Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad Pavle izusti to, Kajzerling se trže, kao da ga je opario. Viknu Volkovu da mu zove premijer‑sekretara Černjeva, čim oni odu. Zatim priđe sasvim blizu Pavlu.
Krasivie nogi! Ah! Krasivi cvet lica! Ah! Krasivaja grud!) Pitao je Isakoviča samo da li je i kod prvog sekretara, Černjeva, išao, i pašport dobio. Isakovič reče da je to u redu. (Rekao je: gegeben!
napisan, rogobatan, izveštaj o stanju na južnim granicama carstva, koji je barun Aš – sekretar, prvog sekretara, Černjeva – prepisao, i stilizovao, za poslanika. Kroz dva dana, bio je odveden pred Kajzerlinga.
se Volkovu, reče mu da, pre nego što kapetan otputuje, još jednom, za svaki slučaj, konsultuje prvog sekretara, Černjeva. Možda bi kapetana, ipak, trebalo uputiti u Črnu Goru? Isakovič pretrnu, kad to ču.
Sećao se, kako mu je, jedan od tih gospodičića – Levašov – u gostima kod Černjeva, u Beču – koga je Isakovič, kao „brata Rusa“, oslovio – rekao: da je njemu brat sve imanje upropastio, ljubaznicu uzeo,