Jakšić, Đura - PROZA
pošto me je još jedanput pogledom premerio, a on će onda reći: — Znaš šta je, brate, hajde da mi u društvu pređemo Čestobrodicu, dok je za hladovine, a ujutru ćemo biti u Sv.
ušli, već se smrkavalo, ali se prema vedrini večera lepo video crven put što, kao tanka zmija, presecaše mračnu Čestobrodicu, pružajući se čas gore u visinu, a posle opet u ponore.
Kad su prvi zraci sunčevi obasjali Čestobrodicu, videli smo, duboko u podnožju planina, kako se manastir beli. — Učitelju, — reče Miladin, — danas nije nikakav