to sve bez mene?

— Šta je to? — upita učiteljica. — Ehe, nešto o čemu tebi ni pričao nijesam. Pogledaj. Razmotao je one krpetine i ponosito ispružio ruke kao da pokazuje novorođenče.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Ka neka otoka tekuća Od velikoga sveta pružila se Čak do nas. A to nedoznano je Po čemu se oni svetom blistaju: Ili k prvome svetu sa svojim doticanjem, Il' mu što na blizu im stojeći služe Prosvetljuju se.

Vešte i bistre oči tome valjadu da proznadu što u čemu leži; mnogo je i prevarno; dosta mnogi uzalud i troše se i kopaju, al’ i opet ne odstaju se toga im zametna posla,

Po naški: Namet s kamenja. IGRA DAVIDOVA Prosti čovek Jozan što nije dato prostu čoveku čemu svetu doticati se, — toga se on s rukom dotaknu, ta i porazi ga Bog, te pogibe!

da razredi da i sam oblakša te ne smeta jezika, i ljudma neka je naslatko slušati i primati razbirajući im po redu o čemu je prikazivanje. Ni to može biti da se hambar žita saspe u jedan džak i odnese se.

Kad se s tuđovercem o čemu pačaš i natpireš, dobro mu merkaj na reči, te što se za nas lepo svidi, ulovi od njega za svoju potrebu i zanesi ga.

A glednite i o tom čudnu božju nad ljudma milost. Eto što je vaš svetski sud: ako u čemu ko smrtno skrivio, dok se sam ne iskaže po drugi svedoci na njega smrtni sud ne može izaći.

sami znamo da je tako: kad ljudi ogovaraju koga hrsuzina, krv nika li, lažu, musevedžiju li, ili bludnika, a i mi smo u čemu tome šuvrtni — stoga stinemo i sve nam se čini da ono za nama se govori, te sećamo se svoga zla: na drugoga se ukazuje

Zato, kad te koja tuga po sebi, s drugoga li snahodi, ne tuži ni viči, zato kad ništa ne osećaš da si sam o čemu nikom skrivio, ni Bogu ni ljudma, čekaj konac!

Svoj rod i pleme prezirući, ja kako biste tuđine nevernike i svoje vam dušmane prihvatali i pomogli u čemu se može i potrebno je? RIBOLOV POSLE SMRTI Idila Pri moru, na ribolovitvi, dođe Hristos pak nepoznano k apostolom.

I hoće vojevati na nas. Mogu nas i pomalo i iz ovoga carstva proterati, a ako li ih sad nakaziš i u čemu sakate ih ostaviš da nisu sobom voljni, u tomu moći ćemo mi njinu zemlju svu dostati i očevinu im osvojiti sebi.

O zlu poče Maksimu raditi a i s Madžari nešto imaše, neku zavadu za Herdelj. Provide sveti njegovo vragovstvo o čemu on šije, jer hoće da ga živa preda u ruke onome Amiri caru turskome što mu oca oslepio.

Eda nejmate svojih domova, ako imate što o čemu razgovor, svoju koju li lakrdiju zbijati hoćete po sebi? Zair božiju crkvu podništo držite te i pobožljivim mučkom

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

„Molila me da ti ništa o tome ne kažem!“ — „Ih, bolan brate!“ veli onaj i sada samo misli o tome i ni o čemu drugom. Nalazi da mu je život pust, da nema nege dovoljno.

kući pravi lom zbog igranja Zoninog, za koje stari Zamfir zna, a još više zbog Zonine naklonosti prema Manu, o čemu Zamfir i ne sluti, jer svi kriju to od njega.

nisu odmah presekli razgovor, nego su ga polako privodili kraju izbegavajući sve one reči po kojima se moglo poznati o čemu govore; ali sve im to nije pomoglo: tetka Doka je, kao i svaka radoznala ženska, mogla instinktivno, a i iz dugog

im to nije pomoglo: tetka Doka je, kao i svaka radoznala ženska, mogla instinktivno, a i iz dugog iskustva, saznati o čemu je reč bila... — Lasno, mori, za toj!

Morao se i on umešati i jedva se razabrao, onako bunovan, i saznao u čemu je stvar tek onda kad je ispraćao Doku. — E, lošo li sam zborila? — brani se Doka.

“ i opet strašan smeh odasvud... Trže se Mane i stade zverati na sve strane oko sebe da vidi čemu se to smeju tako silno. Pogleda, a sve oči i ruke uprte na kolovođu: njemu se smeju. Pogleda i Mane na tu stranu.

Uz čašicu mastike, mezetišući maslinke, razgovaraju se o tom. Kaže mu Mane u čemu je stvar, a Mitanče, naravno, odmah pristane.