Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je, sa premijer‑sekretarom, koji se zvao Černjev, držao papire o serbskim oficirima, za vreme grofa Bestuševa, pa je nastavio taj posao i za vreme grofa Kajzerlinga.
Isto su tako i ti oficiri, svi, slično, dočekivani, i saslušavani. Po jednoj formuli, koju je primenjivao, grubo, Černjev.
Međutim, sekretar ga prekide. To je intjeresno, kaže, ali to su već čuli! Gospodin Nikolaj Černjev, premijer‑sekretar, ne može više oka da, zbog njih, sklopi. Počeo je da sanja Murata i cara Lazara, na Kosovu.
Upliće u razgovor filosofičeske izreke, i skaradne. Premijer‑sekretar Černjev, međutim, prima tog čoveka i niko mu ništa ne može.
poslove oko preselenija Srba, iz Austrije u Rosiju, svršavao je Kajzerlingu – kao i Bestuševu – premijer‑sekretar, Černjev. Međutim, prepisku poslanstva sa črnogorskim vladikom Vasilijem vodio je drugi sekretar, Volkov.
Njegov prijatelj, kaže, u Beču, nije Volkov, nego premijer-sekretar Černjev. Kad je bio u Beču, lepo su se proveli. Ne dopada mu se, što Isakovič, sa ženama, stalno govori serbski; ne valja to.
Svi su, u rosijskom poslanstvu, bili puni brilijanata, i Kajzerling, i Černjev, i Volkov, pa i njihovi gosti, koji su obilazili Evropu.