Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— „Horošo, horošo, nam uže izvesno čto Serbi vostali protiv Turok. A kak teper vaš vožd Georgi Černi i proči vojvodi, zdravi li?” — Mi: „Slava Bogu, zdravi i klanjajut sja vašemu visokoprevoshoditeljstvu i imperatoru.
A Marinović kroz plač: „A jadno vam vaše bijenje i nebojanje! A gdi vam je Černi Georgije?” Kažemo: da je dole na Moravi pred onom turskom ordijom.
Malo zatim dođe Andrija Milošević iz Kutišice i posvedoči, da je Černi Georgije doista pobegao u Nemačku; da je Jakov Nenadović u Sovetu napunio dva bureta najvažniji̓ pisama, i na
i reknem mu: „Gospodaru, nije fajde plakati, no uzmi pasoš, idi u Brisel gdi se čuje Aleksander, i kaži mu: „Ja sam Černi Georgije Petrović, koji sam podigao moj narod, da ga od turskoga zuluma izbavim, i deset godina držao se; a sad dođe
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Bila sam najbolji đak u celoj gimnaziji! Svirala sam na klaviru. – Jao, opet stari Černi! – Rasterao si mi drugarice. Mogla sam da se udam za koga sam htela! I kako sam završila?
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Čija nosi bronju grud I danju, noću, v domu, polju, radnji? Kakva vojna, oko nas? Polk černi nek' se množi; v sram će pasti. Čista sovest nama štit. Trpenje krepko grudi našoj oklop. Pijeride! lek vaš skor.