Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
To vreme bist lepa zima. Ovo sopstvenoju rukoju podpisa Hadži-Ruvim”.) Nji̓ četvorica podele sav pašaluk, svakome po tri nahije; oni pak sva sela u nahiji podele svojim momcima, koji su se zvali male age.
Onda ti ja i Boža i ona četvorica gore rečena smesta odemo u monastir Voljavču, gde samo nađemo vatre i jedan arar brašna kukuruzna kaluđerskoga.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A oni uz njega dodadu: — Pogani Cincari!... Za jednim stolom zasela njih četvorica; pred svakim po polić rakije, pljuckaju i već zavodnili očima. — Hajdemo, hoćemo li?
Opet nešto šaputaše s Maricom, pa odoše polagano niza šljivar k mehani. U mehani već zasela ova četvorica pa igraju žandara, a pred svakim po polić rakije. Dolazi još selaka — po jedan ili po dvojica.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ti Rajkoviću, ti Ivankoviću, ti Jovane Bojičiću i ti Nastase Andriću, ama zar vi mislite da ja ne vidim da ste i vas četvorica u ovom božjem domu?
Poslušajte me, pošljednji vam put kažem; vas ste četvorica svemu zlu kolovođe. Jal' se mirite, jal' ćete odsad s bogom ratovati!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali, ako ih je pogodila ista sudbina, ona ipak nije bila, za svu četvoricu, jednaka. Za kancelariju Garsulija, sva četvorica bili su isti, iz iste porodice, braća, četiri rebelijaša.
Oni, sekretari u ambasadi, stanuju, svi zajedno, a zajedno izlaze i u Beč, noću. A to je dosadno. Četvorica su, a on, Volkov, je peti. Pa kad se i nađe nešto zgodno, u ženskom svetu, ne znaju kako da se podeli, pravično.
Đurđe je bio prvi, koji na svoje naselje pođe. A pri njegovom odlasku, još su, sva četvorica Isakoviča, bili uvereni, da su, dolaskom u Rosiju, stali na prag jedne velike sreće.
Ali, šta bi to moglo biti, nije mogao da zamisli. Uđoše, međutim, pomenuta četvorica, sa desna, uparađeni, namazani, a stajali su u stavu mirno, kao deca kad se vojnika igraju. Pavla nisu ni pogledali.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Sačekujući se, na dnu, u jarugama, pod logorom, skupljahu se po trojica i četvorica, ispitivahu se brzo: ko je iz koga sela, pod kojim oficirom, a posle, jurnuvši kroz žbunje, tražahu put, pod vođstvom
Matavulj, Simo - USKOK
“ Pa se svijet poče zgledati. Na kamenoj klupi, nedaleko od gradske kapije, sjeđaše pet Crnogoraca a četvorica ih sjelo pod klupom, na golu zemlju.
Žao mi vas je, ali noćas nema jeglenisanja! Kuvar mu reče: — Meni će trebati četvorica, jer ću pristaviti peciva već u zoru, da bude sve gotovo u ručano doba!
Onda se odvoje od njih njihov prvijenac i barjaktar, pa ćemo nas četvorica poigrati, ižljubiti se i preteći ih u povratku. Oba barjaka pobošćemo pred vratima.
Naprijed trkom! Trkom potekoše od nadomak vatre, pa on naredi da stanu, a sam pođe naprijed. Oko vatre sjeđahu četvorica oružana, podbrijana i pod fesovima, te ne mogaše razabrati ko su. Stoka je pasla nalijevo.
Vi ste Srblji? — Jesmo! A ti, ko si? Što ćeš među stokom? — odgovori jedan, a sva četvorica zapeše puške. — Mi smo Njeguši, četnici. Ima nas šestorica. Nosimo jednog mrtvog druga i jednog ranjenog.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tu se tako dohvatio i zdrpio sa žandarmerijskom patrolom da im je čak i puške oteo i bacio u bunar. Sve po četvorica seljaka, ličkih doseljenika, vješali su mu se o ramena da ga smire, a presenećena školska dječurlija opčarano su zijala
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
kao da smo na seljačkom vašaru... a?... Slušaj, razumeš li, da to nisam više video... Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova.
Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova. Sve ja moram...
Vozari napred... Vas četvorica bićete požarni u štali, a od poslužioca, vas četvorica, požarni u bivaku i još vas četvorica — straža kod topova. Sve ja moram... — Gospodine naredniče, ja sam mislio — usudi se Trailo.
Oko podne povikaše da sprovode zarobljenike i svi potrčasmo na drum. Bilo ih je do stotinu. Postrojeni po četvorica, išli su lagano i pognute glave.
Ona trojica, koji su išli pozadi, žurno prilaze. Sada ih ima pet. Jedan se vrati, ali četvorica kretoše na razmaku jedan od drugoga. Već nas ova igra smrti uzbuđuje.
Iz jednoga šipraga istrčaše naša četiri pešaka i priđoše onom prvome. Sva se četvorica nagnula i posmatraju... nešto vuku, sigurno ga izvlače ispod konja. Jedan mu zadiže nogu. — Pazi, svlače mu čizme!
Njih četvorica stoje mirno prema celokupnoj ćesarevoj sili. Svega četiri „reponje“, i oni možda smrću svojom treba da najave dolazak
Vidimo jasno da se varaju. I da bi tu varku pojačao, komandir zapita: — Potrebna su četvorica da u onoj vrzini proseku četiri proreza, ali tačno prema topovima. Izuzev nišandžija... ko hoće? Svi hoće.
Mi smo i dalje dejstvovali, dok je haubica nepoštedno treskala i prevrtala zemlju... Ona četvorica su već prema vrzini. Sada trče... seku mahnito ogradu... Zinuše četiri otvora. Haubica stiže.
Zarobljenici uređeni po četvorica kretoše, bez oružja i spreme, lagano nizbrdo. Na položajima ostadosmo samo mi artiljerci, sa onima mrtvim.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
i predsednik opet zape, kao da mu se teško setiti prezimena pisareva. Gojko pogleda preko sviju lica, a beše ih četvorica. »Jedan nije u komisiji, nego ’nako sedi, doseti se on. Jamačno kapetan nije... A šta da odgovorim, kako da počnem ?!«.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa jeste, gospodin, daskalo, učitelju, tako se računa u selo. Predsednik Milisav, i posle nas trajica-četvorica ljudi. — Eh, šta posle — reče Sreta, pa iskapi čašicu. — Što posle?!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Hodi, sjedi da piješ!“ reče Ivana ljubazno, povukavši ga za kabanicu. „Ta to je soldat!“ rekoše u glas ona četvorica, pošto se Jan primače i pozdravi. „E pa soldat, uskok, naš brat Crnogorac posad, uskok Janko!
Ćaše bolje biti, jer ko ga je vidao tamo? I kako su ga vidali?“ reče Radoje. Sad se zametnu živi razgovor. Ona četvorica što nosiše Janka, povijedahu sve što čuše od drugova mu, o boju u dugi, i njegovu junaštvu, o onome momčetu što pogibe
Kako glavari odoše za njim, momčadija uhvati kolo a u kolu po dvojica, po četvorica, igrahu oro, klikćući kao orlovi, i mahajući rukama, kao orlovi krilima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Slespi miš) 145 — Jedan večera, dvojica svijetle, četvorica dvore, a hiljada igra? (Konj — kad zoblje te očima gleda, na nogama stoji, a repom maše) 146 — Makaze imam, — krojač
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ščepaše ti me četvorica, povališe ti me i protegoše na klupu. Držeći me tako protegnuta kao volovsku kožu, jedni za ruke i za glavu, a drugi
Ćosić, Dobrica - KORENI
Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet. Trebalo je da budu četvorica. „Desni“ je suvišak. Znači, greška. A što Mi onda napadaš „levog“?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sve do mature ostali smo sva četvorica najbolji prijatelji. U Petru se već nekako sredinom gimnazije naglo razbuktala velika, dirljivo nevina strast za
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
tama se proredila, pa umire, gasi se... Petlovi počinju svoju pesmu... Zora!... Određena četvorica zauzeše mesta pod prozorima. Još jedared pregledaše magacinke, pa ih nasloniše na ragastov...
— Ovamo !... — Viknu Mitar, pritiskivajući ga grudima i stežući mu ruke... Popadoše na njega još trojica, četvorica... načini se gužva, gomila... Savladan je, pobeđen... I mozak, i srce, i krv, sve se sledilo, umrtvilo...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
DARA: Ju, ju, ju! ČEDA: Ne računajući što jedan broj čitaju četvorica. DARA: A da li se baš zna da se sve to odnosi na našu kuću? ČEDA: Razume se da se zna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zato ćemo morati i nas dvojica da osmatramo. Preostale bombe prikupićemo i daćemo ih desetarima. A četvorica da idu odmah i nađu municiju, gde znaju. Da bih bio sigurniji, prođem kroz rov i saopštim to isto i vojnicima.
Desetar me izveštava da bombi više nema, a i municije je nestalo. A ona četvorica još se nisu vratili. — Trči do pešaka dok nisu otišli. On izlete kao mačka i poguren otrča.
Odjekuju pucnji. „Ne na mene!“... Grr-u! — razležu se eksplozije od bombi. „Evo ga! Udri!“ — I po četvorica navale bajonetima na bugarskog vojnika. Iz tame istrčavaju drugi. Nastaje bodenje, jauk, bolni krici...
Njeno dejstvo na moral onih u rovu mora biti užasno. Posle jedne takve eksplozije, četvorica Bugara iskočiše iz rova i nagoše bežati. Naši pripucaše i prilepiše ih za zemlju...
“ Tada je neko od pukovnika predložio da oni sami preuzmu tu tešku dužnost sobnih starešina. Njih četvorica. Pa neka ti sinci majčini samo vrdnu. Upravnik je opet sazvao sve potporučnike.
Ispod glava stavili su svoje rančeve. Kad uđosmo, četvorica se pridigoše. Ostali su spavali. — Ostanite! — naredi im komandir.
Dragan najednom zastade, da sam naleteo na njega. Bio sam još uvek sagnut. — Koliko vas je? — pitao je šapatom. — Četvorica. — Vi stanite ovde. — Dragan me dohvati za ramena i privede blizu puškarnice.
Ubiše čoveka! — Mi smo gotovi — reče Dragan. Išli smo žurno. U rovu je Dragan izdavao naređenja za dalji rad. Druga četvorica trebalo je da idu. Ovi ostavljaju puške i iz jednoga sanduka uzimaju bombe.
Tada mi je ukratko izložio kako se to sve odigralo. Duvao je, veli, vetar i bila je mračna noć. Njih četvorica, tri pešaka i on, razmaknu krstila od žica s naše strane i dovuku se do bugarskih preprečnih sredstava. —...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Stoji masa promrzla, dok Bistrica huči i vetar zavija. Sutradan pričaju vojnici kako su noćas četvorica iz druge baterije otišli. A spremaju se I mnogi drugi.
Naš vođa je otvarao vrata kabine, odbrojavao nas i onda odmah zatvarao vrata za nama. Beše nas četvorica. Sva ona zbivanja vezana za čvrstu zemlju, namah iščezoše. Sad je naša sudbina u rukama ovih nepoznatih i stranih ljudi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Đe s Turcima zavrgoše kavgu, trista Srba sa sedam hiljada: dva Srbina ud’riš’ na pedeset, četvorica na stotinu Turak’, osmorica na dvjesta Turaka.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ja ih samo odozgo izbrojim i dojurim: „Evo ih četvorica!“ — A kad pola sata iza one četvorice naiđe još deset, šta ćemo onda? Ko će nas onda obavijestiti? — upita Jovanče.
Tamo su naši! IX Četvorica ustaša, uniformisani i naoružani, stigoše na raskršće i poslije kratka dogovora dvojica okrenuše prema školi, a