Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ja vozvedoh oči posmotreti napolje, No, o teške tuge i velike nevolje! Černa nošč pokrila ves grad gustim mrakom Iz kojego preti strah užasnim zrakom; Silni vjetr duše i domove ninja Sipajući u
Vreme je satrlo sve, i ljude i Herkula samog, I mesto njeg’ basnom slavi se Jorgovan sad. Černa i Domogled, Stančilovo, Bela i reka Srpsko ime nose, Srbalja kažu slavu. Gdi su ti Srblji sad?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nema više onda Tise, koja izvire u šumama ispod Karpata, baš ispod planine koja se zove Černa Gora. Posle, Tisa više nije ni bistra ni brza. Učio sam da u njoj ima mnogo masne i ukusne ribe.